Операција ликвидације Шешељевих радикала

Zmaj Ognjeni Vuk

Zmaj Ognjeni Vuk

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.264
Сматрам ову тему веома важном.

Зато се унапред извињавам због два велика копи/пејста који ће уследити.

Наиме, Ана Игоревна Филимонова (Анна Игоревна Филимонова), магистар историјских наука, научни сарадник института за Славске студије Руске Академије Наука, написала је детаљну анализу раскола у СРС.

Све оно о чему сам мозгао протеклих месеци, закључци које сам извео, све је то обухваћено обимном анализом руске историчарке.

Задивљен сам њеним познавањем српске политичке сцене.

Опет, извињавам се због дугачког текста, али верујте: треба прочитати сваку реч, ниједна није сувишна. А односи се на нашу будућност.

Уживајте.
 
Ана ФИЛИМОНОВА

Специјална операција ликвидације Српске радикалне странке(I)

У савременој Србији политичке снаге су подељене у два блока: патриотски и проевропски. Први себе декларише као алтернативу глобализму, а други чини прозападно оријентисан естаблишмент. Патриотски блок, страда због одсуства јединства, али у први план истиче борбу против националне понижености српског народа (одвајање Косова), не прихвата ЕУ, која ставља Србију у потчињен положај и јасно истиче за Србе актуелне политичке и социјално-економске проблеме.После парламентарнних избора 11 маја 2008 г. фронт опозиционих снага, представљен једном (најбројнијом и најјачом) Српском радикалном странком, био је ојачан коалицијом Демократска странка Србије - Нова Србија В.Коштуница (ДПС – НС). Опозициони фронт, иступајући против отцепљења Косова и потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) с ЕУ окупио је укупно 108 посланика (од 250) у Скупштини Србије.

Перспектива уједињења снага В.Коштунице и В.Шешеља – реална и више него озбиљна опасност за евроатлантску власт Б.Тадића, и за Запад. Формирање режимски контролисане владе у лето 2008 године довело је до дивовских напора власти да на своји страну преведу лидера Социјалистичке партије Србије (СПС) И.Дачића, који је са 20 мандата, стечених на изборима, тада стао на страну «евродемократа» (т.ј. био пуштен до «колача власти»), доводећи тако сам СПС до политичке смрти. Али владајућа коалиција није једнородна, она укључује у себе различито оријентисане снаге чак с противречним интересима.

Осим тога, владајућој коалицији недостаје стратегија национално-државног развоја, њу у целини замењује пропаганда, заснована на једном-једином, али крајње ефективном методу - застрашивању сопственог становништва изолацијом и санкцијама у случају скретања са европског пута.Мега-информационој моћи прорежимских медија придружују се напори различитих «невладиних организација», које формирају и уводе нови модел националне идеологије – србофобни шовинизам. Та идеологија је интензивно подржана од стране мас-медијске, пословно-бирократске (у великој већини корумпиране) и политичке «елите», а такође делимично и представницима интелигенције и културних радника, опредељених прозападно. Активирање антинационалних напора дела елите изазвани су јачањем симпатија српског друштва према Русији, тако да је режиму неоколонијалне власти потребно створити «нову Србију», у којој ће бити што више прозападних странака и гласача док су проруски непожељни.

«Проблем» јачања опозиционог фронта на унутрашњем плану, добио је за владајући режим и спољашњи аспект. Са једне стране, у Хашком трибуналу тотално се разоткрива процес против В.Шешеља. Са друге стране геополитички пројекат рашчлањавања Србије није завршен, после Косова дошла је фаза отцепљења Војводине. Практично изражено у – недавном доношењу «статута Војводине», који води ка федерализацији Србије са перспективом њене трансформације у трочлану државу. Главни град једног дела ће бити Београд, другог – Нови Сад, а трећи ће остати под окупацијом НАТО снага и албанских криминално-терористичких структура.

Због такве слике, и владајућем марионетском режиму и његовим покровитељима је потребна и звучна и димна завеса за одвлачење пажње од унутрашњег фактора у великом степену као и ликвидација растуће од стране опозиције опасности промене равнотеже снага на политичкој сцени Србије. Удар на Српску радикалну странку је представљао начин за решавање свих наведених«проблема» власти.

