gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Goran Pitić
NAREDNA godina biće veliki izazov za svetsku ekonomiju, ali i za Srbiju, poručio je u razgovoru za “Novosti” Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, govoreći o posledicama svetske ekonomske krize.
- Drugi i treći kvartal naredne godine su ključni. Verujem, a to su i procene međunarodnih institucija, da će akcije država učinjene u pravcu stimulisanja privredne ekspanzije početi da se osećaju krajem naredne godine.
* Konkretno, koje sve posledice krize očekujete?
- Izvesno je poskupljenje cene kapitala i smanjenje raspoloživih sredstava za kreditiranje. Sigurno je realno očekivati i pad svetske tražnje za pojedinim našim proizvodima, što može bitno da pogorša uslove poslovanja dosadašnjim nosiocima rasta naše privrede. Pitanje je, svakako, i koliko će Srbija u novim uslovima biti atraktivna za priliv stranog kapitala, koji je bitan faktor stabilnosti i rasta.
* U kojoj meri očekujete smanjenje stranih investicija u Srbiju?
- Čuje se u javnosti da je ovo šansa za Srbiju. Jeste šansa, ukoliko naša ponuda bude kvalitetnija od drugih. A to znači, odgovorna politika trošenja budžetskih sredstava, odgovoran rad parlamenta i brzo usvajanje potrebnih zakona. To znači privatizaciju i restrukturiranje javnih preduzeća, efikasnije sudstvo, administraciju, rad državnog revizora, snaženje rada regulatornih tela.
* Da li je Vlada Srbije adekvatno reagovala?
- Mislim da je Vlada potcenila obuhvat krize i u javnosti je na početku stvoren utisak da je Srbija izolovano ostrvo koje oluja neće zahvatiti. Kasnije je tehnički vrlo korektno odreagovano i donete su određene mere koje su delom bile replika mera sprovedenih u regionu. Danas mi se čini da još nemamo razumevanje da je ključ pozicije Srbije u narednoj godini nivo i struktura budžeta. Više nego ikada potrebno je smanjenje neproduktivne javne potrošnje, a ekspanzija investicija.
* Koje mere su još bile neophodne, a Vlada je zaboravila da ih preduzme?
- Ovo je posebno vreme i
zahteva i poseban odnos prema trenutku u kome se nalazimo. Mislim da Vlada nije dovoljno u ovom periodu konsultovala privredu kako da se odgovori izazovima krize, već je to više radila kabinetski. Treba slediti primere iz okruženja gde je više nego jasno da je odgovorno sučeljavanje sa efektima svetske krize moguće samo snažnom komunikacijom i koordinacijom sa onima kojima su te mere i namenjene.
* Kakve će biti posledice po srpsku privredu?
- Ukoliko bi došlo do bitno manjeg priliva stranog kapitala aktivirao bi se negativniji scenario. Manji priliv značio bi forsirano prilagođavanje platnog bilansa trošenjem deviznih rezervi ili smanjivanjem uvoza. To bi imalo posledično negativne efekte direktno i na domaću privredu, ali bi izvršilo dalji pritisak na potencijalnu depresijaciju kursa, pritisak na cene, na plate.
* Da li je NBS učinila sve da građanima olakša efekte krize?
- U situaciji kada su građani najviše povlačili štedne uloge od banaka, NBS je izašla sa merama koje su bankama pomogle da pregrme najjači udar na tekuću likvidnost. S druge strane, već najavljene mere konverzije postojećih kredita u čisto dinarske uz produženje rokova otplate ide u korist građanima. NBS bi mogla u ovim uslovima da razmisli o snižavanju obavezne rezerve na dugoročne izvore sredstava, da uvede instrument devizne konverzije i da se pojavi na deviznom tržištu i na strani ponude i na strani tražnje. Time bi centralna banka smirivala oscilacije kursa.
* Hoće li građani sada smanjiti štednju u bankama?
- U prvim danima naleta krize toga je bilo. Sada nema više onog pritiska koji je bio u oktobru. Siguran sam da će depoziti početi da se vraćaju u banke. Naravno, deo depozita će biti potrošen za preživljavanje. Znači, vratiće nam se deponenti, možda sa smanjenim depozitima, ali na bankama je da ponude dobre i sigurne proizvode i alternativu kroz penzione i investicione fondone i osiguranje.
* Koji je pravi uzrok jačanja evra?
- Razni su uzroci: izostale su i izostaju neke planirane dokapitalizacije banaka i firmi, kratkoročni strani kapital koji se mesecima baškario u visokokamatnim dinarskim depozitima, obveznicama stare devizne štednje ili visokoprinosnim akcijama. Špekulativni kapital je sa prvim znacima krize pobegao iz zemlje. Onda je panika zahvatila građane koji su samo za dve nedelje povukli skoro pola milijarde evra iz banaka... Na taj način se formirala jedna kritična masa devizne tražnje koja pritiska kurs. Kada se uporedimo sa susedima, nije ni tako strašno kako se čini.
EVRO PADA DO NOVE GODINE
* ŠTA mislite koliko ćemo plaćati evro za Novu godinu?
- Ne verujem da ćemo ga plaćati više nego sada, verujem čak i manje. Stabilnost kursa je od izuzetne važnosti za privredu i NBS i Vlada moraju to da obezbede.
* A koliku inflaciju očekujete do kraja godine?
- Između 10 i 11 odsto.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=133220&datum=2008-12-03
Nedostaje još Kori Udovički da nam objasni kako nam je lepo u Srbiji i da svi oni mnogo brinu za nas.
