Pravoslavne ikone

Православни Св.Оци са запада!

asbrit.jpg


alphege.jpg


brihtwold.jpg
 
STAJIC:
Da li je i Isus Hrist ostavio takav primer? Molio je ikone da mole Boga za njega? Kakve nebuloze ljudi moji, nije ni cudo sto se ljudi rugaju popovima i kad ih vide smatraju to za tesku nesrecu i pljuju preko ramena!
Da li bi Isus kleknuo ispred Rastka Nemanjica i poljubio njegovu ikonu, prekrstio se i upalio svecu?
Ili mozda bi poljubio ruku pravoslavnog sefa Pavla i kleknuo da ga Pavle blagoslovi i pricesti posto se ispovedio.

Sta cinite od sebe i sta radite, necuveno! Cista tradicija i paganski rituali, nigde Biblijskih dokaza za to! :thumbdown: :thumbdown:

Kakve besmislice, pa to i malo dete kod nas u dvorani zna da je to necuvena sramota i ponizavanje Isusa Hrista i njegovog Oca Jehove!

:thumbdown: :thumbdown:
Kliknite za proširenje...

prijatelju kako mozesreci tako nesto , kada je isus ikona boga zivoga, a drugo isus je proslavio te svece , a pre svega apostole kojima je noge oprao.cak ih naziva bracom i prijateljima.
 
BOKYSTAMY:
A sada tito na jednoj fresci, na kojoj ga demon vuce u vatru.

izmanastirapodmainefreskasatit.jpg
Kliknite za proširenje...

:hahaha:... сјајно, одакле ти ово... иначе да напоменем да је основни ред да се испод постављене иконе наппишу основни подаци о њој... година, у ком храму се налази, итд.
 
hteo sam da postavim neku od ikona stamatisa sklirisa i naletim na jednu već datu na forumu slikarstvo..


iko_023.jpg


dobio sam stamatisovu knjigu u ogledaju zagonetki. to je zbirka ikonoloških eseja i dosta lepog i novog može da se sazna. slikar, teolog, neverovatno je obrazovan i govori o ontologiji svetlosti uiviz. slikarsvu al i i npr. ikonološkom razmatranju filma, tarkovskom..koga zanima može da obiđe i sajt i sazna gde se sve nalaze ikonopisi ovog savremenog majstora....
 
eremita:
:hahaha:... сјајно, одакле ти ово... иначе да напоменем да је основни ред да се испод постављене иконе наппишу основни подаци о њој... година, у ком храму се налази, итд.
Kliknite za proširenje...

Izvini mito , jer nisam znao kako da je postavim , pa sam saleta upitao, i onda sam pozurio da postavim.

