gost 129003
Primećen član
- Poruka
- 960
Naziv knjige: (Occult Reich) Okultni Rajh
Autor: (J. Herbert Brennan) Dž. Herbert Brenan
Godina izdanja: 1974, srpsko izdanje: IP “Plavi krug”, Beograd, 2000
Prevod: Darko Bolfan
Napomena: prikaz knjige je preuzet sa http://www.mojakritika.com
II svetski rat je nešto jedinstveno u opisanoj istoriji čovečanstva. To nije bio rat ni nalik drugim davnim ili skorijim ratovima. Istina, možda se, npr. u Srbiji nije suštinski razlikovao od drugih ratova vođenih na njenoj teritoriji protiv raznih agresora tokom istorije, s s tim što se tehnika ratovanja tokom vremena menjala. Ali, sud vremena i analize je neumitan.
Hitler je čovečanstvu napravio nesagledivu štetu i tu nema ničeg spornog. Ali, način na koji je zlo došlo po svoje još uvek nije shvaćen među velikom većinom ljudi.
Autor na osnovu dostupne i obimne arhivske građe dokazuje da je Hitler razmišljao kao mag. Verovao je u to da se pojedinci i okolnosti mogu potčiniti snazi volje, a to je verovanje maga. Hitler se bavio tipično magijskim postupkom (kao da je prošao kakvu obuku!) prilagođavajući okolinu svojim vizualizacijama. Ima zapisa i o tome (Hermann Rausching) da se Hitler budio tokom noći vrišteći i grčeći se, "usled kontakata sa određenim entitetima". J. Herbert Brennan striktno navodi da se u knjizi nije bavio pitanjem da li su okultna učenja istinita ili lažna, već tvrdnjom da su vodeći nacisti verovali u takva učenja.
Mnogo je toga rečeno, napisano i filmovano o tom velikom ratu. Velike bitke, generali, Hitlerov fanatizam, holokaust, monstruoznost, nemačka sistematičnost i borba za životni prostor. Ali, sa druge strane, u je pozadini ostalo ono što čini suštinu II svetskog rata, ono što je dovelo do sukoba nezapamćenog u pisanoj istoriji ljudskog roda. Za čitaoca je bitno da prihvati (ili uopšte da ne čita ne samo pomenute knjige, već ni ovaj prikaz) prostu činjenicu da je Adolf Hitler, osim što je bio diktator bio i čovek koji je u izvesnoj meri mogao da predvidi budućnost, odnosno da je posedovao izvesnu moć prekognicije (ima autora koji istražuju da li je on oduvek posedovao takvu moć, ili ju je stekao upotrebom psihoaktivnih supstanci i hipnozom, što u kranjoj liniji nije ni bitno za ono što je usledilo).
Hitlerova vidovnjačka sposobnost se dokumentuje nekim njegovim frapantnim potezima, naročito u početku vladavine. Nekoliko primera: 1934. godine Nemačka je počela da se ubrzano naoružava, što je bilo protivno Versajskom ugovoru kojim je okončan I svetski rat i kojim je Nemačkoj od strane moćnog zapada bilo zabranjeno tako nešto. U samoj Nemačkoj je vladao ogroman strah od rekacije Francuske i Engleske, koje su u tom trenutku prosto mogle da izbrišu Nemačku sa karte. Osim prestrašenih nemačkih političara i naroda, zabrinuti su bili i ekonomisti, jer su smatrali da nemačka privreda ne može dugo da izdrži u takvoj vlasti. Verovatno jedini čovek u celoj Nemačkoj koji se nije plašio reakcije zapada jer je ZNAO da saveznici neće reagovati bio je Adolf Hitler. Verovatno jedini čovek u celoj Nemačkoj koji je ZNAO da će naoružavanje ojačati nemačku privredu, a ne oslabiti je bio Adolf Hitler. A kako je to znao? Rekli su mu njegovi proročki snovi.
