Стефан ИПХ
Iskusan
- Poruka
- 6.117
NIŠTA tako snažno ne osvetljava ulogu žene u životu čoveka i sveta kao svetli i sveti lik večne Devojke Marije, Presvete Bogorodice, Matere Spasitelja sveta Gospoda našeg Isusa Hrista. Mogao je Gospod odabrati bezbroj načina da siđe u ovaj svet. Mogao se spustiti na krilima legiona svojih svetih anđela, mogao je u svet ući u lepoti prirodnih pojava svoje tvorevine - u pesmi ptica i mirisu poljskoga cveća, na krilima lakog povetarca ili na utišanom šumu morskih talasa. Prevečni plan Svete Trojice o ovaploćenju Sina Božjeg čekao je svoje ispunjenje u čistom sasudu devičanske duše i tela Devojke Marije iz Nazareta, poznog ploda bezdetnih roditelja Joakima i Ane.
Svetli i sveti lik Presvete Bogorodice osvetljava našu hrišćansku veru u celini, sve njene dubine i tajne, sva njena najtananija i najsuptilnija treperenja u brizi za spasenje čoveka i sveta. To nikako ne znači da svetli lik Presvete Bogorodice zaklanja Svetlost Života svoga Sina; naprotiv, nezalazna Svetlost Bogočoveka Hrista osvetljava njeno večno devičanstvo kao punoću vrlinskog života i služenja. Posle Bogočoveka Hrista, ovaploćenog Boga i Spasitelja, koji je osnivač i glava Crkve, Presveta Bogorodica kao ljudsko načelo u Crkvi zauzima prvo mesto. Ona je sveta i svetla ikona Crkve, "Žena obučena u Sunce" (Otkr. 12, 1).
Šira od neba
STIČE se utisak da teologija Crkve, koja je dominantno muške naravi i duha, svesno ili nesvesno, zamagljuje činjenicu ženstvenosti Majke Božje. Ona, kao žena, "časnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od serafima", svojim raširenim rukama sa svojim Sinom na grudima, kao "Širšaja nebes" (šira od nebesa), fizički i duhovno zakriljuje ceo oltarski prostor, a simbolično celo telo i biće Crkve. I uprkos tome, ženi nije dopušteno ulaziti u oltarski prostor. Nije li to surova diskriminacija žene. Kao da se zaboravlja da je prvi Hristov dar, i prvo i najdublje otkriće Njegovog učenja i priziva, darovano ljudima u liku žene i majke, Presvete Bogorodice.
"Zašto je taj lik tako važan, tako utešan i tako spasonosan?" - pita veliki bogoslov Aleksandar Šmeman, i odgovara:
"Zato što je naš svet postao do kraja i beznadežno muški svet. U našem muškom svetu caruje gordost, agresivnost, u njemu se sve svodi na vlast i vladanje, na proizvodnju i na oruđa proizvodnje, na suparništvo i nasilje. To je svet u kome niko ne želi nikome ni u čemu da popusti, da se smiri, da zaćuti i da se pogruzi u tihu dubinu života. A upravo svemu tome stoji kao suprotnost i sve to razobličava samim svojim prisustvom lik Deve Marije, Prečiste Majke. Lik beskrajnog spasenja, ali i lik sile i lepote smirenja. Lik čistote i njene sile i lepote. Lik ljubavi i pobede te ljubavi...
U liku Deve Marije pronalazimo sve ono čega gotovo da više i nema u našem muškom, gordom i agresivnom svetu: stradanje, sažaljenje, brigu, poverenje... I mi se u njenom prisustvu osećamo kao da smo se posle dugog, mučnog i tegobnog potucanja ponovo vratili u svoj dom i da je sve iznova postalo jasno i prepuno sreće koja se ne može iskazati nikakvim rečima. I osećamo da je to jedina istinska sreća".