И Т.Николић је донео решење одлуком о подршци Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ (против воље Шешеља и уз покриће да се власти сагласе да потпишу неке «услове», по којима ће споразум третирати Косово у саставу Србије – ти «услови» су правно неосновани). То је био формални разлог раскола. При томе Николић није употребио неки прикладан предлог за свој излазак из странке(објаснивши то нпр. идејним размимоилажењем са Шешељом), него, напротив, потрудио се да што више скандал око разлаза рашири у медијима. Уз то, уништио је бланко оставке из странке, повео са собом 20 посланика (по неким изјавама, или поткупљених, или подвргнутих изнудама и претњама), веома брзо је оформио нову странку, за коју су одмах «пронађени» финансијска средства и простор (у центру Београда).

Приметно је да је Николић «изненада» задобио благонаклоност медија. Раније јединствена, СРС никада није спадала у «миљенике» медија,а против ње су користила сва пропагандна моћ медија потчињених окупационом режиму. При крају су застрашивали јавност «пропагандистичким потезима» типа утврђивања да су радикали шовинисти, фашисти и сл. Сада су се карактеристике Николића промениле: његова групација се назива «цивилизованом», «толерантном» и «европски оријентисаном» (примећујемо само да су услови за укључивање Србије у «цивилизовану и толерантну» европску породицу испоручивање генерала Р.Младића и лидера хрватских Срба Г.Хаџића, а такође и признавање независности Косова). Прозападни медији – «Блиц», «Данас», «Дневник», «РТВ Б-92» и др. су се моментално усмерили не на разлаз између Николића и Шешеља поводом потписивања ССП, него на демонизацију В.Шешеља. Информациони ресурси подређени режиму, хорски, истовремено представљају лидера СРС као «деспота-угњетавача», «експлоататора умног, коректног и способног за компромисе» Т.Николића.

Сада се пропагандни точак окренуо на страну Николића, којем се приписују сви успеси партије. Митологија се заснива на формули «умни и смирени Николић је развио и довео до неочекиваног успеха Радикалну странку који ни при каквим условима не би остварила са Шеешељем.». Ипак поледаћемо чињенице:

ПАРЛАМЕНТРНИ ИЗБОРИ: СРС је завршила организационе активности у фебруару 1991 г., и на парламентарним изборима у Србији 1992 г. она је одмах избила на друго место, освојивши 1 066 765 гласова (22,58%) - 73 посланичких мандата у српском парламенту – Скупштини, прво место је заузела СПС С.Милошевића - 1 359 086 гласова (28, 77%) - 101 посланички мандат. В.Шешељ је постао посланик СРС у Скупштини у јуну 1991 г. 1993 г. СРС поново заузима друго место - 595 467 гласова (13, 85%) - 39 мандата, и 1996 г. радикали задржавају друго место - 17,75% (СПС – 42,91%). Парламентарни избори 1997 г. доносе нови успех радикала: добили су 1 162 216 гласова (28,07%) - 82 мандата у Скупштини (рекордни број за СРС). Партија је поново заузела друго место, иза СПС (која је добила 1 418 036 гласова - 34,27% и 110 посланичких мандата). Успеси радикала на изборима су постали текући кошмар на јави за «светско друштво». Амерички представник на Балкану Роберт Гелбард је тада изјавио да САД «ни под којим условима неће сарађивати са Шешељом пошто је он фашиста»1. Затим, потсећамо, у марту 1998 г., због заоштравања ситуације у српској покрајини Косово, СРС улази у коалицију са Социјалистичком партијом Србије Слободана Милошевића. Тада од 35 места у новој влади радикали добијају трећину, такође и два од пет вице-премијерских места: једно – В.Шешељ, друго – Т.Николић. Шешељ се залагао за жестоке мере против албанских сепаратиста. 1999 г. СРС је постала једина странка која је иступила против потписивања споразума са НАТО-ом о Косову. Николић је био на место заменика премијера Србије, а крајем 1999 г. постао је заменик председника савезне владе СРЈ. После рушења са власти Слободана Милошевића у октобру 2000 г. СРС је поново прешла у опозицију. 2000 г. радикали поново заузимају друго место - 322 333 гласа (8,60%) и 23 мандата, а 2003 г., када се В.Шешељ већ неколико месеци налазио у Хашком трибуналу (али је био носилац листе радикала) успех странке је био већи него икад: СРС је освојила 1 008 074 гласа (27,3%), 82 од 250 посланичких мандата. На изборима у јануару 2007 г. за СРС је гласало 1 153 453 српских гласача (29,06%), 81 посланичко место.Као резултат последњих избора 11 маја 2008 г. СРС је добила 1 219 436 гласова (29,46%), 78 мандата (носилац листе као и раније је био В. Шешељ), победу на тим изборима однела је коалиција «За европску Србију» Б.Тадића, која је добила 1 590 200 гласова (38,42%), 102 мандата; коалиција Демократска Странка Србије – Нова Србија на челу са В.Коштуницом је добила 480 987 (11,61% гласова) и 30 мандата, Социјалистичка Партија Србије - Партија Уједињених Пензионера Србије -Јединствена Србија – 313 896 гласова (7,58%) 20 мандата.
 
ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ: На председничким изборима усептембру-октобру 1997 г. Шешељ је у другом кругу победио, освојивши 1 733 859 гласова (49,10%), поразивши Зорана Лилића (47,92%), мада су избори проглашени неуспелим – Централна изборна комисија је објавила да излазност није достигла потребних 50% за неколико стотих процента. На изборима у децембру 1997 г. је победио М.Милутиновић, добивши 59,31%, Шешељ – 37,54%. Мандат Милутиновића је истекао 2002 године, али су у Србији следећи легитимни избори спроведени тек 2004 године2 . У том временском интервалу, председнички избори су органоизовани 4 пута,али сваки пут су били неуспели због неправилности при бројању гласова или због ниске излазности. 29 септембра В. Шешељ против фаворита – В.Коштунице (31%) и М.Лабуса (27%) – добија преко 20% гласова, за њега је гласало 845 000 бирача, али други круг избора 13 октобра 2002 г. није донео резултат, избори су проглашени неуспелим због слабе излазности бирача (у гласању је учествовало испод 45%). После тога парламент Србије је изменио закон о изборима: сада је 50-процентна излазност гласача обавезна само упрвом кругу — у другом победника одређуује проста већина гласова. На изборима 8 децембра 2002 г. В.Шешељ добија преко милион гласова - 36%, највише је освојио В.Коштуница — око 58%, трећи је кандидат Б.Пелевић — 3,4%. На бирачка места је изашло мање од 45% грађана Србије, са правом гласа. На изборима 16 новембра 2003 г., када је В.Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал, Т.Николић у првом кругу добија највише гласова – 1 166 896 (47,9%) и у случају довољне излазности би постао председник, али на гласање је изашло само 38,5% бирача. Можда су баш избори 2003 г.постали преломна тачка раскола у СРС…

У првом кругу председничких избора у Србији 13 јуна 2004 г. Т. Николић је добио више гласова него његов главни противник Борис Тадић, - 954 339 гласова (30,6%) против 853 584 гласа (27,3%)за Тадића. Ипак други круг 27 јуна доноси успех Тадићу – 1 681 528 гласова (53,97%) против 1 434 068 гласова (46,03%) -за Николића. На председничким изборима 2008 г. поновила се ситуација из 2004 г. У првом кругу 20 јануара 2008 г. представник СРС Т. Николић остварио је победу над актуелним председником државе Б. Тадићем, освојивши 1 646 172 гласа, што је чинило 39.99% (резултат Тадића – 1 457 030 гласова, или 35,39%).Ипак у другом кругу 3 фебруара је победио Б. Тадић (2 304 467 гласова, или 51,19%, - против 2 197 155 гласова, или 4,81% за Николића).

Председнички избори 2004 и 2008 г. су показали закономерност у деловању Николића: пред перви круг улажу се дивовски напори на свим пољима и први круг он добија са успехом,али у међувремену следи оштар пад активности и Николић «једва» не досеже резултат у другом кругу и побеђује Тадић (при чему Николић победу Тадића признаје одмах и без приговора, не гледајући на то да је било јавних неправилности у току избора). Резултати Николића (губитак избора) остали су неизмењени како 2004 г., када је носио на изборе беџ са сликом Шешеља, тако и 2008 г., када се демонстративно дистанцирао од Шешеља беџ скинуо и изјавио да на изборе излази сам, лично. Иступи Николића, посебно «између два круга», демонстрирли су оскудицу идеја. Посебно 2008 г., када је наставио са формулом «и са Западом, и са Истоком» - и то после отцепљења Косова и подстицаја сепаратизма Војводине од стране Запада.

