Како пали духови кушају савременог човека

Poruka
22.423
Узроци због којих Господ допушта постојање злих духова

Ђаво је остао, као што је и био, створење које се налази у потпуној власти Творца Који недокучивим Промислом Својим није уништио њега и његове хорде, него их још увек привремено трпи. Ђаво је са својим слугама постао оруђе Творца против Којег он у свом слепилу смишља да се наоружава и ратује - другим речима, „зло помаже добру рђавим намерама".

За људе је ђаво постао оруђе искушења, којим они постају искушавани и којим се одвајају верни Христу од љубитеља греха. Јер Бог не приморава човека на спасење, него даје свима могућност да се или боре против ђавола, или да ступе с њим у савез. Како сведочи свети Игњатије Брјанчанинов, „заповест коју је Бог дао у рају, а која забрањује кушање с дрвета познања добра и зла, није укинута, она стоји непоколебљиво као заповест Божија. Човек се непрестано испробава њоме све до данас. Поред њега је стално присутан ђаво и саветује му да окуси забрањени плод, насилно га подстиче на то кушање, као неко ко је стекао право на то - право због првобитног нашег покоравања ђаволу. Он не престаје да нас саблажњава помислима греха и света, неизмерно распаљујући у нама страсти. Подиже се у руци палог Херувима то пламено оружје, и дрво живота - добро које је без примесе зла, постаје за нас недоступно по праведном суду Божијем".

Искушења и помисли показују слободу наше самовоље и чистоту срца. Свети Исак Сиријски учи да благодат Божија све уводи у искушења да би се сви постепено обучили мудрости и способности да презиру духове злобе: „благодат дозвољава да се на њега (човека) шаљу искушења која су у складу с мером његових снага, да би човек могао да поднесе њихову моћ".

На другом месту он наставља: „Знај да у је оној мери у којој душа нема довољно снаге за велика искушења, у истој мери она недовољна и за велике дарове... Бог не даје велики дар без великог искушења". О неопходности оваквих искушења у смислу постанка новог човека сведочи и Григорије Богослов, говорећи да је сурови рат неопходан ради тога „да би се ђаво изложио овде ужасној срамоти, борећи се против оних који нису моћнији од њега, а они који се подвизавају у врлинама, да би увек имали славу своју, очишћујући се као злато у пећи".

Резимирајући све што је речено у овом параграфу, навешћемо речи светог Јована Златоуста који је најјасније формулисао узроке због којих Бог дозвољава постојање ђавола и не спречава га да нас искушава:

„Прво, да би познао да си постао далеко јачи од ђавола, у име Христово осењујући се животворним крстом;

друго, да би пребивао у смирењу и да се не би преузносио обиљем дарова, не заборављајући на своју немоћ и на моћ Онога Који ти помаже;

треће, да би се онај лукави дух, који до тада није био сигуран да си одступио од њега, видећи твоје трпљење у искушењима, уверио да си га потпуно напустио и одступио од њега;

четврто, да би кроз то постао тврђи и јачи;

пето, да би имао јасан доказ о добрима која су ти поверена, јер ђаво не би ни почео да те напада да те није видео у највишем степену части".
 
Ђаво, пали духови и узроци њиховог пада

Све док је ђаво био анђео, светао и свет, он је обитавао на небу. На небу је дошло до несрећног преокрета и многобројни сабор анђела се одвојио од светог сабора небеских сила, постао је скуп мрачних демона имајући на челу палог херувима. У пад и погибељ су одвучени многи од виших анђела, од господстава, начела и власти (Еф. 6,12).

