Da li ste se plasili braka?

L

lana_

Gost
Skoro sam se verila sa svojim momkom i bila sam (i jos uvek sam) jako srecna zbog toga. Ipak, iskrena da budem imam i pomalo strah, koji ne mogu da definisem. Stupanje u brak, deca i sve sto uz to ide ce definitivno promeniti moj dosadasnji ritam zivota i doneti neke nove navike i obaveze. Slusam ove moje drugarice koje su vec udate i imaju decu... Stalno nesto kukaju, dolaze na posao neispavane itd itd... Ne znam, pomalo me strah hocu li biti dobra majka, hocu li ostati vedra i nasmejana i u toj svojoj novoj zivotnoj ulozi.
Da li ste i vi imale slicne strahove, strepnje...?
 
lana_:
Skoro sam se verila sa svojim momkom i bila sam (i jos uvek sam) jako srecna zbog toga. Ipak, iskrena da budem imam i pomalo strah, koji ne mogu da definisem. Stupanje u brak, deca i sve sto uz to ide ce definitivno promeniti moj dosadasnji ritam zivota i doneti neke nove navike i obaveze. Slusam ove moje drugarice koje su vec udate i imaju decu... Stalno nesto kukaju, dolaze na posao neispavane itd itd... Ne znam, pomalo me strah hocu li biti dobra majka, hocu li ostati vedra i nasmejana i u toj svojoj novoj zivotnoj ulozi.
Da li ste i vi imale slicne strahove, strepnje...?
Kliknite za proširenje...
Koliko ti je godina?
 
Znam sta znaci biti majka,znaci veliku obavezu,ali to je nesto prelepo!
e sad brak........ja sam protiv toga,i verovatno i ja se toga negde u dubini duse plasim!
Za mene bi brak bio nepodnosljiv,verovatno bih se osecala kao u zatvoru,neznam jednostavno sam protiv toga!
 
Meni je prvo proradio materinski instikt, pa onda ajd, kao, mogu i da se udam. Naravno da ne možeš biti spremna na sve što te čeka, niti to možeš ni da zamisliš (a možda je to i dobro) ali svi se snađu, pa ćeš i ti.
Meni je rekla baba još dok sam bila klinka:"Bez obzira koliko fakulteta završiš i kojom se poslom baviš,kakav će ti biti život, zavisiće od toga za kakvog si se čoveka udala. I u svakom slučaju, praćeš dečija dupeta...."
 
Naravno da si srecna i bilo bi nenormalno da je drugacije,medjutim mislim da strahu nema mesta.Brak je nesto sto dolazi kao posledica ljubavi tj.zelje da sa nekim provedes ostatak zivota.I jako je lepo biti u braku.Ovde ne govorim o tome da li su ljudi formalno vencani posto to i nema mnogo veze.Zajednicki zivot ma kako se on zvao (brak ili ...)donosi sa sobom odredjena prava ali i obaveze.Medjutim ,ne treba mnogo dramiti oko toga.
Sigurno je da ce ti se zivot promeniti ali najvise dolaskom deteta.I to je druga prica.
Osnovno je da imate beskrajno poverenje jedno u drugo i da ne gusite kojekakvim zabranama ,zvocanjem i preslisavanjem.
Ukoliko tvoj buduci muz zamislja da je brak za zenu varjaca,usisivac, zimnica ,i gomila dece,moj savet ti je da bezis sto je brze moguce.Potrudi se da se izboris da i dalje imas vreme koje provodis sama,sa svojim prijateljima,da zadrzis sve navike iz "proslog"zivota ako sto su odlazak kod frizera,pedikira,manikira ili sta ja znam gde vec...takodje nemoj biti dosadna u preslisavanju gde je bio i sta je radio jer verovatno ne volis da se i tebi zvoca.
Jednostavno budi "udobna "za zivot u dvoje i samo opusteno...
TAkodje jedan od uslova za uspesan brak jeste da ako ste u mogucnosti zivite sami i da ne dopustite da vam se neko mesa u zivot.
Brak nije zatvor niti zivot prestaje ulaskom u brak,mada je sustina u tome kako prihvatis stvari.
I naravno ukoliko umes da odaberes coveka cije ti mane (A svi ih imamo!)najmanje smetaju a da pri tom i on na tvoje gleda sa razumevanjem.
Ako se udenes u ovu moju pricu garantovano ostajes nasmejana i srecna i zivot ce i dalje biti jednako lep kao i pre.A mozda i lepsi!!!
 
