Pravoslavne ikone

St_Theodore_of_Tarsus_1.jpg



Sveti Teodor Tarsijski
 
Боки, не знам одакле ти ова икона али не може православна икона да има ЛАТИНСКИ НАТПИС... може црквено-словенски, руско-словенски, грчки... али латински никако.........
 
eremita:
Боки, не знам одакле ти ова икона али не може православна икона да има ЛАТИНСКИ НАТПИС... може црквено-словенски, руско-словенски, грчки... али латински никако.........
Kliknite za proširenje...

Može brate ako je ikona iz Rumunije onda je na latinici .
 
eremita:
Колико знам старе румунске иконе нису исписане латински - можда савремене - а специјално ова о којој је реч је НАПИСАНА НА ЕНГЛЕСКОМ...:roll:
Kliknite za proširenje...

Naveo sam ti primer da može i na latinici . A postoje i pravoslavni Amerikanci koji pišu imena svojih ikona na engleskom , naravno .
 
eremita:
Боки, не знам одакле ти ова икона али не може православна икона да има ЛАТИНСКИ НАТПИС... може црквено-словенски, руско-словенски, грчки... али латински никако.........
Kliknite za proširenje...

Zaista , zato sam je i postavio, cudno zar ne?
A prikazana je s nasih sajtova?
 
eremita:
Боки, не знам одакле ти ова икона али не може православна икона да има ЛАТИНСКИ НАТПИС... може црквено-словенски, руско-словенски, грчки... али латински никако.........
Kliknite za proširenje...

А шта са овим!!!
Па нису само Православци...Руси,Срби и Грци...шта када је запад био Православан пре латинске отпадије..а шта са Енглезима Православним да уче Ћирилицу???

http://orthodoxengland.org.uk/hp.php

alphege.jpg


St Alphege the Martyr, Archbishop of Canterbury
 
Marty Misterija:
А шта са овим!!!
Па нису само Православци...Руси,Срби и Грци...шта када је запад био Православан пре латинске отпадије..а шта са Енглезима Православним да уче Ћирилицу???

http://orthodoxengland.org.uk/hp.php

alphege.jpg


St Alphege the Martyr, Archbishop of Canterbury
Kliknite za proširenje...

E to ni meni nije to palo na pamet.:)

Sada smo razresili misteriju pisma na enleskom i drugim jezicima na pravoslavnim ikonama..

Svako dobro, stize bona
 
Православни Оци Запада су у многим приликама сачували Православље..када су јереси нападале Цариград!
До 1054 , а неки и после...је тамо било 90% Православних...
И данас имаш Православних Италијана...који су остали верни Цариграду...од 1054!
Скоро сам читао њихово писмо против екуменизма...а пишу латинским писмом!

:)

а за остало има и ова књига............ПРЕПОРУЧУЈЕМ ОБАВЕЗНО:

The Fall Of Orthodox England

Vladimir Moss

It is true what I say: should the Christian faith weaken the kingship will
immediately totter.

Archbishop Wulfstan of York, The Institutes of Polity, 4 (1023).

http://uk.geocities.com/guildfordian2002/AngloSaxon/FallOrthodoxEngland.htm

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
INTRODUCTION: ENGLAND, ROME,
CONSTANTINOPLE, NORMANDY

On October 14, 1066, at Hastings in southern England, the last Orthodox king of England, Harold II, died in battle against Duke William of Normandy. William had been blessed to invade England by the Roman Pope Alexander in order to bring the English Church into full communion with the “reformed Papacy”; for since 1052 the English archbishop had been banned and denounced as schismatic by Rome. The result of the Norman Conquest was that the English Church and people were integrated into the heretical “Church” of Western, Papist Christendom, which had just, in 1054, fallen away from communion with the One, Holy, Catholic and Apostolic Church, represented by the Eastern Patriarchates of Constantinople, Alexandria, Antioch and Jerusalem. Thus ended the nearly five-hundred-year history of the Anglo-Saxon Orthodox Church, which was followed by the demise of the still older Celtic Orthodox Churches in Wales, Scotland and Ireland.

This small book is an account of how this came to pass.
 
Sveto Pismo kaze:
5Moj.27.15 Проклет да је човек који би начинио лик резан или ливен, ствар гадну пред Господом, дело руку уметничких, ако би и на скривеном месту метнуо. А сав народ одговарајући нека каже: Амин.

Druga zapovest: 4. Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље.
5. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене.

3Moj.19,4. Не обраћајте се к идолима, и богове ливене не градите себи; ја сам Господ Бог ваш.

3Moj.26,1. Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш.
5Moj.4
17. Слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;

18. Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;

19. И да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;
5Moj.4
23. Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.

24. Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује.