Ево шта о томе каже свети Кирил Јерусалимски: „Дакле, први виновник греха и родоначелник зала јесте ђаво. Не говорим ја то, већ је Господ рекао: Јер ђаво греши од почетка (1. Јн. 3,8). Пре њега нико није грешио. Он пак није сагрешио од природе - по нужности, стекавши наклоност према греху; иначе би кривица за грех опет падала на Онога Који га је начинио таквим. Напротив, будући створен као добар, по властитој слободној вољи постао је ђаво, стекавши себи име по својим делима (ђаво у преводу значи клееетник). Будући арханђелом, касније је назван ђаволом због клевете; будући добрим слугом, постао је сатана у пуном значењу тог имена зато што сатана значи противник. И то није моје учење, него духоносног пророка Језекиља. Он, плачући због сатане говори: Ти си печат савршенства, пуноћа мудрости и венац лепоте. Ти си се налазио у Едему, у врту Божијем (Јез. 28,12,13). А затим додаје: Ти си савршен био на путевима твојим од дана стварања твога, све док се не нађе у теби безакоње (Јез. 28,15). Веома добро је речено док се не нађе у теби; зло није споља унесено, него си га ти сам створио. Следећим речима пророк је изрекао и узрок: Због лепоте твоје погордило се срце твоје, због таштине твоје погубио си мудрост твоју; због тога ћу те збацити на земљу (Јез. 28,17). Такође сагласно са овим говори Господ у Еванђељу: Видех сатану где паде с неба као муња (Лк. 10,18). Видиш сагласност Старог Завета с Новим. Ђаво је пао и многе је повукао са собом у отпадништво. Он ставља похоте у оне који му се покоравају. Од њега потиче прељуба, блуд и све оно зло што постоји. Кроз њега је праотац наш Адам избачен, те је онај рај који сам по себи доноси дивне плодове, заменио за земљу која доноси трње".

Након збацивања злих духова с неба у област поднебеску или ваздушну (Еф. 2,2), њима је потпуно постао недоступан свет небеских житеља и зато је сва њихова злобна пажња искључиво усмерена на блиску им земљу како би ту међу људима сејали зло. На тај начин, зло представља насушну потребну демона који ни о чему не мисле осим зла, и ни у чему не налазе мир или насладу осим зле делатности. Осећање добра, као и царство Божије, њима је мрско.

Према учењу светог Игњатија Брјанчанинова, „пали духови су се сурвали с висине духовног достојанства; они су упали у телесно мудровање више него људи. Људи имају могућност да прелазе с телесног мудровања на духовно; пали духови су лишени те могућности. Људи нису толико изложени јаком утицају телесног мудровања зато што у њима природно добро није уништено као што је падом уништено у дусима.

У људима је добро помешано са злом и зато је оно нечисто; у палим духовима преовлађује и делује само зло. Телесно мудровање у области духова добило је најшири и најпотпунији развој које оно може достићи. Њихов највећи грех је помамна мржња према Богу која се изражава страшним и непрестаним богохуљењем. Они су се погордили да су изнад самог Бога; покорност Богу, која је природна тварима они су претворили у непрекидно супротстављање, у непомирљиво непријатељство. Због тога је њихов пад дубок и рана вечне смрти којом су они погођени неисцељива је. Њихова суштинска страст је гордост; код њих претеже чудовишна и глупа таштина; налазе уживања у свим врстама греха, непрестано су у њима, прелазећи с једног греха на други. Они гмижу и у среброљубљу и у стомакоугађању и у прељубама. Немајући могућност да остварују плотске грехе телесно, они их чине у машти и осећањима; они су придали бестелесној природи пороке својствене телу; они су развили у себи неприродне пороке неупоредиво више него што ти пороци могу бити развијени међу људима. Садржећи у себи почетак свих грехова, пали духови се труде да увуку у све грехе људе како би их погубили. Они нас увлаче у разноврсна угађања телу, те у користољубље и славољубље, сликајући пред нама предмете тих страсти најзаводљивијим сликама".

Демони ништа не могу да учине Творцу Који је, будући да је свемогући Бог, недостижан било каквом утицају од стране твари. Зато су сву своју злобу окренули на човека који представља лик Божији и, знајући да Господ воли Своје створење, теже да што је могуће више нашкоде предмету Његове љубави.
 
Начини деловања злих духова на људе

Како већ рекосмо, сву своју злобу и мржњу демони су усмерили на човека који је лик Божији. Сви њихови напори су усмерени томе да погубе што је већи број људских душа. Ради тога они употребљавају своје могућности и моћи. ,3аво свуда испитује - вели свети Григорије Богослов2 - осматра где да обори, где да рани и да пронађе оно што није заштићено и што је откривено за ударац; што више види чистоте, то више тежи да је оскрнави... Зао дух прима на себе двоструки лик, разапињући час ову, час ону мрежу: он је или најдубља тама (очигледно зло) или се претвара у светлог анђела (поприма привид добра и вара умове кротким осмехом), због чега је потребна нарочита опрезност да се уместо светлости не бисмо срели са смрћу". На неопходност посебне пажње и будности упозорава свети апостол Павле, говорећи: јер се сам сатана претвара у анђела светлости. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по делима њиховим (2. Кор. 11,14-15).