mamablagonama:
Naravno da si srecna i bilo bi nenormalno da je drugacije,medjutim mislim da strahu nema mesta.Brak je nesto sto dolazi kao posledica ljubavi tj.zelje da sa nekim provedes ostatak zivota.I jako je lepo biti u braku.Ovde ne govorim o tome da li su ljudi formalno vencani posto to i nema mnogo veze.Zajednicki zivot ma kako se on zvao (brak ili ...)donosi sa sobom odredjena prava ali i obaveze.Medjutim ,ne treba mnogo dramiti oko toga.
Sigurno je da ce ti se zivot promeniti ali najvise dolaskom deteta.I to je druga prica.
Osnovno je da imate beskrajno poverenje jedno u drugo i da ne gusite kojekakvim zabranama ,zvocanjem i preslisavanjem.
Ukoliko tvoj buduci muz zamislja da je brak za zenu varjaca,usisivac, zimnica ,i gomila dece,moj savet ti je da bezis sto je brze moguce.Potrudi se da se izboris da i dalje imas vreme koje provodis sama,sa svojim prijateljima,da zadrzis sve navike iz "proslog"zivota ako sto su odlazak kod frizera,pedikira,manikira ili sta ja znam gde vec...takodje nemoj biti dosadna u preslisavanju gde je bio i sta je radio jer verovatno ne volis da se i tebi zvoca.
Jednostavno budi "udobna "za zivot u dvoje i samo opusteno...
TAkodje jedan od uslova za uspesan brak jeste da ako ste u mogucnosti zivite sami i da ne dopustite da vam se neko mesa u zivot.
Brak nije zatvor niti zivot prestaje ulaskom u brak,mada je sustina u tome kako prihvatis stvari.
I naravno ukoliko umes da odaberes coveka cije ti mane (A svi ih imamo!)najmanje smetaju a da pri tom i on na tvoje gleda sa razumevanjem.
Ako se udenes u ovu moju pricu garantovano ostajes nasmejana i srecna i zivot ce i dalje biti jednako lep kao i pre.A mozda i lepsi!!!
Kliknite za proširenje...
Svaka cast na pametnom savetu.Ovu gospodju bi trebale da poslusaju sve one koje uskoro imaju nameru da se udaju.E sto meni neko pre 19god nedade ovakav savet.
 
-Skoro sam se verila sa svojim momkom.
-imam i pomalo strah, koji ne mogu da definisem.
-Da li ste i vi imale slicne strahove, strepnje...?
-Za mene bi brak bio nepodnosljiv,verovatno bih se osecala kao u zatvoru.
-Meni je prvo proradio materinski instikt.
-Brak je nesto sto dolazi kao posledica ljubavi tj.zelje da sa nekim provedes ostatak zivota.
Meni bi brak doneo sve perfeto u zhivit,uz da se dogodi inache chega da se plashim sa 26 kada neznam dali chu ikad imati brak uoshte.
Kako da znam i shta da se plashim,jedva chekam ali neznam shta ni sa kojom osobom.
Mogu da definishem da je brak da imam svoj stan,kola i zhenu,a sada nemam posao pukao sam na faksu,devojku nikad nisma video pa gde da se palshim braka ja se sada bez braka plashim.
Plashim se da neko brishe moje poruke sa foruma,jer odavno bih ja imao vech devojku i to ravno sa weba upoznati:))
Mrzi me vishe da dajem rech poshto od 150 mojih poruka jedva da deset nisu nashli i stigli obrisati.
 
lana_:
Skoro sam se verila sa svojim momkom i bila sam (i jos uvek sam) jako srecna zbog toga. Ipak, iskrena da budem imam i pomalo strah, koji ne mogu da definisem. Stupanje u brak, deca i sve sto uz to ide ce definitivno promeniti moj dosadasnji ritam zivota i doneti neke nove navike i obaveze. Slusam ove moje drugarice koje su vec udate i imaju decu... Stalno nesto kukaju, dolaze na posao neispavane itd itd... Ne znam, pomalo me strah hocu li biti dobra majka, hocu li ostati vedra i nasmejana i u toj svojoj novoj zivotnoj ulozi.
Da li ste i vi imale slicne strahove, strepnje...?
Kliknite za proširenje...

