Пар предлога спроћу економије

Duh Sekire

Iskusan
Poruka
6.686
Нисам неки експерт за економију, и не претендујем да су моја решења богом-дана. Знам мало више од просека (јер пратим шта се дешава), али не много више. Па ево, усуђујем се рећи шта мислим шта би било неко синтетичко решење.
Стара је мудрост да у кризним временима економија треба да балансира између рецесије и инфлације. Дефицит и раст задужености су јасно на страни инфлације, односно тражње. То што треба да се балансира значи управо то – равнотежни положај клацкалице који не мора бити лапо-лапо.
Међутим, ММФ и сличне неолибералне институције имају шизоидну политику по којој сасвим различита правила треба да важе за богате економије које пуцају и оне сиромашније, или „у развоју“... Шта ако нека привреда која се развија има и лове (Кина, Индија, Бразил), што они кажу „брзоразвијајућа“, срећом нису рекли. А тамо их много и не питају.
То није само политика „двоструких стандарда“ него шизофренија која се и њима обија о главу, али то није тема. Тема је да се ми ослободимо од идеолошких предрасуда и туђих интереса. Прочитах згодну параболу о томе каквог би голмана на голу Црвене Звезде желео тренер Партизана. Зна се – најгорег! Зашто нама „голмане“ стално бирају „тренери“ других клубова?!? Зашто политичари немају снаге да сами изађу пред народ, него доводе ММФ кога схватају како је марксиста схватао религију – као опијум за народ!
А шта би требало урадити, можемо таксативно, где ће се наћи и неки добар поступак актуелне бласти.

Коришћење резерви за развој
Наравно, не треба све користити, девизне резерве су потребне за још најмање две ствари – курс и отплату дугова. Али може се бити експанзивнији, уосталом резерве и служе за случајеве криза и непредвиђених околности. Но, како је до ових резерви уопште дошло? Добар део је ту доспео приватизацијом. Држава се, можда касно, сетила да тај новац може и улагати у преко потребне пројекте, и то је фамозни НИП.
НИП је почео са радом вероватно касно, несистематски и траљаво – у зависности од политичке воље. Сада се ради озбиљније, али колико ће то потрајати? Шта ако следеће године буду опет избори? Системско решење би било национална развојна банка, како се већ предлаже.
Но, и добре идеје могу бити веома лоше реализоване. Рецимо да би почетни капитал те банке био милијарда из девизних резерви. Како би се касније обезбеђивао капитал, а како депозити? Да ли би се издавале обвезнице? Учешће буџета у свему? Треба ли неке пројекте ставити на референдум (рецимо изградњу аутопута до Пожеге су сепаратисти са севера кочили)...
Све су то питања на која треба одговорити, али треба озбиљно радити. Пут од хиљаду миља почиње једним кораком. Консензус да нам више нису потребни нови Алпина и Пор би био добар почетак... Јавни радови су озбиљан посао!

Лимитирање потрошње у јавном сектору
Ово би био део где се балансира како би се спречила инфлација и још већи дефицит. Део тога се ради са изговором ММФ-а (хебига, тешко сад рећи партијским друговима да ће остати кратки), али то је недовољно. Осим ограничења плата на које и сам (тешка срца) пристајем треба и лимитирати број запослених.
Ако се не варам држава упошљава преко пола милиона радника. Од тога су 200.000 чиста бирократија – од општина (месних заједница?) до разноразних агенција тзв. „четврте гране власти“. Увести једногодишњу забрану запошљавања у бирократији. Ако неко иде у пензију или на боловање, даје отказ – одлично, извршиће се прерасподела и вероватно се и сами изненадимо колико је било вишка.
Такође, дуплирају се послови министарстава и „четврте гране“ (у коју ја иначе не верујем, али овде не говоримо о томе). Зашто да исти посао „раде“ министарство и нека агенција? Нешто од та два треба укинути.
Што се тиче јавних предузећа, полиције, здравства, просвете и осталих неопходних служби, ту је доста лимитирати број на постојећи. Уз могућност новог запошљавања за баш неопходне пројекте или нове профиле радних места.
Знам да би ове мере тешко погодиле оне који су са разлогом ушли у политику, но вероватно се већи део њих већ намирио.