У борби против човека пали духови делују на његово тело, на мисаону, осећајну и вољну сферу. О карактеру утицаја на човеково тело већ смо говорили у 3. делу овог поглавља, где смо показали да демони могу да убијају људе, да наводе на њих болести и да улазе у њих (то јест, да овладавају њиховим телом). Ову последњу тачку ћемо сада подробније размотрити.

Демони улазе у унутрашњост човековог тела свим својим, условно говорећи, гасовитим бићем, слично као што у њега улази ваздух. Подробан опис ове чињенице налазимо код Мотовилова у његовој причи о томе како је нечисти дух завладао његовим телом и мучио га многе године. Ушавши у човека, демон се не меша с душом, већ борави у телу, насилно господарећи душом и телом.

Како каже свети Игњатије Брјанчанинов, „гасови имају нарочито својство ширења, то јест, својство да попримају запремину у различитој мери; очигледно да и демони имају то својство по којем њихово мноштво може да се смести у једном човеку, како о томе говори Еванђеље (Лк. 8,30)". Ушавши у човека, како сведочи свети Јован Касијан15, „демони изазивају страшно помрачење разумних осећања душе; (то се догађа) попут појава које проузрокују вино, грозница или претерана хладноћа". Али нашу душу демон не може да начини својим пребивалиштем. „Нечисти духови - тврди исти светитељ - не продиру у тело оних који су њима опседнути другачије до овладавши најпре њиховим умовима и помислима. Скинувши са умова одећу страха Божијег, сећања на Бога, зли духови их нападају као на ненаоружане и лишене Божије помоћи и Божије заштите и зато они бивају лако побеђени, и најзад, праве у њима обитавалиште као да је то њихов посед". Исто то каже и свети Григорије Богослов: „Ђаво не може ни на који начин да овлада нама у потпуности: ако ђаво овлада некима, то је само зато што су они по сопственој слободној вољи дозволили да овлада њима без отпора" (Јк. 4,7). На тај начин, из свега реченог може се закључити да се непосредно усељавање злог духа у човека догађа само по нарочитом допуштењу Господњем и често је последица страсног и лакомисленог живота грешника.

Овладавање човеком, а не усељавање у њега, посредством спољашњег подчињавања моћи његове душе демонској вољи запажа се далеко чешће, него бесомучност. Карактеристичан пример је за то Јуда. Речи Јеванђеља уђе сатана у Јуду не треба разумети тако да је Јуда постао бесомучан у правом смислу те речи. Свети Јован Богослов каже да је кроз страст среброљубља сатана најпре продро у душу ученикову (Јн. 12,6), затим је у потпуности овладао његовим срцем (Јн. 13,2) и најзад се потпуно уселио у њега (Јн. 13,27). Овде видимо упечатљив пример како демон постепено овладава душом грешника путем страсти среброљубља која стално јача.

Један од главних начина деловања нечистих духова на људе јесте њихово деловање на мисаону сферу путем уношења у њу различитих греховних помисли. Налазећи се ван домашаја човекових телесних чула, демони, делујући на његов ум, уносе у њега различите мисли које личност, која не води духовни живот, прихвата као своје. А ако их прихвата и слаже се с њима, тиме постаје проводник туђе зле воље која постепено и у целини њиме овладава. „Често - каже Антоније Велики - будући да су сами невидљиви, (зли дуси) се приказују као побожни саговорници да би обманули сличношћу лика и да би оне које су преварили увукли у оно што желе". Знајући да људи воле истину, демони стављају на себе маску истине и тим средством изливају отров у своје следбенике. Тако је некада ђаво преварио Еву говорећи јој не своје речи, већ тобоже, понављајући речи Божије, при томе изврћући њихов смисао (Пост. з, 1). Тако је преварио Јовову жену, научивши је претераној љубави према мужу, а отуда и хуљењу на Бога, похули на Бош и умри (Јов. 2,9) - рекла је она, верујући да се за богохуљење човек одмах подвргава смрти и самим тим се завршавају његове тешке земаљске муке. Тако је преварио и обмануо све људе, изврћући суштину ствари и све је одвукао у провалију зла.

Али треба приметити да у борби против нас демони не познају склоност наших срдаца, не могу да читају наше мисли, него из речи које ми изговарамо у разговору, из поступака спољашњег човека у разговорима, „устајања, седења, хода, погледа сагледавају, према мишљењу Евагрија монаха - по цео дан мисле о превари (Пс. 37,13) - наше унутрашње стање да би за време молитве помрачивали наш ум злим помислима које одговарају страственим склоностима".

