Otkazi u državnom sektoru

Svi ljudi koji su nezadovoljni položajem u privatnim firmama, kao i koliko su opterećeni poslom, gledaju da što pre pobegnu u državni sektor jer je tamo lakše. Svi su znali ali nisu verovali da će početi jednog dana kaiš da se steže i u državnom sektoru, jer prosto ne može tako malo da se radi a da se imaju solidna primanja... Kako stvari stoje, od nove godine će to doći i u Srbiju. Kakva su vaša razmišljanja na tu temu?

kad vidim koliko ih sedi u upravi prihoda ,socjalnom ,opstini ...pomislim krajnje vreme je odavno proslo da se nesto ucini.A onda vidim opstinskog vozaca otisao u penziju a novi sofer je njegov sin i ukapiram da je ovo obecana zemlja za sve na budzetu.

Ja upravo ulazim u tu kategoriju ljudi koji su pobjegli u državni sektor. Nisam to uradila zbog količine posla jer sam radoholik. Uradila sam to zbog nepoštovanja radnika u privatnom sektoru. Dakle, svi su bili spremni da mi priznaju sposobnost i zalaganje, ali plata je i dalje bila socijalna pomoć. Nisam imala pravo na pun godišnji odmor, bolovanje ili uopšteno lični život. Zbog toga sam zapela kao luda i uspjela da se ubacim u državni sektor. Ne znam kako je u drugim organima ovdje ili kod vas u Srbiji, ali ovdje se radi punom parom. Posla nikada ne manjka, postoje norme, rad u smjenama, rokovi, stimulacije, degradacije, ocjena rada i slično. Dvije negativne ocjene mogu dovesti do otkaza. Nepoštovanje discipline takođe može biti problematično. Postoje testiranja sposobnosti i znanja radnika. I to može uticati na radni status. U narednom periodu predviđeno je da državna uprava zapošljava samo visoko obrazovane ljude. Ljudi sa srednjom školom imaju pravo da upišu fakultete i ispoštovaće se rok koji im je potreban da ga završe. Ukoliko to ne žele prijeti im otkaz ili dokupljivanje radnog staža do penzije zavisno od dužine radnog staža koji su ostvarili. Dakle, mit o debeloj 'ladovini je definitivno mit. Ono što mi ovaj posao čini izuzetno dragim je poštovanje radnog vremena, godišnjeg odmora, dnevnog odmora i poštovanje radnika uopšteno. Ne mogu tvrditi da ne postoje neradnici u državnoj službi i s njima se ne završava po kratkom postupku kao u privatnom sektoru, ali ne mogu više da se provlače kao nekada. U svakom slučaju, mnogo mi je ljepše sada nego kada sam radila kod privatnika.

della:

Ja upravo ulazim u tu kategoriju ljudi koji su pobjegli u državni sektor. Nisam to uradila zbog količine posla jer sam radoholik. Uradila sam to zbog nepoštovanja radnika u privatnom sektoru. Dakle, svi su bili spremni da mi priznaju sposobnost i zalaganje, ali plata je i dalje bila socijalna pomoć. Nisam imala pravo na pun godišnji odmor, bolovanje ili uopšteno lični život. Zbog toga sam zapela kao luda i uspjela da se ubacim u državni sektor. Ne znam kako je u drugim organima ovdje ili kod vas u Srbiji, ali ovdje se radi punom parom. Posla nikada ne manjka, postoje norme, rad u smjenama, rokovi, stimulacije, degradacije, ocjena rada i slično. Dvije negativne ocjene mogu dovesti do otkaza. Nepoštovanje discipline takođe može biti problematično. Postoje testiranja sposobnosti i znanja radnika. I to može uticati na radni status. U narednom periodu predviđeno je da državna uprava zapošljava samo visoko obrazovane ljude. Ljudi sa srednjom školom imaju pravo da upišu fakultete i ispoštovaće se rok koji im je potreban da ga završe. Ukoliko to ne žele prijeti im otkaz ili dokupljivanje radnog staža do penzije zavisno od dužine radnog staža koji su ostvarili. Dakle, mit o debeloj 'ladovini je definitivno mit. Ono što mi ovaj posao čini izuzetno dragim je poštovanje radnog vremena, godišnjeg odmora, dnevnog odmora i poštovanje radnika uopšteno. Ne mogu tvrditi da ne postoje neradnici u državnoj službi i s njima se ne završava po kratkom postupku kao u privatnom sektoru, ali ne mogu više da se provlače kao nekada. U svakom slučaju, mnogo mi je ljepše sada nego kada sam radila kod privatnika.

