Snajke i zetovi

Dragi roditelji,

slušam i u RL i na forumu razne komentare i baš se čudim. Toliko se čudim da počinjem da sumnjam da li sam ja sa druge planete

Koliko vam je važno da vaše dete izabere sebi muža/ženu prema vašim kriterijumima?

I kakvi su vam kriterijumi? Da li ih uopšte imate?

I koliko ćete "pritiskati" svoje dete ako vam detetov izbor ne bude po volji?

Imate li neko iskustvo iz RL koliko su roditelji u pravu kada se protive i da li je bolje insistirati na sopstvenom mišljenju ili smatrate da dete treba samo da bira (što je moje mišljenje)?

Ali nećemo komentarisati ekstremne situacije kada im je život ugrožen i osnovna egzistencija. Tu se svi slažemo, zar ne?

Нисам родитељ, али знам да је мој отац једном јаааако био управу за дечка са којим сам се дуго забављала.
Само је рекао ''он није за тебе''...нико није бранио везу, али се мало по мало показивало да је тата био управу.

Ја моје волим да чујем, кад имају да кажу нешто аргумантовано у том смислу.
Често стану и на супротну страну.
Труде се да буду објективни.

А такви су и родитељи мог драгог.
Кад смо почели везу, снимила сам да ме шацују итекако, али мислим да је то природна реакција.
Иначе, супер су му родитељи и лепо се слажемо.
Мајка му је дивна жена.

Али, постоје и они родитељи који дају себи превише за право.
Знам и такве случајеве: мајка сестрине другарице је сматрала да извесни дечко није добарза њену ћерку јер су његови родитељи билирадници, а они су професори на факултету.

И разбуцала им је везу.
При чему мислим да јој ћерка више никад није успела наћи човека који је воли онакву каква је, а да се нису пре тога залепили за њену лову, стан, кола, статус...ето, пример кад је мајка због сопствене несвести наудила ћерки.

Има свега.

Tema osetljiva...mislim da roditelj ima OBAVEZU da prokomentarise izbor svog deteta,da upozori na sve dobre i eventualno lose cinjenice u vezi sa izborom,bez obzira na stav svog deteta o tome.Nase iskustvo, koje nasa deca tek sticu jer su na pocetku, nas uci da je pametnije sa nekim stvarima suociti se na pocetku VEZA...jer posle moze biti kasno.
Ako ste pravilno vaspitali svoju decu ...ona ce respektovati vase savete...i verovatno doneti prave odluke.
Moj stav je isti za sina kao i za cerku:NE MORAS NISTA PREDUZETI AKO NE ZELIS IZBOR JE TVOJ -SAMO SE SUOCI I VIDI MOZEZ LI NAPR. TO DA PRIHVATIS I SA TIM DA ZIVIS.KAKAV GOD IZBOR NAPRAVIS MI CEMO GA PRIHVATITI,A TI DOZIVOTNO IMAS NASU PODRSKU I SVOJE MESTO-TO NIKO NEMOZE DA PROMENI.

Ja lično mislim da roditelj ne treba preterano da utiče na izbor svog deteta.
Dugogodišnjim vaspitanjem se na neki način kod deteta stvara "zdrav razum" po tom pitanju.
Kada dođe do konačnog ishoda, po meni je najbolje ne mešati se previše.

Ja sam uvek zastupala teoriju da treba sama da napravim izbor pa ako i pogrešim, ne mogu nikoga kriviti. Tu teoriju sam zasnovala na maminom iskustvu. Ona se ceo život žalila kako su joj roditelji upropastili život jer su je naterali da se uda za mog oca.

e ja sam se udala za čoveka koji isprva nije bio baš po volji mojima, ali ja ih nisam mnogo ni pitala, već sam otišla u drugi grad i - udala se
prihvatili su mog muža, nisu imali izbora
verujem da ih je bolelo, ali ...lepo se slažu kad im odemo u goste, a i oni često dolaze, sad kažu da i nije loš...
kad moji stasaju za ženidbu, trduću se da odmah prihvatim njihov izbor, reći ću svoje mišljenje, ali neću insistirati ni na čemu.

Smatram da treba dati savet, ako roditelj vidi ono što njegovo dete ne vidi,
nije uzalud rečeno ljubav je slepa.....samo ne treba preterivati u tome, ko
zna da li i roditelj baš sve vidi realno, jer njegovo dete je njegovo i to zna
da bude jako komplikovano.

Nekad roditelj ne vidi mane sopstvenog deteta, a zato u tuđem vidi 1001,
što nikako nije dobro ni za koga.

