Крст

Poruka
22.423
cat_naprsni.jpg



Свети Крст, као оруђе нашега спасења,
свој праобраз има у времену Старог завета,
јер је Стари завет, видимо, беше сенка Новог завета:

Пост. 48,13-16: Јаков (Израиљ) наместивши руке у виду Крста даје благослов.

Број. 21, 8, 9: ,,И Господ рече Мојсију: начини змију ватрену,
и метни је на мотку, и кога уједе змија нека погледа у њу,
па ће добити оздрављење.
И начини Мојсије змију од мједи (направу уметничку),
и метну је на мотку, и кога год уједе змија
он погледа у змију од мједи, и оздрави."

Змија од мједи о којој се овде казивало,
по сведочењу Самога Христа, јесте праобраз Сина Човечијег
(тј. Утелотвореног Логоса Божијег):
Jn. 3, 14-15: ,,И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човечији.
Да сваки који верује у Њега не погине,
него да има живот вечни."

И само дрво крста у речи Божијој признаје као свето и узвишено
Премудрости 14, 7 ,,Благословено је дрво по којем правда долази!"
1. Петрова 2, 24 ,,Он грехе наше сам изнесе на телу Својему на дрво,
да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се Његовом раном исцелисмо."

Крст је средство којим се побеђује непријатељ,
и средство помирења човека са Богом:

Еф 2, 16 ,,И да помири са Богом и једне и друге у једном телу крстом,
убивши непријатељство на њему."

О овом узвишеном знамењу певамо заједно са псалмопојцем Давидом:
Пс. 59, 6 ,,Дао си онима који Те се боје знак да побегну од лица стреле."

Они који нису део Цркве по речима Писма себе пројављују и као непријатеље крста Господњег:
Фил. 3, 18: ,,Јер многи, за које вам много пута говорих (дакле пренео им је доста и усмено),
и сад плачући ( !!!!!!) говорим,
владају се као непријатељи крста Христова."

Напомена да је крсно знамење употребљавано међу хришћанима још
од најранијих времена проналазимо и у овим апостолским речима:
1. Тим. 2, 8: ,,Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижући руке
без гнева и двоумљења."

О томе да је на крсту страдао Спаситељ,
и о томе колика је важност крста за оне који су хришћани,
о томе казују и ове речи из посланице:
Кол. 1, 20 ,,И да кроз Њега измири све са Собом,
учинивши мир Његовом крвљу на крсту,
(помиривши) кроз Њега и оно што је на змељи и оно што је на Небесима."

Гал. 6, 14 ,,А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом
Господа нашег Исуса Христа".

1. кор. 1, 18: ,,Jeр је реч о крсту лудост онима који гину,
а сила Божија је нама који се спасавамо."
 
Poslednja izmena od moderatora:
Teртулијан у "Adversus nationes, 1, 16",
Минуције Феликс у "Octavius, 9-12"
су забележили да мрзитељи Христа, непријатељи хришћанства,
замерају хришћанима управо то што поштују крст.

Такође најранији хришћански писци сведоче да од крста беже нечисте силе:
Свети Јустин мученик, Терулијан, Лактанције,
касније Свети Амвросије, Атанасије и други.

Спаси, Боже, људе своје,
Спаси Господи,
Крстом часним Ти нам светли,
Крстом наводи!

Спаси Боже цркву своју
и сваки наш дом
дај нам снаге да служимо
Крсту пречасном!

Спаси, Боже и сав народ
што Ти се моли,
нека Крстом свакој муци
брзо одоли!

Крст је сила и слава
Христов Крст нас спасава
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.



orthodox_cross.jpg
 
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ Б Е С Е Д А
О крсту, разбојнику, другом доласку и о молитви за непријатеље

На данашњи дан висио је на крсту Господ наш Исус Христос и ми тај дан посветисмо познању да је крст празник и торжество духовно.

Пре тога, крст беше име казне а сада је ствар поштовања; пре беше знак осуде а сада основа спасења. Јер он нам је безбројна добра учинио, од заблуде нас избавио, оне који се у тами налазе просветио, омражене с Богом измирио, отуђене присвојио и удаљене ближим учинио. Он је онај што заваде руши, што мир одржава и толика нам премнога блага даје. Његовим дејством не блудимо више по горама, јер истинити пут спознасмо, ван царских одаја не стојимо, јер врата нађосмо; ражежених ђаволових стрела се не бојимо, јер источник видимо. А нисмо више ни сироти јер Женика добисмо; вука се не бојимо јер имамо доброг пастира, који сам о себи каже: “Ја сам пастир добри” (Јн. 10, 11). Заклоњени Њиме ни од ког се не ужасавамо, пошто се у царској служби налазимо. Па зато и оно што је написано: “Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине” и што је “и Пасха наша Христос, жртвова се за нас” (1. Кор. 5, 7-8) празнујемо ми спомен крста, јер где је жртва, тамо је и потирање грехова, тамо измирење с Богом; тамо, и велико празновање.

“Пасха наша Христос, жртвова се за нас”.

А где се жртвовао?

На високом крсту.

Нови жртве ове жртвеник, а зато што је и жртва нова и надобична. Јер Христос и жртва и жрец беше, жртва по телу а жрец по духу. Сам се принео и по телу приносим беше. А послушај како је Павле све то означио кад је рекао: “Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе” (Јевр. 5, 1), “зато је потребно да и Овај има нешто да принесе” (Јевр. 8, 3). Ето, ту сам себе приноси! док на другом месту каже: “Тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе гријехе многих. А други пут ће се појавити не због гријеха него за спасење оних који га чекају” (Јевр. 9, 28). Видиш ли како је по овоме принесен, а по оном како самога себе приноси. Па схваташ ли како је Он Сам био и жртва и свештеник, док је крст представљао жртвеник?

Али, рећи ће ко, зашто ова жртва не беше у цркви, но ван градских окола принесена?

Зато да би се ово пророчанство “и би метнут међу злочинце” (Ис. 12) испунило.

А зашто не под кровом, него се на уздигнутом и откривеном крсту уби?