Али ево шта о томе говори свети Исидор Пелусиот: „ђаво не зна оно што је у нашим мислима зато што то искључиво припада сили Божијој; али по телесним покретима он лови наше мисли. Види ли, на пример, да неко испитивачки гледа и ужива очима у туђој лепоти? Искористивши његово стање, одмах подстиче таквог човека на прељубу. Угледа ли онога ко је побеђиван стомакоугађањем? Одмах му живописно приказује страсти које изазива стомакоугађање и подстиче га да његова намера буде спроведена у дело. Подстиче и на отимање и неправедно стицање".

Подвигоположник - Христос Бог - изједначава снаге оних који се боре и кроти дивљу јарост злих духова који без допуштења Божијег не могу кушати људе, као што се то види из Јововог живота. Демони чак немају власт ни да сами уђу у крдо свиња, већ Господ не допушта да они искушавају човека више него што он може да поднесе. Али у борби даје хришћанину снаге које му дају могућност да изађе као победник.

Осим мисаоне сфере, пали духови могу још нападати и чулну и вољну страну човекове душе. Ево шта о томе пише преподобни Нил Синајски: „Када завидљиви демон не успева да покрене сећање, тада делује на крв и сокове да би преко њих произвео у уму маштање и испунио га сликама". Делујући на тело, демон изазива у човеку осећање похоте, беса, гнева и слично. То се очигледно види на примеру свете Јустине у којој је демон, кога је слао чаробњак, распаљивао осећање похоте и сладострашћа, али је био одагнан молитвом светитељке.

Делујући на вољну сферу човекове душе, демон као да лишава човека снаге, енергије и способности за одлучно деловање и за свако деловање уопште али опет приликом молитве одлази побеђен силом Христовом.

Евагрије монах пише да се демони разликују по степену зла и моћи, вршећи различита служења. То потврђује и свети Јован Касијан, говорећи да се „неки од њих наслађују нечистим и срамним похотама, неки воле богохуљење, неки гнев и бес, неки се теше тугом, неки таштином и гордошћу - и сваки ону страст у човеково срце улива којом се и сам наслађује - али не подстичу страсти сви заједно, већ наизменично, у складу са околностима времена, места и пријемчивости кушаног". О духовном невидљивом рату сведочи исти подвижник: „На неискусне и немоћне нападају најслабији духови, а када ови буду побеђени, тада се шаљу они јачи", али то се догађа у мери умножавања духовних моћи војника Христовог.

Дакле, како видимо, демони имају својеврсну „специјализацију", налазећи се у злу, имају извесну слободу зато што могу од многих зала да бирају једно зло које је њима најпријатније. Од те страсти они и живе, труде се да је распале у човеку како би кроз то добили приступ његовој души и телу. Осим тога, сасвим је могуће претпоставити да се демони могу хранити и јачати на рачун човекове енергије која се трансформише у страсно уживање.

Ако, по речима светог Јована Дамаскина, анђели „созерцавају Бога онолико колико је то за њих могуће и имају то за храну", демони, којима је созерцање немогуће, изгледа да могу да добијају енергију посредним путем, преко човека, претварајући његову животну силу у своје напајање. Ради тога они најпре морају да уподобе човека себи, добивши кроз то приступ његовој души. Страстан и грехољубив човек је за пале духове изврсна хранљива средина. Распирујући у њему енергију страсти, енергију која прождире његове животне силе, демон се храни и јача у таквој средини. После тога, овладавши грешником, пали дух користи његово тело као инструмент за добијање веће насладе страшћу. Ето још једног разлога зашто је страстан и грехољубив човек буквално облепљен демонима.

Неопходно је такође истаћи да пали духови могу да дају својим служитељима посебну демонску врсту енергије, која омогућава покорним извршиоцима воље сила зла да неуморно раде на пољу умножавања греха. Али услед своје деструктивне суштине, будући да су лишени способности за стварање, демони на крају крајева уништавају и своје следбенике.
 
Спољашњи изглед, телесни састав и својства палих духова


Свети Макарије Велики каже да анђели имају лик и изглед као што душа има свој лик и изглед и да тај лик и спољашњи изглед, како анђела тако и душе, јесте лик и изглед спољашњег човека у његовом телу. Исти угодник Божији примећује да су анђели и душе, иако су врло префињени по својој суштини, ипак уза сву своју префињеност, ипак тела.

