SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
Neoliberalizam doživljava svoj krah posle dve decenije surovog ataka na slobodu i prava radnih ljudi sirom planete.
Aktuelna kriza koja je začeta u SAD krahom finansijsko-kreditnog sektora posledica je anarhičnog razvoja kapitalizma, produkt truljenja i parazitizma kapitalizma čiju je sustinu osvetlio veličanstveni um Vladimira Iliča Lenjina, čija marksistička analiza i kritika ni do danas ne bledi.
Kriza koja se javlja jasni je pokazatelj neizbežne sudbine svih kapitalističkih ekonomija sto je jasni dokaz da kapitalizam nije svemoguć uprkos pokušajima kapitalista da ogromnom mašinerijom ubede radne mase kako je kapitalizam savršen i da ga bespogovorno treba slediti.
Neoliberalizam je ideologija multinacionalnih kompanija. Njegova sustina je da oni koji su bogati budu još bogatiji, dok su siromašni postajali sve siromašniji. Tu svoju nakaradnu ideologiju su umotali u propagandu o globalizaciji, slobodnom tržištu i civilnom društvu tvrdeći da ce tako svetu doneti mir i blagostanje. Ipak svedoci smo da ekonomski poredak koji je svetu namentuo neoliberalni globalizam neumoljivo čovečanstvu naplaćuje žrtvama miliona ljudi u najsiromašnijim zemljama sveta.
Multi nacionalnim kompanijama trebalo je sve veće tržište, da bi one uvećavajući svoje poslove, ostvarivali veće profite. Neoliberalni kapitalizam rušio je sve prepreke pred sobom ne štedeći novac i silu. Kao prva žrtva direktne izdaje pala je prva zemlja socijalizma SSSR što je otvorilo vrata globalizaciji, vrata krvavom pljačkaškom pohodu kapitalizma sirom planete.
Od kraja 1990-tih, američki Bord Federalnih rezervi pokušavao je da predupredi veliku ekonomsku krizu plaveći američku i svetsku ekonomiju jeftinim kreditima. Radnička klasa čije su realne nadnice u većini glavnih ekonomskih sistema stagnirale ili opadale podsticana je da pozajmljuju kako bi održala potražnju za dobrima i uslugama.
SAD u cilju spasavanja od narastajuće krize pribegava socijalističkim metodama u cilju finansijskog oporavka. Odgovor vodećih kapitalističkih zemalja – a posebno Sjedinjenih Država – sadrži se u pokušaju obuzdavanja finansijskog sistema putem ogromnih državnih intervencija, tu uključujući i nacionalizaciju i spasavanja velikih banaka i ostalih finansijskih institucija koje organizuju njihove vlade. Cilj ovih intervencija nije zaštita zaposlenja, životnog standarda ili plata i penzija radnih ljudi, ove intervencije za cilj imaju da održe kapitalistički sistem koji je svet gura iz krize u krizu svojom kazino ekonomijom.
Kapitalističke vlasti nameravaju da prebace teret krize upravo na leđa radnih i siromašnih ljudi. Od sindikata se zahteva da ne traže povećanja plata koja bi kompenzovala rastuće troškove života.
Kritike koje danas čitamo ne ulaze u samu sustinu problema već pokušavaju da odbrane stajalište neoliberalizma.
Obezbeđivanje maksimalnog zadovoljenja stalno rastućih materijalnih i kulturnih potreba celog društva putem neprekidnog povećanja i usavršavanja socijalističke proizvodnje na bazi vise tehnike i tehnologije (J.V.Staljin) osnovni je zakon socijalizma. Iskustva su pokazala da snažna ekonomski jaka i nezavisna socijalistička ekonomija može mirno da se razvija uprkos cikličkim krizama kapitalizma. Setimo se recesije koje je 30-tih gurnula svet u bedu. Uprkos blokadi SSSR je bio jedina država na planeti koje je ostvarivala ogromne kapitalne uspehe na svim poljima.
Uprkos ogromnim preprekama verujemo u snagu jedinstva radničke klase i imamo poverenja u sposobnost za borbu za novi, slobodan svet – svet socijalizma!
