Bole_Delija
Iskusan
- Poruka
- 5.063
1. Обмана грађана о продаји бесплатних акција
Грађани су обманути обећањем да ће добити по 1000 евра од продаје акција јавних предузећа. Свима је јасно да држава неће имати новца да испуни ово обећање.
2. „Социјално одговорна Влада“
Напори Владе да повећа пензије на нереалан ниво од 70 посто просечне плате воде нас у раст инфлације и говоре о томе да је приоритет владине економске политике испуњавање међустраначких договора, а не развој привреде и раст животног стандарда свих грађана.
3. Највећи пад индекса на Београдској берзи
Упркос предизборним обећањима владајуће коалиције да ће индекси на Београдској берзи порасти када они дођу на власт, десило се управо супротно – индекси су доживели највећи пад у историји Београдске берзе.
4. Раст јавне потрошње и буџетског дефицита
Формирањем нових министарстава и гомилањем страначких чиновника у државним институцијама Влада доказује тврдњу да је најскупља и највећа у Европи. Уместо да смањује јавну потрошњу, Влада ребалансом буџета за 2008. ствара дефицит од 45 милијарди динара.
5. Одлука о једностраној примени ССП
Споразум о стабилизацији и придруживању није одмрзнут иако је то било једно од предизборних обећања владајуће коалиције. Одлука Владе да једнострано примени овај споразум усмерена је против развоја домаће привреде и доводи у питање егзистенцију више хиљада грађана запослених у домаћим предузећима.
6. Пад инвестиционог рејтинга
Инвестициони рејтинг Србије никада није био на нижем нивоу, због израженог неповерења страних инвеститора према Влади Србије и њене неспособности да обезбеди елементарне услове за улагање. Међународни кредибилитет Владе потпуно је уништен после раскида уговора о концесији Хоргош - Пожега, као и због непрестаних покушаја појединих министара да оборе нафтно-гасни споразум са Руском Федерацијом.
7. Поскупљење основних животних намирница и комуналних услуга
Драматична поскупљења хране, гаса, телефона и других комуналних услуга изазвана су настојањима власти да по сваку цену испуни сулуда предизборна обећања и намири апетите странака унутар владајуће коалиције.
8. Контраверзан уговор о заједничком улагању са Фијатом
Фијат није дошао да приватизује Заставу, да постане њен стратешки партнер или да реализује гринфилд инвестицију, као сваки други страни инвеститор. Фијат је направио аранжман са Владом који ће грађане Србије коштати више од 300 милиона евра.
9. Пробијање рока за завршетак процеса приватизације
Влада не поштује Закон о приватизацији, јер не чини ништа да оконча процес власничке трансформације до краја 2008. године. Влада нема капацитет да настави процес економских реформи о чему говоре неуспели покушаји приватизације највећих српских предузећа ЈАТ, РТБ Бор, ИМТ, ПРОГРЕС.
10. Раст корупције
Према последњим истраживањима међународне организације Транспаренси интернешнл индекс корупције у Србији расте. Отворена опструкција рада независних институција за контролу јавних финансија, као што је случај са Државном ревизорском институцијом, говори о недостатку политичке воље да се грађанима омогући контрола рада владе и трошења државних средстава.
Sta je od ovoga tacno i realno a sta nije? Samo konkretno
Грађани су обманути обећањем да ће добити по 1000 евра од продаје акција јавних предузећа. Свима је јасно да држава неће имати новца да испуни ово обећање.
2. „Социјално одговорна Влада“
Напори Владе да повећа пензије на нереалан ниво од 70 посто просечне плате воде нас у раст инфлације и говоре о томе да је приоритет владине економске политике испуњавање међустраначких договора, а не развој привреде и раст животног стандарда свих грађана.
3. Највећи пад индекса на Београдској берзи
Упркос предизборним обећањима владајуће коалиције да ће индекси на Београдској берзи порасти када они дођу на власт, десило се управо супротно – индекси су доживели највећи пад у историји Београдске берзе.
4. Раст јавне потрошње и буџетског дефицита
Формирањем нових министарстава и гомилањем страначких чиновника у државним институцијама Влада доказује тврдњу да је најскупља и највећа у Европи. Уместо да смањује јавну потрошњу, Влада ребалансом буџета за 2008. ствара дефицит од 45 милијарди динара.
5. Одлука о једностраној примени ССП
Споразум о стабилизацији и придруживању није одмрзнут иако је то било једно од предизборних обећања владајуће коалиције. Одлука Владе да једнострано примени овај споразум усмерена је против развоја домаће привреде и доводи у питање егзистенцију више хиљада грађана запослених у домаћим предузећима.
6. Пад инвестиционог рејтинга
Инвестициони рејтинг Србије никада није био на нижем нивоу, због израженог неповерења страних инвеститора према Влади Србије и њене неспособности да обезбеди елементарне услове за улагање. Међународни кредибилитет Владе потпуно је уништен после раскида уговора о концесији Хоргош - Пожега, као и због непрестаних покушаја појединих министара да оборе нафтно-гасни споразум са Руском Федерацијом.
7. Поскупљење основних животних намирница и комуналних услуга
Драматична поскупљења хране, гаса, телефона и других комуналних услуга изазвана су настојањима власти да по сваку цену испуни сулуда предизборна обећања и намири апетите странака унутар владајуће коалиције.
8. Контраверзан уговор о заједничком улагању са Фијатом
Фијат није дошао да приватизује Заставу, да постане њен стратешки партнер или да реализује гринфилд инвестицију, као сваки други страни инвеститор. Фијат је направио аранжман са Владом који ће грађане Србије коштати више од 300 милиона евра.
9. Пробијање рока за завршетак процеса приватизације
Влада не поштује Закон о приватизацији, јер не чини ништа да оконча процес власничке трансформације до краја 2008. године. Влада нема капацитет да настави процес економских реформи о чему говоре неуспели покушаји приватизације највећих српских предузећа ЈАТ, РТБ Бор, ИМТ, ПРОГРЕС.
10. Раст корупције
Према последњим истраживањима међународне организације Транспаренси интернешнл индекс корупције у Србији расте. Отворена опструкција рада независних институција за контролу јавних финансија, као што је случај са Државном ревизорском институцијом, говори о недостатку политичке воље да се грађанима омогући контрола рада владе и трошења државних средстава.
Sta je od ovoga tacno i realno a sta nije? Samo konkretno