Српски медији настављају да сплеткаре по шеми предложеној од стране «страних реализатора» пропагандне кампање против СРС и В.Шешеља, која ипак не одговара реалности.Та шема је крајње примитивна: с једне стране су, «националисти, фашисти, шовинисти, мрачне силе, ултраконзервативци, необразовани, остали радикали», а са друге – «образовани, умни, широкомислећи, отворени према свету, демократе», којима се приближио «мек», «смирен», «цивилизован» политичар, супротност «екстремисте Шешељу» - Т.Николић3. Реално име Шешеља представља интелектуалца светског гласа, он је написао више стотина научних, научно-популарних и политичких радова,а и сам Т.Николић је говорио о Шешељу као о нејвећем интелектуалцу ког је срео у животу.

Самосталне политичке активности Николића и Вучића које су уследиле после раскола у странци су се показале као оштар пад идејног нивоа али и хаотичност и противречност у ставовима. Они немају шта да понуде гласачима осим реалним садржајем напуњене клишее типа «борбе са корупцијом и криминалом», «повећања животног стандарда», «очувања суверенитета и територијалног интегритета Србије» (остављајући по страни кључне проблеме српског народа). Те пароле примењују све марионетске и од запада контролисане странке, а пре свих Демкратска Странка Б.Тадића. Изузетак представља само В.Шешељ, који је од почетка свог деловања на политичкој сцени формулисао идеолошку доктрину, засновану на строгој унутрашњој логици, јасноћи излагања, дубокој анализи српске историје, засноване на енциклопедијском знању.

У вези тога, «Акција Николића» није толико оријентисана на раскол у СРС, њен главни циљ је - уништавање В.Шешеља. И Т.Николић је предао медијима4 текст преговора Шешеља са одбором за заштиту, после чега је Хашки трибунал 29 септембра донео решење да забрани В.Шешељу да комуницира са породицом и са својим правним саветницима и одбором за заштиту (последња забрана траје до данашњег дана). Аргументација решења трибунала: «Шешељ води разговоре о темама које се не тичу непосредне заштите».Самим тим припрема други потез, наметање В.Шешељу адвоката, одлично знајући да присиљава истог на штрајк глађу. Али овај пут узимајући у обзир тотални ћорсокак у који је ушао процес против председника СРС, над чијим животом се надвила директна опасност физичке ликвидације или посредством «дозвољавања да се штрајк глађу доведе до краја», или неуказивања (или указивања, само «нужне») медицинске помоћи, или тзв. «самоубиства». Начина да се сачува уз дозволу трибунала за њега нема. И у тој катастрофалној за те снаге које су хтеле да изнесу приговор српских националних снага, ситуацији западне структуре се оштро активирају у два правца: активирање главних средстава притисака на Шешеља у трибуналу и растурање свега што подржава српског лидера ван зидова Схевиненгена.

Николић тврди да нема контакте са западним структурама, али у америчкој амбасади су потврдили информацију о вођењу преговора америчког амбасадора К.Мантера са Николићем «везано за подршку европских интеграција». Т.Николић је био на саветовању са америчким и британским амбасадорима. Амбасадор Велике Британије Стивен Вудсворт је одбио да коментарише информацију о сусрету са Николићем иако је пре око месец дана на отварању Међународне летње школе у Београду С.Вудсворт потврдио, да Николић више није за Запад персона нон-грата. Политичке трансформације десног крила је оценио следећим речима: «Позитиван ефекат интеграције Србије довео је до проевропске еволуције Социјалистичке партије, коју је подржала Европа». Став Европе, по речима Вудсворта, је потпуно јасан: «Ако су ваше промене искрене, ми то прихватамо и подржавамо до даљњег.Сада видимо почетак тог процеса и у Радикалној станци», додавши да су се «одвојени људи охрабрили да отворено изјаве о свом неслагању са политиком свог лидера Војислава Шешеља»5. 26 октобра 2008 г. амерички амбасадор Камерон Мантер је изјавио: «Уверен сам да Српска напредна странка коју је оформио господин Николић, прави позитивне кораке у правцу Европе. То је утисак који сам стекао при сусрету са њим… изражавам му поштовање за то, што је има храбрости да прекине везе са Шешељом»6.