Политика курса
Овде углавном подржавам Народну банку. Курс се формира у принципу тржишно, где интервенција иде на то да нема наглих промена, које би окидале психолошке ефекте. Тих ефеката већ има, и медијима би требало скренути пажњу.
За очекивати је да курс отклиза бар до 100 динара за евро, и то би можда био оптимум. Након тога, осим психолошког ефекта, долазимо и до проблема ликвидности, јер људи ће морати да отплаћују све веће рате кредита. То би могло срушити банкарски систем.
Али ако „све буде у реду“, можда буде и нечег позитивног. Курс ће девалвирати за 25 до 30 одсто у периоду август-август, и ако инфлација не буде толика можемо очекивати повољнији извоз, кад криза буде ублажена.
Оно што није добро је то што се курс брани све рестриктивнијим стопама. Зато сам и говорио оно о шизофрености ММФ-а. Ако стопе обарају свуда у свету, што ми да их подижемо?! Тако на силу правимо рецесију. Да ли то можда некоме одговара? Курс треба бранити резервама, и привлачењем улагања ако је могуће. За улагања важи оно што сам већ причао – што више их тражити на Истоку. Но то је требало урадити и пре кризе... Као и много тога другог.
 
Poslednja izmena:
Нисам неки експерт за економију, и не претендујем да су моја решења богом-дана. Знам мало више од просека (јер пратим шта се дешава), али не много више. Па ево, усуђујем се рећи шта мислим шта би било неко синтетичко решење.
Стара је мудрост да у кризним временима економија треба да балансира између рецесије и инфлације. Дефицит и раст задужености су јасно на страни инфлације, односно тражње. То што треба да се балансира значи управо то – равнотежни положај клацкалице који не мора бити лапо-лапо.
Међутим, ММФ и сличне неолибералне институције имају шизоидну политику по којој сасвим различита правила треба да важе за богате економије које пуцају и оне сиромашније, или „у развоју“... Шта ако нека привреда која се развија има и лове (Кина, Индија, Бразил), што они кажу „брзоразвијајућа“, срећом нису рекли. А тамо их много и не питају.
То није само политика „двоструких стандарда“ него шизофренија која се и њима обија о главу, али то није тема. Тема је да се ми ослободимо од идеолошких предрасуда и туђих интереса. Прочитах згодну параболу о томе каквог би голмана на голу Црвене Звезде желео тренер Партизана. Зна се – најгорег! Зашто нама „голмане“ стално бирају „тренери“ других клубова?!? Зашто политичари немају снаге да сами изађу пред народ, него доводе ММФ кога схватају како је марксиста схватао религију – као опијум за народ!
А шта би требало урадити, можемо таксативно, где ће се наћи и неки добар поступак актуелне бласти.

Коришћење резерви за развој
Наравно, не треба све користити, девизне резерве су потребне за још најмање две ствари – курс и отплату дугова. Али може се бити експанзивнији, уосталом резерве и служе за случајеве криза и непредвиђених околности. Но, како је до ових резерви уопште дошло? Добар део је ту доспео приватизацијом. Држава се, можда касно, сетила да тај новац може и улагати у преко потребне пројекте, и то је фамозни НИП.
НИП је почео са радом вероватно касно, несистематски и траљаво – у зависности од политичке воље. Сада се ради озбиљније, али колико ће то потрајати? Шта ако следеће године буду опет избори? Системско решење би било национална развојна банка, како се већ предлаже.
Но, и добре идеје могу бити веома лоше реализоване. Рецимо да би почетни капитал те банке био милијарда из девизних резерви. Како би се касније обезбеђивао капитал, а како депозити? Да ли би се издавале обвезнице? Учешће буџета у свему? Треба ли неке пројекте ставити на референдум (рецимо изградњу аутопута до Пожеге су сепаратисти са севера кочили)...
Све су то питања на која треба одговорити, али треба озбиљно радити. Пут од хиљаду миља почиње једним кораком. Консензус да нам више нису потребни нови Алпина и Пор би био добар почетак... Јавни радови су озбиљан посао!