Како каже свети Игњатије Брјанчанинов: „... они су тела фина, етарска, као што су напротив, наша земаљска тела врло материјална и груба... Анђели, попут душе, имају: удове, главу, очи, уста, груди, руке, ноге, косу - једном речју, потпуни изглед видљивог човека у телу. Лепота врлине и Божија благодат сијају на лицима светих анђела; очајничка злоба чини карактер палих анђела; њихова лица су слична наказним лицима злочинаца међу људима". Демони су унаказили себе уништавањем добра у себи, рађањем и развојем зла у себи. То се одразило и на њиховом спољашњем изгледу. Из тог разлога Писмо их назива зверима, а главног од њих змијом (Отк. 12,9). Не предај зверима душу која се исповеда Теби (Пс. 73,19). „Њихов природни изглед је ужасно страшан и ружан; тако је видео Јов ђавола као наказно чудовиште и приказао га је страшном вербалном сликом" (Јов 39,42).

Свето Писмо каже да демони имају иста чула која има и човек: вид, слух, њух; оно им приписује способност да говоре; палим духовима при-писује недостатке пале људске природе, немост и глувоћу. Сам Господ назвао је једног демона глувим и немим. Душе неми и глуви - рекао му је Господ - Ја ти заповедам (Мк. 9,25) и глуви дух, који није чуо глас светих апостола и није се потчињавао њиховој заповести, чуо је глас Бога и одмах је, страшно се мучећи и ричући, извршио Божију заповест. Приликом другог исцељења човека опседнутог демоном, Еванђеље каже да је тај демон био нем (Лк. 11,14).

Материја од које се састоје духови далеко је префињенија од материје људског тела. Управо из тог разлога су, по мишљењу светог Игњатија Брјанчанинова, „духови у својим дејствима далеко слободнији, у способностима далеко развијенији него људи". У Делима светих апостола се каже да је анђео Господњи узео Филипа и однео га у Азот (Дап. 8,39-40). У књизи пророка Данила читамо о томе како је анђео донео пророка Авакума из далеког места да би овај нахранио пророка Данила који се патио у јами с лавовима (Дан. 14,31-39).

Способност да брзо савладавају простор имају не само анђели, него и демони. Демони имају могућност да преносе с места не место, како грубу земаљску материју, тако и људе. У Еванђељу од Матеја читамо да је ђаво, кушајући Господа Исуса Христа, узео Овога у свети град и ставио га на кров храма, а затим Га је узео на врло високу гору (Мт. 4,1-11). У житију светог Јована, архиепископа Новгородског, каже се о путовању које је овај имао јашући на демону из Новгорода у Јерусалим и натраг. При томе је целокупно путовање обављено у другој половини ноћи, то јест, трајало је 2-3 часа. То сведочи да брзина кретања палих духова, иако је врло велика, није бескрајна.

Попут анђела, они такође имају моћ да врше запањујуће промене у видљивој природи. У књизи о Јову читамо како је под дејством ђавола огањ, који се људским погледима учинио како је бачен с неба, спалио Јовова стада оваца заједно с пастирима. Ту такође сазнајемо о томе како је услед манипулација нечистог духа почео ураган који је срушио кућу у којој су била окупљена Јовова деца, те су ова погинула (Јов 1,9). У књизи Товитовој написано је о демону Асмодеју који је убио седморицу мужева за које је редом била удавана Сара, кћи Рагуилова (Тов. 3,8). Деловање духова на материју посредством нама непознате материје, као и многа друга својства анђела, приказана су у следећој повести Светог Писма. Анђео се јавио будућем израиљском судији Гедеону и када је овај при-премио жртвоприношење, анђео Господњи пружи крај жезла који беше у руци његовој, дотаче се меса и бесквасних хлебова; и изиђе огањ из камена и поједе месо и бесквасне хлебове; и анђео Господњи сакри се од очију његових (Суд. 6,21).

Као што видимо из овог наведеног примера, бестелесни духови, створени од финије материје од човека, првобитно су поседовали моћи које су им дозвољавале да врше снажан утицај на материјални свет; осим тога, они имају неупоредиво већа знања о устројству и законима света; поседују средства која им омогућавају да савлађују законе видљивог света.
 