Да природу ваздуха очисти, зато на високом и непокривеном, једно небом покривеном месту, јер тиме што је на високом месту овца жртвована и ваздух се очистио а очистила се и земља, јер је крв из ребра на њу канула. Зато дакле не под кровом, а не ни у јудејском храму да не би жидови жртву себи присвајали а и ти да не би помишљао да је она за само један народ принесена. Зато, ван окола градских, да схватиш, да је жртва општа и да је за цели свет принесена, да би сазнао говорим, да је ово очишћење свеопште, а не делимично као што раније код Јудеја беше.


http://www.verujem.org/sveti_oci/zlatousti_o_krstu_druga.htm
 
krst_1_0.gif


Крст - центар павловске сотириологије и апостолског служења - Петар Василијадис

Свети Апостол Павле се са правом сматра оцем хришћанског учења о спасењу. Његова бројна позивања на Исусову смрт као чин спасења су, без сумње, одредили основни сотириолошки концепт хришћанства. Ипак, први покушај систематског излагања овог важног хришћанског учења се појавио тек у доба схоластичке теологије. Управо у време које је уследило непосредно после раздељивања источног и западног хришћанства Анселмо Кентерберијски је објавио своју познату "теорију сатисфакције". У свом познатом делу Cur Deus homo? он је, на основу јуридичког односа између Бога и човека, покушао да покаже неопходност Христовог оваплоћења и смрти на крсту за спасење људског рода. Божанска Праведност, веровао је он, је, због људске непослушности захтевала задовољење које сам човек није могао да пружи - зато је сам Бог на себе преузео казну распињањем...................................................Да сумирамо: посебност Павлове сотириологије се заснива на његовом схватању Исусове смрти, прецизније, на његовом поновном разматрању традиционалних тумачења. Другим речима, Апостол је,. прихватајући традиционална плуралистичка тумачења овог највећег догађаја земљаске службе нашег Господа, реинтерпретирао значај/значење Исусове смрти на основу своје теологије крста са свим друштвено-политичким последицама које је имао тај символ у савременом му римском друштву сваки пут када су његови опоненти (јудајистичко-ентузијастичких или либертинских тенденција) изазивали његово јеванђеље.


http://www.spc.rs/sr/krst_centar_pavlovske_sotiriologije_i_apostolskog_sluzenja_petar_vasilijadis
 
Poslednja izmena od moderatora:
Koliko je meni poznato krst i krštenje pokretima rukom u crkvu je uveo Sv.Tertulijan 211 godine.

A u bibliji tog krštenja pokretima rikom jednostavno nema.Po bibliji se krst nosi u srcu i nema mahanja rukom ispred sebe u smislu neke magijske radnje koja će bilo koga štiti od bilo kakvog zla.Nositi krst znači odreći se svoje volje zarad božije volje.U bibliji lepo piše ....Matej 16 24...

Tada Isus reče učenicima svojim: ''Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.''

:bye:
felix.gif
 
Poslednja izmena od moderatora:
Koliko je meni poznato krst i krštenje pokretima rukom u crkvu je uveo Sv.Tertulijan 211 godine.

A u bibliji tog krštenja pokretima rikom jednostavno nema.Po bibliji se krst nosi u srcu i nema mahanja rukom ispred sebe u smislu neke magijske radnje koja će bilo koga štiti od bilo kakvog zla.Nositi krst znači odreći se svoje volje zarad božije volje.U bibliji lepo piše ....Matej 16 24...

Tada Isus reče učenicima svojim: ''Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.''

:bye:
felix.gif

Наравно да грешиш, није то никаква магија, него доказано религијском праксом да помаже...........

Св. ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици.
Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама.
Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана.
Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград).

--------
Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркви.

Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења.

..............а од скоро и научно..

Истраживања, која су спроведена у лабораторији медицинско-биолошких технологија НИИ за индустријску и морску медицину, су постала права сензација, пише у сутрашњем броју новина „Живот“. Научници су експериментално доказали да крсни знак убија микробе и мења оптичке особине воде.
- Потврдили смо да древни обичај да се храна и пиће крсти пре јела има дубоки мистични смисао,- каже физичар Ангелина Махаловска. – Иза тога се крије практична корист: храна се очишћава буквално у трену.
То је велико чудо које се дешава буквално сваки дан.

Своја истраживања снаге крсног знака Ангелина Малаховска је спроводила скоро 10 година. Спроведена је велика серија експеримената, који су више пута проверени, пре него што су објављени њихови резултати.

http://manastir-lepavina.org/novost...unici_su_dokazali_mistinu_snagu_krsnog_znaka/
 
Крстовдан

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде мјесто где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица бјеше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога мјеста пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживје. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави.

Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама пјеваше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. године цар грчки Ираклије побједи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском одјелу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бједној одјећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху цјелог хришћанског свјета.
 
Leo Magnus
Re: Крст

Наравно да грешиш, није то никаква магија, него доказано религијском праксом да помаже...........

A da li bi mogao da mi citirajući bibliju onako argumentovano dokažeš da se je Isus krstio pokretima rukom.

I šta misliš...iz koje mitologije izvorno potiče znak krsta...Da bi to doznao moračeš da odeš u neke stvarno stare mitologije a meni nekako omiljene.
:bye:
felix.gif
 
Облици крста

Од почетка Хришћанства до данас, означене су следеће врсте крста, као и начини њиховог ликовног представљања (ставрографија):

  • Крст Св. Андреја у облику слова "X",
  • Крст у облику слова "Т",
  • Грчки крст са једнаким крацима,
  • Руски или патријаршијски крст, са осам кракова,
  • Крст тетрагаматион сложен од четири слова "гама",
  • Крст Св. Петра окренут надоле (налазио се у Риму, на гробу Св. Петра),
  • Латински крст код кога вертикала и хоризонтала нису исте дужине и не секу се на средини вертикале.






У иконографији

Прва датирана представа крста налази се на рељефу из Палмире, из 134. године, са натписом: "Ономе чије је име благословено у вечности, направљен од Салмона, сина Несовог, сина Каида, сина Барака, за његов спас и његове деце." Крст је овде представљен у облику слова "X". Затим, као представа крста, значајна је застава са крстом, ношена на Милвијском мосту (312. године), од стране војске цара Константина Великог (то је био Христов монограм, на коме је Христос представљен словима "Х-Р" - Христос Цар). У време цара Константина, улога крста била је веома садржајна, а нарочито се огледала у уношењу крста (с ловоровим венцем) у различите декоративне мотиве. Крст је постављан изнад сцена са Христовим страдањем, да би се нагласила улога крста - символа вечног живота. Мозаична представа крста, као дрвета живота, постоји од времена царице Јелене (IV век), а то је крст са Светог Гроба у Јерусалиму (крст је окружен венцима звезда, а са врха крста Анђели узносе Пантократора у Царство небеско). Такође, у техници мозаика, у цркви Св. Аполинара, у луци града Равене (549), представљен је Часни крст на брегу Голготе. Овом представом обликована је нова веза између крста и Христовог празника Преображења. На крају, важно је споменути и икону са крстом из V века, из Винице (источна Македонија), с натписом: "Христов крст побеђује кроз Христову крсну смрт." Ова икона даје целокупни смисао хришћанске догматике. Готово у свим представама крста, хришћанска традиција није одвојила крст од Васкрсења, па у том смислу није одвојила ни Оваплоћење од Обожења. Само у божанском чину (тајни) страдања и Васкрсења види се ралност крста, реалност која је испуњена силом Божијом и величанством љубави Божије.
Значај крста