2 Мој. 20:5, 2 Мој. 24:17, 5 Мој. 6:15, 5 Мој. 9:3, Иса. 33:14, Иса. 42:8, Јевр. 12:29

25. Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га,

Is.42,17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

20. Скупите се и дођите, приступите сви који сте се избавили између народа. Ништа не знају који носе дрво од свог лика и моле се богу који не може помоћи.
17. Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.

Jer.51
18. Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.


Иса. 48:11, Језек. 36:32, Дела 12:23


1 Дн. 16:26, Псал. 135:6, Дан. 4:35, Рим. 9:16

4. Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.


5 Мој. 4:28, 1 Цар. 16:7, Псал. 135:15, Иса. 40:19, Јер. 10:3, Ос. 8:6, 1 Кор. 10:19

5. Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

6. Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

7. Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.

8. Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

9. Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.

i td.
 
mlekopitateljnica.jpg


Икона Млекопитатељница

Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао“ (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце - Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету“. За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: „Златоплетени стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!?“ (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).

Сходно овом светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још од старине у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској Цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14. века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.
По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, свети Сава Освећени, по коме је свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окруживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену Сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.
Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.
Када је Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти св. Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге светог Саве Српског и поколони му се, а икона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећеног, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена понављала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопшти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освећеног, икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.
На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлепши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји (сада се чува у Испосници-Типикарници Св. Саве у Кареји). Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету Икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у Православљу.
Овој Светој Икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви православни хришћани обраћају се с вером и молитвом, и преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници када дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.
Нека је Пресвета Богомајка Млекопитатељница на помоћи свима, нарочито српској деци и мајкама.
 
Marty Misterija:
А шта са овим!!!
Па нису само Православци...Руси,Срби и Грци...шта када је запад био Православан пре латинске отпадије..а шта са Енглезима Православним да уче Ћирилицу???

http://orthodoxengland.org.uk/hp.php

alphege.jpg


St Alphege the Martyr, Archbishop of Canterbury
Kliknite za proširenje...

Православне иконе су исписане на црквено-словенском(са неким веријантама) или грчком... али на латинском ??? То први пут чујем у животу... уосталом, питам се како онда ти људе врше службу Божију и све остало??? На енглеском??? Како певају???

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9577542&postcount=1
 
Immortal_girl:
Bog preko Pete Mojsijeve 13:6-9
kaže ovako...

Ako bi te podbadao brat tvoj, sin matere tvoje, ili sin tvoj ili kći tvoja, ili žena tvoja mila, ili prijatelj tvoj koji ti je kao duša tvoja, govoreći ti tajno: hajde da služimo drugim bogovima, kojih nijesi znao ni ti ni oci tvoji, Između bogova drugih naroda koji su oko vas, blizu ili daleko od tebe, od jednoga kraja zemlje do drugoga, Ne pristaj s njim niti ga poslušaj; neka ga ne žali oko tvoje, i nemoj mu se smilovati niti ga taji, Nego ga ubij: tvoja ruka nek se prva digne na nj da ga ubiješ, pa onda ruka svega naroda.
Kliknite za proširenje...

Dobrota i tolerancija na delu!!!
 
Архангел Гавриил из оглавного деисусного чина.
(Ангел "Златые власы"). XII в.
Дерево, темпера. 49х39х4.

Goldenlocks.jpg


Angel the Golden Locks, a 12th-century icon from Novgorod.