Лимитирање потрошње у јавном сектору
Ово би био део где се балансира како би се спречила инфлација и још већи дефицит. Део тога се ради са изговором ММФ-а (хебига, тешко сад рећи партијским друговима да ће остати кратки), али то је недовољно. Осим ограничења плата на које и сам (тешка срца) пристајем треба и лимитирати број запослених.
Ако се не варам држава упошљава преко пола милиона радника. Од тога су 200.000 чиста бирократија – од општина (месних заједница?) до разноразних агенција тзв. „четврте гране власти“. Увести једногодишњу забрану запошљавања у бирократији. Ако неко иде у пензију или на боловање, даје отказ – одлично, извршиће се прерасподела и вероватно се и сами изненадимо колико је било вишка.
Такође, дуплирају се послови министарстава и „четврте гране“ (у коју ја иначе не верујем, али овде не говоримо о томе). Зашто да исти посао „раде“ министарство и нека агенција? Нешто од та два треба укинути.
Што се тиче јавних предузећа, полиције, здравства, просвете и осталих неопходних служби, ту је доста лимитирати број на постојећи. Уз могућност новог запошљавања за баш неопходне пројекте или нове профиле радних места.
Знам да би ове мере тешко погодиле оне који су са разлогом ушли у политику, но вероватно се већи део њих већ намирио.

Политика курса
Овде углавном подржавам Народну банку. Курс се формира у принципу тржишно, где интервенција иде на то да нема наглих промена, које би окидале психолошке ефекте. Тих ефеката већ има, и медијима би требало скренути пажњу.
За очекивати је да курс отклиза бар до 100 динара за евро, и то би можда био оптимум. Након тога, осим психолошког ефекта, долазимо и до проблема ликвидности, јер људи ће морати да отплаћују све веће рате кредита. То би могло срушити банкарски систем.
Али ако „све буде у реду“, можда буде и нечег позитивног. Курс ће девалвирати за 25 до 30 одсто у периоду август-август, и ако инфлација не буде толика можемо очекивати повољнији извоз, кад криза буде ублажена.
Оно што није добро је то што се курс брани све рестриктивнијим стопама. Зато сам и говорио оно о шизофрености ММФ-а. Ако стопе обарају свуда у свету, што ми да их подижемо?! Тако на силу правимо рецесију. Да ли то можда некоме одговара? Курс треба бранити резервама, и привлачењем улагања ако је могуће. За улагања важи оно што сам већ причао – што више их тражити на Истоку. Но то је требало урадити и пре кризе... Као и много тога другог.

Vidi, nemam vremena, pa ću samo ukratko. Ako koristiš rezerve za razvoj (kako ti kažeš), ti praktično povećavaš količinu deviza u opticaju što utiče na veliko obaranje kursa, a to na povećanje deficita u platnom bilansu (tj. povećanje uvoza, smanjenje izvoza). Zato, devizne rezerve treba isključivo koristiti za korekciju kursa... normalnu... Ako ih koristiš za investicije, to će nenormalno korigovati kurs.

Što se tiče javne potrošnje, tu si u pravu, slažem se s tobom. To je možda i najveći problem u Srbiji.

Ako kurs devalvira 20 - 30% to će kod nas značajno doprineti inflaciji. Jer, više uvozimo nego što izvozimo... Ali, dugoročno, to će uticati na smanjenje uvoza i onda bi se našla neka ravnoteža.
Međutim, uvoznički lobi je tu...
Ipak, sada nije vreme za preveliko prepuštanje kursa tržištu - to zbog psiholoških faktora najviše, koji ustvari produbljuju krizu...
 
Ako koristiš rezerve za razvoj (kako ti kažeš), ti praktično povećavaš količinu deviza u opticaju što utiče na veliko obaranje kursa, a to na povećanje deficita u platnom bilansu (tj. povećanje uvoza, smanjenje izvoza). Zato, devizne rezerve treba isključivo koristiti za korekciju kursa... normalnu... Ako ih koristiš za investicije, to će nenormalno korigovati kurs.

Слажем се.
То би спречило курс да оде на 150, где може отићи јер наши западни "пријатељи" повлаче капитал. Чак им то и не замерам (овога пута), имају они својих проблема. Што рече Панонски Гоwнар криви смо ми што смо их пустили ;)
Дакле, реч је о балансирању. Осим тога, у капиталне пројекте и не може да "стане" не знам колико, ако се рационално троши. Немамо ни ми неку оперативу (а рецимо да би преферирао домаћа предузећа)... Дакле, урадити неопходно - коридор 10, комплетну обилазницу око Београда, градску железницу... О пројектима на Југу нећу ни да причам. Стање је тамо благо речено очајно.