Због своје символичке густине и пунине, крст је важан символ у животу сваког верника. Иако је био веома распрострањен символ и у претхришћанским културама, он је у оквиру хришћанске вере задобио друкчија, нова и дубља значења. При томе је уз овострана или световна значења (географско, математичко, градитељско) сачувао и онострана или света значења (библијска, сотириолошка). Крст је јединствен и свеобухватан символ пред којим се клечи двадесет векова. Целокупна историја Православља одвија се у знаку крста. У односу на друге символе, а посебно у односу на круг (најшире распрострањен и најстарији од свих символа), крст има значајне предности. Крст има средиште (тачка у којој се укрштају водоравна и вертикална оса крста), и предност му је у томе што се из те тачке може кренути на све четири стране света, чиме се превладава стање мировања. Кретање се не одвија у кругу, где су тачка поласка и тачка доласка (живот и смрт) једна те иста тачка, већ се из одређене тачке може кренути у најмање четири правца, чиме се обезбеђује оријентација за религиозног човека, у неодређеном и несигурном свету. Тако крст као савршен символ представља просторне и временске појмове васионе: четири стране света и време насупрот вечности. Α сналажење у времену и простору од огромног је значаја и значења за верујућег човека, што се обично приказује сликом на којој Црква плови морима кроз векове са крстом у рукама као знаком победе над временом.
 
Poslednja izmena:
Крст стар осамсто година



novost_1054.jpg
Патријарх српски Арсеније Јовановић Шакабенда поклонио је свој крст, који је донио свети Сава из Јерусалима, Радоју Бабовићу из Коњуха код Андријевице који га је са групом Васојевића избавио из турског заробљеништва. Крст се и данас чува у братству Бабовића.
Када је Аустроугарска водила рат са Турском (1737—1739) године, патријарх српски Арсеније Јовановић Шакабенда, који је столовао у Пећкој патријаршији, устао је против Отоманског завојевача и позвао православни народ да пружи отпор Турској и тако помогне Аустрију.
Сва брдска племена устала су на оружје против Турака, а међу њима и Васојевићи на челу са војводама (браћом) Ђеком и Леком Бојовић. У дугим и тешким борбама против Турака око Пећи и Дечана, заробљен је био патријарх Арсеније Јовановић. Младић, Радоје Бабовић, из Коњуха код Андријевице са својим стрицем Милутином и групом Васојевића ријеши да ослободи патријарха Јовановића са калуђером Пајсијем. У жестоком окрашају са Турцима, погинуо је већи број Васојевића, али су ослободили Патријарха Шакабенду. Повели су га уз Пећку Бистрицу, преко Шекулара а потом у манстир Шудикову код Будимља, данас Беране. Послије неколико дана отпратили су патријарха Јовановића низ Ибар према Краљеву, а он је даље отишао сам.
Тада је, кажу, патријарх српски Арсеније Јовановић Шакабенда , за велику храброст младом Радоју Бабовићу, даровао свој крст који је свети Сава донио из Јерусалима. Том приликом патријарх је Радоја Бабовића именовао за кнеза.
Крст је чуван у браатству Бабовића као аманет. Предаван је потомцима с кољена на кољено, пишу у књизи "Братство Бабовићи" Миљан и Радослав Бабовић.
Крст је био опточен златом, а имао је сребрену стопу. У рату 1877. године, Васојевићи су попаљени и опљачани, од стране Мехмед-Али паше. Веко Милошев, праунук Радоја Бабовића, сакрио је крст и читуљу (родослов) у једној шупљини стабла у подножју Комова, пише у поменутој књизи.
Турци су га пронашли и са крста скинули злато и сребро. Касније је Веко Милошев пронашао овај крст, али без злата и сребра. Крст се и данас чува у братству Бабовића.
Налази се управо код Велимира Радојева Бабовића. Крст је рађен од тисовине и иако на њему нема злата и сребра, он свијетли својим сјајем баш онако какав је и био.
 
Pict_issue_3_cross_1.gif
В древнейших культурах Востока, Передней Азии, Египта и Африки часто встречается магический знак анх. Этот крест объединяет в себе два символа - крест виде двух пересекающихся под прямым углом линий, который обозначает четыре стихии: солнце, огонь, ветер и воду (символ жизни); и круг символ вечности). У египтян такой крест также символизировал соединение мужского и женского начал, Осириса и Исиды, союз небесного и земного. Позже этот знак олицетворял жизнь, бессмертие, скрытую мудрость и многое другое.

Pict_issue_3_cross_2.gif
Тау-крест по форме напоминает последнюю букву древнееврейского алфавита "тав" (по-гречески "тау"). Древние египтяне считали символом плодородия. В библейские времена тау-крест означал конец мира, был знаком Каина, а также символом ожидания Мессии.

Pict_issue_3_cross_3.gif
Свастика (санскр. "благоденствие") - знак в форме равноконечного креста с загнутыми под прямым углом концами. В странах Востока это древний символ вечного движения, огня, жизни, так как он изображает вращательное движение. В эпоху геометрического стиля в искусстве Древней Греции (XI-VIII вв. до н. э.) этот знак повлиял на вид орнамента который носил название меандр. В России он также широко применялся в оформлении интерьеров, дворцов, чугунных решеток, использовался в прикладном искусстве VIII - XIX вв. Новый смысл крест приобрел в христианский период, когда объединились два его символических значения - источник бессмертия и орудие казни Иисуса Христа. Крест стал священным символом вечной жизни избавления от страданий. Крест как орудие спасения мира Иисусом Христом издавна был у христистиан предметом величайшего почитания. По рассказу Понтия, биографа св. Киприана Карфагенского, в III столетии некоторые христиане рисовали крест даже у себя на лбу, несмотря на то что по этому признаку их узнавали во время гонений. Из актов VII Вселенского собора известно, что в правление императора Диоклетиана (III в.) мученики Прокопий и Орест носили изображение креста на груди. Язычники в насмешку называли христиан крестопоклонниками.

Pict_issue_3_cross_4.gif
До эпохи Константина I Великого (IV в.) христиане чаше воздерживались от изображения креста как такового, заменяя его монограммой, состоявшей из первых букв имени Христа по-гречески - X ("хи") и Р ("ро"), иногда ее помещали в круг. Существует предание, что эта монограмма явилась на небе Константину Великому. На многих русских иконах можно видеть этот символ Христа.

Pict_issue_3_cross_5.gif
В IV в. в монограмму начали помешать крест греческой формы (равноконечный). Были введены буквы "альфа" и "омега", указывающие, что Иисус Христос единосущен Богу Отцу. Позже такой крест в России получил название корсунского, так как св. Владимир привез его в Киев из Корсуни (Херсонеса). Древнейший образец креста такой формы находится в Успенском соборе Московского Кремля.