Uvek sam za opciju ne mešanja, svako se mora naučiti na svojim greškama,
a i malo njih znam koji su baš poslušali roditelje, na svoju sreću ili ne, ali
to je njihov izbor, pa iako je loš, njihov je. Ne mogu nikog kriviti za to, ne mogu
se ljutiti, i prebaciti nikom ništa.

Svi smo mi kovači svoje sreće, i ne mora meni da se dopadne sve što vidim,
ali kriterijumi su nam različiti, jer ma koliko naša deca bila naša, oni su jedinke
za sebe. Imaju svoje prioritete, svoje osećaje za dobro i lepo, koje smo im mi
kao malima probali da usadimo, ali život, razna dešavanja, to mogu donekle da
promene.

Moja jedina želja je da moja deca budu sretna danas, sutra, a hoće li meni biti
sve po volji.....naravno da hoće....dokle god bude na licu mog deteta titrao osmeh
i dok god ne budem u vazduho osetila njihovu nesreću i tugu...ja ću biti sretna
majka.

U duhu vasih prethodnih postova se slazem....
Ne treba se mesati, ali staviti do znanja svoje misljenje ako dete pita.
Treba ga pustiti da samo odraste, da samo napravi pravi izbor u zivotu, a biti tu pored i naci se kao oslonac kad taj izbor bude pogresan, jer ce prvo imati nekoliko pogresnih izbora dok ne bude ispravan.
I da li je neophodno da nasa deca dele sve stavove o nekoj osobi kao i mi? Naravno da ne.
Decu treba pustiti da imaju svoje misljenje i svoj stav o bilo cemu, pa tako i o osobama sa kojima zele da podele svoja osecanja.
Ako im budemo stalno punili glavu, nece izgraditi svoje misljenje i svoj stav, a to je osnovno, najbitnije u zivotu.

Pa ipak, jako često sam prisustvovala ili slušala o otvorenom sukobljavanju roditelja sa decom kada dete izabere za budućeg partnera nekoga druge nacionalnosti, a naročito vere.

Čak idu dotle da čim dođe do zabavljanja sa takvom osobom, nastaju problemi.
Šta mislite o tome? Zašto je to tako?
Meni je to suludo.

Po meni su to gluposti...
Jos vise me nerviraju prikriveni nacionalisti, dakle oni koji u vecem drustvu pricaju kako su tolerantni, kako ne gledaju na to ko je koje nacionalnosti ili vere, a u uzem krugu porodice i bliskih prijatelja pljuju po svakome ko nije kao oni...

U startu roditeljima treba zapusiti usta..uvek ce naci neku manu kao da im neko oduzima svoje cedo

Po svim kategorizacijama i merilima, ja sam grozna snaja... Trudim se da lepo i kvalitetno živimo bez
ikakvih uticaja sa strane, da naš život bude zaista naš život... Zbog toga me nema gore...
Kako zaboga da ti niko ne kroji kapu?

Moji se nisu mesali necu ni ja...
Iskreno iako sam ocekivala da ce kada im kazem da mi je buduci suprug 12 godina stariji od mene da reaguju oni su se samo osmehnuli i rekli ok.Hvala im.

Pa ja sam rekla kako bi trebalo, ali da li cu bas tako postupiti.....ne znam.
Roditeljstvo je tako da mozes biti maximalno dovoljno dobar i to ti je najvece postignuce.
I prema tome, verovatno cu i ja nesto reci, ne verujem da cu biti nema i reci super sine a da ni ne obracam paznju, tesko....
Sve je to deo zivota, i meni su moji drzali lekcije, pa sam se ja borila za svoj zivot i stavove i ne vidim ni da je takav put ista gori od onog kome roditelji sve aminuju....

Moja mama je uvek govorila; a sigurna sam da ću i ja tako - ako je moje dete srećno, i ja ću biti. Da ne bude zabune - bilo je momaka sa kojima sam bila u vezi, i ja sam ih obožavala; ali zbog već jel' nečega - ja sam bila tužna, plakala sam, imali smo problema. I bilo je svađa i sa njom - aaaa, on se tebi ne sviđa, a ja ga volim; ali njeno uvek smireno je bilo - žao mi je, ali ja samo vidim koliko ti patiš pored njega, a imaš sve preduslove da uz nekog drugog momka budeš srećna.
I kako stoje stvari, bila je u pravu. Do mog sadašnjeg muža I bila je protiv njega (ne bez razloga ) sve dok nije došlo do toga da se mi venčavamo. I nikad više ništa protiv njega nije rekla. U početku je bila 'iza' i govorila - ako ti bilo kad šta zatreba, ja sam tu, mada sam se nekad i na to ljutila jer mi je izgledalo kao da još uvek nema poverenja u NAS. Sad je baš sve u redu. On je valjda opravdao to što je ona smatrala da treba; i super su mi; zovu se tašto i zete i smešni su

