ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Braca?
Nasao sam ovu sliku na internetu pre neki dan. Umetnicki posmatrano, ona zaista deluje inspirativno. Ali to ne bih mogao reci i sto se tice poruke koju ona pokusava da prenese. Primecujem da su iskazi o slicnosti budizma i hriscanstva u poslednje vreme usli u modu. Na trzistu ovih dana nalazim najmanje cetiri knjige posvecene ovoj temi. I ova slika cini se kao vizuelna reprezentacija ideje da bi Buda i Isus, da su imali prilike da se sretnu, jedan drugog videli kao "bracu". Zaista nemam pojma sta bi Buda mislio o Isus i njegovim jevandjeljima da ga je sreo i nemam nameru da mastam stavljajuci zamisljene ideje u njegovu glau ili reci u njegova usta. Medjutim, Tipitaka nam moze dati ideju kakav je bio Budin stav prema drugim uciteljima i njihovim ucenjima. Buda i Mahavira, utemeljitelj djainizma, poznat u Tipitaki kao Nigantha Nataputta, bili su savremenici. Objektivno posmatrajuci, poredjenje budizma i djainizma bi pokazalo da su te dve religije vrlo slicne, ne samo po terminologiji, vec i po svojim idejama. I zanimljivo mi je da se njih dvojica nikada nisu srela, uprkos cinjenici da su ziveli u isto vreme i na istom podrucju. U Tipitaki nema tragova da je Buda ikada pokusavao da se sretne sa Mahavirom ili da je zalio sto mu se nije pruzila prilika za to. Takodje mi je zanimljivo da je u nekoliko prilika kada je sreo neke od Mahavirinih ucenika Buda bio veoma kritican o njihovom ucenju i praksi. Videti na primer MN I,272-278. Ta kritika je bila odmerena i uctivo formulisana, ali je ipak bila kritika. I sve to uprkos ili mozda bas zbog toga sto su Budina i Mahavirina Dhamma imale toliko zajednickog. Dakle, nije bilo grljenja, zajednickih osmeha, razmenjivanja komplimenata, nikakvog "dijaloga izmedju ljudi zive vere". Iako ih nisam citao, veruje da i djainski spisi isto tako sadrze mnogo kritike na racun budizma.
A sta bi Isus mislio o Budi da ga je sreo? Prilicno sam siguran da bi se potpuno zgrozio Budinim odbijanjem postojanja Boga i duse. Mislim da bi mu se ideja uslovljenog nastanka ucinila krajnje neshvatljivom. A ako bi porazgovarali, verujem da bi ga razbesnela Budina istrazivacka pitanja, njegov zahtev da dokazima potkrepi sopstvene tvrdnje i uctivo, ali odlucno odbijanje da se osloni iskljucivo na veru. Isusov stav prema drugim religijama i onima koji ih poducavaju sazeto je izlozen, pak, u njegovoj tvrdnji: "Ja sam put, istina i zivot. Niko ne stize do Oca izuzev preko mene." Ali to sto bi Buda i Isus pronasli malo toga oko cega bi se slozili ne znaci da i mi, njihovi kasniji ucenici, ne mozemo imati uzajamno postovanje i saglasnost o nekim pitanjima. To ne znaci da mi ne mozemo raditi zajedno i pomagati jedni druge. Istinska tolerancija nije uklanjanje svake razlike do tacke na kojoj sve izgleda isto. Ona znaci postovanje i prihvatanje uprkos razlikama..
Buda i Isus
Buda i Isus su verovatno dve najuticajnije licnosti u istoriji. Njihova ucenja imala su duboki i pozitivan efekat na kulture koje su ih prihvatile. Postoje takodje zanimljive paralele izmedju ova dva coveka. Obojica su bili beskucnici, lutajuci ucitelji, i obojica su vrlo vesto koristila parabole i price kako bi svoje ideje ucinili razumljivijim. Obojica su privukli grupu ucenika i potom ih poslali da sire ucenje. Buda je sebe video kao poslednjeg u nizu prosvetljenih Buda (SN II,106), a Isus je za sebe verovao da je naslednik velikih jevrejskih proroka iz davnine. No, u etickoj viziji ova dva coveka vidimo danas najvaznije slicnosti. I te slicnosti su dobro poznate.