Sa stanovišta današnje politike i ekonomije, mnogi potezi koje je Hitler povlačio u to vreme nisu imali nikakvog smisla. Ali, potonji događaji su potvrdili ispravnost njegovih odluka. Kada je Hitler 1935. godine jednostrano suspendovao Versajski ugovor, ZNAO je da saveznici neće napasti Nemačku, i pored žestokog zalaganja Francuske za preventivni rat protiv Nemačke koja u to vreme nije predstavljala respektnu vojnu silu. Takođe je ZNAO i da mimo svake logike ni jedan metak neće biti ispaljen ni onda kada nemački vojnici budu okupirali Rajnsku oblast i budu oči u oči sa francuskim vojnicima. Kada je 1938. godine anketirao Austriju, ZNAO je da će ponovo izostati međunarodna reakcija, kao i 1939. godine kada je anektirao Češku i Moravsku. Takođe, 1939. godine (zvanični početak II svetskog rata), podela Poljske od strane Nemačke i Staljina, Hitler je ZNAO da savezničke trupe neće ništa uraditi u tom trenutku, i pored formalne objave rata.
S pravom bi sada svako postavio pitanje: ako je Hitler zaista bio vidovnjak, zašto je kasnije tokom rata činio greške zbog kojih je izgubio rat? Odgovor leži u jednom drugom pitanju: šta je to što vidovnjak može, a šta je to što ne može da uradi? Da li je vidovnjak rođen i da bude ratnik? Nije za potcenjivanje ni to što su razne trivijalnosti iz njegovog ličnog života prosto uticale na sudbinu bezmalo čitavog sveta.
Oni koje se bave "onostranim" znaju da nijedan vidovnjak ne vidi kompletnu sliku budućnosti, te da se informacije o budućnosti ne dobijaju verbalno, već na osnovu slika koje prikazuju određene detalje. Takođe, veća je verovatnoća da ljudi koji su "obdareni proročkom sposobnošću" pogreše ako ih se događaj koji predviđaju tiče lično. A tragedije same po sebi privlače vizije budućnosti. Ima naučnika koji smatraju da vidovnjaka ima mnogo više nego što možemo zamisliti, jer je opisano tokom istorije da je veliki broj običnih ljudi u svojim snovima predvideo najpoznatije svetske tragedije svoga vremena, frapantan podatak.
Zanimljivo je tek napomenuti i to da su u to vreme postojali čuveni vidovnjaci braća Vili i Rudi Šnajder, da su ih ozbiljno testirali naučnici svoga vremena i da nije utvrđena bilo kakva prevara, a da je dojilja Hitlera i Vilija Šnajdera bila ista osoba...
Od velikog značaja za proučavanje fenomena Hitera su podaci koje je u svojim beleškama i knjizi Uspon i pad Trećeg rajha ostavio Vilijem Šajrer (William Shirer), tadašnji dopisnik mreže CBS iz Berlina. Šajrer je opisivao histeriju mase pri Hitlerovom pojavljivanju na raznim mitinzima, gotovo religiozni trans okupljenog sveta, ekstazu, naročito žena. Gering, admiral Denic i brojni Hitlerovi bliski saradnci su priznali da nikada nisu mogli da se osobode njegove moći sugestije. Mnogi autori su pisali o tome kako je Hitler imao sposobnost da poput afričkih vračeva ili azijskih šamana prosto začara okupljenu masu, pri čemu su posebno izdvajali njegov pogled, odnosno oči. Svedoci se jednodušno slažu u tome da njegov pogled nije bilo moguće izdržati, a pritom sačuvati svoje misli i ideje. Čak je i Šajrer naveo da su jedino impresivno na Hitleru bile njegove oči. Da li je Hitler bio hipnotizer, da li je imao sposobnost masovne hipnoze? Verovatno ne, jer Hitler osećaj opuštanja nije mogao da izazove ni kod koga, ali je uvek izazivao tenziju, histeriju, što nije odlika hipnotizera... Oni koji su prisustvovali njegovim izlivima besa, pričali su da su osećali naizmenične osaćaje hladnoće i vrućine.
Treći rajh je bio, sudeći po svemu objavljenom, nešto što bi se moglo nazvati "okultnom državom", što jednostavno nema nikakvu poznatu paralelu u svetu. To je plastično moguće objasniti tako što ćemo zamisliti državu kojom u XX veku vlada – čarobnjak! Čarobnjak je u svojoj državi suspendovao dotadašnji sistem vrednosti (moral, veru, tradicionalnu nauku) i nametnuo stanovnicima svoje države neki svoj nakaradni sistem vrednosti. Dakle, svi u njegovoj državi (da ne zaboravimo da to nije neka marginalna tačka na planeti, već Nemačka, jedna od najbitnijih država na svetu) su jednostavno bilo prinuđeni da biraju između sledeće tri mogućnosti: 1) da i sami prihvate Čarobnjakov sistem vrednosti; 2) da budu streljani; 3) da beže iz zemlje.