Kliknite za proširenje...

Evo kod nas isto u jednoj takvoj firmi, slicna kao tvoja, otpustili su oko 200 radnika,
razlog ekonomska kriza u svetu.Sve to zavisi od firme do firme.Meni je recimo sasvim ok
kod privatnika, jos malo da je plata veca(toga nikad dosta),onda bi bilo super.

Della, baš mi je drago da se sredilo. Uopšte generalno mi je drago da postoji nada da se to reši. Ja radim privatno, ali stvar oja zna da me iznervira do maksimuma je nerad koji vlada u poreskoj upravi (to se jede burek na šalteru, pije se kafa iako su redovi 100m ispred...), opštini, direkciji za izgradnju grada (ma u pola 12 šanse nema da zatekneš nekoga na poslu)... a sve to mi plaćamo. I to debelo.
Vrh priče je - pre izvesnog vremena dolazim na posao u ponedeljak ujutro (radim u strogom centru grada), kad u 8.05 nestaje struje. Zovem da pitam šta se dešava, a u Elektrodistribuciji mi kažu "režemo granje na ulici, pa zbog toga nema struje. Doći će oko 14h." Zamislite, to nije moglo da se uradi vikendom, jer Bože moj, oni ne rade vikendom... a gomila firmi i zaposlenih neka trpi jer oni ne mogu 3 čoveka da nateraju i da plate za rad nedeljom kada u centru radi manje od trećine firmi. Pri tom od one trojice što "režu" to granje, jedan reže, a dvojica sede i tuku pivo. Teška bahatost.

Tranzicija dozvoljava igru mimo pravila i kulture koja vazi u civilizovanim drustvima.
Otkazi nisu trajna stvar nego sansa da se novooslobodjena radna mesta ustupe podobnim ljudima, po rodbinskoj ili partijskoj liniji. Naravno da je trgovina najboljim radnim mestima u rukama celnih parijskih licnosti.
Samo sacekajte pet-sest meseci, da se slegne prasina oko otkaza.
Vrana vrani oci ne vadi.

I to što kažeš.... ima smisla.

hehehe
hoces da kazes da nece vishe biti zena koje pushtaju brkove o troshku drzave i pechatiraju PAPIRNA dokumenta?

Pazi, nemam pojma... čuo sam glasine. Jako mi je samo žao ljudi koji pošteno rade u tim firmama i zaista se trude (ima ih oko 20% najviše), a kao po pravilu takvi uvek najgore prođu, dok se šlihtare, stranački kadar i spletkaroši redovno provlače... to mora da stane jednom i da svi počnu da rade.

otpustice ih kao tehnoloski visak, znaci 12 meseci na birou 100% i jos 12 sa 70% plate... ne bojim se ja za njih, udarnike i pregaoce po opstinskim kancelarijama.
Njihova radna mesta ce biti prazna samo dok se ne slegne prasina.
Onda ce ta, dobro placena radna mesta, biti podeljena izmedju partija na vlasti. Nismo mi prva zemlja koja prolazi kroz tranziciju... vec vidjeno u istocnoevropskim zemljama. Tamo je tranzicija zavrsena, sto na srpski znaci da nista vise nije ostalo da se deli, sve je podeljeno.
Ko uci znace - ko trazi imace!