Одобравања од стране америчког и британског амбасадора јасно сведоче о томе да је Николић добио«сигнал са врха» за улазак у отворену фазу борбе са Шешељом и нападе на СРС. Одскора је он уписан у систем прозападних снага у Србији,из којих је за сваку на политичкој сцени земље предвиђено сопствено одређење, дефинисано место и улога, а такође разрађени стратегија и тактика деловања.

Посланик СРС у Скупштини Н.Јовановић је изјавила да «постоји поуздана информација да је Вучић две године сарадник британске обавештајне службе МИ6», посланик Е.Божић-Талијан (СРС) је изјавила, да «је Вучићу омогућено да користи најсавременију опрему за прислушкивање политичких противника»7.

__________________

1 Коммерсантъ. № 52(1455) , 26 март 1998 // HTTP://WWW.KOMMERSANT.RU/DOC.ASPX?DOCSI ... PRINT=TRUE

2 На председничким изборима за место председника СРЈ 24 септембра 2000 г. Шешељ, да не би у критичној ситуацији за земљу предствљао конкуренцију председнику СРЈ С.Милошевићу, није изашао на изборе «пустивши» Николића. Последњи је значајно поражен од својих супарника освојивши 288 013 гласова (5,79%) и заузевши треће место после В. Коштунице (48,96%.) и С. Милошевића (38,62%). Други круг је био одређен за 8 октобар, али лидери опозиције су одбили да признају резултате избора објављене од стране изборне комисије сматрајући их фалсификованим. Они су инсистирали на томе да се В. Коштуница призна као новоизабрани председник државе после првог круга гласања. У томе су их подржала руководства држава НАТО, посебно председник САД Б. Клинтон и премијер Британије Т. Блер. Као резултат «булдожер револуције», 5 октобра 2008 г. С.Милошевић је смењен, а председник СРЈ је постао В.Коштуница.

3 Вуковић Н. "Дестиловани" радикали // Нова српска политичка мисао. 24. октобар 2008. http://www.nspm.org.yu/politicki-zivot/ ... ikali.html

4 «Press» от 15.09.2008 г.

5 http://www.nspm.rs/cms/index.php?view= article&catid=41%3Ahronika&id=1264%3A2008-10-05-20-52-52&option=com_content&Itemid=43

6«Novosti». Beograd, 26. 10. 2008.

7 http://www.politika.rs/rubrike/Politika ... cu.sr.html





preuzeto

http://www.fondsk.ru
 
Ана ФИЛИМОНОВА


Специјална операција ликвидације Српске радикалне странке (II)


Затим је Т.Николић одбио да врати страначке посланичке мандате, свој и својих истомишљеника, и нанео СРС још један – финансијски – ударац. У мају у име странке он је узео кредит од банке у износу од 800 хиљада евра (!) - и изашао из странке… заједно са наведеним износом оставио је претходним сарадницима дуг и камaте. Према неким наводима, још тад у мају 2008 г. Николић је предложио Шешељу да да оставку…

Сада се на српској политичкој сцени појавила нова – Српска напредна странка, на чије чело су стали бивши радикали Т.Николић (председник) и А.Вучић (заменик). Већ називом нове партије скрећу пажњу на себе. Ствар је у томе што је Српска напредна странка (напредњаци1) већ постојала у Србији у XIX в. Она је била основана 1881 г., а на чело странке је стао М.Гарашанин, академик, политичар, дипломата (син познатог српског политичара, аутора «Начертанија», И.Гарашанина2). Веома брзо Напредна странка је објединила у својим редовима представнике бирократског апарата, стекла репутацију дворске странке кнеза Милана Обреновића, оријентисаног на Аустро-Угарску који је искористио напредњаке за своје политичке циљеве. По својој суштини, Српска напредна странка је била аустро-угарска агентурна формација.