Ako kurs devalvira 20 - 30% to će kod nas značajno doprineti inflaciji. Jer, više uvozimo nego što izvozimo... Ali, dugoročno, to će uticati na smanjenje uvoza i onda bi se našla neka ravnoteža.

Да, у принципу тако је.
То се и дешава. Само замерам НБС што држи ОГРОМНУ стопу. Стварно је капитал скуп и то гуши привреду.
Најзад инфлација од 15% уопште није катастрофална, чак и са већом се може. То су догме неолиберала да је инфлација највеће зло... Али у неком инфлаторном сценарију би било и нових варијабли...
 
kurs mora dinara da dodje na neki realan nivo, i doci ce vremenom ovako ili onako.

ako drzava brani kurs, branice ga dotle dok ne potrosi sve devizne rezerve i onda kurs ima preko noci da ode sa recimo 90 na 590 din za 1 euro i onda ce to da izazove velike lomove i katastrofu u drzavi.

a ako se drzava ne mesa i pusti da kurs formira trziste onda ce on da dodje na onaj nivo koji je realan na osnovu nasih privrednih aktivnosti sam od sebe.

i ako kurs dodje na recimo 200 , to ce da resi problem ogromnog deficita i javne potrosnje , jer ce onda uvozna roba da poskupi i gradjani ce morati da se preorijentisu na domacu robu. samim tim ce opet da se pokrene proizvodnja u zemlji i da poraste zaposlenost ,jer u uvoznim firmama radi 10 ljudi dok u proizvodnim radi hiljade.

kurs je upravo taj ventil koji regulise stanje , sto znaci ako zamisljamo srpsku ekonomiju kao jedan express lonac, ako je u loncu previse vode , ventil se otvori i visak izadje , e a ako drzava drzi ventil stalno zatvorenim i ne dozvoljava da visak izadje onda je verovatnoca da se sve zavrsi katastrofom tj pucanjem lonca veoma velika.
 
Пази, мој приговор би био онај који се поставио још "старим" либералним економистима:
Тачно је да се после олује све стабилизује на реалном нивоу, али како да путници на броду преживе олују?

Осим тога, чему служе девизне резерве ако се не брани курс, а улагање већ као није "кошер"?!?
 
Пази, мој приговор би био онај који се поставио још "старим" либералним економистима:
Тачно је да се после олује све стабилизује на реалном нивоу, али како да путници на броду преживе олују?

Осим тога, чему служе девизне резерве ако се не брани курс, а улагање већ као није "кошер"?!?

devizne rezerve stite da brane kurs od spekulanata sa berze koji bi da naprave vestacki krizu i profitiraju na kursnim razlikama .

al razlika od toga je sto nasi rezimski ekonomski koriste da sprece pad dinara koji je posledica visokog deficita i loseg sveukupnog poslovanja srpske privrede a od toga imamo mnogo vece stete nego koristi.

jer ti time ne lecis problem , nego samo odlazes posledice.
 
devizne rezerve stite da brane kurs od spekulanata sa berze koji bi da naprave vestacki krizu i profitiraju na kursnim razlikama .

nek daju podatke ko je uopste kupovao devize zadnjih par meseci. ko je taj koji nas vec kosta djavo i po, a nikakav pozitivan efekat, osim produbljivanja krize.

kad je opozicija zvala na oprez vlada se bavila sopstvenim opstankom, pa cak i prdlozi onakav rebalans. cudo.
 
kurs mora dinara da dodje na neki realan nivo, i doci ce vremenom ovako ili onako.

ako drzava brani kurs, branice ga dotle dok ne potrosi sve devizne rezerve i onda kurs ima preko noci da ode sa recimo 90 na 590 din za 1 euro i onda ce to da izazove velike lomove i katastrofu u drzavi.

a ako se drzava ne mesa i pusti da kurs formira trziste onda ce on da dodje na onaj nivo koji je realan na osnovu nasih privrednih aktivnosti sam od sebe.

i ako kurs dodje na recimo 200 , to ce da resi problem ogromnog deficita i javne potrosnje , jer ce onda uvozna roba da poskupi i gradjani ce morati da se preorijentisu na domacu robu. samim tim ce opet da se pokrene proizvodnja u zemlji i da poraste zaposlenost ,jer u uvoznim firmama radi 10 ljudi dok u proizvodnim radi hiljade.

kurs je upravo taj ventil koji regulise stanje , sto znaci ako zamisljamo srpsku ekonomiju kao jedan express lonac, ako je u loncu previse vode , ventil se otvori i visak izadje , e a ako drzava drzi ventil stalno zatvorenim i ne dozvoljava da visak izadje onda je verovatnoca da se sve zavrsi katastrofom tj pucanjem lonca veoma velika.