Pict_issue_3_cross_6.gif
Ha Западе у католиков и христиан других направлений повсеместно используется четырехконечный, удлиненный по вертикали крест (иногда с утолщениями на концах). Латинский крест, как его называют, венчает лютеранскую церковь Святых апостолов Петра и Павла в Москве, костел Св. Екатерины на Невском проспекте в Санкт-Петербурге и многие другие храмы.

Pict_issue_3_cross_7.gif
Равноконечный греческий крест - в раннем христианстве символ Христа - распространился в Восточной Европе. В форме греческого креста с большим куполом в центре строились византийские крестово-купольные храмы. Этот стиль полностью оформился уже к V в. (церковь Св. Давида в Салониках, Греция). Он получил широкое распространение в зодчестве Древней Руси после принятия христианства. Пример тому Пятницкая церковь в Чернигове. Чаше всего равноконечный крест венчал шар-державу, символизирующую власть. Греческий крест можно также видеть на "Цapь-колоколе" в Московском Кремле и на шпиле Петропавловского собора в Санкт-Петербурге.

Pict_issue_3_cross_8.gif
Pict_issue_3_cross_8_1.gif
Вопрос о форме креста имеет очень важное значение для Русской Православной церкви, которая допускает использование восьмиконечного, шестиконечного (практически не встречающихся на Западе) и четырёхконечного крестов. Однако старообрядцы признают единственно правильной формой креста восьмиконечную. Они считают, что только восьмиконечный крест является Крестом Спасителя. Короткая верхняя поперечная перекладина называется "титулус" и обозначает дощечку с надписью: "Иисус Назарянин Царь Иудейский", прибитую над головой распятого Христа, а нижний (наклонный) брус - подножие. Наклонный брус напоминает также, что справа (возвышенная часть) от Христа был распят разбойник, раскаявшийся и уверовавший, душа которого отправилась в рай, а слева (нижний конец перекладины) - нераскаявшийся грешник, душа которого попала в ад. Считается, что крест Иисуса Христа был составлен из разных пород дерева: продольный брус - из кипариса, поперечный - из финикового дерева, подножие - из кедра, а дощечка с надписью - из масличного дерева. По традиции восьмиконечный крест венчает купола большинства православных храмов.

Pict_issue_3_cross_9.gif
Помимо восьмиконечного на русских православных храмах устанавливались четырехконечные кресты разнообразной формы: трилистника, якоря, а иногда и трилистника, совмещенного с якорем. Крест в виде трилистника является символом Святой Троицы, а якорный крест с основанием в форме полумесяца символизирует надежду на спасение. Полумесяц означает евхаристическую чашу с Кровью Христовой, стекающей с креста. Подобные кресты венчают купола Благовещенского собора Московского Кремля.

Pict_issue_3_cross_10.gif
В России особым почетом пользуется крест св. Андрея Первозванного - первого из апостолов Иисуса Христа. В "Повести временных лет" сказано, что Андрей дошел по воде до тех мест, где в будущем предстояло возникнуть Киеву, и благословил их. По преданию, св. Андрей был распят в греческом городе Патры на сложенном из двух брёвен косом кресте. Киевская Русь видела в св. Андрее покровителя русской государственности. В императорской России он стал патроном государства и русского военно-морского флота. В 60-х гг. XVII в. Пётр I учредил Андреевский флаг, на котором изображён синий косой крест на белом фоне, а позже - орден Св. Андрея Первозванного.

Pict_issue_3_cross_11.gif
Мальтийский, или восьмиконечный, крест - символ рыцарского ордена Св. Иоанна Иерусалимского (госпитальеров), основанного в XII в. во время крестовых походов. Главная резиденция ордена с XVI в. находилась на острове Мальта в Средиземном море. Во времена правления Павла I она была перенесена в столицу Российской империи. Мальтийский крест стал в России символом воинской доблести. Император Павел I собственноручно пожаловал А. В. Суворову мальтийский крест накануне его похода в Северную Италию. Мальтийский крест украшал фронтон великолепного Воронцовского дворца в Санкт-Петербурге, подаренного Павлом I Мальтийскому ордену. Во дворце, построенном итальянским архитектором Растрелли, позже располагался Пажеский корпус, а до недавнего времени - Суворовское училище. О временах мальтийских рыцарей напоминают кресты на сводах дворцовой церкви, на бронзовых люстрах, а также витражи с мальтийской символикой. В среде Мальтийского ордена насаждался дух рыцарства. Каждый член ордена носил серебряный перстень с мальтийским крестом. Свое существование в России орден закончил при императоре Александре I. В 1817 г. специальным указом российским подданным было запрещено носить или получать мальтийские кресты.

Pict_issue_3_cross_12.gif
Крест св. Петра с IV в. считается символом апостола Петра, который, по преданию, был распят вниз головой в 65 г. во время правления императора Нерона. Это лишь основные разновидности креста, встречающиеся в православной культуре.
 
  1. Крест Т-образный "антониевский"
  2. Крест "Египетский иероглиф Анх"
  3. Крест "буквенный"
  4. Крест "якореобразный"
  5. Крест монограмный "доконстантиновский"
  6. Крест-монограмма "посох пастыря"








Крест Т-образный “антониевский”

В южных и восточных частях Римской империи для казни преступников применялось орудие, называемое со времен Моисея “египетским” крестом и напоминающее букву “Т” в европейских языках (рис. 1). “Греческая буква Т, — писал А.С. Уваров, — одна из форм креста, употребляемая для распятий” (Христианская символика, М., 1908, стр. 76).
Image800.gif
“Число 300, выражаемое по-гречески чрез букву Т, служило также со времен Апостольских для обозначения креста, — сообщает известный литургист архимандрит Гавриил. — Эта Греческая буква Т встречается в надписи гробницы III-го века, открытой в катакомбах святого Каллиста. Такой образ буквы Т встречается на одном сердолике, гравированном в II-м веке” (Руководство по литургике, Тверь, 1886, стр. 344).
О том же рассуждает и святитель Димитрий Ростовский: “Изображение Греческое, “Тав” называемое, которым Ангел Господень сделал “знак на челах" (Иез. 9; 4)
Image900.gif
Божьих людей в Иерусалиме, для ограждения от надвигающегося смертоубийства, видел в откровении святой Иезекиль пророк. (...) Если приложим к этому изображению наверху титлу Христову таким образом (рис. 2), тотчас четвероконечный крест Христов увидим. Следовательно, там видел Иезекиль преобразование четвероконечного креста” (Розыск, М., 1855, кн. 2, гл. 24, стр. 458). То же самое утверждает и Тертуллиан:
“Греческая буква Тав и наше латинское Т составляют настоящую форму креста, которая, по пророчеству, должна будет изобразиться на наших челах в истинном Иерусалиме”.
“Если в христианских монограммах находится буква Т, то эта буква таким образом расположена, чтобы явственнее выступать перед всеми другими, так как Т считался не только символом, но даже и самым изображением креста. Пример такой монограммы находится на саркофаге 3-го века” (Гр. Уваров, стр. 81). Согласно церковному Преданию, святой Антоний Великий носил на своих одеждах крест-Тау. Или, к примеру, святой Зенон, епископ города Вероны, поставил на крыше, возведенной им в 362 году базилики, крест в форме Т.