Eto, ja veruejm da je sve u tome - ako je moje dete srećno uz tu osobu; i ja ću biti

Uh, 'ajde prihvatam i drvlje i kamenje, ali moram da kažem... Svašta sam doživela, možda ste vi bili malo zaštićeniji i pošteđeniji, ali da imam ćerku i da hoće da se uda za Muslimana, ono nekog da mu ona bude otprilike treća žena; ili da treba da nosi feredžu i sl. Ja bih bila protiv...
Odmah se izvinjavam svima koji su te vere, ili su im supružnici; a stvarno sam iskrena... Nemam ništ aprotiv, ali baš da nij emoje dete u pitanju.
Eto

moji roditelji su bili u pravu kada su mi branili vezu sa jednim deckom.
iako sam bila dobra, fina i poslusna devojcica, uvek medju najboljim djacima, sportista... toliko o uticaju vaspitanja-osim poneke sitnije zamerke generalno nemam primedbe na stav mojih roditelja i na sve ono sto su mi pruzili... uspela sam da se zaljubim u jednog vrlo loseg decka.
neradnik, skolu je napustio posle 8 razreda, pijan je dolazio u skolu, tukao se i tako, da ne ulazim u detalje, nisu bas lepi...
tako sam se ja zaljubila, oni su mi branili, ja sam se svadjala sa njima, bila sam tvrdoglava. i ta veza je trajala i trajala... ma uzas. nisam zelela da slusam sta mi pricaju.
e da ne davim vise, nemam nameru da se mesam u veze moje dece, bar ne direktno, ali imam nameru da skupljam drustvo kod nas, i ne samo drustvo vec i tog nekog momka i tu neku devojku, eto, to mi je neka taktika.
dakle, planiram da im dozvoljavam da dovedu koga hoce i kada hoce (to recimo kod mojih nije bas moglo), planiram da ih vozim i dovozim sa zurki, rodjendana, u bilo koje doba noci, tako da ne izgleda kao direktno uplitanje vec zelim da izgradimo neki "drugarski" odnos, sa decom i njihovim prijateljima.
(ovo drugarski je pod znacima navoda jer se ipak nadam nekom autoritetu).
sta vi mislite o tome, da ne otvaram posebnu temu?

mackice
tvoje dete moze da bude srecno i uz osobu koja ga i psihicki i fizicki maltretira-veruj, jer govorim iz iskustva, ali tesko da roditelj moze da bude srecan kada to vidi. meni je to tek sada jasno, tek sada shvatam koliko je njima bilo tesko i koliko su bili u pravu.
ali dokazi ti to devojcurku od 15 godina.

nisam mislila da cu ikad ovo reci ali moji su bili u pravu kad su mi branili da budem s jednim deckom
ali tada je bilo tesko da to vidim,sem toga oni nikako nisu mogli da spoznaju da on meni daje nesto sto mi je tada bilo potrebno(nije to sto ste prvo pomislili ) a zbog toga ja sam bila slepa za njegove mane,tj za stetu koju mi je pravio a stvarno jeste,ne bih volela da moje dete naleti na takvog partnera u zivotu
i da nisam sama shvatila oni svakako ne bi uspeli da mi otvore oci,i bilo bi tu i teranja inata koliko i osecanja prema njemu
ovako u jednom momentu sam skapirala kako me on vuce na dole,i otisla na okrutan nacin,posle nekog vremena (3-4 god) sam saznala da je preziveo rak i pozvala sam ga,da vidim kako je ,medjutim shvatih da je ostao tamo gde smo nas dvoje bili kad smo se rastali a da sam ja "avansovala" oho ho i to je bilo poslednji put da smo se sreli
eto my story
(sad citam,isto ko youbetterstop tako neki profil je bio)

mackica ns:

Uh, 'ajde prihvatam i drvlje i kamenje, ali moram da kažem... Svašta sam doživela, možda ste vi bili malo zaštićeniji i pošteđeniji, ali da imam ćerku i da hoće da se uda za Muslimana, ono nekog da mu ona bude otprilike treća žena; ili da treba da nosi feredžu i sl. Ja bih bila protiv...
Odmah se izvinjavam svima koji su te vere, ili su im supružnici; a stvarno sam iskrena... Nemam ništ aprotiv, ali baš da nij emoje dete u pitanju.
Eto

Kliknite za proširenje...

joj i ja ovo isto
a mogu da pricaju ljudi koji ne znaju sta je to,al kad vaspitas dete u hriscanskom duhu(ja jesam ateista ali ucim dete hriscanskim vrednostima) nije mi moguce da ono moze da bude srecno u svetu islamskih vrednosti,ucis ga monogamiji ,kako moze da prihvati druge zene svog muza...
sad,ako ode sta cu ja,ostajem mama,ali bolelo bi me uzasno

Софија:

али знам да је мој отац једном јаааако био управу за дечка са којим сам се дуго забављала.