Зашто већина људи не види духове и не осећа њихов утицај на себе

Пре пада Адам и Ева су се налазили у општењу с анђелима светлости и разговарали су с њима. Стање пада учинило нас је неспособним да видимо анђеле, али светима, који су достигли највише савршенство и који више нису могли бити обманути од демона, био је откривен свет духова (видети житија Антонија Великог, Макарија Великог и других). На тај начин, за виђење анђела неопходна је промена у самим људима.

По посебном пак промислу Божијем видели су анђеле и људи веома обичног, па чак и порочног живота, као што је на пример, лажни пророк Валаам. Што се тиче општег правила, ту Свети Оци једнодушно говоре о томе да је непосредно виђење демона за неприпремљеног човека крајње опасно и штетно. Ево шта пише тим поводом у тумачењу 41 псалма Јован Златоуст: „Колико демона јури по овом ваздуху? Колико је гнусних сила? Када би им Бог само дозволио да нам покажу свој страшни и одвратни лик, ми бисмо полудели". Наше грубо материјално тело нам служи као својеврсна спасоносна преграда која нас штити од непосредног виђења демона које би могли довести до лудила оне који их угледају. Истовремено је неопходно истаћи да су врачеви, чаробњаци и маги, свесно улазећи у општење с нечистом силом, скидали са себе ту спасоносну преграду и непосредно су виђали демоне. До исто таквог виђења нечистих духова доводи бављење јогом и другим источњачким религијама које имају демонску усмереност.

На питање: „Зашто многи људи не осећају демонски утицај?" врло добар одговор даје преосвећени Инокентије, архиепископ Херсонски. Ево његове поуке: „Да би човек осећао на себи додир духа таме, треба и сам да буде светао, а грешник је тама. На чистој белој хаљини и мала мрља одмах се примећује, а на црној хаљини се не примећују ни најцрње велике мрље. У души светлој и чистој, било каква мисао коју је бацио ђаво одмах производи пометњу, тежину и бол у срцу, а у души грешника, мрачној и упрљаној, и само његово присуство је неприметно. Таквој неприметности помаже дух злобе свим силама: јер каква му је корист да буде приметан? Да допушта да га људи непосредно осећају? То би значило да учини да беже од њега. Зато се он, тирански владајући грешником, у исто време се труди да овога држи у истој тој прелешћености како овај, тобоже, делује сам од себе и како је у свему савршено слободан".
 
О ђаволу и демонима
Свети Јован Дамаскин

(„Тачно изложење Православне вере“, књига II, глава IV)

Из тих ангелских сила, ангел, који је стајао на челу надземног чина, и коме је Бог поверио чување земље, није био створен злим по природи, већ је био добар и створен за добро, и није добио у себе од Саздатеља ни трунке зла.

Али он није поднео светлост и част, које му је даровао Творац, већ се по слободној жељи одвратио од онога, што је сагласно са природом, према ономе, што је противприродно и узгордио се против свог Творца – Бога, пожелевши да устане против Њега и први је, одступивши од добра, упао у зло. Јер зло није ништа друго, до лишавање добра, слично, као што је и тама лишавање светлости, јер је добро, духовна светлост; а исто тако је и зло духовна тама.

И тако, будући саздан од Творца светлим и добрим, јер – „тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома“ (Пост. 1:31) – он се по слободној вољи учинио тамом. Њиме повучено, следовало му је и са њим било збачено, безбројно мноштво анђела, њему потчињених. На тај начин су они, имајући исту природу са Анђелима, учинили себе злима, по својој жељи, својом вољом се уклонивши од добра ка злу.

Зато они немају ни власти, ни силе против некога, ако не добију дозволу од Бога у циљу домостроја, како се десило са Јовом и како је написано у Јеванђељу о свињама (гадаринским). При Божијем попуштању, они су јаки, примају и мењају, како желе, облик, сагласно са својим намерама.

Ни Анђели Божији, ни демони, не знају на тај начин будућност, али ипак могу да предсказују; Анђели – када им Бог открива и заповеда да предскажу; зато се и догађа оно, што они говоре. Предсказују и демони – понекад прозревајући у удаљене догађаје, а понекад само нагађајући, зато они често и лажу. Не треба да им се верује, иако они, како смо рекли, много пута говоре и истину. Осим тога, они знају и Писмо.

