Lexa
Buduća legenda
- Poruka
- 30.368
Hoću li, neću li... na kraju me malo iznervira "ona" tema, pa reko' da počnem novu.
Računam da se o ljubomori 1000 puta žvrljkalo kao o poželjnoj/nepoželjnoj u vezi, te da li je ona možda znak da je nekome do tebe stalo ili znak ljubavi, zaljubljenosti... i onda se setih vremena kad smo bili deca, pa nismo znali za taj blaženi osećaj zaljubljenosti i strasti u njoj, nego smo se uglavnom igrali sa drugarima, preskakali lastiš ili terali točak... i onda se tako među drugaricama pojavljivao sličan osećaj ljubomore koji, moram priznati, ni mene nije preskočio
tako sam naučila da ga prepoznajem u drugim ljudima.
Ta ljubomora se ispoljavala ako "najbolja drugarica" posvećuje više pažnje drugoj drugarici
pa je onda bilo užasno bitno pogledati u leksikone i razna čuda ko se kako opredelio i ko je kome "najbolji", dosta nalikuje posesivnosti u braku, vezi, samo nema seksa i to 
I posle kad malo porastemo uvidimo koliko je to sve smešno i ljigavo.
No shodno svemu tome, mogu samo da zaključim da je ljubomora jedno generalno loše stanje, ako je osobina - loša je osobina, ako je došla samo na kratko - loše nam je pala karta
Pa sad... uopšte ne želim da dovedem u pitanje bolesnu ljubomoru, već baš tu, "opravdanu".
Kad smo kao deca želeli svog jednog "najboljeg" prijatelja za sebe (možda ne svi, ali zaista dosta nas...), u suštini smo osećali strah da bismo mogli izgubiti tu osobu ako ona počne mnogo da se "druži" sa drugom decom
Najprostije rečeno - kompleksi, utisak da sami nismo dovoljno interesantni, da bi nas neko mogao ostaviti zbog toga, a društvo je deci tako užasno bitno i ako ih neko povredi imaju utisak da je njihovom životu kraj i da od toga nema veće tragedije...
Kad porastemo shvatimo da ta osoba ne mora prestati nas da voli samo zato što ima i druge prijatelje. Ali deca reaguju naglo, emotivno, i ovakve stvari se "isteraju na čistac" vrlo eksplicitno.
Pokušavam da uporedim dve skoro identične ljubomore koje imaju različit objekat.
Vratimo se u sadašnjost. Imamo dečka, devojku, nebitno. Prevari nas. Zašto je ta ljubomora sada opravdana?
Ta osoba ne želi da nas ostavi, ona želi da ostane sa nama, ali takođe želi malo da ga mune i ovoj drugoj drugarici ima dovoljno ljubavi za sve.
Mnogo se pričalo o našoj prirodi koja nije monogamna pa, eto, uz taj uslov, mi čak nemamo ni biološko opravdanje za ljubomoru. Jer, mi ovde sad jedino još možemo da probamo da dokažemo tezu da čovek nije sposoban da voli više ljudi istovremeno pa da, ako je našao švalerku, on onda prestaje da voli nas. I da li je to istina? Nalazite li da sami niste u stanju da približno isto volite dva, tri, više ljudi istovremeno?
Vrlo bitno, da ne bi došlo do zabune >>> Ne zagovaram prevaru ovom temom, ne opravdavam je niti je osuđujem, ovo nema veze s tim! <<<
Gde je skriveno opravdanje za opravdanje te i takve, opravdane, ljubomore?
Računam da se o ljubomori 1000 puta žvrljkalo kao o poželjnoj/nepoželjnoj u vezi, te da li je ona možda znak da je nekome do tebe stalo ili znak ljubavi, zaljubljenosti... i onda se setih vremena kad smo bili deca, pa nismo znali za taj blaženi osećaj zaljubljenosti i strasti u njoj, nego smo se uglavnom igrali sa drugarima, preskakali lastiš ili terali točak... i onda se tako među drugaricama pojavljivao sličan osećaj ljubomore koji, moram priznati, ni mene nije preskočio
tako sam naučila da ga prepoznajem u drugim ljudima. Ta ljubomora se ispoljavala ako "najbolja drugarica" posvećuje više pažnje drugoj drugarici
pa je onda bilo užasno bitno pogledati u leksikone i razna čuda ko se kako opredelio i ko je kome "najbolji", dosta nalikuje posesivnosti u braku, vezi, samo nema seksa i to I posle kad malo porastemo uvidimo koliko je to sve smešno i ljigavo.
No shodno svemu tome, mogu samo da zaključim da je ljubomora jedno generalno loše stanje, ako je osobina - loša je osobina, ako je došla samo na kratko - loše nam je pala karta
Pa sad... uopšte ne želim da dovedem u pitanje bolesnu ljubomoru, već baš tu, "opravdanu".
Kad smo kao deca želeli svog jednog "najboljeg" prijatelja za sebe (možda ne svi, ali zaista dosta nas...), u suštini smo osećali strah da bismo mogli izgubiti tu osobu ako ona počne mnogo da se "druži" sa drugom decom
Najprostije rečeno - kompleksi, utisak da sami nismo dovoljno interesantni, da bi nas neko mogao ostaviti zbog toga, a društvo je deci tako užasno bitno i ako ih neko povredi imaju utisak da je njihovom životu kraj i da od toga nema veće tragedije...
Kad porastemo shvatimo da ta osoba ne mora prestati nas da voli samo zato što ima i druge prijatelje. Ali deca reaguju naglo, emotivno, i ovakve stvari se "isteraju na čistac"
vrlo eksplicitno.Pokušavam da uporedim dve skoro identične ljubomore koje imaju različit objekat.
Vratimo se u sadašnjost. Imamo dečka, devojku, nebitno. Prevari nas. Zašto je ta ljubomora sada opravdana?
Ta osoba ne želi da nas ostavi, ona želi da ostane sa nama, ali takođe želi malo da ga mune i ovoj drugoj drugarici
ima dovoljno ljubavi za sve. Mnogo se pričalo o našoj prirodi koja nije monogamna pa, eto, uz taj uslov, mi čak nemamo ni biološko opravdanje za ljubomoru. Jer, mi ovde sad jedino još možemo da probamo da dokažemo tezu da čovek nije sposoban da voli više ljudi istovremeno pa da, ako je našao švalerku, on onda prestaje da voli nas. I da li je to istina? Nalazite li da sami niste u stanju da približno isto volite dva, tri, više ljudi istovremeno?
Vrlo bitno, da ne bi došlo do zabune >>> Ne zagovaram prevaru ovom temom, ne opravdavam je niti je osuđujem, ovo nema veze s tim! <<<
Gde je skriveno opravdanje za opravdanje te i takve, opravdane, ljubomore?
Poslednja izmena:
I to mora da se kontrolise, inace je odvratno i po mene a i po njega. A i on je. Mi smo ustvari kao Mortisa i Gomez iz Porodice Adams, samo lete nozevi kad neko pogleda nekog drugog. 
Ali sam ljubomorna samo na jednu bivsu devojku mm...glupo je znam, ali ne mogu si pomoci...