Biblijska priča o ženi ne bi bila potpuna da nije jevanđelske devojke Marije iz Magdale. Njen svetao lik otkriva sve razmere, dubine i veličine ženskog srca ispunjenog ljubavlju i zahvalnošću prema Bogu. Iako pisci Jevanđelja, kao muškarci Jevreji, ignorišu potrebu da detaljnije predstave ovu ženu, s obzirom na njen značaj i ulogu u Hristovom životu i obratno, na osnovu i onih uzgrednih njenih spominjanja, može se sklopiti mozaik predivne i čudesne žene, koja sa Presvetom
Bogorodicom prati svoga Učitelja i iscelitelja u stopu.
Da li je to ona žena što je izlila staklenicu skupocenog nardovog mirisnog ulja na glavu svog Učitelja i tako ga pripremila za pogreb, ili je ona grešnica koju su fariseji uhvatili u preljubi i hteli da je kamenuju, ili je, možda, ona žena što je podigla glas iz naroda i uzviknula: "Blago utrobi koja te je nosila i grudima koje su te dojile" (Lk. 11, 27) - skoro da nije važno. Ono što je važno jeste njena pojava u potresnoj drami stradanja Gospoda Hrista na Golgoti i u osvitu vaskršnjeg jutra u Getsimanskom vrtu.
Ova žena je svojom ulogom u tim sudbonosnim događajima spasila dostojanstvo čoveka. U najtežim trenucima Spasiteljevog života ona ga je pratila bez uzmaka. Kada su ga se svi odrekli i izdali, i kada su se svi razbežali, Marija Magdalina, vezana ljubavlju za Njega i Njegovu Majku, sa Njim i uz Njega, izlažući se najvećim opasnostima, ide hrabro golgotskim putem stradanja i raspeća.
Za njen veličanstveni podvig Gospod je nagrađuje i prvo se njoj javlja posle svoga slavnoga Vaskrsenja: "A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam zlih duhova. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše" (Mk. 16, 9-11).
Svuda stigla
I ne samo da se njoj Gospod prvoj javio, nego, po jevanđelskom svedočanstvu svetog apostola Jovana, šalje je da apostolima objavi vest o svome Vaskrsenju i Vaznesenju na nebo: "Reče joj Isus: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svome; Nego idi braći mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu mome i Ocu Vašem, i Bogu mome i Bogu vašem. A Marija Magdalina otide i javi učenicima da je videla Gospoda i da joj ovo reče" (Jn. 20, 17-18). Ovim rečima Gospod uzvisuje Mariju Magdalinu - da bude apostolka apostola, prvi vesnik Vaskrsenja i Vaznesenja.
Predanje dalje tvrdi da je ova hrabra žena putovala u Rim da optuži Pontija Pilata zbog nepravedne osude Hrista na smrt. Izašla je pred cara Tiberija i pozdravila ga radosnim pozdravom Vaskrsenja i darivala ga crvenim vaskršnjim jajetom, simbolom praznika. Crkva je svrstava u ravnoapostolne mironosice, a u našem narodu je u velikom poštovanju dan njenog praznovanja, Blaga Marija (4. avgusta). Lik ove žene služi za ponos svim hrišćanima: muškarcima za smireni blagorodni stid a ženama kao ohrabrenje i podstrek.
U prvim vekovima hrišćanstva žene su bile snažan faktor u širenju i svedočenju Jevanđelja i u apostolskom misionarskom radu. Potiskivanjem žena iz misionarskog područja crkvenog života u potonjim vekovima znatno je oslabilo misiju Crkve Hristove. Muška brutalna nadmoć i sujetna superiornost, lišeni ženske intuicije i senzibiliteta za spiritualno i sakralno, prerasli su u neodgovornu bahatost i izazvali brojne tenzije i trvenja, jeresi i raskole, što je značajno degradiralo ulogu i značaj Crkve i vremenom u svetu stvarali sve veći antagonizam prema hrišćanstvu.