Резултат двогодишње власти напредњака је позната Тимочка буна 1883 г. у Источној Србији, после чијег гушења је наступио период друге владавине напредњака (1884-1887), који је изазвао огромно народно незадовољство. Влада напредњака је пала 1887 г., а на власт су дошли радикали Н.Пашића3. Неки представници напредњака су били линчовани, а њихове куће спаљене. Напредна странка је распуштена 1896 г., а за десет година је уследио неуспели покушај њеног обнављања под руководством С.Новаковића. Трећи пут напредњаци су покушали да се рехабилитују 1920 г., али опет безуспешно: у коалицији са либералима они су изашли на изборе 1923 г., али нису добили ниједно посланичко место4.

Прототип нове странке Т.Николића, «Прва» Српска напредна странка, покушавала је у свему да следи Европу, окретала је «поглед ка Европи» - Бечу. На свом европском путу кабинет напредњака је издао приказ о разоружању српских добровољаца, који су журили у помоћ херцеговачким устаницима против Аустрије (1882). У целини напредњаци су ушли у историју као антинационални покрет. На тај начин, Николић, који је 1990 г. био један од оснивача Народне радикалне странке5, представио себе као настављача политике српског премијера Николе Пашића, прелази у табор историјских противника радикала – напредњаке.

Тешко да Николић и Вучић толико лоше знају историју, да би своју нову организацију назвали именом странке која је ишчезла са жигом срамоте и издаје националних интереса. Из тога следи, да одлука о називу странке није била на добровољној основи (А.Вучић тако и објашњава избор назива странке: «на енглеском веома добро звучи: progressive party»…). Николић много пута после свог одласка изјављује да је назив «радикал» - једини достојан у Србији и да је размишљао о начинима да сачува «радикално» у опису. А затим с обзиром на то да ће се «гласачи збунити», извршио избор у врло неповољној варијанти. Тако или другачије, избор је направљен и пројекат «Српска напредна странка - II» је заживео. Историјски противник Радикалне странке је васкрсао. Одскора оријентисана на запад и добијајући помоћ са те стране, Напредна странка ће се трудити да склони радикале из српске политике, а «заједно» с њима и десни центар, коалицију Демократска странка Србије – Нова Србија.

***

Политичке изјаве Николића постају све више збуњујуће и противречне. Тако он говори да неће изменити идеологију Српске радикалне странке уз њену оријентисаност ка Русији а изјављује и о намери да «Напредну странку – II» учини «мостом између Истока и Запада». Метафору «моста» се користила на југу Балканског полуострва давно. Римо-католици су агресивно наметали католицизам на Балкану и мудро радили на изменама националне свести становништва са српског на хрватска такође користећи тезу испуњавању посебне улоге словена-католика «златног моста који повезује Св. Столицу са Балканом, а преко њих – са словенским Севером и Далеким Истоком…»6. Нова идеологија Томислава Николића – је римејк антисрпске и антиправославне политике језуита и Ватикана на Балкану…

Николић је објавио да ће се активност његове нове странке базирати на 10 програмских тачака: очувању територијалне целовитости Србије, помоћи Србима који живе ван граница Србије,посебно на просторима бивше Југославије, једнакости грађана пред законом, побољшању положаја националних мањина, развоју односа и са истоком и са Западом, борби против корупције и криминала, изградњи економског благостања и социјалне правде, равномерном регионалном развоју и децентрализацији државе (!).

«Нови напреднњаци» су се нашли пред новом нерешивом дилемом. С једне стране задржати уз себе део «радикалског» гласачког тела због чега не могу предалеко одступити од програма радикала, а са друге стране морају осетно смекшати свој став у односу на ЕУ и САД приближавајући своју позицију ставовима либералног владајућег блока. Програми СРС и ДС се међусобно искључују. Мера приближавања Николића евроатлантистама суштинска за његову нову странку зависи само од благонаклоности оних који су аутори испланираних садашњих измена на политичкој карти Србије.

Када су се Николић и Вучић коначно одлучили за идејни правац своје нове станке: они су се одрекли главног идеолошког постулата В. Шешеља - идеје Велике Србије (уједињење Срба у једној држави и историјским границама српског народа). То значи свођење српског питања у границе тога што Запад пожели да остави од садашње Србије: биће остављен делић територије («Београдски пашалук»), а Срби из Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Хрватске ће бити одвојени.
 