NAREDNA godina biće veliki izazov za svetsku ekonomiju, ali i za Srbiju, poručio je u razgovoru za “Novosti” Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, govoreći o posledicama svetske ekonomske krize.
- Drugi i treći kvartal naredne godine su ključni. Verujem, a to su i procene međunarodnih institucija, da će akcije država učinjene u pravcu stimulisanja privredne ekspanzije početi da se osećaju krajem naredne godine.
* Konkretno, koje sve posledice krize očekujete?
- Izvesno je poskupljenje cene kapitala i smanjenje raspoloživih sredstava za kreditiranje. Sigurno je realno očekivati i pad svetske tražnje za pojedinim našim proizvodima, što može bitno da pogorša uslove poslovanja dosadašnjim nosiocima rasta naše privrede. Pitanje je, svakako, i koliko će Srbija u novim uslovima biti atraktivna za priliv stranog kapitala, koji je bitan faktor stabilnosti i rasta.
* U kojoj meri očekujete smanjenje stranih investicija u Srbiju?
- Čuje se u javnosti da je ovo šansa za Srbiju. Jeste šansa, ukoliko naša ponuda bude kvalitetnija od drugih. A to znači, odgovorna politika trošenja budžetskih sredstava, odgovoran rad parlamenta i brzo usvajanje potrebnih zakona. To znači privatizaciju i restrukturiranje javnih preduzeća, efikasnije sudstvo, administraciju, rad državnog revizora, snaženje rada regulatornih tela.
* Da li je Vlada Srbije adekvatno reagovala?
- Mislim da je Vlada potcenila obuhvat krize i u javnosti je na početku stvoren utisak da je Srbija izolovano ostrvo koje oluja neće zahvatiti. Kasnije je tehnički vrlo korektno odreagovano i donete su određene mere koje su delom bile replika mera sprovedenih u regionu. Danas mi se čini da još nemamo razumevanje da je ključ pozicije Srbije u narednoj godini nivo i struktura budžeta. Više nego ikada potrebno je smanjenje neproduktivne javne potrošnje, a ekspanzija investicija.
* Koje mere su još bile neophodne, a Vlada je zaboravila da ih preduzme?
- Ovo je posebno vreme i
zahteva i poseban odnos prema trenutku u kome se nalazimo. Mislim da Vlada nije dovoljno u ovom periodu konsultovala privredu kako da se odgovori izazovima krize, već je to više radila kabinetski. Treba slediti primere iz okruženja gde je više nego jasno da je odgovorno sučeljavanje sa efektima svetske krize moguće samo snažnom komunikacijom i koordinacijom sa onima kojima su te mere i namenjene.
* Kakve će biti posledice po srpsku privredu?
- Ukoliko bi došlo do bitno manjeg priliva stranog kapitala aktivirao bi se negativniji scenario. Manji priliv značio bi forsirano prilagođavanje platnog bilansa trošenjem deviznih rezervi ili smanjivanjem uvoza. To bi imalo posledično negativne efekte direktno i na domaću privredu, ali bi izvršilo dalji pritisak na potencijalnu depresijaciju kursa, pritisak na cene, na plate.
* Da li je NBS učinila sve da građanima olakša efekte krize?
- U situaciji kada su građani najviše povlačili štedne uloge od banaka, NBS je izašla sa merama koje su bankama pomogle da pregrme najjači udar na tekuću likvidnost. S druge strane, već najavljene mere konverzije postojećih kredita u čisto dinarske uz produženje rokova otplate ide u korist građanima. NBS bi mogla u ovim uslovima da razmisli o snižavanju obavezne rezerve na dugoročne izvore sredstava, da uvede instrument devizne konverzije i da se pojavi na deviznom tržištu i na strani ponude i na strani tražnje. Time bi centralna banka smirivala oscilacije kursa.
* Hoće li građani sada smanjiti štednju u bankama?
- U prvim danima naleta krize toga je bilo. Sada nema više onog pritiska koji je bio u oktobru. Siguran sam da će depoziti početi da se vraćaju u banke. Naravno, deo depozita će biti potrošen za preživljavanje. Znači, vratiće nam se deponenti, možda sa smanjenim depozitima, ali na bankama je da ponude dobre i sigurne proizvode i alternativu kroz penzione i investicione fondone i osiguranje.
* Koji je pravi uzrok jačanja evra?
- Razni su uzroci: izostale su i izostaju neke planirane dokapitalizacije banaka i firmi, kratkoročni strani kapital koji se mesecima baškario u visokokamatnim dinarskim depozitima, obveznicama stare devizne štednje ili visokoprinosnim akcijama. Špekulativni kapital je sa prvim znacima krize pobegao iz zemlje. Onda je panika zahvatila građane koji su samo za dve nedelje povukli skoro pola milijarde evra iz banaka... Na taj način se formirala jedna kritična masa devizne tražnje koja pritiska kurs. Kada se uporedimo sa susedima, nije ni tako strašno kako se čini.
EVRO PADA DO NOVE GODINE
* ŠTA mislite koliko ćemo plaćati evro za Novu godinu?
- Ne verujem da ćemo ga plaćati više nego sada, verujem čak i manje. Stabilnost kursa je od izuzetne važnosti za privredu i NBS i Vlada moraju to da obezbede.
* A koliku inflaciju očekujete do kraja godine?
- Između 10 i 11 odsto.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=133220&datum=2008-12-03
Nedostaje još Kori Udovički da nam objasni kako nam je lepo u Srbiji i da svi oni mnogo brinu za nas.
