Djeca i lazi

Vec nekoliko puta sam uhvatila moju 14.godisnju kverku u lazi. Prilicno me razocaralo to saznanje da moje dijete mene laze. Odlican je djak, u kuci mi pomaze,.. u biti je dobro dijete. Imala sam veliko povjerenje u nju da je bilo gdje pustim s drustvom. Znam da teko male laze idu u tom pubertetskom dobu, ali me to njeno laganje zabrinjava. Da li je to njeno nepovjerenje prema meni? Ne znam. Ne bih volejla da odraste u lazljivu osobu. Imate li vi slicnog iskustva s vasom djecom?

Ja mislim da razlog jeste u tome sto nema poverenja u tebe.
Moja deca su daleko od puberteta, ali se vrlo dobro secam sebe u tim godinama, pa ako ce ti biti od pomoci...
Dakle, moja majka je uvek insistirala na tome kako medju nama ne sme da bude tajni. Medjutim, kad bih joj ja poverila nesto sto se njoj ne bi svidelo, nastupila bi prava bujica grdnji i razlicitih fraza tipa "nisam se tome od tebe nadala", "stvarno si me razocarala", "pa jel znas ti koliko je to lose" i sl. I pogodi sta se desilo. Vrlo brzo sam pocela da joj precutkujem mnoge stvari i da je lazem. Ne zato sto sam lazljiva (danas ne lazem nikog, cak i na svoju stetu), nego sto ona nije bila osoba od poverenja, osoba kojoj sam mogla da se poverim.
Sad sam i sama roditelj, i vrlo dobro znam koliko je tesko nekad jednostavno saslusati dete, kao sto biste saslusali prijatelja, bez zelje da mu odmah objasnite koliko je pogresio. Ali vredi probati, ugristi se nekad za jezik i precutati neki komentar koji bi doveo do toga da vam vise nikad nista ne poveri.

Slazem se sa ovim. Evo moje situacije, kada god sam rekla mami da imam decka ona je reagovala kao da ne znam sta radim, pa sam pocela da joj precutkujem da sam cak i nekog upoznala. Pritom sam sve poveravala tati sto je nju jos vise bolelo, ali je ona sama bila kriva za to. Mozes li da zamislis kakva je bila moja trauma kada sam trebala da joj saopstim da se udajem i to za coveka 12 godina starijeg?

Ja bih jos dodala da deca lazu i da ne bi razocarali roditelje. Znaju da se od njih ocekuje vise i bolje, pa im je lakse da slazu ili da precute (ja sam tako radila kao dete). Ili jednostavno nemaju hrabrosti za konsekvence, kao ni volje da slusaju pridike. Znaci, osim poverenja, ljubav i podrska, bezuslovno.
Drugo, ja deci uvek govorim da je vece razocarenje kad shvatimo da nas neko laze (a to se kad tad otkrije, pa se onda "duplo" razocaramo). Kod mene za sada funkcionise, mada, moram priznati, mnogo mi je tesko da se "ugrizem za jezik" i cesto mi ne uspe. Ne zato sto ne mogu da se uzdrzim od komentara, vec se jednostavno bojim da, ako im ne kazem svoje misljenje (a ono je negativno), mislice da je to sto rade OK i da da ce i sledeci put isto uraditi. Iz odgovornosti koju osecam da sam ja ta koja treba da im usadim prave vrednosti, stalno sam u strahu da cu nesto propustiti. Sta mislite o tome?

Anonymous:

Ja bih jos dodala da deca lazu i da ne bi razocarali roditelje. Znaju da se od njih ocekuje vise i bolje, pa im je lakse da slazu ili da precute (ja sam tako radila kao dete). Ili jednostavno nemaju hrabrosti za konsekvence, kao ni volje da slusaju pridike. Znaci, osim poverenja, ljubav i podrska, bezuslovno.
Drugo, ja deci uvek govorim da je vece razocarenje kad shvatimo da nas neko laze (a to se kad tad otkrije, pa se onda "duplo" razocaramo). Kod mene za sada funkcionise, mada, moram priznati, mnogo mi je tesko da se "ugrizem za jezik" i cesto mi ne uspe. Ne zato sto ne mogu da se uzdrzim od komentara, vec se jednostavno bojim da, ako im ne kazem svoje misljenje (a ono je negativno), mislice da je to sto rade OK i da da ce i sledeci put isto uraditi. Iz odgovornosti koju osecam da sam ja ta koja treba da im usadim prave vrednosti, stalno sam u strahu da cu nesto propustiti. Sta mislite o tome?

Kliknite za proširenje...

Ovo sam bila ja, zaboravila sam da se prijavim.

Vasi su me komentari naveli da bolje sagledam gdje ja to grijesim i u odnosu i u vaspitanju kcerka. Hvala vam svima.

Evo ja cu reci jos nesto:Moras da razlikujes precutkivanje istine od lazi!
Mozda ti neke stvari nekaze da te ne bi zabrinula ili naljutila.....ako te laze to je kad-tad normalno.
Ja sam svoje lagala jer oni nikad nisu imali obicaj da kad cuju nesto sto im se ne dopadne probaju mirno da mi objasne da to nevalja,nego bi svoe 'predavanje'zapocinjali uzasnom derekom i pretnjama!
Nije mi pomoglo!
Kad mene moja cerka slaze(koja je mladja)ja joj mirnim tonom kazem da nije ok sto me folira,ali je negrdim!

Da, moja kcerka mi je neki dan poslije dugog naseg razgovora rekla da ne zeli da me razocara i da zato pribjegava lazima. Objasnila sam joj /po ko zna koji put dosada/bez obzira kakva je, dobra ili losa, ja je uvijek volim i uvijek sam uz nju. Ako me slaze, ja necu znati da joj je potrebna pomoc /npr u skoli u drustvu../ i nemogu joj pomoci. Ne mogu shvatiti cemu njene lazi kad je u biti dobro dijete. Eto ona bi htjela da bude predamnom "savrsena" Objasnila sam joj da niko nije savrsen i da je normalno i pogrijesiti. Ne znam, imam osjecaj kao da se malo udaljila od mene. Rekla mi je da te svoje probleme /koji uopste nisu nikakvi problemi ali razumijem da njoj to izgleda kao problem, dijete je/ zelis sama rijesiti, bez mene, jer je vec 'odrasla'. Jedino mi preostaje da i dalje, kao i do sada nastavim s razgovorima s njom i pomognem joj tako da lakse shvati svijet oko sebe i lakse odraste. Mislim da je to samo jedna faza njenog odrastanja, ali kao i svaka majka, reagujem zabrinuto na ponasanje koje nije u redu.
Hvala vam svima koji ste se javili, i te kako mi je pomogla razmjena misljenja s vama.