inace ovo je ;Tito na fresci u manastiru Podostrog
 
http://www.spc-innsbruck.at/radnaverzija/ikone/ikone/bogorodica_kazanska.jpg


ЧУДОТВОРНА ИКОНА - БОГОРОДИЦА КАЗАНСКА

Била је зима 1941. године. Немци су се приближавали Москви. Русија се налазила на ивици катастрофе. Тих дана скоро нико није веровао у победу. Нису знали шта да раде, видели су само пропаст, свуда је била само паника, страх, очајање. Када је почео велики Отаџбински рат, патријарх антиохијски Александар Трећи обратио се посланицом хришћанима целог света за молитвену и материјалну помоћ Русији. Тада је руској земљи остао само веома мали број истинских пријатеља. Постојали су велики молитвеници и у Русији, такви као јеросхимонах Серафим Вирицки. Хиљаду дана и ноћи се молио он за спасење земље и народа Русије у тим најтежим годинама, када су земљу притискали непријатељи. Али као и 1612. године Промислом Божјим ради пројављивања воље Божје и одређења судбине народа и земље Русије био је изабран пријатељ и молитвеник за њу из братске Цркве - митрополит Ливанских гора Илија (Антиохијска патријаршија). Он је знао шта значи Русија за свет; знао је и зато се увек молио за спасење руске земље, за просветљење народа. После апела Александра Трећег, митрополит Илија је почео ватрено и свим срцем да се моли за спасење Русије од пропасти, од непријатељске најезде. Одлучио је да се затвори и да моли Мајку Божју да му открије чиме се може помоћи Русији. Он се спустио у камено подземље, куда није допирао ниједан звук са земље, где није било ничега осим иконе Мајке Божје. Владика се тамо затворио, није јео, није пио, није спавао, већ се само клечећи молио пред иконом Мајке Божје испред које је горело кандило. Сваког јутра владици су доносили извештај са ратишта о броју убијених и о томе докле је дошао непријатељ. Након три дана бдења јавила му се у огњеном стубу Сама Мајка Божја и објавила да је изабран он, истински молитвеник и пријатељ Русије, да би пренео заповест Божју за земљу и руски народ. Ако све што је било заповеђено не буде испуњено, Русија ће пропасти. "У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати. Нека изнесу", рекла је Она, "чудотворну икону Казанске Мајке Божје и нека је пронесу у литији око града, тада ниједан непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба одслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена". Владика се повезао са представницима Руске цркве и са совјетском владом те им пренео све што је било заповеђено. И сада се у архивама чувају писма и телеграми која је митрополит Илија слао у Москву. Стаљин је позвао митрополита лењинградског Алексија (Симанског), месточувара патријаршијског престола митрополита Сергија Страгородског) и обећао да ће испунити све што је пренео митрополит Илија, јер више није видео никакву могућност да спасе положај. Све се догодило онако како је било и проречено. Није било снаге да се непријатељ заустави. Била је страшна глад, свакодневно су умирале хиљаде људи. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону Мајке Божје и обишли с њом у литији око Лењинграда - град је био спасен. Многима је и до дан данас несхватљиво како се одржао Лењинград, јер помоћи му није било: оно мало што су довозили била је само кап у мору. Ипак, град је издржао. Поново су се потврдиле речи које је светитељ Митрофан Вороњешки рекао Петру Првом о томе да је град св. апостола Петра изабрала Сама Мајка Божја и док је Њена Казанска икона у граду, и док постоје молитвеници, непријатељ не може ући у град. Ето зашто Петровграђани тако поштују Казанску икону Мајке Божје. Она је све време, од оснивања града, била његова Заштитница, као и целе Русије. Занимљиво је и то да је блокада Лењинграда била прекинута на дан празновања св. равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. После Лењинграда Казанска икона је почела свој поход по Русији. И Москва је такође била спасена чудом. Пораз Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Божје Мајке. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био слободан и ништа није сметало Немцима да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград.Тамо се испред ње одржавала непрестана служба - молебани и помени погинулих војника. Икона је стајала усред руске војске, на десној о бали Волге, и Немци нису могли да пређу реку какве год напоре улагали. Био је тренутак кад су браниоци града остали само на малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их униште јер се тамо налазила Казанска икона Мајке Божје.

Славна Стаљинградска битка почекла је молебаном управо испред те иконе и тек после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом. Како су сви са дирнутошћу и радошћу прихватали све то! Дошло је време славне руске старине! Какви су били молитвеници на руској земљи! И Мајка Божје је њиховим молитвама терала непријатеље, уносећи ужас у њих. Приче о чудесним случајевима чуле су се и од многих бораца на ратишту, рачунајући ту и оне који нису веровали у Бога. Треба испричати о једном таквом сведочанству заузимања и помоћи Мајке Божје. Догодило се то за време напада на Кенигсберг 1944. године. Ево шта прича официр који се налазио у самом центру догађаја битке за овај град-тврђаву:

"Наша војска је већ била потпуно преморена, а Немци су још увек били јаки, губици су били огромни и тасови на ваги су се колебали, могли смо тамо да доживимо страшан пораз. Наједном видимо: дошао је командант фронта, са њим много официра, а са њима свештеници са иконом. Многи су почели да се шале: Ево довезоше попове, сад ће они да нам помогну... Али командант је брзо прекинуо све шале, наредио је свима да се построје и да скину капе. Свештеници су одслужили молебан и пошли са иконом на линију фронта. Ми смо са недоумицом гледали: куда они иду овако? Све ће их побити! Немци су тако страшно пуцали да је то био прави ватрени зид! Али они су спокојно ишли у ватру. И наједном је пуцњава са немачке стране у једном тренутку прекинута. Тада је био дат сигнал - и наша војска је почела општи напад на Кенигсберг с копна и с мора. Догодило се нешто невероватно: хиљаде Немаца је гинуло и хиљаде њих се предавало! Како су затим сви заробљеници причали: пред сам руски напад "на небу се појавила Мадона" (тако они називају Богородицу), Коју је видела сва немачка армија, и свима је оружје апсолутно отказало послушност - нису могли да испале ниједан метак. Онда је наша војска, пробивши жичане препреке, лако сломила отпор и заузела град који је до тада био неприступачан, а ми трпели велике губитке. За време овог јављања Немци су падали на колена и многи су схватили о чему се ради и Ко помаже Русима!". И још једна чињеница. Кијев - мајку руских градова - ослободила је руска војска 22. октобра - на дан празновања Казанске иконе Мајке Божје (по црквеном календару, или 4. новембра по новом). И то је било веома значајно за руски народ: одатле је почела Русија, ту се догодило крштење руског народа, који је заувек изабрао хришћанство и православну веру. Сва истинска сила и сва истинска срећа руског народа је у православној вери! Двадесет хиљада храмова Руске православне цркве је било отворено у то време. Тада се молила сва Русија! Молио се чак и Јосиф Стаљин, о чему постоје сведочанства.

