gospodjica14
Poznat
- Poruka
- 7.429
Elem, evo me, još uvek sanjiva – jao kako mrzim što moram da ustajem rano ujutru! – i dok još traje jutarnja dokolica razgledam po temama...vidim opet je aktuelna na LjiS tema „ružne forumašice“. Tema kao tema mi nije nešto inspirativna, ali navela me da se zamislim; elem, zanimljivo mi je kako se kod rasprave o fizičkoj lepoti uvek nekako suzdržavamo da glasno i jasno izgovorimo da je lepota vrlina i nedvosmisleno pozitivna karakteristika. I ako to kažemo, već u istoj ili sledećoj rečenici obavezno se mora da naglasi kako lepota nije presudna, da se na neki način uravnoteži umanjivanjem uticaja lepote u odnosu na duhovitost, inteligenciju itd. A recimo obrnuto nisam primetila, i interesantno mi je, otkud tolika potreba kod ljudi da se distanciraju od fizičkog izgleda, ispada da je maltene nepristojno, ili najblaže rečeno površno, reći da je neko ono baš zgodan i lep. Ipak, ma koliko mi to poricali, osim uticaja fizičkog izgleda na npr. privlačenje suprotnog pola i ulazak u vezu, fizička ružnoća ili lepota imaju uticaja i na neke druge aspekte života koji nisu ni malo nevažni. Recimo, neka istraživanja pokazuju da lepim osobama češće pripisujemo pozitivne osobine, npr. dobrotu (lično sam primetila da prosjaci mnogo češće i radije prilaze da traže milostinju od lepih nego od ružnih ljudi). Da ne pominjemo količinu sujete koja izbija evo baš ovde, na forumu, kada neko prokomentariše nečiji izgled, i evidentan trud pojedinaca da se maltene iskamči što više komplimenata, tipa, jao debela sam – ma nisiiii...super si.... mnogo si lepa... itd. itd. E pa sad, obzirom na sve to, zašto smo baš lepotu kao faktor kvaliteta života toliko spremni da gurnemo u zapećak?
Imam i ja nesto forumaskog staza, i prica sam se nacitala samo tako 
Recimo mnogo više nego da li lepo crtaš, ili pevaš, ili pišeš pesme....