Buda i Isus su cak imali istu sudbinu nakon smrti u tome sto su obojica vremenom bili pretvoreni u bozanstva. Kad je otkrio da je izvesni monah bio opcinjen njegovim fizickim izgledom, Buda ga je prekoreo: "Zasto zelis da gledas ovo moje gnusno telo? Gledaj Dhammu i videces mene" (SN III,120). Pa ipak, tokom treceg sabora, neki ucesnici su tvrdili d aje Buda bio toliko savrsen da je cak i njegov izmet bio mirisan. Saddharmapundrika sutra, koja potice iz I veka, tvrdi da je Buda postojao od pocetka vremena! Kada se neko obratio Isusu kao "blagom ucitelju", ovaj ga je smesta ispravio: "Zasto me nazivas blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga." (Luka 18,19). Ne obaziruci se na ovakve dokaze, 20 godina posle Isusove smrti sveti Pavle je vec tvrdio da je on inkarnirani Bog.
Ipak, uprkos ovim i drugim slicnostima, zivoti i narocito ucenja Bude i Isusa su se takodje razlikovali u mnogim stvarima. Buda je poticao iz vladarske porodice, dok je Isus rodjen u vrlo skromnom okruzenju. Isus nikada nije bio zenjen; Buda je bio i muz i otac. Iako je Buda podusavao svakoga, njegova poruka nailazila je najvise na odjek medju obrazovanima i intelektualcima... Isus je svoju poruku usmerio uglavnom prema prostom narodu. Buda je ziveo u vremenu relativnog mira i drzao se podalje od politike, dok je Isusova misija bila neraskidivo povezana sa promenljivom politikom njegovog doba. Buda je poducavao 45 godina, Isus tek dve ili mozda tri. Razumevanje sire stvarnosti koje su ova dva coveka imala skoro da nema niceg zajednickog. Buda nije verovao u Boga tvroca, dok Isus jeste. Za Budu je Apsolut bilo ne-antropomorfno "Nerodjeno, Nenastalo, Nestvoreno, Nesacinjeno" (Ud. 80). Isus je video Boga kao izrazito licnog i nalik coveku; ponekad mu se cak i obraca sa "Abba", recju koja oznacava bliskost, ekvivalentnu danasnjoj "tata". Buda je svoju Dhammu video kao oslobadjanje iz samsare; Isus je video svoje Jevandjelje kao spas od pakla. Sledstveno ovome, Buda je meditirao, usmeravao svoju paznju ka unutra, ka svom umu, dok se Isus molio, usmeravajuci svoje zahteve ka spolja, ka Bogu. Za Isusa, covekov krajnji cilj bio je da se ponovo rodi u prisustvu toga Boga, dok su za Budu nebesa bila odrediste potpuno inferiorno u odnosu na nirvanu. Buda nije posebnu paznju posvecivao sopstvenom plemenu i poducavao je sve klanove, kaste i klase. Isus je verovao da je on "poslat samo radi izgubljenih ovaca doma Izrailjeva". (Matej 10,5-6; 15,24), Bozijeg odabranog naroda. Dok je Isus verovao da ce Bog uskoro unistiti ovaj svet kroz apokalipsu sumpora i vatre (Matej 10,23; 16,28), Budu nije mnogo zanimalo predskazivanje buducnosti i Isusova sumorna predvidjanja bi mu se ucinila prilicno zbunjujucim. Isus je smatra opravdanim da ponekad padne u jarost, narocito prema onima koji dovode u sumnju ili se rugaju njegovoj poruci (Matej 23,33-35; Jovan 2,15). Ovakav "gnev pravednika" bi izazvao dozu cudjenja medju onima koji su poznavali Budu. Tako celokupni pogled na ova dva velika ucitelja otkriva intrigantne slicnosti, ali i upadljive razlike, zajednicke crte i suprotnosti, a i jedno i drugo moramo prepoznati ako zaista zelimo da razumemo te ljude i religije koje su utemeljili. Pa ipak, kada se budisti i hriscani sretnu kao prijatelji, njihovi susreti ce biti harmonicniji i plodonosniji ako se sete ovih Budinih reci: "One svari oko kojih ne postoji saglasnost ostavimo postrani. One svari oko kojih postoji saglasnost, neka mudri uzmu za temu razgovora, prodiskutuju i istraze" (DN I,164).