BEZ TABUA I KLIŠEA
KNJIGA protođakona mr Ljubomira Rankovića “Žena ikona crkve i blago sveta” baca novo svetlo na “žensko pitanje” u hrišćanskoj zajednici. Ovu vrlo aktuelnu temu, i kod nas i u svetu, autor razmatra smelo, slobodno, bez tabua i klišea. Iz Rankovićeve knjige, koju je nedavno izdao šabački “Glas crkve”, “Novosti” su objavile šire izvode.
Svetli i sveti lik Presvete Bogorodice osvetljava našu hrišćansku veru u celini, sve njene dubine i tajne, sva njena najtananija i najsuptilnija treperenja u brizi za spasenje čoveka i sveta. To nikako ne znači da svetli lik Presvete Bogorodice zaklanja Svetlost Života svoga Sina; naprotiv, nezalazna Svetlost Bogočoveka Hrista osvetljava njeno večno devičanstvo kao punoću vrlinskog života i služenja. Posle Bogočoveka Hrista, ovaploćenog Boga i Spasitelja, koji je osnivač i glava Crkve, Presveta Bogorodica kao ljudsko načelo u Crkvi zauzima prvo mesto. Ona je sveta i svetla ikona Crkve, "Žena obučena u Sunce" (Otkr. 12, 1).
Šira od neba
STIČE se utisak da teologija Crkve, koja je dominantno muške naravi i duha, svesno ili nesvesno, zamagljuje činjenicu ženstvenosti Majke Božje. Ona, kao žena, "časnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od serafima", svojim raširenim rukama sa svojim Sinom na grudima, kao "Širšaja nebes" (šira od nebesa), fizički i duhovno zakriljuje ceo oltarski prostor, a simbolično celo telo i biće Crkve. I uprkos tome, ženi nije dopušteno ulaziti u oltarski prostor. Nije li to surova diskriminacija žene. Kao da se zaboravlja da je prvi Hristov dar, i prvo i najdublje otkriće Njegovog učenja i priziva, darovano ljudima u liku žene i majke, Presvete Bogorodice.
"Zašto je taj lik tako važan, tako utešan i tako spasonosan?" - pita veliki bogoslov Aleksandar Šmeman, i odgovara:
"Zato što je naš svet postao do kraja i beznadežno muški svet. U našem muškom svetu caruje gordost, agresivnost, u njemu se sve svodi na vlast i vladanje, na proizvodnju i na oruđa proizvodnje, na suparništvo i nasilje. To je svet u kome niko ne želi nikome ni u čemu da popusti, da se smiri, da zaćuti i da se pogruzi u tihu dubinu života. A upravo svemu tome stoji kao suprotnost i sve to razobličava samim svojim prisustvom lik Deve Marije, Prečiste Majke. Lik beskrajnog spasenja, ali i lik sile i lepote smirenja. Lik čistote i njene sile i lepote. Lik ljubavi i pobede te ljubavi...
U liku Deve Marije pronalazimo sve ono čega gotovo da više i nema u našem muškom, gordom i agresivnom svetu: stradanje, sažaljenje, brigu, poverenje... I mi se u njenom prisustvu osećamo kao da smo se posle dugog, mučnog i tegobnog potucanja ponovo vratili u svoj dom i da je sve iznova postalo jasno i prepuno sreće koja se ne može iskazati nikakvim rečima. I osećamo da je to jedina istinska sreća".
Biblijska priča o ženi ne bi bila potpuna da nije jevanđelske devojke Marije iz Magdale. Njen svetao lik otkriva sve razmere, dubine i veličine ženskog srca ispunjenog ljubavlju i zahvalnošću prema Bogu. Iako pisci Jevanđelja, kao muškarci Jevreji, ignorišu potrebu da detaljnije predstave ovu ženu, s obzirom na njen značaj i ulogu u Hristovom životu i obratno, na osnovu i onih uzgrednih njenih spominjanja, može se sklopiti mozaik predivne i čudesne žene, koja sa Presvetom
Bogorodicom prati svoga Učitelja i iscelitelja u stopu.