Problem kod nas je i na jednoj i na drugoj strani. U drzavnom sektoru se kod nas kaze da imas privilegije, a u stvari imas neki normalan odnos poslodavca i radnika. Dok se kod vecine privatnika daje neka plata, a za doprinose gde se uplacuju, uplacuje se minimalac. Jedino strane kompanije koje su dosle rade korektno (Siemens, US Steel, Rauch....), al' treba imati srece, pa se zaposliti kod takvih. Dok vecina njih po radnjama i malim preduzecima radi sve sto gazda naredi, za neku crkavicu i ne sme da se buni jer ce dobiti odmah otkaz, a drugi radnik vec sutra doci na njegovo mesto.
S druge strane u drzavnom sektoru najveci je problem sa salterima i to treba sto pre da se resi. Sto je vise moguce elektronski, a brkate babetine da se sklone odmah ili da ih nateraju da budu ljubazne prema ljudima.
Oni koji rade nepopularne poslove, inspekcija, policija... sa visokom strucnom spremom imaju oko 40-45 hiljada platu, 7.000dinara mesecno za gorivo (ako imaju sluzbeno auto) i sve stize na vreme. Odmori i bolovanja takodje, bez problema. Kad se sve ovo uporedi sa nebuloznim uslovima da zene dobijaju otkaz ako zatrudne u roku od prve 2-3 godine radnog staza, da zaposleni u bankama skoro pa odgovaraju ako dodje do oruzane pljacke, sasvim je jasno zasto svi privatnici i oni koji rade kod privatnika sanjaju o drzavnom poslu. Da se ne lazemo, nije ni u drzavnoj firmi med i mleko, narocito kad se zadje u mutne vode, pa nekom nesrecnom inspektoru sef naredjuje jedno, nacelnik okruga drugo, a pomocnik ministra saziva sastanke i tera da se radi sve po zakonu. U takvim situacijama treba biti pametan pa izbalansirati i zadovoljiti sve strane, a najbolje sto moze da te zadesi u tom trenutku je pad vlade.
Ovakvu situaciju je moja majka imala pre nekoliko godina kada je bila afera u Zorki u Sapcu (gde je pok. Djindjic bio glavni ili njegova zena), kada su hiljade tona stocnog djubriva otisle po celoj Srbiji, Makedoniji, Albaniji..., a na svakoj vreci je bilo zakinuto po 2-3kg i jos nisu ispunjavali 15:15:15 normu (po 15% azota, fosfora i kalijuma)...
Takve situacije su veoma ozbiljne i nezgodne i nekada je u pitanju i vise od posla jer s jedne strane imas preko hiljadu radnika koji prehranjuju svoje porodice i koje ne zanima ko ima koliki udeo u privatizaciji u Srbiji, a s druge strane u politickom vrhu imas dve jake struje gde se ne zna koja je vise upletena u prljave poslove, a zajedno sede u vladi i gledaju jedni druge da smeste. Sva sreca, pa je bas u sred te budalastine pala vlada i sve se zataskalo.

Zatim poslovi u policiji na bilo kom mestu su poslovi sa rizikom gde opet neko ko samo prehranjuje porodicu moze da pogine zbog budale ni kriv ni duzan, a uopste nemaju mnogo vecu platu od prosvetnih radnika ili nekih drugih radnika sa visokom spremom u drzavnoj upravi.

Sve u svemu, sto se prava radnika tice, trenutno mislim da je rad u drzavnoj firmi najbolji, a sve ostalo da je maximalno izrabljivanje radnika. Manji preduzetnici ti iscede svaku volju za zivotom, a strane kompanije ti kobajagi racunaju svaki sekund rada, pa ako radis prekovremeno, oni ti daju nekakve poene, pa povecavaju osnovicu, ne bi li te motivisali i napravili budalu od radnika, a da on misli da radi pravu stvar.