Cuj - "slicne"? Iste istacke :)
Stavise (mada mi je, zbog tebe, zao da ovo kazem), sad mi je malo lakse kad cujem da se i ti isto osecas, jer mene drugarice zezaju kako sam se isprepadala od obaveza, kako sam razmazena, itd itd.
Da se razumemo,i to je u pitanju.Ne verujem da postoji covek na svetu koji hrli ka obavezama i hoce da ih ima sto vise.
Ali ima tu i dilema tipa, kako podneti sve te promene odjednom? Kako odrzati duh, kad stvari udju u kolotecinu - sto je neminovno?
Kako preci sa statusa mazene i pazene cere u status supruge i majke?
Da li cu i kakva majka biti, da li ce mi se, ne daj Boze, jednom zgaditi da se budim pored istog coveka,hocu li i ja kao neki ljudi koje svakodnevno gledam, nekom govoriti "hajde, ozeni se, zasto tebi da bude bolje nego nama"?
I povrh svega, zasto sada, kad sam na pragu braka koji sam tako dugo i mnogo zelela,sa covekom sa kojim se volim i lepo slazem,imam napade straha?
Puno pitanja a malo kasno da se na njih traze odgovori...
 
Sve ima svoje prednosti i mane u zivotu! Vrlo je vazno za tebe da budes sigurna u svoje korake. Bitnije ti je da znas ono sto apsolutno neces, od opnoga sta hoces. Zasto ne napravis jedan mali test pre braka? Izolujte se, krenite da zivite zajedno par meseci, ako ide, eto ga + za tebe, a ako ne ide...bar si probala, i tako ces znati da li si sigurna ili ne. Od toga,pa do braka delice vas samo parce papira, i nista drugo. Ako sve bude ok...dolazi na red trudnoca, deca... Jednostavno se dogovorite! Mozda nisi spremna samo ti, mozda nije ni on. Pustite da vreme radi za vas! Cinjenica je da deca u braku promene mnogo toga, i dobrog i loseg. Znaces kada je trenutak, slusaj svoj bioloski sat! A to: da li ces biti dobra majka ili ne, nemoj da te brine! Kada budes ostala u II stanju , i kada svoju bebu budes drzala na grudima, sigurno vise neces misliti o tome!
Srecno!
 
Bahrim:
Meni bi brak doneo sve perfeto u zhivit,uz da se dogodi inache chega da se plashim sa 26 kada neznam dali chu ikad imati brak uoshte.
Kako da znam i shta da se plashim,jedva chekam ali neznam shta ni sa kojom osobom.
Mogu da definishem da je brak da imam svoj stan,kola i zhenu,a sada nemam posao pukao sam na faksu,devojku nikad nisma video pa gde da se palshim braka ja se sada bez braka plashim..
Kliknite za proširenje...

hahah...potpisujem i ja
:))
 
mamablagonama:
Naravno da si srecna i bilo bi nenormalno da je drugacije,medjutim mislim da strahu nema mesta.Brak je nesto sto dolazi kao posledica ljubavi tj.zelje da sa nekim provedes ostatak zivota.I jako je lepo biti u braku.Ovde ne govorim o tome da li su ljudi formalno vencani posto to i nema mnogo veze.Zajednicki zivot ma kako se on zvao (brak ili ...)donosi sa sobom odredjena prava ali i obaveze.Medjutim ,ne treba mnogo dramiti oko toga.
Sigurno je da ce ti se zivot promeniti ali najvise dolaskom deteta.I to je druga prica.
Osnovno je da imate beskrajno poverenje jedno u drugo i da ne gusite kojekakvim zabranama ,zvocanjem i preslisavanjem.
Ukoliko tvoj buduci muz zamislja da je brak za zenu varjaca,usisivac, zimnica ,i gomila dece,moj savet ti je da bezis sto je brze moguce.Potrudi se da se izboris da i dalje imas vreme koje provodis sama,sa svojim prijateljima,da zadrzis sve navike iz "proslog"zivota ako sto su odlazak kod frizera,pedikira,manikira ili sta ja znam gde vec...takodje nemoj biti dosadna u preslisavanju gde je bio i sta je radio jer verovatno ne volis da se i tebi zvoca.
Jednostavno budi "udobna "za zivot u dvoje i samo opusteno...
TAkodje jedan od uslova za uspesan brak jeste da ako ste u mogucnosti zivite sami i da ne dopustite da vam se neko mesa u zivot.
Brak nije zatvor niti zivot prestaje ulaskom u brak,mada je sustina u tome kako prihvatis stvari.
I naravno ukoliko umes da odaberes coveka cije ti mane (A svi ih imamo!)najmanje smetaju a da pri tom i on na tvoje gleda sa razumevanjem.
Ako se udenes u ovu moju pricu garantovano ostajes nasmejana i srecna i zivot ce i dalje biti jednako lep kao i pre.A mozda i lepsi!!!
Kliknite za proširenje...