И тако, сви пороци су измишљени од њих, а такође и нечисте страсти; и иако им је дозвољено да искушавају човека, они не могу никога да принуде; тако од нас зависи – издржати или не издржати њихов напад; зато је ђаволу, његовим демонима и следбеницима припремљен неугасиви огањ и вечно мучење.

Треба знати, да је пад за анђеле, исто што и смрт за људе. Као што после пада за њих нема покајања, тако је и за људе немогуће покајање после смрти.

http://pagez.ru/lsn/0231.php#04
 
И ко ће да ти чита оволике чаршафе...:think:

Онак кога интересује...а видим ти као "толерантна" особа....дајеш себи за право, да спамујеш тему....
--------------------------------------------------------
О борби са сатаном
Свети Јефрем Сирин

Лукави ђаво, после одлучне победе над њим, седевши, сам је себе жалио са плачем, говоривши:

„Тешко мени бедноме! Чему сам се подвргао ја несрећни! Како сам оставио битку, уступио победу нада мном? На крају сам постао виновник стида, надуго водивши борбу са њима. Побеђеном у првом и другом боју, тербао сам да одмах схватим, да је са њима Христос. А сада, након стремљења за победом над Светима, ја сам само увећао, на своју несрећу, њихову награду, и побеђен одступи у веиком стиду, са главом изубијаном од мојих удараца.

Јер сам ја поставио мреже да би их уловио; а они, ухвативши их, разбили су ми главу. Узели су они и моје оштре стреле, које сам бацао на њих и њима ме буили. Хтео сам да их надвладам различитим страстима, али су ме терали у бег силом крста. Зато праведно трпим ово, највећи безумник, који и није хтео да види да су моји супарници искусни.

Требало је да се уразумим након онога, што сам претрпео од Христа, после Његовог разрушења све моје силе. Јер сам све тада учинио, да би Га распели; и Његова смрт је мене предала смрти.

То исто сам опет претрпео од Мученика, изложивши се срамоти, смеху и подсмеху. Покренуо сам цареве, спремио мучења, да би Мученици, видевши то ужаснули се и одрекли се Христа. Они не само да се нису ужаснули различитих казни, већ су до саме смрти исповедали Христа.

Тако и сада, хтевши да их победим у тој борби, са великим стидом сам одступио, ја, побеђени. Не може се поднети срамота, којој сам ја подвргнут. Хвалио сам се великим замислима; а ништавни људи су срушили моју силу и сву моју власт. Не знам, на крају, шта да чиним и чиме да се оправдам?

Људи ништавни и невешти су добили венце победе; а ја, несрећни, остао сам у стиду, помрачио се, поражен ужасом, истрошиле су се силе моје. Зато уопште не знам, да да радим бедник, и како да поступим, бежећи од тих храбрих подвижника; кренућу својим друговима, који су изабрали безбрижни живот, где неће бити труда за мене и није потребно таквих подвига.

Јер, код њих самих су узе којима их везујем; а свезавши их узама, којима су они привржени, већ ћу их имати код себе под руком, као робове, који увек добровољно испуњавају моје жеље, да би, у том случају, имајући преимућство, дошао некако себи, и похвалио се њима, као храбри војник и победник. Јер, иако својим начином живота себе обарају у пропаст, једнако ћу се радовати у њиховој погибији, и са радошћу ћу их повести на пут погибељи, да би имао саучеснике у огњу неугасивом.“

И тако, браћо, познавши немоћ непријатеља, будимо пажљиви, саревнујмо Оцима. Ако пођемо путем, којим су они ишли; наћи ћемо на њему Господа Исуса, Који је постао наш Руководитељ и Помоћник. А чим непријатељ увиди, да је са нама Христос, Истинита Светлост: уопште неће смети да нам погледа у лице; јер ће светлост, која је у нама, да му ослепи очи.

И тако, по реченоме горе, браћо христољубива, похитајмо да очистимо срца своја, да би у помоћ себи привукли благодат Духа; и непријатељ се већ неће спремати на нас.

Ми сами, неразумни, дајемо му силу, удаљавајући себе од Бога, одбацивањем Светих заповести. Ухвативши нас огољене од благодати, непријатељ нас сам води на свој пут. Зато вас умољавам и непрестано молим: бежимо од лукавог, бежимо од њега, раскинимо и узе, којима нас је свезао по нашој жељи.

Прибегнимо Христу, носећи благи и лаки јарам Његовог милосрђа, да би, ходећи добрим путем заповести Христових, достигли блага, која је Бог спремио онима, који Га љубе.

