Svima hocu puno da ze zahvalim na savetima koji mi znace.
Nisam se javljala, zato sto sam sada pobegla opet. Svima cu pokusati ovom porukom da odgovorim na pitanja i pojasnim jos malo svoj slucaj.
Kod jedne starije zene sam trenutno kojoj verujem, ona je drugarice moje majke. Muz joj je policajac u penziji. Muz mi ne zna gde sam, a ni ne zna tu drugaricu moje majke. Nisam je pominjala nikad. Osecam se dosta sigurnije ovde. Ali sam izgubila mleko zbog poslednjeg incidenta gde sam opet pobegla. Sad moram bebu da hranim vestackom hranom. To me jako pogodilo, ali prezivecu i taj sok.
Dakle... ja nemam roditelje od detinjstva.
Familija koju imam nije u nasoj zemlji. Ovde osim te dobre zene nemam nikoga toliko bliskog ko bi me od muza zastitijo.
Psikijatra je muz trazio zbog sebe jer ga boli glava, jer je nervozan, jer place iz cista mira. Hteo je i da utvrdi zasto imamo problem(mi, a on je agresor), mada sam ja vrlo prilagodljiva osoba i uvek sam mu cutala sta god da je radio. Moja greska je bila u tome sto sta god da uradim ne valja. Iako je 5 min pre toga sam trazio da uradim istu stvar.
Tokom perioda dok smo bili momak i devojka je bio sasvim druga prica. Ja nisam zivela ovde. Dosla sam samo zbog njega. Kada je ziveo kod mene, u zemlji u kojoj smo se i upoznali, sve je bilo drugacije. Ja nisam gledala ni na pare, a tada sam mnogo vise imala nego sada, ni na to sto je to moj (rentiran) stan, sto on ne radi, sto je ljubomoran... nisam obracala paznju. Onda smo dosli ovde, vencali se i posle 5 dana od svadbe sve je pocelo... Na svadbi su bile samo dve osobe koje poznajem. Njegova sestra koja mi je i bila kuma jer je on tako hteo i njen muz od te sestre sto mi je kuma, a njegova je sestra. Ah, da! Bili su i nejgovi roditelji.
Tako je pocelo... U njegovom stanu od 45m2 smo ziveli. Na ulici pred svima jako pazljiv prema meni, svi ga hvale da je dobar covek, a u kuci...ne mogu da pricam.
Ja cu sada da se obatim svim institucijama koje ste mi spomenuli. Ali, ipak imam strasan strah od njega. Preti da ce me zaklati. Nemam svedoke. To mi govori na mobilini ili licno. Zato sam sada i pobegla. Necu se vracati. Ne smem.
Kad smo bili kod psikijatra on je njemu rekao kako ga ja nerviram i svasta jos sto se nikad nije desilo, jer me psikijatar posle sve to pitao i ja znam da je to sve moj muz sve lagao. A kako to da laze psikijatra? Pa, kako ce mu onda pomoci? Kako ce me onda zastititi psikijatar? Pitam se ponekad da on nece mozda da idemo kod psikijtra da bi imao i tu sansu tamo da me sretne i preti posle.
uh, sta sam htela jos da ispricam. Ne znam.
Izvinite sto se nisam javljala, jer sam tek sad dosla do nekog interneta.
Ako neko ima da me savetuje, mada ste svi sve rekli sto je od velike pomoci, hvala vam.
I ja se nadam da ce me Bog zastititi.
ko zna..?