Sve to ima mnogo dublje korene.Zapravo je vrzino kolo.Mora se gotovo sve iz korena promeniti,da bi se vrsile dodatno kozmeticke korekcije tipa nerad u drzavnom sektoru ili potlacenost i obespravljenost radnika.Trebaju se promeniti i zakoni koji kao da su pravljeni bas u svrhu mitologije,da se njima moze manipulisati onako kako to nadredjenom odgovara.Konkretno,kod prizvodnje.Toliko je sve zamuljano,nesto je konkretno i jasno,veci deo nije.Moze se rastumaciti na vise nacina.A ciji je pravi?
I onda kad ne radi ni onaj koji bi trebao da pravi reda,kako ce ostali

Zakoni koji su kod nas donoseni 60ih, 70ih, 80ih su bili toliko detaljno uradjeni i toliko sankcija nosili da im danasnji tzv. evropski zakoni ne mogu ni prici. Najobicnija pekara trebala je da ima 9 odvojenih prostorija (sto je duplo vise nego po danasnjem HACCP sistemu). Zatim zakoni u vezi otkupa, prerade i prodaje voca....
Najveci problem i jeste bio u tome sto oni koji treba da kotrolisu te zakone nisu hteli da primenjuju sve odredbe i odredbe koje oni smatraju da nisu bitne. Nekoliko decenija kasnije se zalimo kako i dalje imamo zakon o ovome i onome vec 100 godina, samo trebaju neka dva ministarstva da se dogovore da pocnu da primenjuju taj zakon. Pa i novi zakon o saobracaju, ne donosi skoro nista novo u odnosu na stari (osim bodova i fenjera po danu, cisto da nas prave ludim). I nekada je obuka trajala 3 meseca o polagala se motoristika, prva pomoc....nekoliko ispita, pa tek onda voznja, a sada se voznja otandrlja za 10 dana i mozes sesti za volan.
Sto se proizvodnje tice, tu je tek zakukuljeno, a kazne su ogromne i nelogicne. Vise niko ne sme da stavi na proizvod "Rok upotrebe:", nego "Upotrebljivo do: ". A za takvu glupost kazna ide i do 100.000 dinara. Ista tolika kazna je i za one koji ne stave adresu na svoj proizvod.
A kad na to dodas da svako tumaci zakon kako njemu volja, dobijes ovo sto imamo danas.

Ivana je u pravu. U stvari, svi ste u pravu dobrim delom... ali se najviše slažem da kozmetika i sitnice moraju da se pretvore u korenite promene. Sredina je negde između. Nije normalno ni da se kod privatnika radi ceo dan za 30 hiljada, ali nije ni normalno da se u državnom sektoru radi 3 sata efektivno za iste pare.... a ovi iz privatnog sektora odvajaju za budžetske korisnike. Apsurd.
Mislim da regulativa mora da se promeni, da smanji broj zaposlenih u budžetskim firmama i da nađe način da ih disciplinuje. Sa druge strane, država mora i prema privatnom sektoru da se otvori sa smanjenjem dažbina na neto prihode radnika, kako bi poslodavci prijavljivali isplaćivali regularne plate, a onda zaoštrili kontrolu oko radnog vremena i sprovođenja prava radnika.

Kod prizvodnje,istina je ima hiljadu i jedna stavka,kad je u pitanju opremljenost prostorija i sama organizacija poslovanja.Zahtevi su veliki.Ali je prepuno rupa,sto omogucava da se raspolaze time.Konkretno,pribor za obradu koji se koristi,mora biti od nerdjajuceg materijala.Pribor u kombinaciji metal drvo,dozvoljen je jedino u prostorijama za skladistenje aditiva.Dozvoljavaju upotrebu nozeva sa plasticnim drskama.....ali je neophodna i sterilizacija u sterilizatorima na temperaturi od oko 360 .Zatim..........Broj i velicina prostorija,ne moraju odgovarati propisaniom,vec mogu biti biti prilagodjene obimu proizvodje.A da bi se dobila dozvola za rad mora taj neko ko izadje da procena.II od njegove licne procene zavisi sve.
U ministarstvu to kosta 3000e.Postoji covek koji tehnicko tehnoloske planove,po preporuci inspektora,a kinta se deli.Dodje li im na zicer neimformisana osoba,vise je i nego podobna ovca za sisanje.
Po pitanju drzavnog i drustvenog sektora razlike u obimu rada,tu svakako ima zloupotrebe moci i polozaja i izrabljivanja.Najgori je glupi gazda kojem sve drugi rade,i ono intelektualno i manualno,a on udari pecat i jedva se potpise.
Vidim, i u ekonomski razvijenim zemljama se radi puno,ali za razliku od nas,zna se i vidi se za cega