Ipak, Čarobnjak je zanemario prvo pravilo okultnog: pogrešna upotreba okultnih tehnika na kraju uništi onoga ko to čini, jer, u biti, magija u sebi nosi zametak sopstvene propasti. I prvo što je Čarobnjak uradio kada se dokopao vlasti bilo je – zabrana rada drugim čarobnjacima (okultnim društvima, čitačima sudbine, astrolozima)! Valjda zato što je i te kako bio svestan njihove potencijalne moći (konkurencije), te je magija postala monopol njegove Nacističke partije!
Ima zapisa koji ukazuju na to da su engleske tajne službe prve (ako ne i jedine u celom svetu!) shvatile pravu prirodu Čarobnjaka i njegovih izvora moći, te da su Englezi spasili sebe od invazije nacista i poraza u ratu upravo tako što su odgovorili na isti način – angažovanjem svojih astrologa, vidovnjaka, mračnjaka, veštica, okultista, kao protivteže Čarobnjaku! Dakle, bela magija protiv crne! Čak je i lično Alister Krouli bio angažovan u tu svrhu, sa ne malom ulogom!
Na samom kraju, poslednji čin – Hitler žrtvuje sebe (samoubistvo) na dan 30. aprila – nikako ne na bilo koji drugi datum u godini – na praznik Beltane, dan posle koga sledi Valpurgijska noć, najvažniji datum u satanističkom kalendaru! A žrtvovanje je prema Čarobnjakovom verovanju doslovce pakt sa Zlom.
Možda objašenjenje za ono što je snašlo Nemačku (i ceo svet!) leži u učenju posvećenika da se velike promene najpre odigraju na "unutrašnjim planovima", a zatim u fizičkom svetu, što nije puka konstatacija da ideje prethode realizaciji. Zlo je bilo pokrenuto mnogo pre nego nego što je Hitler došao na vlast. Tek informativno, autor se bavi hermetičkim i okultnim društvima značajnim za razvoj nacizma, kao što su bili "Zlatna zora", "Tula", "Vril" i ljudima poput Lanca fon Libenfelsa, Gvida fon Lista i drugih. Hitler je bio otelotvorenje njihovog učenja, logična posledica društvene klime koju su oni stvorili.
Autor: (J. Herbert Brennan) Dž. Herbert Brenan
Godina izdanja: 1974, srpsko izdanje: IP “Plavi krug”, Beograd, 2000
Prevod: Darko Bolfan
Napomena: prikaz knjige je preuzet sa http://www.mojakritika.com
II svetski rat je nešto jedinstveno u opisanoj istoriji čovečanstva. To nije bio rat ni nalik drugim davnim ili skorijim ratovima. Istina, možda se, npr. u Srbiji nije suštinski razlikovao od drugih ratova vođenih na njenoj teritoriji protiv raznih agresora tokom istorije, s s tim što se tehnika ratovanja tokom vremena menjala. Ali, sud vremena i analize je neumitan.
Hitler je čovečanstvu napravio nesagledivu štetu i tu nema ničeg spornog. Ali, način na koji je zlo došlo po svoje još uvek nije shvaćen među velikom većinom ljudi.
Autor na osnovu dostupne i obimne arhivske građe dokazuje da je Hitler razmišljao kao mag. Verovao je u to da se pojedinci i okolnosti mogu potčiniti snazi volje, a to je verovanje maga. Hitler se bavio tipično magijskim postupkom (kao da je prošao kakvu obuku!) prilagođavajući okolinu svojim vizualizacijama. Ima zapisa i o tome (Hermann Rausching) da se Hitler budio tokom noći vrišteći i grčeći se, "usled kontakata sa određenim entitetima". J. Herbert Brennan striktno navodi da se u knjizi nije bavio pitanjem da li su okultna učenja istinita ili lažna, već tvrdnjom da su vodeći nacisti verovali u takva učenja.
Mnogo je toga rečeno, napisano i filmovano o tom velikom ratu. Velike bitke, generali, Hitlerov fanatizam, holokaust, monstruoznost, nemačka sistematičnost i borba za životni prostor. Ali, sa druge strane, u je pozadini ostalo ono što čini suštinu II svetskog rata, ono što je dovelo do sukoba nezapamćenog u pisanoj istoriji ljudskog roda. Za čitaoca je bitno da prihvati (ili uopšte da ne čita ne samo pomenute knjige, već ni ovaj prikaz) prostu činjenicu da je Adolf Hitler, osim što je bio diktator bio i čovek koji je u izvesnoj meri mogao da predvidi budućnost, odnosno da je posedovao izvesnu moć prekognicije (ima autora koji istražuju da li je on oduvek posedovao takvu moć, ili ju je stekao upotrebom psihoaktivnih supstanci i hipnozom, što u kranjoj liniji nije ni bitno za ono što je usledilo).