Крест “Египетский иегроглиф Анх”

Image100.gif
Исус Христос — Победитель смерти —устами царепророка Соломона возвестил: “кто нашел Меня, тот нашел жизнь” (Прит. 8; 35), и по воплощении Своем вторил: “Я есмь воскресение и жизнь” (Ин 11; 25). Уже с первых веков христианства для символического изображения креста живоносного употреблялся, напоминающий его по форме, египетский иероглиф “anch”, обозначавший понятие “жизнь” (рис. 3).






Крест “буквенный”

Image110.gif
И другие буквы (из разных языков), приводимые ниже, также использовались первыми христианами в качестве символов креста. Такое изображение креста не отпугивало язычников, будучи для них знакомым. “И действительно, как видно из надписей Синайских, — сообщает граф А.С.Уваров, — буква (рис. 4) принималась за символ и за настоящее изображение креста” (Христианская символика, ч. 1, стр. 81). В первые века христианства важна была, конечно, не художественная сторона символического изображения, но удобство его применения к прикровенному понятию.


Крест “якореобразный”

Image120.gif
Первоначально этот символ попался археологам на Солунской надписи III-го века, в Риме - в 230-м, а в Галлии — в 474 году. А из “Христианской символики” узнаем, что: “в пещерах Претекстата находимы были плиты без всяких надписей, с одним изображением “якоря” (рис. 5)” (Гр. Уваров, стр. 114).
В своем Послании Апостол Павел поучает, что христане имеют возможность “взяться за предлежащую надежду (т.е. Крест), которая для души есть как бы якорь безопасный и крепкий” (Евр. 6; 18-19).


Image130.gif
Этот, по слову Апостола, “якорь”, символически прикрывающий крест от поругания неверных, а верным открывающий подлинный его смысл, как избавление от последствий греха, и есть наша крепкая надежда (рис. 6).






Image140.gif
Церковный корабль, образно говоря, по волнам бурной временной жизни доставляет всех желающих в тихую пристань жизни вечной. Поэтому “якорь”, будучи крестообразным, сделался у христиан символом надежды на крепчайший плод Креста Христова — Царство Небесное, хотя греки и римляне, тоже пользуясь этим знаком, усваивали ему значение “прочности” только дел земных (рис. 7).





Крест монограммный
“доконстантиновский”


Image150.gif
Известный специалист по литургическому богословию — архимандрит Гавриил пишет, что “в монограмме, начертанной на надгробном камне (III-го века) и имеющей форму Андреевского креста, вертикально пересеченного чертою (рис. 8), есть прикровенное изображение креста” (Руков. стр. 343).






Image160.gif
Эта монограмма была составлена из Греческих начальных букв имени Иисуса Христа, путем перекрестного их совмещения: а именно буквы “I” (йот) и буквы “X” (хи).
Эта монограмма нередко встречается и в послеконстантиновский период; например, можем видеть ее изображение в мозаическом исполнении на сводах Архиепископской капеллы конца V-го века в Равенне (рис. 9).




Крест-монограмма
“посох пастря”


Прообразуя Христа-Пастыря, Господь сообщил посоху Моисея чудодейственную силу (Исх. 4; 2-5) в знак пастырской власти над словесными
Image170.gif

овцами ветхозаветной церкви, затем и посоху Аарона (Исх. 7; 8-10). Божественный Отец, устами пророка Михея, говорит Единородному Сыну: “Паси народ Твой жезлом Твоим, овец наследия Твоего” (Мих 7; 14). “Я есмь пастырь добрый: пастырь добрый полагает жизнь свою за овец” (Ин. 10; 11), — отвечает Небесному Отцу возлюбленный Сын.
Граф А.С.Уваров, описывая находки катакомбного периода, сообщил о том, что: “глиняная лампа, найденная в римских пещерах, показывает нам весьма ясно, каким образом рисовали загнутый посох вместо всего символа пастыря. На нижней части этой лампы посох изображен пересекающим букву X, первую букву имени Христа, что в совокупности образует монограмму Спасителя” (Христ.симв. стр. 184).
Вначале форма епископского жезла была подобна именно пастушескому посоху, верхняя часть которого загнута вниз (рис. 10). Все архиереи Византии награждались “посохом пастыря” только из рук императоров, а в XVII -ом веке все Российские патриархи получали свой первосвятительский жезл из рук царствующих самодержцев.
 
Крест “Бургундский”
или “Андреевский”
Святой мученик Иустин Философ, разъясняя вопрос о том, откуда язычникам еще до Рождества Христова стали известны крестообразные символы, утверждал: “То, что у Платона в Тимее говорится (...) о Сыне Божием (...), что Бог поместил Его во вселенной наподобие буквы X, он также заимствовал у Моисея. Ибо в Моис^вых писаниях рассказано, что (...) Моисей по вдохновению и действию Божию взял медь и сделал образ креста (...) и сказал народу: если вы посмотрите на этот образ и уверуете, вы спасетесь чрез него (Числ. 21; 8) (Ин. 3; 14). (...) Платон прочитал это, и не зная точно и не сообразивши, что то был образ (вертикального) креста, а видя только фигуру буквы X, сказал, что сила, ближайшая к первому Богу, была во вселенной наподобие буквы X” (Апология 1, § 60).
Буква “X” греческого алфавита уже со II-го века служила основанием
Image180.gif

для монограммных символов, и не только потому, что она скрывала имя Христа; ведь, как известно, “древние писатели находят форму креста в букве X, который называется Андреевским, потому что, по преданию, на таком кресте кончил свою жизнь Апостол Андрей”, — писал архимандрит Гавриил (Руков. стр. 345).
Около 1700 года Петр Великий, желая выразить религиозное отличие православной России от еретичествующего Запада, поместил изображение Андреевского креста (рис. 11) на государственном Гербе, на своей ручной печати, на военно-морском флаге и т.д. Его собственноручное объяснение гласит, что: “крест Святого Андрея (принят) того ради, что от сего Апостола приняла Россия святое крещение”.