UltraZvuk:

I
Mislim da regulativa mora da se promeni, da smanji broj zaposlenih u budžetskim firmama i da nađe način da ih disciplinuje. Sa druge strane, država mora i prema privatnom sektoru da se otvori sa smanjenjem dažbina na neto prihode radnika, kako bi poslodavci prijavljivali isplaćivali regularne plate, a onda zaoštrili kontrolu oko radnog vremena i sprovođenja prava radnika.

Kliknite za proširenje...

Smanjenje dažbina neće pomoći radnicima nego privatnicima. Manje dažbine automatski predstavljaju manji osnov za penziju istim tim radnicima. Privatnike to ne interesuje jer ih ne interesuje standard njihovih radnika. U interesu im je sam povećanje njihovog vlastitog profita. Čak i kada se silno obogate nisu spremni da poprave uslove za radnike. Uvijek postoje stvari koje trebaju da obezbijede vjerovatno do petog koljena. Dok ima robova to će im polaziti za rukom. Nagledala sam se toga više nego puno. Radila sam po deset do dvanaest sati za platu koja je četiri puta manja od potrošačke korpe za četveročlanu porodicu. Prijavljivana mi je minimalna plata. Vlasnik preduzeća je renovirao kuću, kupovao auto i obezbjeđivao svoj privatni komfor. Plata radnika je uvijek bila u drugom planu. Jednom prilikom su dva radnika otišla na godišnji odmor. Preuzela sam i njihov posao. I pored toga sam radila za troje. Jedan izvještaj nije bio završen na vrijeme i gospodin je rekao da ako ne mogu stići uraditi posao u radnom vremenu trebam ostati pet sati poslije posla, ali ga trebam odraditi. On je bio zauzet sastancima po kafanama. Kada mu je zakon naložio minimalnu neto isplatu za moju stručnu spremu plus minuli rad, nerado je počeo to da isplaćuje. Prijavljivao mi je 18KM više nego što smo dogovorili za osmosatno radno vrijeme. Tih 18KM mi je naknadno vadio iz koverte u koju je stavljao novac za prekovremeni rad. Radila sam i za privatnika koji je slao kćerke na ljetovanje u Brazil. Moja plata je bila u visini mjesečne kirije za stan. Trebala sam otići po dijete na more. Pitao me je što ne idem avionom. To su činjenice koje neće promjeniti nikakve olakšice.
U državnom sektoru radim istim tempom kao i kod privatnika. Ne znam šta se kod vas dešava, ali ovdje se radi punom parom. Razlika u odnosu na privatnike je što se moje osmosatno radno vrijeme poštuje. Poštuju me i kao radnika i ne traže mi da budem suprermen koji će čitav život kičmati za njih. Plata mi je duplo veća nego u privatnom sektoru. U opisu posla mi je da pričam sa privatnicima. Skoro sam jednog takvog upućivala u zakon o doprinosima. Gospoda uplaćuju doprinose koji su ispod zakonskog minimuma. Radnici nemaju pravo na osiguranje, a penzija će im biti socijalna pomoć. Upozorila sam ih na tu činjenicu. Rečeno mi je da se takvi doprinosi isplaćuju mladim ljudima koji ne trebaju doktora. To je odvaratno. Nažalost, neradnika ima i to je činjenica koja se ne može osporiti, ali u mnogo manjem broju nego što se vjeruje. I istina je da iza njih uvijek neko stoji i neoborivi su. I da, u planu je apsolutno preuzimanje elektronskog načina poslovanja. To je dobro za produktivnost, ali svakako će uticati na broj radnika. Srednja stručna sprema postaje neprihvatljiva u državnom sektoru. Ovdje nije u pitanju naš balkanski standard, već standardi koje nam nameće naša buduća kolonijalna sila EU. E kada nam oni pokucaju na vrata obraćemo bostan i u državnom i u privatnom sektoru.

della:

Ja upravo ulazim u tu kategoriju ljudi koji su pobjegli u državni sektor. Nisam to uradila zbog količine posla jer sam radoholik. Uradila sam to zbog nepoštovanja radnika u privatnom sektoru. Dakle, svi su bili spremni da mi priznaju sposobnost i zalaganje, ali plata je i dalje bila socijalna pomoć. Nisam imala pravo na pun godišnji odmor, bolovanje ili uopšteno lični život.