Kliknite za proširenje...

YouBetterStop:

moji roditelji su bili u pravu kada su mi branili vezu sa jednim deckom.

Kliknite za proširenje...

LindaLee:

nisam mislila da cu ikad ovo reci ali moji su bili u pravu kad su mi branili da budem s jednim deckom

Kliknite za proširenje...

eto, i mi sad to sve znamo, i dobro znamo kako smo se tada ponasale i kako nismo zelele da prihvatimo njihove savete i kako smo mislile da smo najpametnije.
i kada nasa deca sutra budu u nekoj slicnoj situaciji (daleko bilo ) sta uraditi?

YouBetterStop:

eto, i mi sad to sve znamo, i dobro znamo kako smo se tada ponasale i kako nismo zelele da prihvatimo njihove savete i kako smo mislile da smo najpametnije.
i kada nasa deca sutra budu u nekoj slicnoj situaciji (daleko bilo ) sta uraditi?

Kliknite za proširenje...

sto je najgore ne znam
ako branis u fazonu "on je takav,on je onakav" ne pomaze 100%
kako predstaviti njegovu stranu na adekvatan nacin,da dete to shvati i prihvati
aj neko pametan pli

Ja mislim da bih više pričala o lepim stvarima koje drugde mogu da se dobiju, pa da oni sami ukapiraju šta ne dobijaju, ili šta gube... Nasuprot negativnim u konkretnoj vezi.
Ma, nadaš se da će shvatiti sami, uz tvoje 'guranje'

Na izbor moga deteta je nemoguće uticati.
Nikada i nije bilo moguće, od dana rođenja... Imam tvrdoglavo dete, i sa tim moram da živim, a pri tome da ipak ne dozvolim da upada iz greške u grešku...:???:
E, pa, pošto sam na vreme shvatila s kim imam posla , kompletno vaspitanje sam podredila izgradnji velikog poverenja između nas, i slobodnom izražavanju mišljenja, sa obe strane, a da se ona druga ne uvredi.
Kad primetim neku osobinu kod izabrane osobe, da se tako izrazim, za koju smatram da može kasnije da škodi mom detetu, ja skrenem pažnju na to, i ne očekujem da me posluša - jer i neće - odmah; ali, upamtiće, i setiće se toga, kada zatreba - a važno mi je da uvek zna da ima moju podršku - i kad greši, i da nikada ne treba da kažem: "Jesam li ti rekla..."
Inače, samo mi je bitno kakav je čovek i da li poštuje moje dete, a za ostalo moraju sami da se pobrinu.
A meni je svako zlatan, sve dok je moje dete srećno...pa sve da ima i dve glave...

Jedino preko čega ne bih mogla preći je kriminal.

Uvek sam za to da treba i cuti tudje misljnje.U nekim godinama,roditelji su sigurno jedini koji mogu zaista da nam daju pravi savet i da primete neke stvari koje mi,nasi prijatelji ne mozemo uociti.Iskustvo zlata vredi.A opste je poznato-mladost ludost.....vidimo ono sto mi zelimo da vidimo,dovoljno smo odrasli da donosimo sami odluke,a premalo zreli da da bih smo uvek doneli i ispravne odluke.Naravno,ovo kada kazem mislim na neke mladje ljude i nezne godine....
Nekoliko puta sam se da tako kazem,dosla u sukob sa rodtejima zbog mojih veza.Nisu to bile neke ozbiljne svadje vec samo sam ja bila zaljubljena i zaslepljena,oni su mstrali da te osobe nisu za mene.I uvek su bili u pravu.I sreca je sto iako ih ja mozda ne bih poslusala odmah,ta njihova ''kritika'' i misljenje su mi ostajali negde u podsvesti....pa sam mozda i izbegla neku patnju i ruzne dogadjaje.A nisu imali neki detaljan uvid u moj ljubavni zivot....znali su onoliko koliko sam ja htela da znaju.
Zato smatram da je jako vazno poverenje.sa svojom cerkom zelim to da izgradim....da moze slobodno,da mi prica o njemu,dozvoli mi da ga bolje upoznam posredno ili neposredno....nije vazno.Sve u granicama normale,ali cinjenica je da roditelji mnogo vise o nekim stvarima nekad znaju od svoje dece.Uostalom,tu smo da ih usmerimo i naucimo necemu.
Nemam neke predrasude o naciji i veri...naravno sve zavisi od slucaja do slucaja....ne bih volela da sutra bude sa nekim koje recimo zbog vere ili porekla ekstremno razlicit od nje,da joj bude mnogo tesko da se uklopi i prilagodi....tada bih,verovatno imala nesto protiv.
Bitno je da bude to normalna i zdrava osoba,da nema neke bitne poroke i naravno da je voli.