Њему приличи част и слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова!


Амин!

преузето са:
http://pagez.ru/lsn/0312.php
 
Онак кога интересује...а видим ти као "толерантна" особа....дајеш себи за право, да спамујеш тему....
Прво.. ја нигде себе нисам назвала толерантном особом...
Друго.. то је једино што се на тему може рећи.. дакле.. није спам него савет..
Зна се ваљда шта је тема а шта огласна табла...:roll:

Богу дакле служе ти пали духови да би вас кушао? :think:
 
Прво.. ја нигде себе нисам назвала толерантном особом...
Друго.. то је једино што се на тему може рећи.. дакле.. није спам него савет..
Зна се ваљда шта је тема а шта огласна табла...:roll:

Богу дакле служе ти пали духови да би вас кушао? :think:

Прво...ни ја тебе нисам назвао толерантном особом...
Друго...јесте спам, ако ти се не чита, немој

Да!

:ok:
 
Прво...ни ја тебе нисам назвао толерантном особом...
Друго...јесте спам, ако ти се не чита, немој

Да!

:ok:
Значи пали духови су веома корисни. :D

Ја тебе никако не називам... одакле теби потреба да ме вређаш...:)
прочитала сам...
 
Значи пали духови су веома корисни. :D

Ја тебе никако не називам... одакле теби потреба да ме вређаш...:)
прочитала сам...

Како те вређам, па сама си рекла да ниси толерантна..шта сам ја слагао..пали духови нису корисни, из недостатка твог образовања о Хришћанству...и,ако те то не спречава да коментаришеш нешта о чему немаш појма....донела си такав закључак...кренеш од почетка ових текстова да читаш..па онда види дали ћеш и даље мислити исто!
 
Лео, свака част на теми.. ипак треба имати стрпљења и прочитати текстове који су доста опширни.
Али, шта можемо када све то заједно уопште није тако једноставно и просто као што се некима чини а на то сам на разним темама више пута упозоравао...
 
Како те вређам, па сама си рекла да ниси толерантна..шта сам ја слагао..пали духови нису корисни, из недостатка твог образовања о Хришћанству...и,ако те то не спречава да коментаришеш нешта о чему немаш појма....донела си такав закључак...кренеш од почетка ових текстова да читаш..па онда види дали ћеш и даље мислити исто!
Ја нигде нисам рекла да нисам толерантна...:D

Имаш ли ти нешто да кажеш на сопствену тему... ово су цитати, хајде да чујемо твоје мишљење... или ћеш наставити да коментаришеш мене...
и тако спамујеш сопствену тему...:lol:

Валам је разумео шта сам хтела да кажем, што значи да сам исправно схватила. :D
Ево изволи.. разувери ме...
 
Прво...ни ја тебе нисам назвао толерантном особом...
Друго...јесте спам, ако ти се не чита, немој

Да!

:ok:

Koliko vidim, u izgubljenoj bici sa palim anđelima, bog nije uspeo da ih uništi, mada je pokušao. Njihovo postojanje sada se opravdava potrebom da kušaju ljude.
Ili nisam dobro razumeo? :D
 
Лео, свака част на теми.. ипак треба имати стрпљења и прочитати текстове који су доста опширни.
Али, шта можемо када све то заједно уопште није тако једноставно и просто као што се некима чини а на то сам на разним темама више пута упозоравао...

Није Брате...али зато, могу да читају дуго..дуго, да желе...ја знам да је проблем, некоме да сконта своју грешност, и да се почне борити са страстима и гресима....али моје је да им понудим, а они ако желе, нека читају, а ако неће, бар се неће чупати, нисмо знали!
 
Pošto su demoni, tj. zli dusi = poroci, interesuje me šta sve spada pod poroke. z:)

Па основни грех је......... претеривање у свему!
под тим сада иде.....

опијање
преједање
мржња
блудничење
итд...могу до сутра



А насупрот томе једна од темељних врлина Хришћанства тј.... Расуђивање....мудрост и смиреност и милосрђе..љубав!
 
Па основни грех је......... претеривање у свему!
под тим сада иде.....

опијање
преједање
мржња
блудничење
итд...могу до сутра



А насупрот томе једна од темељних врлина Хришћанства тј.... Расуђивање....мудрост и смиреност и милосрђе..љубав!

Strastvenost (u bilo kom vidu) je takođe porok, pošto je ekstrem?
 

Back
Top