Nasao sam ovu sliku na internetu pre neki dan. Umetnicki posmatrano, ona zaista deluje inspirativno. Ali to ne bih mogao reci i sto se tice poruke koju ona pokusava da prenese. Primecujem da su iskazi o slicnosti budizma i hriscanstva u poslednje vreme usli u modu. Na trzistu ovih dana nalazim najmanje cetiri knjige posvecene ovoj temi. I ova slika cini se kao vizuelna reprezentacija ideje da bi Buda i Isus, da su imali prilike da se sretnu, jedan drugog videli kao "bracu". Zaista nemam pojma sta bi Buda mislio o Isus i njegovim jevandjeljima da ga je sreo i nemam nameru da mastam stavljajuci zamisljene ideje u njegovu glau ili reci u njegova usta. Medjutim, Tipitaka nam moze dati ideju kakav je bio Budin stav prema drugim uciteljima i njihovim ucenjima. Buda i Mahavira, utemeljitelj djainizma, poznat u Tipitaki kao Nigantha Nataputta, bili su savremenici. Objektivno posmatrajuci, poredjenje budizma i djainizma bi pokazalo da su te dve religije vrlo slicne, ne samo po terminologiji, vec i po svojim idejama. I zanimljivo mi je da se njih dvojica nikada nisu srela, uprkos cinjenici da su ziveli u isto vreme i na istom podrucju. U Tipitaki nema tragova da je Buda ikada pokusavao da se sretne sa Mahavirom ili da je zalio sto mu se nije pruzila prilika za to. Takodje mi je zanimljivo da je u nekoliko prilika kada je sreo neke od Mahavirinih ucenika Buda bio veoma kritican o njihovom ucenju i praksi. Videti na primer MN I,272-278. Ta kritika je bila odmerena i uctivo formulisana, ali je ipak bila kritika. I sve to uprkos ili mozda bas zbog toga sto su Budina i Mahavirina Dhamma imale toliko zajednickog. Dakle, nije bilo grljenja, zajednickih osmeha, razmenjivanja komplimenata, nikakvog "dijaloga izmedju ljudi zive vere". Iako ih nisam citao, veruje da i djainski spisi isto tako sadrze mnogo kritike na racun budizma.
A sta bi Isus mislio o Budi da ga je sreo? Prilicno sam siguran da bi se potpuno zgrozio Budinim odbijanjem postojanja Boga i duse. Mislim da bi mu se ideja uslovljenog nastanka ucinila krajnje neshvatljivom. A ako bi porazgovarali, verujem da bi ga razbesnela Budina istrazivacka pitanja, njegov zahtev da dokazima potkrepi sopstvene tvrdnje i uctivo, ali odlucno odbijanje da se osloni iskljucivo na veru. Isusov stav prema drugim religijama i onima koji ih poducavaju sazeto je izlozen, pak, u njegovoj tvrdnji: "Ja sam put, istina i zivot. Niko ne stize do Oca izuzev preko mene." Ali to sto bi Buda i Isus pronasli malo toga oko cega bi se slozili ne znaci da i mi, njihovi kasniji ucenici, ne mozemo imati uzajamno postovanje i saglasnost o nekim pitanjima. To ne znaci da mi ne mozemo raditi zajedno i pomagati jedni druge. Istinska tolerancija nije uklanjanje svake razlike do tacke na kojoj sve izgleda isto. Ona znaci postovanje i prihvatanje uprkos razlikama..
Buda i Isus
Buda i Isus su verovatno dve najuticajnije licnosti u istoriji. Njihova ucenja imala su duboki i pozitivan efekat na kulture koje su ih prihvatile. Postoje takodje zanimljive paralele izmedju ova dva coveka. Obojica su bili beskucnici, lutajuci ucitelji, i obojica su vrlo vesto koristila parabole i price kako bi svoje ideje ucinili razumljivijim. Obojica su privukli grupu ucenika i potom ih poslali da sire ucenje. Buda je sebe video kao poslednjeg u nizu prosvetljenih Buda (SN II,106), a Isus je za sebe verovao da je naslednik velikih jevrejskih proroka iz davnine. No, u etickoj viziji ova dva coveka vidimo danas najvaznije slicnosti. I te slicnosti su dobro poznate.