Hitlerova vidovnjačka sposobnost se dokumentuje nekim njegovim frapantnim potezima, naročito u početku vladavine. Nekoliko primera: 1934. godine Nemačka je počela da se ubrzano naoružava, što je bilo protivno Versajskom ugovoru kojim je okončan I svetski rat i kojim je Nemačkoj od strane moćnog zapada bilo zabranjeno tako nešto. U samoj Nemačkoj je vladao ogroman strah od rekacije Francuske i Engleske, koje su u tom trenutku prosto mogle da izbrišu Nemačku sa karte. Osim prestrašenih nemačkih političara i naroda, zabrinuti su bili i ekonomisti, jer su smatrali da nemačka privreda ne može dugo da izdrži u takvoj vlasti. Verovatno jedini čovek u celoj Nemačkoj koji se nije plašio reakcije zapada jer je ZNAO da saveznici neće reagovati bio je Adolf Hitler. Verovatno jedini čovek u celoj Nemačkoj koji je ZNAO da će naoružavanje ojačati nemačku privredu, a ne oslabiti je bio Adolf Hitler. A kako je to znao? Rekli su mu njegovi proročki snovi.
Sa stanovišta današnje politike i ekonomije, mnogi potezi koje je Hitler povlačio u to vreme nisu imali nikakvog smisla. Ali, potonji događaji su potvrdili ispravnost njegovih odluka. Kada je Hitler 1935. godine jednostrano suspendovao Versajski ugovor, ZNAO je da saveznici neće napasti Nemačku, i pored žestokog zalaganja Francuske za preventivni rat protiv Nemačke koja u to vreme nije predstavljala respektnu vojnu silu. Takođe je ZNAO i da mimo svake logike ni jedan metak neće biti ispaljen ni onda kada nemački vojnici budu okupirali Rajnsku oblast i budu oči u oči sa francuskim vojnicima. Kada je 1938. godine anketirao Austriju, ZNAO je da će ponovo izostati međunarodna reakcija, kao i 1939. godine kada je anektirao Češku i Moravsku. Takođe, 1939. godine (zvanični početak II svetskog rata), podela Poljske od strane Nemačke i Staljina, Hitler je ZNAO da savezničke trupe neće ništa uraditi u tom trenutku, i pored formalne objave rata.
S pravom bi sada svako postavio pitanje: ako je Hitler zaista bio vidovnjak, zašto je kasnije tokom rata činio greške zbog kojih je izgubio rat? Odgovor leži u jednom drugom pitanju: šta je to što vidovnjak može, a šta je to što ne može da uradi? Da li je vidovnjak rođen i da bude ratnik? Nije za potcenjivanje ni to što su razne trivijalnosti iz njegovog ličnog života prosto uticale na sudbinu bezmalo čitavog sveta.
Oni koje se bave "onostranim" znaju da nijedan vidovnjak ne vidi kompletnu sliku budućnosti, te da se informacije o budućnosti ne dobijaju verbalno, već na osnovu slika koje prikazuju određene detalje. Takođe, veća je verovatnoća da ljudi koji su "obdareni proročkom sposobnošću" pogreše ako ih se događaj koji predviđaju tiče lično. A tragedije same po sebi privlače vizije budućnosti. Ima naučnika koji smatraju da vidovnjaka ima mnogo više nego što možemo zamisliti, jer je opisano tokom istorije da je veliki broj običnih ljudi u svojim snovima predvideo najpoznatije svetske tragedije svoga vremena, frapantan podatak.
Zanimljivo je tek napomenuti i to da su u to vreme postojali čuveni vidovnjaci braća Vili i Rudi Šnajder, da su ih ozbiljno testirali naučnici svoga vremena i da nije utvrđena bilo kakva prevara, a da je dojilja Hitlera i Vilija Šnajdera bila ista osoba...