Врхунац идејног стваралаштва Николића је постала изјава о томе да је његова странка – «проста, народна», да ће се он борити за пут у Европу и за добре односе са Русијом. Како одговара српски аналитичар З.Грбић: Политичар који је до јуче морао да убеђује новинаре да јесте за пут у Европу, данас их са муком убеђује да није ''британски човек'' и да јесте народњак који је за блиске односе са Русијом. 7.

Шешељ је изјавио да је Николић био заврбован од стране иностраних обавештајних служби са циљем уништења СРС и да Међународни трибунал за бившу Југославију не треба да се руководи изјавама Николића у српским медијима јер је то човек који је «изгубио сваки морални принцип». Шешељ је такође опозвао Вучића са места свог правног саветника у Одбору за заштиту подвукавши да су новоформирана странка и Хашки трибунал ујединили своје напоре: наступила је фаза заједничког деловања Николића и трибунала против Шешеља.

***

Истовремено, одлазак Николића и Вучића за СРС није био катастрофалан. Истински вођа те странке је свих ових година био Војислав Шешељ. Својим успелим штрајком глађу и победом у Хашком трибуналу он наставља да сакупља политичке поене које Николић, судећи по последњим парламентарним изборима губи. Док је Шешељ жив покушаји рушења његове партије неће успети. Са своје стране Николић је стекао репутацију конвертита, издајника, банално поткупљеног који је обмануо своје сараднике како би покушао уништити највећу националну странку Србије.

Безусловно следи расподела гласачког тела СРС; вероватно ће Николић привући на своју страну део гласача других странака, али истовремено Коштуничина коалиција коју карактерише доследност и конзервативизам после раскола у СРС враћа део својих гласача који су раније прешли на страну радикала. 4 новембра су лидери ДСС В.Коштуница, НС В.Илић и Народне партије М.Гојковић потписали декларацију о заједничкој политичкој активности и објавили почетак борбе за ванредне парламентарне изборе. И безусловно коначна судбина нове СНС ће зависити од В.Шешеља: ако му успе да у скорије време извуче из стиснутих шапа Хашког трибунала његови бивши сарадници који су га напустили немају шансе за успех.

Покушај лидера СНС да на своју страну превуку Коштуницу се завршио потпуним неуспехом: он није пристао на дијалог са Николићем, ниједном није одговорио на позиве Николића за «формирање широког опозиционог фронта», напротив, 86 посланика ДСС, НС и СРС су 4 новембра изашли са заједничким предлогом о изгласавању неповерења влади.***

Напредна странка ће даље имати благонаклоност америчке и британске амбасаде, прозападног режима у Београду и контролисаних медија.Фасада СНС ће бити парадно украшена «европским вредностима» и млако обојена псеудонационалном демагогијом.У активностима око идеологије нова странка ће испуњавати западне планове – од обавештајних служби до сајентолога (други одавно и успешно «раде» са Тадићем).

Највероватније је да је будућа СНС – «политички пластелин», који прима форму «на захтев», «према дневним потребама». Када су потребни гласови сиромашних – партија ће истицати «социјалну реторику», кад буде потребно заштитити «слободу предузетништва» - она ће иступити у заштиту олигарха8. Како би удовољили растућим симпатијама становништва према Русији, «нови напредњаци», не одлазећи од «европског стола», ће се окретати руско-српском братству. Помоћу СНС ће се «испуштати пара» опозиционог гласачког тела и неће се давати могућност за јачање народног супротстављања.

Политика СНС ће бити саздана од свакодневних компромиса и провокација против својих бивших сарадника: тако Вучић у последње врме изјављује да Шешељ намерава да га убије, набраја имена потенцијалних убица - неважних људи или … инвалида, а Николићу је потребна помоћ полиције ради заштите живота9.

Истовремено «мисија» нове странке није толико мека као што се чини. Пројекат «Српска напредна странка - II» је намењен формирању двопартијског система у Србији по америчком моделу и у оквирима «евроатлантског консензуса». Под покровитељством Запада постојаће изражено прозападно оријентисана власт оличена у Демократској странци Тадића и његових сателита («Г17+», СПС, ЛДП, странке мањина), а у лику СНС се ствара њихов супарник који лако по демагошком кључу игра на «национално-патриотску» карту.