Buda i Isus su cak imali istu sudbinu nakon smrti u tome sto su obojica vremenom bili pretvoreni u bozanstva. Kad je otkrio da je izvesni monah bio opcinjen njegovim fizickim izgledom, Buda ga je prekoreo: "Zasto zelis da gledas ovo moje gnusno telo? Gledaj Dhammu i videces mene" (SN III,120). Pa ipak, tokom treceg sabora, neki ucesnici su tvrdili d aje Buda bio toliko savrsen da je cak i njegov izmet bio mirisan. Saddharmapundrika sutra, koja potice iz I veka, tvrdi da je Buda postojao od pocetka vremena! Kada se neko obratio Isusu kao "blagom ucitelju", ovaj ga je smesta ispravio: "Zasto me nazivas blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga." (Luka 18,19). Ne obaziruci se na ovakve dokaze, 20 godina posle Isusove smrti sveti Pavle je vec tvrdio da je on inkarnirani Bog.
Ipak, uprkos ovim i drugim slicnostima, zivoti i narocito ucenja Bude i Isusa su se takodje razlikovali u mnogim stvarima. Buda je poticao iz vladarske porodice, dok je Isus rodjen u vrlo skromnom okruzenju. Isus nikada nije bio zenjen; Buda je bio i muz i otac. Iako je Buda podusavao svakoga, njegova poruka nailazila je najvise na odjek medju obrazovanima i intelektualcima... Isus je svoju poruku usmerio uglavnom prema prostom narodu. Buda je ziveo u vremenu relativnog mira i drzao se podalje od politike, dok je Isusova misija bila neraskidivo povezana sa promenljivom politikom njegovog doba. Buda je poducavao 45 godina, Isus tek dve ili mozda tri. Razumevanje sire stvarnosti koje su ova dva coveka imala skoro da nema niceg zajednickog. Buda nije verovao u Boga tvroca, dok Isus jeste. Za Budu je Apsolut bilo ne-antropomorfno "Nerodjeno, Nenastalo, Nestvoreno, Nesacinjeno" (Ud. 80). Isus je video Boga kao izrazito licnog i nalik coveku; ponekad mu se cak i obraca sa "Abba", recju koja oznacava bliskost, ekvivalentnu danasnjoj "tata". Buda je svoju Dhammu video kao oslobadjanje iz samsare; Isus je video svoje Jevandjelje kao spas od pakla. Sledstveno ovome, Buda je meditirao, usmeravao svoju paznju ka unutra, ka svom umu, dok se Isus molio, usmeravajuci svoje zahteve ka spolja, ka Bogu. Za Isusa, covekov krajnji cilj bio je da se ponovo rodi u prisustvu toga Boga, dok su za Budu nebesa bila odrediste potpuno inferiorno u odnosu na nirvanu. Buda nije posebnu paznju posvecivao sopstvenom plemenu i poducavao je sve klanove, kaste i klase. Isus je verovao da je on "poslat samo radi izgubljenih ovaca doma Izrailjeva". (Matej 10,5-6; 15,24), Bozijeg odabranog naroda. Dok je Isus verovao da ce Bog uskoro unistiti ovaj svet kroz apokalipsu sumpora i vatre (Matej 10,23; 16,28), Budu nije mnogo zanimalo predskazivanje buducnosti i Isusova sumorna predvidjanja bi mu se ucinila prilicno zbunjujucim. Isus je smatra opravdanim da ponekad padne u jarost, narocito prema onima koji dovode u sumnju ili se rugaju njegovoj poruci (Matej 23,33-35; Jovan 2,15). Ovakav "gnev pravednika" bi izazvao dozu cudjenja medju onima koji su poznavali Budu. Tako celokupni pogled na ova dva velika ucitelja otkriva intrigantne slicnosti, ali i upadljive razlike, zajednicke crte i suprotnosti, a i jedno i drugo moramo prepoznati ako zaista zelimo da razumemo te ljude i religije koje su utemeljili. Pa ipak, kada se budisti i hriscani sretnu kao prijatelji, njihovi susreti ce biti harmonicniji i plodonosniji ako se sete ovih Budinih reci: "One svari oko kojih ne postoji saglasnost ostavimo postrani. One svari oko kojih postoji saglasnost, neka mudri uzmu za temu razgovora, prodiskutuju i istraze" (DN I,164).
Одлична тема...
а толико тога је имао да каже...
желим, да се што пре прикачиш на ''нему свест''...
‚‚kad odraste... onda maca neće volet kucu..kad odraste onda Steva neće mrzet Jucu‚‚