Kliknite za proširenje...

Ako se to kosi sa zakonom, jel si prijavli tu svoju firmu inspekciji?

della:

Srednja stručna sprema postaje neprihvatljiva u državnom sektoru. Ovdje nije u pitanju naš balkanski standard, već standardi koje nam nameće naša buduća kolonijalna sila EU. E kada nam oni pokucaju na vrata obraćemo bostan i u državnom i u privatnom sektoru.

Kliknite za proširenje...

Ovo je da izvinises glupost, u drzavnim firmama imas milion ljudi koji su preplaceni za posao koji rade i koji u EU rade ljudi koji su usko specijalizovani za odredjenu oblast. Kao recimo system administratori koji normalno rade sa nekim od MS sertifikata, dok ti kod nas za to traze fakultet, sto je cisto bacanje resursa i para. Dakle, strucna sprema ne da ne postaje neprihvatljiva, nego se ide na totalno suprotne stvari.

Nisam nikoga prijavljivala. Mogu da tjeram mak na konac, ali manje-više većina poslodavaca se poznaje. Čak i ako istjeram po svome treba razmišljati sutra o tome kako se zaposliti ponovo. Reputacija se teško skida. Pored toga, čak i ako uspijem da zabiberim jednom poslodavcu to ne znači da ću ih sve opametiti. Nekada sam živjela u uvjerenju da ću popraviti kompletan svijet. Kada sam shvatila da to ne mogu uraditi počela sam da radim konstruktivno da popravim uslove u kojim ja živim. Nekada sam prihvatala poslove samo da bi sticala iskustvo, znanje i neku bijednu platicu. Sada sam mnogo probirljivija. Postoje poslodavci kod kojih se ne bih zaposlila ni u posljednjoj varijanti. Radije bih tezgarila. Tako to ide. Svi mi na kraju dođemo do toga da se moramo spustiti sa ružičastih oblaka. Pored tog bolnog spuštanja potrebno je izvući glavu iz pijeska i onda se može nešto postići. Imam ja i jedan mali hobi, da ne pomisliš da sam u potpunosti sebična. Obavezno pratim sve konkurse i povlačim svoje veze da bih dobre radnike uputila na dobra radna mjesta. Istina je da loši poslodavci mojom krivicom tu i tamo ostanu bez dobre "krave muzare", ali ne osjecam se krivom. Da su bili pametni čuvali bi dobrog radnika.

Svabov:

Ovo je da izvinises glupost, u drzavnim firmama imas milion ljudi koji su preplaceni za posao koji rade i koji u EU rade ljudi koji su usko specijalizovani za odredjenu oblast. Kao recimo system administratori koji normalno rade sa nekim od MS sertifikata, dok ti kod nas za to traze fakultet, sto je cisto bacanje resursa i para. Dakle, strucna sprema ne da ne postaje neprihvatljiva, nego se ide na totalno suprotne stvari.

Kliknite za proširenje...

Pazi, ja ne govorim da je to dobro ili loše. Jednostavno ti govorim šta se trenutno dešava u mom gradu u državnom sektoru i to direktno po instrukcijama EU. Lično mislim da diploma nije mjerilo sposobnosti i inteligencije. Previše sam glupih i neupotrebljivih akademskih građana upoznala da bih tako nešto mogla da tvrdim. U isto vrijeme sam upoznala izuzetno veliki broj ljudi sa nižim obrazovanjem koji imaju velike sposobnosti i inteligenciju. Vezano za stvaranje strukture radnika sa isključivo VSS u državnom sektoru ne nagađam, nego tvrdim zato što imam informacije iz prve ruke. Tamo sam već godinu dana. Sad, možda u Srbiji nije tako. Ako nije to je dobro za vas, ali ovdje je tako.

della:

Nisam nikoga prijavljivala.