Da li je to ona žena što je izlila staklenicu skupocenog nardovog mirisnog ulja na glavu svog Učitelja i tako ga pripremila za pogreb, ili je ona grešnica koju su fariseji uhvatili u preljubi i hteli da je kamenuju, ili je, možda, ona žena što je podigla glas iz naroda i uzviknula: "Blago utrobi koja te je nosila i grudima koje su te dojile" (Lk. 11, 27) - skoro da nije važno. Ono što je važno jeste njena pojava u potresnoj drami stradanja Gospoda Hrista na Golgoti i u osvitu vaskršnjeg jutra u Getsimanskom vrtu.
Ova žena je svojom ulogom u tim sudbonosnim događajima spasila dostojanstvo čoveka. U najtežim trenucima Spasiteljevog života ona ga je pratila bez uzmaka. Kada su ga se svi odrekli i izdali, i kada su se svi razbežali, Marija Magdalina, vezana ljubavlju za Njega i Njegovu Majku, sa Njim i uz Njega, izlažući se najvećim opasnostima, ide hrabro golgotskim putem stradanja i raspeća.
Za njen veličanstveni podvig Gospod je nagrađuje i prvo se njoj javlja posle svoga slavnoga Vaskrsenja: "A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam zlih duhova. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše" (Mk. 16, 9-11).
Svuda stigla
I ne samo da se njoj Gospod prvoj javio, nego, po jevanđelskom svedočanstvu svetog apostola Jovana, šalje je da apostolima objavi vest o svome Vaskrsenju i Vaznesenju na nebo: "Reče joj Isus: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svome; Nego idi braći mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu mome i Ocu Vašem, i Bogu mome i Bogu vašem. A Marija Magdalina otide i javi učenicima da je videla Gospoda i da joj ovo reče" (Jn. 20, 17-18). Ovim rečima Gospod uzvisuje Mariju Magdalinu - da bude apostolka apostola, prvi vesnik Vaskrsenja i Vaznesenja.
Predanje dalje tvrdi da je ova hrabra žena putovala u Rim da optuži Pontija Pilata zbog nepravedne osude Hrista na smrt. Izašla je pred cara Tiberija i pozdravila ga radosnim pozdravom Vaskrsenja i darivala ga crvenim vaskršnjim jajetom, simbolom praznika. Crkva je svrstava u ravnoapostolne mironosice, a u našem narodu je u velikom poštovanju dan njenog praznovanja, Blaga Marija (4. avgusta). Lik ove žene služi za ponos svim hrišćanima: muškarcima za smireni blagorodni stid a ženama kao ohrabrenje i podstrek.
U prvim vekovima hrišćanstva žene su bile snažan faktor u širenju i svedočenju Jevanđelja i u apostolskom misionarskom radu. Potiskivanjem žena iz misionarskog područja crkvenog života u potonjim vekovima znatno je oslabilo misiju Crkve Hristove. Muška brutalna nadmoć i sujetna superiornost, lišeni ženske intuicije i senzibiliteta za spiritualno i sakralno, prerasli su u neodgovornu bahatost i izazvali brojne tenzije i trvenja, jeresi i raskole, što je značajno degradiralo ulogu i značaj Crkve i vremenom u svetu stvarali sve veći antagonizam prema hrišćanstvu.
BEZ TABUA I KLIŠEA
KNJIGA protođakona mr Ljubomira Rankovića “Žena ikona crkve i blago sveta” baca novo svetlo na “žensko pitanje” u hrišćanskoj zajednici. Ovu vrlo aktuelnu temu, i kod nas i u svetu, autor razmatra smelo, slobodno, bez tabua i klišea. Iz Rankovićeve knjige, koju je nedavno izdao šabački “Glas crkve”, “Novosti” su objavile šire izvode.
