Boris Tadić kandidat za političara godine u anketama u EU!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

gost 23146

Buduća legenda
Poruka
46.396
Predsednik Srbije Boris Tadić je među šestoricom imenovanih za evropskog političara godine, priznanja koje će danas dodeliti briselski dnevnik „Juropijen vojs“.

tadic-x.jpg

Tadić je predložen u kategoriji nacionalni političar godine zbog, kako navodi „Juropijen vojs“, „približavanje svoje zemlje članstvu u EU izručenjem Radovana Karadžića Haškom tribunalu“.
Među imenovanima se nalaze i francuski predsednik Nikola Sarkozi zbog postizanja sporazuma o okončanju rata u Gruziji, poljski premijer Donald Tusk zbog vraćanja Poljske na proevropsku liniju i Sigmar Gabrijel, nemački ministar energetike, zbog davanja obećanja da će Nemačka smanjiti za 40 odsto emisiju karbon-dioksida.
Zajedno su imenovani Dimtris Hristofijas, predsednik Kipra, i Mehmet ali Talat, lider kiparskih Turaka, zbog obnove nade u mogućnost rešavanja kiparskog spora. Priznanja će biti dodeljene na gala večeri koja će biti održana sutra uveče. Pobednici će biti izabrani glasovima čitalaca „Juropijen vojsa“, a imenovanje je predložio panel eksperata.
http://www.blic.rs/politika.php?id=68054
Šta mislite?Da li je ovo neka plaćena reklama k'o što je nekad radio Dinkić?:besna:
 
ОД „БОРИСА НЕЈАКОГ“ ДО ,,СРПСКОГ ПУТИНА“


Чак и да је потпуно невин у погледу актуелних српских неприлика, омало је непристојно да једној странци и лидеру иде тако добро у исто време док народу и држави иде тако лоше
– Па добро, мајку му, зар ти не знаш да се променила власт? – мало у шали, а мало забринуто пита ме ових дана један добар познаник. Наравно да знам, одговарам, премда би се дало расправљати о томе да ли је у питању баш права промена власти, или тек „реконфигурација” оне структуре моћи која је у Србији успостављена након 5. октобра. (Права промена је, додуше, запретила у једном тренутку, али је избегнута захваљујући, с једне стране, „визионарству” тројца Дачић–Палма–Кркобабић, као и пословичној тромости и неефикасности тзв. националних снага под вођством Коштунице и Николића, тако да, заправо, никада нећемо сазнати на шта су све наши домаћи и страни демократори били спремни не би ли спровели зацртану „вољу народа“.) Но, било како било, на овом површинском, дневнополитичком плану промена се ипак догодила и манифестовала у другом одласку с власти Војислава Коштунице, великом повратку СПС-а, као и чињеници да Борис Тадић дефинитивно (п)остаје особа број један на српској политичкој сцени.
Пошто је о Коштуници и социјалистима на овим страницама било већ доста речи – и опет ће – хајде да се, макар укратко, малчице озбиљније позабавимо ликом и делом демократског победника и тријумфатора.
Још пре више од годину дана приметио сам да је готово невероватно колико је потцењивање Тадићевих интелектуалних и политичких квалитета било распрострањен спорт у српској политичкој чаршији, при чему је тешко премерити да ли су предњачили његови страначки другови или његови политички ривали из ЛДП-а, ДСС-а и радикала. „Форест Гамп“, „политичка Барбика“ и „Борис Нејаки“, само су најдуховитији изданци ове популарне дисциплине, која је каткад знала ићи готово до неукуса. За то време Тадић и екипа око њега ређали су успех за успехом – два пута заредом победили на председничким изборима, практично утростручили број гласача и ДС поново довели на власт, најпре као већински, а сада и апсолутно доминантни политички фактор. Узгред, ако је Тадић налицкани лепотан, као што га противници представљају, шта ли су и какви су тек они које он, ево већ годинама, непрестано надиграва и побеђује?
Уместо да га страначки барони растргну или смене, као што се непрестано спекулисало у „добро обавештеним београдским круговима“, Тадић има доминацију о каквој су својевремено један Зоран Ђинђић или Драгољуб Мићуновић могли само да сањају. Уместо да се странка распадне услед слабог лидерства, као и под теретом међуфракцијских борби и удара слева и здесна, данас се распадају и цепају доскора монолитни радикали, ДСС се топи, Г17 је већ готово апсорбован, а Јовановићев ЛДП је закован за ивицу цензуса. Чак је и медијска чаршија коначно „прогледала“ (поклопило се то некако баш са овим Тадићевим последњим успесима), те се „Борис Нејаки“ полако претвара у „Бориса Великог“, а његово име све чешће се асоцира са неком верзијом „српског Путина“ – или макар Медведева.
Све у свему, ако је политика вештина доласка и опстанка на власти, и увећања исте, као што верује Макијавели и већина српских политичара и бирача, онда је Тадић убедљиво највећи и најспособнији политичар којег смо имали од обнављања вишестраначја. У том погледу, извикани „технолози власти“ Милошевић, Ђинђић или Коштуница нису му, заправо, ни до колена. Знам да ово звучи изненађујуће, али директно следи из претходне дефиниције. Невоља је, међутим, што писац ових редова политику схвата нешто другачије од малочас наведеног макијавелистичког одређења. А по том другом, односно пр(а)вом критеријуму, политички салдо Бориса Тадића је много неповољнији – што опет не значи да су и ови други у том погледу богзна како процветали.
Тадићеви политички тријумфи плаћени су, или макар праћени, најдубљим националним понижењима у новијој српској историји. Док је он побеђивао и постепено, готово неприметно, увећавао своју власт, Србија је, такође мало- помало, али непрестано – губила. Истина, Србија губи већ поодавно, за већину тих пораза нису одговорни ни Тадић ни Коштуница, за неке чак ни Милошевић, а понешто се – Црна Гора, Косово – вероватно само случајно поклопило са периодом Тадићевог политичког успона. Али, рецимо то овако, чак и да је потпуно невин у погледу актуелних српских неприлика – а разуме се да није – помало је непристојно да једној странци и лидеру иде тако добро у исто време док народу и држави иде тако лоше. (У том смислу, Тадић чак помало подсећа на Милошевића из првог периода његове владавине.) А да и не говоримо колико је тек „непристојно“ уколико постоји „основана сумња“ да су бар неки од наведених личних и страначких успеха помогнути – а без сумње су поздрављени – управо од оних који су овом народу и овој земљи нанели највеће неправде.
Неке победе понекад могу бити срамније и горе од пораза. Пораженима то можда није велика утеха, али би зато за победнике морала бити велика опомена.
Главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао

...da ga malo hvalimo.
 
nikako da shvatim da li vecini "odgovara" ova kandidatura ili ne:think::think:

Ademe bre, zar ne shvataš da sve što miriše na DS, većina mrzi... DA BoTa sad izlobira povratak Kosova, patriJote bi kukale kao je ugrozio šiptarski narod i kako ih je pokrao. To ti je prokleti Srbin, prvo gleda koga će da mrzi, pa koga će da pokrade, pa tek onda šta može za sebe da uradi.
 
ne bih voleo doziveti boldovano, ali me bas kopka da li bi tako reagovali :hahaha::hahaha::hahaha:

Pazi šta ti kažem. Naravno, to je utopia, ali da BoTa vuče najbolje poteze za Srbiju, mrzeli bi ga.... Zato što je DS, što je "maneken", što je uspešan, bilo koji da je razlog, nebitan je. PatriJotama je bitnije da ima koga da mrze, nego da dobro žive, that is the point.
 
kako nisu dali Sonji Liht neku uz put ,mislim nije lepo vec mesec i kusur dana nije dobila nijednu nagradu:( , al dobro , kontam da ce je Bota sigurno voditi na dodelu ako ga izaberu :D

Kako nisu. Danas je Blic objavio da je S. Liht najmoćnija žena u Srbiji. Mora da padne neka nagradica za to :D

1. SONJA LIHT (35)
Predsednica Fonda za političku izuzetnost čije mišljenje ima snagu obaveze. Iako iza nje ne stoje ni institucije ni podrška javnosti, među stranim državnicima i diplomatama uvažavana u meri u kojoj to odnedavno prihvataju i političari u Srbiji. Stručnjak za teme evrointegracija i ocene sposobnosti Srbije da se priključi EU. Njen položaj i lični stav oslikavaju ponude da bude ambasadorka u Vašingtonu, što je više puta odbila. Dobitnica je nagrade danske vlade za doprinos unapređenju položaja žene. Verovatno je prva u rukama imala izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2008. Kao predsednicu UO „Politike“ označavali su je kao osobu koja je smenila Ljiljanu Smajlović s mesta glavnog urednika.

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=68130
 
Predsednik Srbije Boris Tadić je među šestoricom imenovanih za evropskog političara godine, priznanja koje će danas dodeliti briselski dnevnik „Juropijen vojs“.

tadic-x.jpg

Tadić je predložen u kategoriji nacionalni političar godine zbog, kako navodi „Juropijen vojs“, „približavanje svoje zemlje članstvu u EU izručenjem Radovana Karadžića Haškom tribunalu“.
Među imenovanima se nalaze i francuski predsednik Nikola Sarkozi zbog postizanja sporazuma o okončanju rata u Gruziji, poljski premijer Donald Tusk zbog vraćanja Poljske na proevropsku liniju i Sigmar Gabrijel, nemački ministar energetike, zbog davanja obećanja da će Nemačka smanjiti za 40 odsto emisiju karbon-dioksida.
Zajedno su imenovani Dimtris Hristofijas, predsednik Kipra, i Mehmet ali Talat, lider kiparskih Turaka, zbog obnove nade u mogućnost rešavanja kiparskog spora. Priznanja će biti dodeljene na gala večeri koja će biti održana sutra uveče. Pobednici će biti izabrani glasovima čitalaca „Juropijen vojsa“, a imenovanje je predložio panel eksperata.
http://www.blic.rs/politika.php?id=68054
Šta mislite?Da li je ovo neka plaćena reklama k'o što je nekad radio Dinkić?:besna:

ziva istina. sve sto je tadic uradio bilo je u korist evrope a na stetu naseg naroda i normalno je da ce ga nagrade. a kako ce prodje kod nas e to ce tek da vidimo.
 
Pa ispravih se, ali meni je politika DS nekad bila sinonim za ispravnu politiku, te je to vise stvar navike. Na zalost, krvna slika te stranke izmenjena je u poslednje 4 godine :(

Ma na žalost, politika stranke i nije uopšte loša, koliko se lopovi o nju ogreše često. Štaviše, većina stranaka deklarativno ima dobre i solidne programe, ali lopovluk uvek dođe na prvo mesto. Tu onda treba biti pametan.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top