Света православна Црква празнује икону Мајке Божије Казанске 21/8. јула.

Призива се у помоћ за повратак вида слепим људима.
 
http://www.spc-innsbruck.at/radnaverzija/ikone/ikone/bogorodica_teodorovska.jpg

ЧУДОТВОРНА ИКОНА - БОГОРОДИЦА ТЕОДОРОВСКА

Чудотворна икона Теодоровска се јавила 1239. год. Празновање је установљено 14. марта, приликом избора цара Михаила Теодоровича из фамилије Романових умиритеља узнемирене Русије. Икона се налази у Костромском Успенском сабору према десној певници. Она је украшена златном ризом и драгим камењем. Дарована је од цара Михаила Теодоровича и матере његове, благочестиве царице Марте Ивановне. Још почетком 12. века ова се икона налазила у капели која је близу града Кидекша. Кнез Псковски, Георгије Всенолодович, при устројења града Кидекша, хтео је пренети чудотворну икону у град. Но послани по њу никако је нису могли померити са места. Из тога је закључио кнез да Богородица воли да остане где је и сада. Зато је он 1164. год. основао на месту капеле свету обитељ, коју је и назвао Горродецк, по имену града Городца у Нижњегородској губернији, и Теодоровска, зато што је првобитно стајала у древној цркви Теодора Стратилата.

У време нашествија Батија, када су Татариопустошили земљу руску, и сва села и градове обратили у прах и пепео, није од њих био поштеђен ни Городец Волжски. Сви су житељи бежали. Све се То брзо десило. У саборном храму је била остављена иза св. Престола и икона Богоматере, која је ба другој својој страни имала изображење свете Петке Параскеве. Никоме није пало на памет да се позабави њеним спасавањем. Сви су мислили да је она изгорела у пламену.

Године 1239. кнез Василије Георгијевич Квошња, био је у лову у густој шуми, на једној врсти од града. Пошто је зверка прошла мимо њега, кнез се упутио за њом оставивши другове, и видевши пред собом на бору икону Богоматере. Он је пружио руку да би је скинуо са дрвета, но она се подигла у ваздух. Кнез, и сви који су били са њим, приклонили су колена ужаснути са страхопоштовањем. Икона се поново спустила на дрво да би је кнез једва могао дохватити рукама. Кнез је покушао да је узме, но она се поново подигла у ваздух. Кнез је отишао у град, и сабрао свештенство и монаштво, и народ, и сви су са крстовима и иконама дошли до указаног места. Свршивши са коленопреклоњењем молебно пјеније, свештеници су понели икону Богоматере, на рукама и унели је у град. Житељи града су јој изишли у сусрет. Са сузама су целивали чудотворну икону, која је унесена у Саборни Костромски храм. Са свих страна је почело стизати безбројно мноштво народа. Некои благочестиви грађани објавили су кнезу да су видели како саму икону носи по граду човек у богатој војничкој одежди, каква је и на икони светог великомученика Теодора Стратилата. Међутим, икона је већ била постављена у саборни храм посвећен великомученику Теодору Стратилату, због чега је и добила назив Теодоровска. Међу трговцима који су чивели у Костроми, били су неки из Городца, који је био опустошен од Татара. Зажелели су и они да се поклоне чудотворној икони, и тог часа су сазнали, да је то иста она икона, која им је толико година чувала отечески град. На месту обретења иконе, на обали реке Запрудне, кнез је основао Запрудни манастир, у част нерукотворног образа, и од тог времена, једном годишње се ту врши крсни вход, и то 16. августа као успомена на јављање чудотворне иконе. Сама је пак икона била остављена у саборном храму. После неколико година сагорео је и тај Костромски сабор, и сви су мислили да је икона изгорела у пламену. После три дана разгрнули су пепео и нашли су икону нимало не повређену у огњу. Ускоро на месту сагорелог храма подигнут је нови велелепан храм посвећен великомученику Теодору Стратилату. И чудотврна икона је била опет постављена у олтару иза престола. После неког времена у Русију су поново упали Татари, и опустошили многе градове, и угрозили територију Костроме. Кнез Георгије Васиљевич са сузама се молио пред чудотворном иконом Богоматере, да би она узела град под своју заштиту. И народ и војска је усрдно ка њој притицала. Надајући се у њену помоћ кнез је узео и носио у рату са собом икону Богоматере. Царица Небесна је услишила мољења оних који су јој са вером притицали. Чудотворну икону су носили испред војске. Татари су извадили мачеве и запели лукове, но кад су видели икону, која је сијала јаче од сунчаних зрака, која је била као огањ, обузео их је страх и ужас да су се дали у бегство. Божија је Матер жудесно спасла Кострому. На том месту где се за време битке налазила чудотворна икона постављен је крст. И од тог времена и језеро које је било у близини почело се називати светим а и села основана по бреговима почела су се називати светим.

