Ко, како и на чему воза србе, или апокалипса на српски начин
Генијалност садашњих властодржаца, као и оних такође демократских који су им претходили, састоји се у томе што су сели на народну грбачу, тојест узјахали народ и тако га воде жедног преко воде.
Док мамуза у слабине боде
Плива Србин жедан преко воде.
Управо смо сведоци како се то чини. После поменутих пруга, ауто пут Хоргош – Пожега је следећи пројект(ил) који ће нас погодити по џепу. Али, не треба имати добро знање из математике и бујну машту па одгонетати милионске износе у страној валути који се врте у овом послу, већ само сабрати неколико чињеница које су допрле до јавности и тако доћи до истине.
И од пруга и од пута
Народ горке сузе гута.
Муљажа је започета тиме што је тадашњи министар Велимир И. упорно крио уговор од јавности и тек кад више није могао показивање истог да (од)лаже, представио га је, али без битних елемената прогласвиши то строго поверљивом интелектуалном својином. Желећи да одобровољи стране инвеститоре министар је одобрио да банкарска гаранција коју је Алпина дала уместо сто милиона евра буде десетоструко мања.Развој догађаја је показао да то ипак није било довољно. Нова влада похитала је да уговор прогласи штетним и да га раскине, али, (о још једног чуда у земљи чуда), спремна је да концесионару чијом кривицом до изградње ауто пута није дошло, плати трошкове, уместо да наплати какву такву гаранцију и буџет допуни средствима, која би јој омогућила преко потебну набавку још жирафа и других живуљки за ЗОО врт у Јагодини.Логичан је закључак да се Алпина Пор не боји да уђе у међународни спор зато што држи кеца у рукаву са којима је упозната како бивша, тако и садашња власт. Али, не и народ.Од пропалог посла ће се окористити сви учесници. Али не и народ. Неусуђени градитељи ауто пута су управо зато јер имају скривене (за јавност) адуте јасно и немилосрдно изјавили:
„Паре из буџета
Наша су сад мета“.
Помињање жирафе односно особе која се доводи у везу са њом, Драгана М. - П. у овом (кон)тексту није случајно, пошто је и он помогао да се овај случај покаже у пуној лепоти.Наиме, у једној скупштинској расправи Велимир И. је поткачио Драгана М. - П. који је користећи право на реплику накострешен (да ли је ово могуће код ове особе?) опоменуо Велимира И. да пази шта прича, јер и он има што шта да каже о њему, нашта је Велимир И. ререплицирао помирљивим тоном и извинио се колеги посланику. Ово чудо у парламенту земље чуда - да се посланик опозиције извини посланику позиције, веће је чак и од оног чуда које би направило раздељак на глави поменутог Драгана М.-П. Народ би рекао врана, врани оче не вади.
Тако нежно рече врана врани
„Не дирај ме на истој смо грани“.
О каквом се ту прљавом вешу, или боље речено жутом ради (јер веш и још по нешто постаје прљав(о) чим пожути), постаје јасно када се повеже прича о концесији и прича о уласку НС у владајућу коалицију. Противно свој правној логици, кривац за раскид уговора тражи накнаду трошкова за које јавност не зна колики су, али су носиоци прљавог (жутог) веша итекако упознати, као што добро знају и од чега се ти трошкови састоје. Влада је спремна да их плати, за ту спремност. Велимир И. је спреман да напусти опозицију и пређе у владајућу коалицију. Трошкови концесионара се поред датих провизија могу увећати и за оне које ће бити дате новим преговарачима , при чему је испред владе за те послове задужен и као такав јавности представљен Оливер Д., док је први који је покренуо питање концесије Млађан Д. Преласком Велимира И. у супротни табор ће и Коштуници бити задат озбиљан ударац. И све ће то платити пуниоци буџета – житељи земље чуда. И опет ће се то гурнути под тепих заборава. И опет ће се ујединити Веља и фотеља. И све ће то народ позлатити.
Чим се плате те паре Алпини
Ето Веље у новој средини.