Kliknite za proširenje...

E, ovo je OGROMNA greska, koju pravi 99% ljudi, i zbog koje i razmisljas "kako se zaposliti ponovo" i slicno. Da (skoro) svi kojima je ucinjena nepravda rade ovo, ne bi bilo takvog razmisljanja.

Znam, ali hajde ti budi sa troje školske djece pionir u istjeravanju pravde. Pa kada mi se zatvore sva vrata, a djeca nemaju šta da jedu da im kažem: "Oprostite djeco, to što ste gladni ima svoju cijenu, jer mama se bori za opšte dobro". E pa neće moći. Mama je fino rekla adio privatnom sektoru, zatvorila ta vrata za sobom i sada je na putu za sticanje zvanja državnog službenika. Tu bitku ću da prepustim drugima. Slažem se da neko treba da krene, ali čak i kada probudiš svijest širokim narodnim masama i kada ih povedeš na prvom problemu kompletna masa će da se povuče i ostaćeš sam na bojištu. To sam ja naučila na teži način i ne pada mi na pamet da podmećem svoja leđa za opšte dobro. Kažem ti opet i dalje vjerujem da se ja za svoje dobro mogu izboriti sama. Kada bi bilo više pionira svakako bi se našla među njima, ali da se trsim za nekoga kome je mrsko da se probudi za svoje dobro ne pada mi na pamet. Inače, ja imam svoje limnite. Kada bi privatnici prekoračili te limnite moja reakcija je uvijek bila isporučivana u obliku otkaza. Tu teoriju da se čovjek treba boriti prvo za sebe naučila sam kroz nekih petnaest godina radnog iskustva.

To jeste problem, al znas kako je....neko mora da probije led....ne znam sta pametnije da kazem, u pravu si, ali ono "tu bitku cu prepustiti drugima" je losa filozofija.
Na svu srecu se nisam nasao u takvoj situaciji, tako da stvarno ne znam sta pametno da kazem.....ali od neceg mora da se pocne, makar ljudi koji to mogu....a oni nece......

della:

Znam, ali hajde ti budi sa troje školske djece pionir u istjeravanju pravde. Pa kada mi se zatvore sva vrata, a djeca nemaju šta da jedu da im kažem: "Oprostite djeco, to što ste gladni ima svoju cijenu, jer mama se bori za opšte dobro". E pa neće moći. Mama je fino rekla adio privatnom sektoru, zatvorila ta vrata za sobom i sada je na putu za sticanje zvanja državnog službenika. Tu bitku ću da prepustim drugima. Slažem se da neko treba da krene, ali čak i kada probudiš svijest širokim narodnim masama i kada ih povedeš na prvom problemu kompletna masa će da se povuče i ostaćeš sam na bojištu. To sam ja naučila na teži način i ne pada mi na pamet da podmećem svoja leđa za opšte dobro. Kažem ti opet i dalje vjerujem da se ja za svoje dobro mogu izboriti sama. Kada bi bilo više pionira svakako bi se našla među njima, ali da se trsim za nekoga kome je mrsko da se probudi za svoje dobro ne pada mi na pamet. Inače, ja imam svoje limnite. Kada bi privatnici prekoračili te limnite moja reakcija je uvijek bila isporučivana u obliku otkaza. Tu teoriju da se čovjek treba boriti prvo za sebe naučila sam kroz nekih petnaest godina radnog iskustva.

Kliknite za proširenje...

ne za opce vec za vlastito i njihovo...tvoje/moje djece
i ne pricam "knjiski" vec iz iskustva...vlastitog

Vragana:

ne za opce vec za vlastito i njihovo...tvoje/moje djece
i ne pricam "knjiski" vec iz iskustva...vlastitog

Kliknite za proširenje...

Pa, to i radim.