После неког времена поново је изгорела саборна црква и пламен се био свуда раширио по светом храму да нико од њега није могао ући да изнесе икону. Неки житељи су видели да икона стоји у ваздуху над самим пламеном пожара. Сви су пали на земљи и са горким сузама јој завапили да их не остави без свога покрова и заступништва свога. Икона се спустила на земљу и стала на сред трга. Пораженим виђењем житељи нису прекидали молутву дан и ноћ. По вољи кнеза била је подигнута невелика црква за привремено пребивање чудотворне иконе. И у то време је приступљено градњи нове камене цркве у част Успенија Пресвете Богородице са капелом у име Теодора Стратилата. Црква је ускоро била завршена и у њу је пренесена икона Богоматере. Много је година прошло и сви су притицали ка њој с молитвама и верујући добијали чудесна исцељења. Но настала су тешка времена ради напада Пољака и Литванаца. Велика старица, Марта Марта Ивановна Романова, удаљила се са сином својим Михаилом из Москве у Кострому, и тамо проводила време у благочестивим монашким занатима. Међутим, у Москву ослобођену од непријатеља сабрала се сва војска све земље руске, и избор за краља је једнодушно пао на младог Михаила. Обавештење о том избрању послано је по посланству у Кострому са граматом у којој чинови власти признају Михаила за цара, умољавајући га овим речима: - Руска је држава без покрова, круна је осиротела, отечество рида јер нема оца. Дођи к нама следујућа надо све земље руске. Царе од целога народа од срца изабрани.

Посланици масама народа спровођени, који су били предвођени Костромским свештенством и монаштвом, са часним Крстовима и чудотворном иконом Теодоровске Богоматере. Дошли су са свих страна у Ипотијевски манастир, где је пребивала где је пребивала инокиња Марта. Михаил, у пратњи своје мајке им је изашао у сусрет до светих врата. Он је пришао Крсту и Чудотворној икони и примио благослов Теодорита, али није пристајао да узађе на царски престо. И мајка се његова плашила за сина да га није хтела отпустити на престо. Дуго их је умољавао архиепископ са свим сабором, но мајка и син су остали непоколебиви. Мајка је плакала и говорила: - Многи који су пре били цареви изругани су били, многи су и туђе земље били протерани... Молим вас, не лишите мене јединог чеда -.

Тада је архиепископ узео у руку Теодоровску икону Богоматере, а Троицо - сергејевски келијар Аврамије икону светих московских чудотвораца Петра, Алексија, Јоне и принели свете иконе Марти и њеном сину Михаилу Теодоровичу и рекли им: Ваљда нећете одбити, последњи пут вас молимо, да се смилујете на нас, ради чудотворне иконе Царице и Богоматере свих и ради великих светитеља немојте се противити и учините наложено вам од Бога. Немојте гневити Владику свих и Бога. Видевши лик Богоматере, инокиња Марта је била дубоко ганута, пришла је икони и дуго се молила, потом је привела и сина икони, благословила га и рекла: - Теби Владичице предајем сина мога! Да буде Твоја света воља над њим -. Изабрани цар је одмах био узведен на престо. То се догодило 14. марта 1613. год. и ради тога је у исти дан установљено празновање Теодоровске иконе Богоматере. Године 1636. цар Михаило Теодорович, посаветовавши се са својим духовним оцем, свјатјејшим патријархом Филаретом, решио је да обнови чудотворну икону и да је поново украси златом и драгим камењем и постави је на пређашње место наспрам десне певнице.

Теодоровска икона Мајке Божије празнује се 27/14. марта и 29/16. августа (обретење иконе 1239,год).

Призива се у помоћ приликом најезде туђинаца (рата); а посебно помаже молитва њој за успешан порођај.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top