Древняя икона дошла до наших дней с большими утратами красочного слоя и поздними переделками. Фон, опись головы архангела и часть хитона были переписаны в позднейшие времена, возможно, в ХVII веке. Лик прописан при реставрации. Но даже то, что сохранилось — свидетельство выдающегося иконописного мастерства художников Киевской Руси.
Икона получила известность в первой половине 1920-х годов, когда была обнаружена в Отделе древностей Румянцевского музея в Москве. Она была настолько записана, что атрибутировалась Симону Ушакову. Откуда происходит «Ангел Златые власы», где он находился на протяжении почти восьмисот лет, как попал в Румянцевский музей, никому не известно и теперь уже никогда не будет известно.
После того как икона попала в поле зрения исследователей, оценка ее значения неуклонно повышалась. Это сказалось на ее перемещении из одного крупного музея в другой. При расформировании в 1925 году Румянцевского музея икону распределили в Государственный Исторический музей. Там икона была впервые показана в 1926 году на выставке памятников древнерусской иконописи. После выставки «Ангела Златые власы» забрала Третьяковская галерея. В 1934 году галерея, которой было свойственно ценные вещи забирать, но отнюдь не отдавать, все же передала икону в Русский музей. Она стала самым древним иконописным памятником в его собрании.
О принадлежности «Ангела Златые власы» к той или иной иконописной школе в специальной литературе существуют самые разнообразные предположения. Некоторые исследователи считали его творение суздальских мастеров, другие относили к Киеву. Чаще всего икону выводили из Новгорода. Однако до нашего времени дошло слишком мало памятников начального древнерусского периода, чтобы с полным основанием говорить о существовании на Руси в XII веке региональных иконописных центров. Иконопись этого периода, как и вся древнерусская культура домонгольского времени, была теснейшим образом связана с Византией, откуда Русь приняла крещение и общие христианские традиции. В. Н. Лазарев высказал осторожное предположение, что эта икона, также как «Спас нерукотворный» с «Поклонением кресту» на обороте (ГТГ) и «Устюжское благовещенье» (ГТГ), «вышли из мастерской „грека Петровича“, который, по свидетельству Первой Новгородской летописи, расписывал в 1196 году церковь Положения ризы и пояса Богородицы в Новгороде». Вместе с тем Лазарев добавляет: «Было бы, однако, неверно связывать византизирующее направление в новгородской иконописи XII века только с деятельностью этой мастерской» (Лазарев В.Н. История византийской живописи. — М., 1986. С. 112.).
О близости иконы к византийским памятникам говорит восточный, греческий тип архангела, совершенство его мягкой моделировки. Однако в «Ангеле Златые власы» нет суховатой аскетической отвлеченности, свойственной многим византийским иконам комниновского периода.
«Ангел Златые власы», архангел Гавриил, безусловно, не бытовал как отдельный молельный образ, а входил в состав оглавного деисусного чина, который, возможно, стоял на верху алтарной преграды неизвестной нам церкви. Этим объясняется поворот головы архангела влево, в сторону Спаса Вседержителя, чья икона должна была находиться в центре, а также редкий иконографический тип Гавриила. Обычно он изображался по пояс или в полный рост в традиционном облачении и с архангельскими атрибутами. На этой же иконе представлен только лик Гавриила крупным планом, хотя доска небольшая.
Вдохновенная торжествующая красота архангела — своеобразный эталон эстетических представлений византийских иконописцев. Лик архангела наполнен тихой печалью, которая видна в задумчивом взгляде его по-византийски огромных глаз. Целостность иконного образа покоится на цветовой гармонии, единстве тона, соразмерности форм, ритме округлых линий. Особенным благородством отличаются линейные абрисы и покрытые золотым ассистом пряди волос архангела, благодаря которым он получил прозвание «Златые власы».
В иконе использована техника многослойного вохрения с постепенным высветлением охры в выступающих местах лика. В затененных местах тенями просвечивает зеленоватая санкирная подоснова. Работа над иконой была завершена сейчас слабо выраженными белильными оживками и тонкой подрумянкой губ и щек. Все это создавало впечатление воздушного, неземного иконного пространства, отвечающей метафизической значимости образа. Рафинированность цветовой гаммы и изысканно-усложненная манеры письма «Ангела Златые власы» свидетельствуют о его византийском происхождении.
Доска липовая цельная с ковчегом и со следами двух торцовых шпонок.
Kliknite za proširenje...
 
eremita:
Православне иконе су исписане на црквено-словенском(са неким веријантама) или грчком... али на латинском ??? То први пут чујем у животу... уосталом, питам се како онда ти људе врше службу Божију и све остало??? На енглеском??? Како певају???

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9577542&postcount=1
Kliknite za proširenje...

Pa ako vrse sluzbu na Staroslovenskom a ne na grckom sto ne bi na nekom drugom jeziku.

Nisu samo Sloveni pravoslavci.

Ovo je Rumunska Pravoslavna ikona:
icon-trinity-romanian.jpg
 
Poslednja izmena:
Jos jedna Rumunska Pravoslavna ikona


dmo03.jpg


http://www.comeandseeicons.com/i/dmo03.htm

Saint Irina

May 5th
Troparion (Tone 1)
Christ our God has called thee Irina, for thou grantest peace to those who hasten to thy church with hymns. Thou dost intercede for all before the Light-creating Trinity. Together we celebrate thy memory as we magnify God Who has glorified thee.

Saint Irina lived in the Balkans in the first century. Some say she was Persian, but the Slavs and the Serbs claim her too. She was baptized by St. Timothy. When she converted to Christianity her father sought to have her put to death, but instead was himself converted by her. Four different kings, other than her father persecuted and tortured her for her faith. No matter what they did, they could not kill her. More that 10,000 pagans were converted to Christianity by her preaching and through witnessing the grace of God upon her while she was suffering torments. She finally laid herself in a grave and commanded Appelianus to close it. Four days later, they opened the grave and her body was not in it. Thus, God honored Irina by translating her body to the kingdom of Heaven. The Emperor Justinian built a magnificent church in Constantinople in her honor. The name "Irina" means peace in Greek. The inscription on this icon is in Romanian. Irina is the same as Irene in English.

This Icon is by the hand of Dorin Marian Orzetic of Romania.
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top