Moje dete je malo, ali već sada ima svoj stav , tako da teško mogu uticati na promenu istog.
No, vezano za temu. Mislim da je pogrešno mešati se u izbor deteta. Sve je to stvar ličnih afiniteta, želja, očekivanja. Dete možemo profilisati, dok je manje, da izgradi kriterijume, i da nauči da ne pravi velike greške. Doduše, ko garantuje da je i naš stav ispravan?!
Gledajući iz vizure mog iskustva, i nemešanja majke u moj izbor, ne mislim da je to pogrešno.
Treba pustiti dete da izabere, jer dok dođe do čina trajnijeg vezivanja, uobičajeno je da prođe kroz više veza i što-šta nauči o karakteru svoje partnerke, ili partnera za devojke.
Šta znači prisiljavati dete da bira partnera po našoj želji, a dete je već izgrađena ličnost, i želje mu se razlikuju od naših?
Naravno, ne bih tolerisala ekstremne situacije nikako, i to bih jasno stavila do znanja, ali je, opet, konačna odluka na njemu.
Da, ako to može koristiti i ako to traži od mene, mogu mu izneti svoje viđenje te osobe, ali nije neophodno.
Eto, i ja sam nečija snajka, sviđalo im se to ili ne.

Ja se neću preterano mešati svojoj deci, ali ću iznositi svoje mišljenje ako me budu pitali.
To govorim iz perspektive ćerke.
Kada sam bila klinka, bila sam užasno tvrdoglava i večiti kontraš (još uvek naginjem tome, ali se maksimalno trudim da iskorenim).
Elem, moja majka je prema meni izgradila prilično liberalan odnos pun poverenja. To je značilo da mi je dozvoljeno da sama donosim odluke, ali da mama uvek bude u toku. Ona mi je uvek bila najbolji prijatelj i oslonac. Nadam se da ću to isto uspeti i sa svojom decom.

Ali (uvek ima neko ali), iako je mene učila pravim vrednostima, jednog mog dugogodišnjeg momka je volela jer je bio fin i finansijski dobro situiran (što znači tata mu je bio zaleđina).
Kada sam to shvatila nakon nekoliko njenih usputnih komentara, moja mama je užasno pala u mojim očima. Za mene je to bila izdaja. Ta moja veza se na maminu veliku žalost okončala jer sam bila nesrećna sa tim momkom (bio je strašno ljubomoran i sputavao me je u svemu - želeo je domaćicu koja sedi kući i gaji decu, ne daj bože da radi iako to želi itd...).
Ali u celoj priči me je pogodila mamina reakcija. Nije bilo naročito važno što sam ja nesretna jer je ona smatrala da preuveličavam. Nagovarala me je da se preispitam, naročito kada sam odmah posle njega našla momka koji je bio dobar i bez dinara. Nije joj bilo važno što je on vredan i trudi se, ali nažalost nije imao finansijsku zaleđinu pa je morao sam da se probija kroz život. Pri tom nije bio fakultetski obrazovan što je za moju majku bilo - kuku lele!
Pozivala sam se na njen primer gde se ona udala za "dobru priliku" koja je vremenom postala loš muž (po njenim rečima), a finansijska situacija je sa godinama postala teško podnošljiva.
Došlo je dotle da ja mojoj mami objašnjavam da novac nije odlučujući i da to njeno "ne može se živeti od ljubavi" ne pije vodu. Novac je vrlo relativna stvar - danas imaš, sutra nemaš. Pogotovo u našoj državi.
Pri tom, bio je nepodoban jer je bio druge nacionalnosti! A mene su celog života učili da je to nebitno - ljudi su ljudi!

Sad se raspisah, ali moje pitanje je sledeće: zašto kada su naša deca u pitanju sve postaje preteća opasnost?
Kapiram da želimo najbolje svojoj deci, ali ništa nije garancija za sreću.

Da rezimiram: I za mene će biti prava osoba ona koja moje dete čini srećnim.
I ništa više!