Nije valjda, Markowac, da misliš da će to prestati kad se istroše devizne rezerve? A gde je zaduživanje? Ne sekiraj se ti za vlast, do takvih lomova neće tek tako doći. Barem ne tako iznenadno... već polako...
 
Engleski Charls drugi je da se odupre bankarima, uveo drvene motke kao valutu.
Ozbiljno. i to je radilo vrlo dobro, reko naciji da moraju da mu placaju porez u vidu motki koje je on sam izradjivao i delio naokolo.
Ekonomija je cvetala.
Istina ziva.

dobro, posle je dosla Bank of England i sionski magarci.
pa ne moze to tako, pa jel nije?

Mogli bi i nama da podele neke motke. :hahaha: Samo se nadam da neće biti govnjive.:rotf:
 
tally_stick.jpg


chalrsova motka sa kojom je uspesno vodio ekonomiju zemlje.
 
nislijo bate, nije da sam jeo dobro spremljen govedji rep tam kod tebe ove godine, ubio sam se.
cudi me da si ti zutac, vi ste nislije totalno odseceni, zna se kako i od koga.
zapanjio sam se koliko ti je grad lep.

Hvala u ime mog grada, ali ne delim baš tvoje mišljenje (osim ako je bilo ironično)...
Ustvari, više je prljav nego što je ružan. A što se čudiš što sam žutac? Pa zar oni nisu prvo ovde pobedili?:mrgreen:
Nisam ja žutac, al jesam glasao za njih, vodeći se logikom izbora najmanje loše varijante. Ipak, ispostavilo se da je bilo svejedno za kog ću da glasam... Moja su opredeljenja nešto drugačija...

P.S. Ja nisam probao taj goveđi rep. :mrgreen: Gde si ga tačno jeo?
 
Hvala u ime mog grada, ali ne delim baš tvoje mišljenje (osim ako je bilo ironično)...
Ustvari, više je prljav nego što je ružan. A što se čudiš što sam žutac? Pa zar oni nisu prvo ovde pobedili?:mrgreen:
Nisam ja žutac, al jesam glasao za njih, vodeći se logikom izbora najmanje loše varijante. Ipak, ispostavilo se da je bilo svejedno za kog ću da glasam... Moja su opredeljenja nešto drugačija...

P.S. Ja nisam probao taj goveđi rep. :mrgreen: Gde si ga tačno jeo?

ne znam burazeru tacno gde, znam da je ulicica pored tvrdjave negde levo-desno. kafana uzas, al klopa fantasticna.
burazer me vodio pa ako oces mogu da ga pitam gde je tacno.
mnogo mi se svideo nish, prvi put sam bio tamo iako sam unutrasnji iz jagodinu, sve sam mislio vi ste juzniji pa znas kako to ide kod nas.
lep centar, dobre ribe, uredjeno fino.
periferija - pa nista razlicito od ostalih gradova u sr.
 
kad je opozicija zvala na oprez vlada se bavila sopstvenim opstankom, pa cak i prdlozi onakav rebalans. cudo.

Тачно тако!
Гувернер је држао инфлацију вештачким курсом и све већим референтним стопама. И тако гушио производњу и извоз. Но, једина алтернатива би му била да допусти инфлацију, што би вероватно било и мање зло...
Зато време ови намирују своје партнере, па им онда треба ММФ да им буде покриће. А ММФ заболе за српску привреду, нису они ту због тога:whistling:

Engleski Charls drugi je da se odupre bankarima, uveo drvene motke kao valutu.

Имали смо ми овде даске... На форуму:mrgreen:
Сад очекујем револуцију медиокритета, чим се то помене:rotf:
 

Back
Top