Sekretarijat SKOJ-a
28. oktobar 2008. god
Neoliberalizam doživljava svoj krah posle dve decenije surovog ataka na slobodu i prava radnih ljudi sirom planete.
Aktuelna kriza koja je začeta u SAD krahom finansijsko-kreditnog sektora posledica je anarhičnog razvoja kapitalizma, produkt truljenja i parazitizma kapitalizma čiju je sustinu osvetlio veličanstveni um Vladimira Iliča Lenjina, čija marksistička analiza i kritika ni do danas ne bledi.
Kriza koja se javlja jasni je pokazatelj neizbežne sudbine svih kapitalističkih ekonomija sto je jasni dokaz da kapitalizam nije svemoguć uprkos pokušajima kapitalista da ogromnom mašinerijom ubede radne mase kako je kapitalizam savršen i da ga bespogovorno treba slediti.
Neoliberalizam je ideologija multinacionalnih kompanija. Njegova sustina je da oni koji su bogati budu još bogatiji, dok su siromašni postajali sve siromašniji. Tu svoju nakaradnu ideologiju su umotali u propagandu o globalizaciji, slobodnom tržištu i civilnom društvu tvrdeći da ce tako svetu doneti mir i blagostanje. Ipak svedoci smo da ekonomski poredak koji je svetu namentuo neoliberalni globalizam neumoljivo čovečanstvu naplaćuje žrtvama miliona ljudi u najsiromašnijim zemljama sveta.
Multi nacionalnim kompanijama trebalo je sve veće tržište, da bi one uvećavajući svoje poslove, ostvarivali veće profite. Neoliberalni kapitalizam rušio je sve prepreke pred sobom ne štedeći novac i silu. Kao prva žrtva direktne izdaje pala je prva zemlja socijalizma SSSR što je otvorilo vrata globalizaciji, vrata krvavom pljačkaškom pohodu kapitalizma sirom planete.
Od kraja 1990-tih, američki Bord Federalnih rezervi pokušavao je da predupredi veliku ekonomsku krizu plaveći američku i svetsku ekonomiju jeftinim kreditima. Radnička klasa čije su realne nadnice u većini glavnih ekonomskih sistema stagnirale ili opadale podsticana je da pozajmljuju kako bi održala potražnju za dobrima i uslugama.
SAD u cilju spasavanja od narastajuće krize pribegava socijalističkim metodama u cilju finansijskog oporavka. Odgovor vodećih kapitalističkih zemalja – a posebno Sjedinjenih Država – sadrži se u pokušaju obuzdavanja finansijskog sistema putem ogromnih državnih intervencija, tu uključujući i nacionalizaciju i spasavanja velikih banaka i ostalih finansijskih institucija koje organizuju njihove vlade. Cilj ovih intervencija nije zaštita zaposlenja, životnog standarda ili plata i penzija radnih ljudi, ove intervencije za cilj imaju da održe kapitalistički sistem koji je svet gura iz krize u krizu svojom kazino ekonomijom.
Kapitalističke vlasti nameravaju da prebace teret krize upravo na leđa radnih i siromašnih ljudi. Od sindikata se zahteva da ne traže povećanja plata koja bi kompenzovala rastuće troškove života.
Kritike koje danas čitamo ne ulaze u samu sustinu problema već pokušavaju da odbrane stajalište neoliberalizma.
Obezbeđivanje maksimalnog zadovoljenja stalno rastućih materijalnih i kulturnih potreba celog društva putem neprekidnog povećanja i usavršavanja socijalističke proizvodnje na bazi vise tehnike i tehnologije (J.V.Staljin) osnovni je zakon socijalizma. Iskustva su pokazala da snažna ekonomski jaka i nezavisna socijalistička ekonomija može mirno da se razvija uprkos cikličkim krizama kapitalizma. Setimo se recesije koje je 30-tih gurnula svet u bedu. Uprkos blokadi SSSR je bio jedina država na planeti koje je ostvarivala ogromne kapitalne uspehe na svim poljima.
Uprkos ogromnim preprekama verujemo u snagu jedinstva radničke klase i imamo poverenja u sposobnost za borbu za novi, slobodan svet – svet socijalizma!
Sekretarijat SKOJ-a
28. oktobar 2008. god
...neka zoba
... za drugo i nije