:D

Nesto mi ovde ne stima bas sasvim, da nisi negde pogresila ili samo savetujes i tezis za onim sto si opisala?

Procitaj ponovo ono sto si na drugom postu napisala:
Od tada, sama sredjujem stan,uz malu pomoc supruga,koji zbog posla nije u situaciji da vise pomogne a ni meni nije lako da sve to uskladim jer se bavimo privatnim poslom koji nas zaokuplja citav dan a tu je i beba od 15.meseci...Vikendi mi se svode na pranje,peglanje i usisavanje,sto se nikome od nas ne dopada jer nam ne ostaje vremena koje bi proveli zajedno na neki lepsi nacin.
Kliknite za proširenje...

Inace koncept koji si opisala za srecan brak nije los(po svoj prilici taj koncept ti i tvoj suprug ne praktikujete), ali postoji mnogo bolji i 100% uspesan!
 
Cao Lana
Potpuno je prirodno i logicno da si uplasena.
Gledaj na situaciju pozitivno i tako ce ti i biti sve zvisi jedino od Tebe i naravno Tvog pravilnog izbora s'kim ces deliti zivot. Da zivot nije piknik to mogu da tvrdim iz sopstvenog iskustva ali je divan i cudesan s'druge strane. Deca su najdivnija stvar i najdublji i najcistiji emotivni dozivljaj. Tako da su neprospavane noci i sl. potpuno marginalna stvar.
Hrabro i pametno i puno srece!
 
:D

Evo ga taj 100% uspesan koncept:

Jedan od najsnaznijih saveta nalazimo u Efezanima 5:28 gde je zapisano:"Tako i muzevi treba da vole svoje zene kao svoja tela.Ko voli svoju zenu voli samog sebe".

U istom poglavlju a 33. stavak Pavle ponavlja:"Medjutim, neka i svaki pojedini od vas tako voli svoju zenu kao samog sebe; s druge strane, zena treba da ima duboko postovanje prema svom muzu."


Ako si primetila spominju se dva kljucna elementa ljubav i postovanje! Pre ta dva elementa dolazi ljubav prema Bogu! Iz ljubavi prema Bogu supruznici su spremni da urade sve da bi ugodili Bogu! Da bi imali takvu ljubav prema Bogu, potrebno je upoznati Boga sto je moguce jedino kroz iskreno i ozbiljno studiranje Biblije!
 
Den:
:

zena treba da ima duboko postovanje prema svom muzu."


quote]


To je naravno univerzalno pravilo koje se ne dovodi u pitanje, tzv dogma.
Sad, to što to nekad nema blage veze sa životom, zar je bitno?
Duboko poštovanje, jel i kad zapišava wc šolju, prdi za vreme jela,drži decu gladnu i igra igrice(svakodnevni život) ili se izdire zbog sopstvene nesigurnosti maskirane ljubomorom, pokazuje potcenjivanje zbog zavisti ili pribegava demonstraciji sile kada shvati da mu je ponestalo argumenata (svakodnevna patologija)?
Kliknite za proširenje...
 