Od velikog značaja za proučavanje fenomena Hitera su podaci koje je u svojim beleškama i knjizi Uspon i pad Trećeg rajha ostavio Vilijem Šajrer (William Shirer), tadašnji dopisnik mreže CBS iz Berlina. Šajrer je opisivao histeriju mase pri Hitlerovom pojavljivanju na raznim mitinzima, gotovo religiozni trans okupljenog sveta, ekstazu, naročito žena. Gering, admiral Denic i brojni Hitlerovi bliski saradnci su priznali da nikada nisu mogli da se osobode njegove moći sugestije. Mnogi autori su pisali o tome kako je Hitler imao sposobnost da poput afričkih vračeva ili azijskih šamana prosto začara okupljenu masu, pri čemu su posebno izdvajali njegov pogled, odnosno oči. Svedoci se jednodušno slažu u tome da njegov pogled nije bilo moguće izdržati, a pritom sačuvati svoje misli i ideje. Čak je i Šajrer naveo da su jedino impresivno na Hitleru bile njegove oči. Da li je Hitler bio hipnotizer, da li je imao sposobnost masovne hipnoze? Verovatno ne, jer Hitler osećaj opuštanja nije mogao da izazove ni kod koga, ali je uvek izazivao tenziju, histeriju, što nije odlika hipnotizera... Oni koji su prisustvovali njegovim izlivima besa, pričali su da su osećali naizmenične osaćaje hladnoće i vrućine.
Treći rajh je bio, sudeći po svemu objavljenom, nešto što bi se moglo nazvati "okultnom državom", što jednostavno nema nikakvu poznatu paralelu u svetu. To je plastično moguće objasniti tako što ćemo zamisliti državu kojom u XX veku vlada – čarobnjak! Čarobnjak je u svojoj državi suspendovao dotadašnji sistem vrednosti (moral, veru, tradicionalnu nauku) i nametnuo stanovnicima svoje države neki svoj nakaradni sistem vrednosti. Dakle, svi u njegovoj državi (da ne zaboravimo da to nije neka marginalna tačka na planeti, već Nemačka, jedna od najbitnijih država na svetu) su jednostavno bilo prinuđeni da biraju između sledeće tri mogućnosti: 1) da i sami prihvate Čarobnjakov sistem vrednosti; 2) da budu streljani; 3) da beže iz zemlje.
Ipak, Čarobnjak je zanemario prvo pravilo okultnog: pogrešna upotreba okultnih tehnika na kraju uništi onoga ko to čini, jer, u biti, magija u sebi nosi zametak sopstvene propasti. I prvo što je Čarobnjak uradio kada se dokopao vlasti bilo je – zabrana rada drugim čarobnjacima (okultnim društvima, čitačima sudbine, astrolozima)! Valjda zato što je i te kako bio svestan njihove potencijalne moći (konkurencije), te je magija postala monopol njegove Nacističke partije!
Ima zapisa koji ukazuju na to da su engleske tajne službe prve (ako ne i jedine u celom svetu!) shvatile pravu prirodu Čarobnjaka i njegovih izvora moći, te da su Englezi spasili sebe od invazije nacista i poraza u ratu upravo tako što su odgovorili na isti način – angažovanjem svojih astrologa, vidovnjaka, mračnjaka, veštica, okultista, kao protivteže Čarobnjaku! Dakle, bela magija protiv crne! Čak je i lično Alister Krouli bio angažovan u tu svrhu, sa ne malom ulogom!
Na samom kraju, poslednji čin – Hitler žrtvuje sebe (samoubistvo) na dan 30. aprila – nikako ne na bilo koji drugi datum u godini – na praznik Beltane, dan posle koga sledi Valpurgijska noć, najvažniji datum u satanističkom kalendaru! A žrtvovanje je prema Čarobnjakovom verovanju doslovce pakt sa Zlom.
Možda objašenjenje za ono što je snašlo Nemačku (i ceo svet!) leži u učenju posvećenika da se velike promene najpre odigraju na "unutrašnjim planovima", a zatim u fizičkom svetu, što nije puka konstatacija da ideje prethode realizaciji. Zlo je bilo pokrenuto mnogo pre nego nego što je Hitler došao na vlast. Tek informativno, autor se bavi hermetičkim i okultnim društvima značajnim za razvoj nacizma, kao što su bili "Zlatna zora", "Tula", "Vril" i ljudima poput Lanca fon Libenfelsa, Gvida fon Lista i drugih. Hitler je bio otelotvorenje njihovog učenja, logična posledica društvene klime koju su oni stvorili.