Крест “монограмма Константина”
Святому Царю Константину Равноапостольному “во сне явился Христос Божий с виденным на небе знамением и повелел, сделав знамя, подобное этому виденному на небе, употреблять его для защиты от нападения врагов”, - повествует церковный историк Евсевий Памфил в своей “Книге первой о жизни блаженного Царя Константина” (гл. 29). “Это знамя случилось видеть и нам собственными очами, -продолжает Евсевий (гл. 30). - Оно имело следующий вид:
Image190.gif
на длинном, покрытом золотом копье была поперечная рея, образовавшая с копьем знак креста (...), а на нем символ спасительного наименования: две буквы показывали имя Христа (...), из середины которых выходила буква “Р”. Эти буквы Царь впоследствии имел обычай носить и на шлеме” (гл. 31).
“Комбинация (совмещенных) букв, известная под именем монограммы Константина (рис. 12), составлена из двух первых букв слова ХРистос — “Хи” и “Ро”, — пишет литургист архимандрит Гавриил, — эта Константиновская монограмма встречается на монетах Императора Константина” (стр. 344). Как известно, эта монограмма получила довольно широкое распространение: отчеканена была впервые еще на известной бронзовой
Image200.gif

монете императора Траяна Декия (249-251 гг.) в Лидийском городе Меонии (рис 13); была изображена на сосуде 397 года; вырезана была на надгробных плитах первых пяти веков или, к примеру, фресочно изображена на штукатурке в пещерах святого Сикста (Гр. Уваров, стр. 85).





Крест монограммный
“послеконстантиновский”
“Иногда буква Т, — пишет архимандрит Гавриил, — встречается в соединении с буквой Р, что можно видеть в усыпальнице святого Каллиста в эпитафии” (стр. 344). Эта монограмма имеется и на греческих плитах, найденных в г. Мегаре, и на надгробиях кладбища святого Матфея в г. Тире.
Image210.gif
Словами “се, Царь ваш” (Ин. 19: 14) Пилат в первую очередь указал на благородное происхождение Иисуса из царской Династии Давида, в отличие от безродных самозваных четверовластников, и мысль эту письменно изложил “над головою Его” (Мф. 27; 37), что, конечно же, вызвало недовольство властолюбивых первосвященников, похитивших у царей власть над народом Божиим. И именно поэтому Апостолы, проповедуя Воскресение распятого Христа и открыто “почитая, — как видно из Деяний Апостольских, — царем Иисуса” (Деян. 17; 7), терпели от духовенства через обманутый народ сильные гонения.
Греческая буква “Р” (ро) — первая в слове “Pax”, по-римски “Rex”, по-русски Царь, — символизирующая Царя-Иисуса, находится над буквой “Т” (тав), означающей Его крест; и вместе они напоминают слова из благовестия Апостольского, что вся наша сила и мудрость в Распятом Царе (1 Кор. 1; 23-24).
Таким образом, “и эта монограмма (рис. 14), согласно толкованию святого Иустина, служила знамением Креста Христова (...), получила такое обширное значение в символике только после первой монограммы (рис.12). (...) В Риме (...) стала общеупотребительною не прежде 355 года, а в Галлии — не прежде 5-го века” (Гр. Уваров, стр. 77).

Крест монограммный
“солнцеобразный”
Image220.gif
Уже на монетах IV-го века встречается монограмма “I”исуса “ХР”иста “солнцеобразная”, “ибо Господь Бог, — как учит Священное Писание, — есть солнце” (Пс. 84; 12).
Самая известная “константиновская” (рис. 12) “монограмма подвергалась некоторым изменениям: прибавлена была еще черта или буква “I”, пересекающая монограмму поперек” (Архим. Гавриил, стр. 344),
Этот “солнцеобразный” крест (рис. 15). символизирует исполнение пророчества о всепросвещающей и всепобеждающей силе Креста Христова: “И для вас, благоговеющие пред именем Моим, взойдет Солнце правды и исцеление в лучах Его, — возвещал Духом Святым пророк Малахия, — и будете попирать нечестивых; ибо они будут прахом под стопами ног ваших” (Мал 4; 2-3).




Крест монограммный “трезубец”
Image230.gif
Когда Спаситель проходил близ моря Галилейского, Он увидел рыбаков, забрасывающих сети в воду, будущих Своих учеников. “И говорит им: идите за Мною, и Я сделаю вас ловцами человеков” (Мф. 4; 19). А позднее, сидя у моря, Он поучал народ Своими притчами: “подобно Царство Небесное неводу, закинутому в море и захватившему рыб всякого рода” (Мф. 13; 47). “Признав в снарядах для рыболовства символическое значение царствия небесного, — говорится в “Христианской символике”, — мы можем предположить, что все формулы, относящиеся к тому же понятию, иконно выражались этими общими символами. К таким же снарядам надо отнести трезубец, которым ловили рыбу, как теперь ловят баграми” (Гр. Уваров, стр. 147). Таким образом, трезубчатая монограмма Христа (рис. 16)
издавна означает причастность к Таинству крещения, как уловления в сети Божьего Царства. Например, на древнем памятнике скульптора Евтропия высечена надпись, говорящая о принятии им крещения и заканчивающаяся монограммой-трезубцем (Гр. Уваров, стр. 99).
 
Крест монограммный
“константиновский”
Image240.gif
Из церковной археологии и истории известно, что на древних памятниках письменности и архитектуры нередко встречается и вариант совмещения букв “Хи” и “Ро” в монограмме святого Царя Константина, Богоизбранного преемника Христа-Господа на престоле Давидовом (рис. 17).
Только с IV-го века постепенно изображаемый крест стал освобождаться от монограммной оболочки, терять свою символическую окраску, приближаясь к настоящей своей форме, напоминающей то букву “Т”, то букву “X”.
Эти изменения в изображении креста произошли благодаря появлению христианской государственности, основанной на его открытом почитании и прославлении.


Крест круглый “нахлебный”
По древнему обыкновению, как свидетельствуют Гораций и Марциал, христиане надрезывали выпекаемый хлеб крестообразно, чтобы было легче его ломать. Но еще задолго до Иисуса Христа сие было на Востоке символическим преобразованием: надрезаемый крест, разделяющий целое на части, соединяет их употребивших, исцеляет разделенность.
Такие круглые хлебы изображены, к примеру, на надписи Синтрофиона разделенными на четыре части крестом, а на надгробии из пещеры святой Лукины разделенными на шесть частей монограммой III-го века.
В прямой связи с Таинством причащения на потирах, фелонях и других вещах изображался хлеб как символ Тела Христова, преломляемого за наши грехи.
Сам же круг до Рождества Христова изображался как неолицетворенная еще идея бессмертия и вечности. Ныне же верою уразумеваем, что Сам “Сын Божий есть бесконечный круг, — по слову святого Климента Александрийского, — в коем все силы сходятся”.