Den:
mamablagonama:
Naravno da si srecna i bilo bi nenormalno da je drugacije,medjutim mislim da strahu nema mesta.Brak je nesto sto dolazi kao posledica ljubavi tj.zelje da sa nekim provedes ostatak zivota.I jako je lepo biti u braku.Ovde ne govorim o tome da li su ljudi formalno vencani posto to i nema mnogo veze.Zajednicki zivot ma kako se on zvao (brak ili ...)donosi sa sobom odredjena prava ali i obaveze.Medjutim ,ne treba mnogo dramiti oko toga.
Sigurno je da ce ti se zivot promeniti ali najvise dolaskom deteta.I to je druga prica.
Osnovno je da imate beskrajno poverenje jedno u drugo i da ne gusite kojekakvim zabranama ,zvocanjem i preslisavanjem.
Ukoliko tvoj buduci muz zamislja da je brak za zenu varjaca,usisivac, zimnica ,i gomila dece,moj savet ti je da bezis sto je brze moguce.Potrudi se da se izboris da i dalje imas vreme koje provodis sama,sa svojim prijateljima,da zadrzis sve navike iz "proslog"zivota ako sto su odlazak kod frizera,pedikira,manikira ili sta ja znam gde vec...takodje nemoj biti dosadna u preslisavanju gde je bio i sta je radio jer verovatno ne volis da se i tebi zvoca.
Jednostavno budi "udobna "za zivot u dvoje i samo opusteno...
TAkodje jedan od uslova za uspesan brak jeste da ako ste u mogucnosti zivite sami i da ne dopustite da vam se neko mesa u zivot.
Brak nije zatvor niti zivot prestaje ulaskom u brak,mada je sustina u tome kako prihvatis stvari.
I naravno ukoliko umes da odaberes coveka cije ti mane (A svi ih imamo!)najmanje smetaju a da pri tom i on na tvoje gleda sa razumevanjem.
Ako se udenes u ovu moju pricu garantovano ostajes nasmejana i srecna i zivot ce i dalje biti jednako lep kao i pre.A mozda i lepsi!!!
Kliknite za proširenje...


:D

Nesto mi ovde ne stima bas sasvim, da nisi negde pogresila ili samo savetujes i tezis za onim sto si opisala?

Procitaj ponovo ono sto si na drugom postu napisala:
Od tada, sama sredjujem stan,uz malu pomoc supruga,koji zbog posla nije u situaciji da vise pomogne a ni meni nije lako da sve to uskladim jer se bavimo privatnim poslom koji nas zaokuplja citav dan a tu je i beba od 15.meseci...Vikendi mi se svode na pranje,peglanje i usisavanje,sto se nikome od nas ne dopada jer nam ne ostaje vremena koje bi proveli zajedno na neki lepsi nacin.
Kliknite za proširenje...

Inace koncept koji si opisala za srecan brak nije los(po svoj prilici taj koncept ti i tvoj suprug ne praktikujete), ali postoji mnogo bolji i 100% uspesan!
Kliknite za proširenje...
Vidi Den...
Koncepti nam se ocigledno razlikuju jer ja se pozivam na zivotne svakodnevne stvari a ti na teoriju i dogmu...
Savetujem iskljucivo iz iskustva i moj takav kakav koncept odlicno funkcionise a to sto ja moram da spremam kucu nema veze sa tim koliko me suprug postuje,vec sa tim da nema postene,vredne zene koja bi se toga prihvatila uz nadoknadu naravno...
A btw.postovanje medju nama je vece bas iz razloga sto se ja ne libim krpe i usisivaca,i sto sam uz to dobra majka i odlicna supruga>
Imas jos pitanja!?
 
Hvala vam svima na odgovorima!

Plasila sam se da cete sasuti paljbu na mene kako sam nezrela, sebicna, itd, itd... Lakse mi je kada cujem da to nije nesto sto samo ja osecam i da je to verovatno i normalna pojava ... U mom drustvu su uglavnom muskarci bili ti koji su otvoreno priznavali da se pomalo plase braka, dok su devojke uglavnom sa ushicenjem gledale na sve to... Zato sam se i pitala da li je u redu sto se ja osecam pomalo uplaseno.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Soradze
Da li ste nekad išli u doope na vašar?
2
Odgovora
48
Pregleda
821
jevropa
J
ForestGreen
Veštačka oplodnja- Da li je vreme da se zna više?
Odgovora
16
Pregleda
294
doppler
doppler
kalis
Da li samo porodice imaju dom?
Odgovora
11
Pregleda
309
Nina
Nina

Back
Top