***

Специјална операција растурања СРС у ширем смислу носи са собом рад на слабљењу и ликвидацији политичких организација националног карактера. Према томе, као што је распад Југославије, ескалација серије локалних ратова на њеној територији и стварање система протектората разних степена потчињености – на први поглед резултат дејства унутрашњих снага, тако је и раскол СРС - саставни део садашњих геополитичких пројеката на Балкану.

У расколу СРС не изостаје и позитивна страна.Раскол је очистио странку од поткупљивих прозападних елемената, који су лагали своје гласаче. Српска национална идеологија – је основни противник западне глобалистичке елите, њених наднационалних структура, док су српски радикали једина доследна русофилска странка на Балкану. Не треба сумњати да ће, после губитка у бројности и преброђеног првог покушаја растурањa, странка српских радикала постати још више јединствена и консолидована.

______________________

1 српск. Српска напредна странка («напредњаци»).

2 Крајем 1844 г. министар иностраних послова Срске кнежевине И.Гарашанин је саставио текст који је у историографији добио назив «Начертаније». У «Начертанију» се одрађује спољнополитички програм Српске кнежевине, према којем с обзиром на кризу Османске империје, Српска кнежевина мора остварити пуну независност и присајединити се са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Северном Албанијом (Старом Србијом – Косово) и добити излаз на Јадранско море. Спољнополитички задаци су засновани на историјском праву Срба на поновно стварање некадашње српске државе (Царство Стефана Душана).

3 Н.Пашић 1881 г. основао Народну радикалну странку.

4 Кљакић Сл. Николић као Гарашанин // Политика. Београд, 25 септембар 2008. http://www.politika.rs/rubrike/Politika ... in.sr.html

5 Народна радикална странка се 1991 г. ујединила са Српским четничким покретом Војислава Шешеља, стварајући Српску радикалну странку.

6 Memorandum F.Baraca 7. oktobra 1917 // Živojinović D., Lucić D. Varvarstvo u ime Hristovo: Рrilozi za Magnum Crimen. Beograd, 1988. S. 185-188.й

7 Грбић З. Победа дефетизма // Нова српска политичка мисао 27. октобар 2008. http://www.nspm.org.yu/politicki-zivot/ ... tizma.html

8 Вуковић Н. "Дестиловани" радикали // Нова српска политичка мисао. 24. октобар 2008. http://www.nspm.org.yu/politicki-zivot/ ... ikali.html

9 http://www.politika.rs/rubrike/Politika ... cu.sr.html
 
Zmaj Ognjeni Vuk:
Сматрам ову тему веома важном.

Зато се унапред извињавам због два велика копи/пејста који ће уследити.

Наиме, Ана Игоревна Филимонова (Анна Игоревна Филимонова), магистар историјских наука, научни сарадник института за Славске студије Руске Академије Наука, написала је детаљну анализу раскола у СРС.

Све оно о чему сам мозгао протеклих месеци, закључци које сам извео, све је то обухваћено обимном анализом руске историчарке.

Задивљен сам њеним познавањем српске политичке сцене.

Опет, извињавам се због дугачког текста, али верујте: треба прочитати сваку реч, ниједна није сувишна. А односи се на нашу будућност.

Уживајте.
Kliknite za proširenje...
Dobro, dobro sve to, nego, znaš li ti tačno, tko to bješe Zmaj Ognjeni Vuče, (mislim, istorijski lik)? ;)
 
_RETURN_:
Ama bas nista... Njih i LDPovce na smetliste pa da moze ozbiljno da se prica o necemu u ovoj zemlji. Ovako oni su glavni cirkusanti i crikusu zvanom srpska politicka scena.
Kliknite za proširenje...

Slazem se, ali cemu onda tema?! :think:
Obistinice se situacija sa radikalima na 2% ko u Republici Srpskoj, i brze nego sto smo mogli i zamisliti, i u to ime

:orkestar::vatromet::orkestar::vatromet::orkestar::vatromet:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

đavolčić
Šešelj stiže u Zagreb? Lider radikala postigao dogovor sa Kolindom
2
Odgovora
34
Pregleda
587
GIDEON
GIDEON

Back
Top