Крест катакомбный или
“знамение победы”
Image250.gif
“В катакомбах и вообще на древних памятниках несравненно чаще встречаются кресты четвероконечные, чем'какой-либо другой формы, — отмечает архимандрит Гавриил. — Этот образ креста особенно сделался важным для христиан с тех пор, как Сам Бог показал на небе знамение креста четвероконечного” (Руков. стр. 345).
О том, как все это произошло, обстоятельно повествует знаменитый историк Евсевий Памфил в своей “Книге первой о жизни блаженного Царя Константина”.
“Однажды, в полуденные часы дня, когда солнце начало уже склоняться к западу, — говорил Царь, — я собственными очами видел составившееся из света и лежавшее на солнце знамение креста с надписью “Сим побеждай!”
Это зрелище объяло ужасом как его самого, так и все войско, которое следовало за ним и продолжало созерцать явившееся чудо (гл. 28).
Image260.gif
Было это в 28-й день октября 312 года, когда Константин с войском шел против Максентия, заключившегося в Риме. Это чудесное явление креста среди белого дня засвидетельствовано и многими современными писателями, со слов очевидцев.
Особенно важно свидетельство исповедника Артемия перед Юлианом Отступником, которому при допросе Артемий говорил: “Христос свыше призвал Константина, когда он вел войну против Максентия, показав ему в полдень знамение креста, лучезарно сиявшее над солнцем и звездовидными римскими буквами предсказавшее ему победу на войне. Быв сами там, мы видели Его знамение и читали буквы, видело его и все войско:
много свидетелей этому и в твоем войске, если только ты захочешь спросить их” (гл. 29).
Image270.gif
Силою Божией святой Император Константин одержал блистательную победу над тираном Максентием, творившим в Риме нечестивые и злодейские поступки” (гл. 39).
Таким образом, крест, бывший прежде у язычников орудием позорной казни, стал при Императоре Константине Великом замением победы — торжества христианства над язычеством и предметом самого глубокого почитания.
Например, согласно новеллам святого Императора Юстиниана, подобные кресты (рис. 20) должны были ставиться на договорах и означали подпись “достойную всякого доверия” (кн. 73, гл. 8). Изображением креста скреплялись также и деяния (решения) Соборов. В одном из императорских постановлений говорится: “повелеваем всякое соборное деяние , которое утверждено знамением святого Креста Христова, так хранить и так ему быть, как оно есть”.
Вообще же такая форма креста (рис. 21) наиболее часто употребляется в орнаментах (рис. 22) для украшения храмов, икон, священнических облачений и иной церковной утвари.

Крест на Руси “патриарший”, или на Западе “лоренский”
Image280.gif
Факт, доказывающий употребление уже с середины прошлого тысячелетия так называемого “патриаршего креста”, подтверждается многочисленными данными из области церковной археологии. Именно такая форма шестиконечного креста (рис. 23) была изображена на печати наместника византийского Императора в городе Корсуни.
Этот же вид креста имел широкое распространение и на Западе под названием “лоренского”.
Для примера из русской традиции укажем хотя бы на хранящийся в Музее имени Андрея Рублева большой медный крест преподобного Авраамия Ростовского XVIII-го века, отлитый по иконографическим образцам XI-го века.
Крест четырехконечный или латинский “immissa”​
В учебнике “Храм Божий и церковные службы” сообщается, что “сильным побуждением для почитания прямого изображения креста, а не монограммного, было обретение Честного и Животворящего Креста матерью святого Царя Константина, равноапостольною Еленою. По мере распространения прямого изображения креста он приобретает постепенно форму Распятия” (СПб., 1912, стр. 46).
Image290.gif
На Западе наиболее употребительным ныне является крест “иммисса” (рис. 24), который раскольники — поклонники мнимой старины — пренебрежительно называют (почему-то по-польски) “крыж латынски” или “рымски”, что значит — Римский крест. Этим хулителям четверо-конечного креста и истовым почитателям осмиконечия, видимо, необходимо напомнить, что, согласно Евангелию, казнь крестная была распространяема по Империи именно римлянами и, конечно же, считалась Римскою.
“И не по числу древес, не по числу концов Крест Христов почитается нами, но по Самому Христу, пресвятой кровью Которого обагрился, — обличал раскольничье умствование святитель Димитрий Ростовский. — И проявляя чудесную силу, какой-либо крест не сам собою действует, но силой распятого на нем Христа и призыванием пресвятого имени Его” (Розыск, кн. 2, гл. 24).
Принятый Вселенской Церковью в употребление “Канон Честному Кресту” — творение святого Григория Синаита -воспевает Божественную силу Креста, содержащую все небесное, земное и преисподнее: “Кресте всечестный, четве-роконечная сила, Апостолом благолепие” (песн. 1), “Се четвероконечный Крест, имеяй высоту, глубину и широту” (песн. 4).
Начиная с III-го века, когда впервые и появились подобные кресты в Римских катакомбах, весь Православный Восток и поныне употребляет эту форму креста как равночестную всем другим.

Крест “папский”
Image300.gif
Эта форма креста наиболее часто употреблялась в архиерейских и папских богослужениях Римской церкви в XIII-XV веках и поэтому получила название “папского креста” (рис. 25).
На вопрос о подножии, изображенном под прямым углом ко кресту, ответим словами святителя Димитрия Ростовского, сказавшего: “Лобызаю подножие крестное, аще косое, аще не косое, и обычай крестоделателей и крестописателей, как церкви непротиворечащий, не оспариваю, снисхожу” (Розыск, кн. 2, гл. 24).

 
eremita
Re: Крст

Има тога још много.

Tačno je da ima toga još mnogo ali...malo različitim od onoga kakvim bi se tebi dopadalo.
Kao prvo ovo...
Image100.gif

nikako ne može da bude ovako...Исус Христос — Победитель смерти —устами царепророка Соломона возвестил: “кто нашел Меня, тот нашел жизнь”

Ovde se radi o TAU krstu iz staroegipatske mitologije poznatog kao enkh krst i u nekim drugim starim mitologijama.Tau krst u staro egipatskoj mitologiji kao simbol najznačajnije je izražen kod Boga Talmuza. Inače TAU krst je bio i simbol boga Mathrasa kod starih persijanaca a boga Mathrasa su smatrali andjelom svetosti i svetlom raja ali...mnogo,mnogo pre Isusa.

Suština priče je u tome da krst kao simbol nije ''izum'' hriščanstva i biblije već ga je hriščanstvo samo preuzelo iz nekih drugih mnogo starijih mitologija upravo onako kako je preuzeto i mnogo,mnogo toga drugog.

alles_gut
Re: Крст


Kako sam u mnogo svojih postova pisao o medjusobnom odnosu raznih mesija i božanstava,izražavam ti svoju javnu zahvalnost na postavljenom linku.
:bye:
felix.gif
 
Крст је верски симбол из српског паганизма.
adeteli-1-1.jpg

Verovanje da detelina sa četiri lista donosi sreću onom ko je pronađe, potiče iz najstarijih vremena.
Taj stručak se otkine i pokaže onima oko sebe, koji treba da budu svedoci i garanti buduće sreće.

Stara legenda kaže da su keltski sveštenici verovali u magijsku moć deteline sa četiri lista. Smatralo se da, svako ko pronađe ovu travku može da vidi zla bića i tako ih izbegne.