Но још две афере уз чувене кофере, које су већ гурнуте под поменути тепих и везане су за остале видове транспорта и самим тим (чудне ли случајности) за министарство саобраћаја, односно тадашњег министра Велимра И. треба такође поменути овом приликом. Прва је изградња терминала на аеродрому „Никола Тесла“ која је била поверена „Дајнакору“, фирми чији је један од власника Вилијам Вокер. Овај скандал се састоји из два. Први је, што је посао и могућност да заради добио човек који је најзаслужнији за бомбардовање Србије (ваљда су му се зато аеродроми и авиони осладили па су наши политичари желели да овом заслужном човеку омогуће да у нашој држави упражњава омиљени хоби), а други је што је истој персони одлуком непознатих особа (које ће то и остати) омогућено да због одустајања од изградње терминала не плати уговором предвиђему гаранцију, јер наше вође нису желеле да увреде овог српског доброчинитеља.Вероватно мислили да се поменути непријатно осећа и да му је то довољна казна. Уз то нису хтели да којекаквим казнама кваре добре односе са Четвртим рајхом. Министарство саобраћаја (опет Велимир И., oпет гаранција која није наплаћена) је пребацивало одоговорност на аеродром, аеродром на министарство, тужилаштво се није заинтересовало за ове папире, оно је заузето пошто су папири који се лепе по фасадама много већа друштвена опасност. Портпарол МУП-а је поводом тога дао кратки изјаву:
„Ко лепи плакате
Њега ће да млате“.
Друга афера је набавка чувених половних возова по вишеструко већој цени од реалне. Док се неукост добављача може разумети јер је са продаје гардеробе прешао на продају возова, није баш потпуно јасна неукост бившег кафеџије, директора железница Србије Михајла Ш. – кадра - Велимира И. (који је то још увек, иако је његов ментор у опозицији - што је још једно чудо у земљи чуда), јер је бавећи се претходним занимањем свакако научио да добро сабира - осим ако за овај посао није оправдање што је цех опет платио народ земље чуда, а не умеш(а)ни из сопствених. Заправо и овде се показала ефикасност транзиционог модела, јер је извршена транзиција из много народних у мало других џепова, али, су се ти џепови налазили на правим местима и код правих људи.Осим тога, ови су без дна, а они први све више шупљи.Наша елита се само хумано и алтруистички побринула да новци из шупљих, а тиме и несигурних џепова пређу на безбедно место. Неки су тада, а и сада певали овим и другим поводима:
„Баш је свет много леп
Напуњен ми опет џеп“.
Међутим, није све тако црно као што изгледа. Српски властодршци су мислили на све. Уштеда у буџету ће се направити, пошто ће се издаци за инфраструктуру смањити, јер ће се и територија Србије заслугом владе (в је мало пошто је и Србија све мања) и председника умањити. Мања територија значи краће путеве и железничке пруге, а тиме и мања давања за ове сврхе. Истовремено то значи и мањи ваздушни простор, па ће престати и потреба за аеродромима и авионима. Ваздушни транспорт ће обављати Срби – тетреби власторучно (или је бољи израз властокрилно), ношени ЕУфоричним ветровима.
Наше пруге биће краће
За то народ опет даће.
И тако што би народ реко’ Млађан Д., за Велимира И., Оливер Д: за Млађана Д. Михајло Ш. , за Оливера Д. Милутин М. (градитељ брзих пруга, а сада брзих путева –„Треба људима платити“) за Михајла Ш. и ишчупаше Велимира И. из неприлике, обавеза према Алпини и опозиције. Ма ко сад сме да се дрзне и да каже после свега изнетог, да позиција и опозиција не сарђују лепо ради доборобити небеског народа?!
Један другог за афере држе
Да им лепо дође што пре, брже.
Све њих и нас на квадриги или народски речено четворопрегу воза (путевима, пругама, ваздухом) Борис Т. Овај четворопрег јашу четри јахача српске апокалипсе: Корупција, Лаж, Пљачка и Превара. Кочијаш (овај је фин, такорећи фински, још мало као Ахтисари чије дело спроводи у дело, углађен, ЕУропски, а не тамо неки српски који псује ко'кочијаш) урављајући ајгирима и јахачима, тепа им и певуши на уши оно што му је у души:
„Моји коњи, моје бесне але
Нема среће без Србије мале“.
За љубитеље историје уметности (којима и сам припадам), информација - квадрига је красила кров једног од од седам светских чуда - гроб персијског владара Маузолоса у Халикарнасу.Немачка квадрига којом је награђен Борис Т. је украс и понос житеља земље чуда, поготово њеног власника. Хоће ли лауреат успети да нас све смести у маузолеј и хоће ли остати довољно Србије да се и сам маузолеј смести, хоће ли ова квадрига бити и украс таквог маузолеја?
Кад сви Срби дођу на небеса
Биће добри – дата им је беса.
Нови Београд
П.С. Ликови ове жуте хронике су означени именом и почетним словом презимена као што се то чини са протагонистима црних хроника, где им је и место.
Љубиша Спасојевић
