.
u potpunosti, onda tesko ima mjesta prastanju,a to sto nikada ne bi oprostio je prevara! Jer poslije toga vise nista ne bi bilo isto,jer gubi se povjerenje a ljubav biva utucena tim gnusnim cinom!
Ne mogu, a i nema smisla, da oprostim stvari za koje mi nije ni zatražen oproštaj, što je 90% slučajeva. Tj. ljudi su generalno jadni pa im je ispod časti (ko sve danas ima čast...) da priznaju da su pogrešili... iako su svesni greške, pa žele da je gurnu pod tepih. E ne može tako, hoću - izvini. Ja nisam čovek koji trlja nos i ima ljudi koji bi to stvarno do sada morali da znaju.
imam tu jednu osobinu da sam iskljucivi monogamista i s toga ne oprastam nista sto vuce na neprivrzenost....to me automatski odbija...podosta sam tolerantna ali s obzirom da sam i dosta zahtevna prema sebi, takva sam i prema partneru, i ako izneveri moja ocekivanja nema oprosta....i puna energije, sto za nekoga ko je ima manje, predstavlja problem, i ako ne moze da me prati, raspad sistema.....