Za detelinu sa cetiri lista verovalo se da donosi srecu zato sto ona predstavlja krst, ali ne kao hriscanski simbol (jer se on u hriscanstvu pojavio tek u trecem veku posle Hrista) nego kao Solarni ili Suncev krst. Naime, ljudi su nekada koristili Suncev krst za orijentaciju: jedna prava linija krsta pokazivala je na mesto na kome Sunce izlazi ili zalazi (kao istok ili zapad), a druge dve pokazivale su sever i jug. Presek ovih linija cinio je Solarni krst.

Światowid
9th-century pagan statue in Krakow Archaeological Museum
Swiatowid-1.jpg


Po čemu se stara srpska vera razlikuje od hrišćanstva? U hrišćanstvu Bog je troličan, dakle Boga čine Bog otac, Bog sin, i Bog Sveti duh. Bog je stari srpski Bog i pojavljivao se u četiri lika: Svetog Vida, Peruna, Jakše i Vojina, i otuda taj stari srpski krst iz vremena pre Hrista.
 
Има тога још много.

Ликовно представљање ЧАСНОГА КРСТА зове се СТАВРОГРАФИЈА !

Одлично Брате, свака част, ако имаш неки линк, пошаљи!

http://www.verujem.org/teologija/kapsanis_krst.htm
------
Архимандрит Георгије Капсанис
Крст Христов и његов значај у нашем животу

Учешће хришћана у крсту Христовом

После укоравања Петра Господ и од својих ученика тражи да живе крстоносно: "Тада Исус рече ученицима: "Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде."(Мат. 16, 24).

Синовима Заведејевим и њиховој мајци кји су тражили првенство одговорио је: "Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ја пијем, или се крстити крштењем којим ја крштавам. Из ових Господњих речи следи да је "Христос пострадао за нас, остављајући нам пример да идемо Његовим стопама" (1. Петр. 2, 21).

Крст није само "облик" или "символ" или "знак" Христа, него је и начин живљења хришћана, или боље рећи, "јединствени начин живљења хришћана."

Као што је истински Христос незамислив без крста, тако је и истински хришћанин незамислив без крста, тј. без учешћа у крсту Христовом, као што нам каже и сâм Спаситељ: "Ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик." (Лк. 14, 27).


Моћ часног крста

Благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, тј. самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст Христов, средство којим је Христос спасао свет.

То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео за нас, врхуне у крсту. На крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље сажима се у крсту. Св. Григорије Палама нам приповеда како је неко иронично упитао једног од богоносних отаца да ли верујеу Распетог, овај му је одговорио: да верујем у Онога који је распео грех.2

На крсту је Богочовек разрешио трагедију људске слободекоја је проузроковала непослушност првостворених, и будући послушан до смрти, и то смрти крсне." (Филипљ. 2, 8). Тако је поново усмерио нашу слободу према нашем Творцу, Тројичној Богу. На крсту је победио смрт ‡ смрћу смрт уништи ‡ тиме што је нашу смрт учинио својом, а својим васкрсењем нам је подарио живот и нераспадљивост.

Преко крста нас је спријатељио са Богом Оцем и подарио нам опроштај грехова.

На крсту је на најубедљивији начин показао да нас воли безграничном љубављу, чак и у часу док Га распињемо.

Кроз крст нас је привео и ујединио у једно тело, нас, своју расејану децу; срушио непробојни зид који нас је делио и "саздао у себи новога човека." (Еф. 2, 15). Крстом је очистио и осветио небо, ваздух и земљу, будући да је распет испод неба, подигнут у ваздух, а Његова пресвета крв се пролила по земљи.

На крсту је принео општу жртву за целу земљу и опште очишћење за целокупну људску природу. Отуда је страдао ван зидина града и изван Соломоновог храма, примећује св. Јован Златоусти.

Својим распећем, "уздизањем пуним смирења" како каже једна древна молитва, уздигао је и нашу природу која се "кроз лажно уздизање и сујетно кретање спустила до âда". На крсту је показао да овај свет није последња реалност, него само пут према последњој стварности. Наравно, уколико се у овом свету крстоносно боримо против нашег егоизма. Тако је поново успоставио позитиван смисао овога света.3

На крсту је открио себе као јединог доброчиниоца и спаситеља, избавитеља и животодавца универзума, и коначно осујетио свако дело ђавола, његове методе и заблуде, моћ и власт коју је имао над људима.

Смрт Господа на крсту је животворна и избавитељска, дарује живот и избављење:

Јер је ДОБРОВОЉНА

Господ приступа смрти не као осуђеник, него као цар који се жртвује за своје поданике, као што и каже: "Мени се ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши" (Лк. 12, 50). Зато Византинци пишу на крсту: "Цар славе", и сликају Христа не обузетог болом (са обешеним телом које се одржава на истегнутим рукама и изгледа потпуно немоћно), него Господа(ра) и бола (руке на крсту су хоризонталне).

Јер је СТВАРНА СМРТ

По божанству нестрадални Господ страдао је за нас по телу. Његова људска природа је прошла предсмртну агонију и бол распећа. Требало је да нашу смрт доживи потпуно а не само феноменолошки. У Гетсиманском врту се људска природа заиста уплашила, али се опет покорила божанској вољи и природи. Тако је страдао и умро за спасење и живот света.

Јер је ОВАЈ СТРАДАЈУЋИ безгрешан за грешнике. Основна је истина да је Господ био безгрешан јер је Његова људска природа од самог оваплоћења уједињена са божанском, због тога што је ово јединство испостасно јединство у лицу Логоса Божијег.

Крст Христов је био јесте "за Јудеје саблазан, за Грке безумље, а за нас верујуће божанска сила и божанска мудрост" (1. Кор. 1, 23). То је највећи парадокс у историји: живот кроз смрт. Кроз проклетство благодат. Кроз понижење слава. Кроз смирење узвишење. Као што каже св. Григорије Палама: "То је, дакле, сила и мудрост Божија, да кроз немоћ победи, да се кроз смирење уздигне, да се кроз сиромаштво обогати."4

Није случајно што Господ није хтео да остане у слави Преображења и да избегне крст, него је силазећи са Тавора припремио ученике за оно што ће се догодити.

Кад Га је Петар саветовао да избегне крсну смрт строго га је укорио: "Иди од мене Сотоно! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско." (Мат. 16, 23).

И опет, идући на добровољно страдање каже: "Сад се прослави Син човечији." (Јн. 13, 31). И у другим деловима јеванђеља крст се карактерише као славаХристова (Јун. 12, 23). Слично говори и св. Јован Златоуст: "Крст који је раније био ствар срамоте и казне сада постаје слава и част. А да је крст слава чуј Христа који каже: "Оче, прослави ме славом коју сам имао кодтебе пре него што је свет настао", подразумевајући овде славу крста."5
 

Back
Top