Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
KIJEV - Ukrajinska premijerka Julija Timošeneko upozorila je domaće preduzetnike da ne pribegavaju masovnom otpuštanju zaposlenih, jer će se u protivnom suočiti sa nacionalizacijom svojih preduzeća, prenose danas kijevska štampana glasila, pozivajući se na izveštaj agencije UNIAN.
"Ja hoću da vas upozorim da će vaša preduzeća, ukoliko budete izbacivali ljude na ulicu, biti vraćena državi i ona će normalno raditi pod državnom kontrolom", rekla je Timošenkova, nakon što su umnožili glasovi da će se broj sveže otpuštenih radnika u Ukrajini uskoro uvećati na više od sto hiljada.
Nezaposlenost u zemlji mogu, prema objašnjenju premijerke, dopustiti samo "nemarni vlasnici koji su za malo novca preuzeli fabrike, prebacili pare u inostranstvo, a sada još ljude i otpuštaju."
Predsednik Ukrajine Viktor Jušćenko je, međutim, danas izjavio, reagujući na izjavu premijerke Timošenko koja je i njegov ljudi politički rival, da "nikakve nacionalizacije (preduzeća) neće biti".
Jušćenko je istovremeno optužio vladu za visok skok inflacije u zemlji, kao i kašnjenje u primeni mera koje bi trebalo da otklone posledice globalne kreditne krize.
Godišnji nivo ukrajinske inflacije sada se, prema oceni domaćih ekonomista, kreće oko 20 odsto i po tome pokazatelju Ukrajina je bez premca u Evropi.
Ukrajinski parlament je, inače, sinoć prihvatio, uz neke dopune, sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), na osnovu koga će ta finansijska institucija odobriti Kijevu stabilizacioni kredit u vrednosti oko 16,5 milijardi dolara.
Timošnekova je još sredinom prošlog meseca izjavila da u Ukrajini "nema nikakvih posledica globalne finansijske krize" i da je problematičan samo domaći metalurški sektor zbog pada tražnje proizvoda crne metalurgije na svetskom tržištu.
U međuvremenu se, međutim, ekonomska kriza u Ukrajina drmatično zaoštrila, o čemu svedoči i podatak o padu kursa nacionalne valute - grivne - za više od 20 odsto u odnosu na američki dolar.
Prema nekim izvorima u Kijevu, Ukrajina je da bi prevazišla sadašnju tešku finansijsku situaciju osim pomenutog kredita o MMF -a zatržila i finansijsku pomoć od Rusije u vrednosti oko 20 milijardi dolara, ali tačnost te informacije nije zvanično potvrđena.
Kijevska glasila su spekulisala da je Rusija u načelu spremna za takav aranžman, ali pod uslovom da dobije pravo raspolaganja nekim vitalnim energetskim i drugim objektima u Ukrajini, u prvom redu gasnom i naftnom infrastrukturom.
Oštra ekonomska kriza u zemlji se odvija, inače, istovremeno sa velikim političkim sukobom između Jušćenka i Timošenkove, nakon što je predsednik početkom prošlog meseca raspisao vanredne parlamentarne izbore za 7. decembar.
Jušćenko je kasnije odložio te izbore za nedelju dana, da bi deputati nacionalnog parlamenta izglasali navedeni sporazum sa MMF - om, ali Timošnekova i njena politička grupacija, koja je druga po snazi u parlamentu, odbijaju da prihvate presednikovu odluku o vanrednim izborima.
"Ja hoću da vas upozorim da će vaša preduzeća, ukoliko budete izbacivali ljude na ulicu, biti vraćena državi i ona će normalno raditi pod državnom kontrolom", rekla je Timošenkova, nakon što su umnožili glasovi da će se broj sveže otpuštenih radnika u Ukrajini uskoro uvećati na više od sto hiljada.
Nezaposlenost u zemlji mogu, prema objašnjenju premijerke, dopustiti samo "nemarni vlasnici koji su za malo novca preuzeli fabrike, prebacili pare u inostranstvo, a sada još ljude i otpuštaju."
Predsednik Ukrajine Viktor Jušćenko je, međutim, danas izjavio, reagujući na izjavu premijerke Timošenko koja je i njegov ljudi politički rival, da "nikakve nacionalizacije (preduzeća) neće biti".
Jušćenko je istovremeno optužio vladu za visok skok inflacije u zemlji, kao i kašnjenje u primeni mera koje bi trebalo da otklone posledice globalne kreditne krize.
Godišnji nivo ukrajinske inflacije sada se, prema oceni domaćih ekonomista, kreće oko 20 odsto i po tome pokazatelju Ukrajina je bez premca u Evropi.
Ukrajinski parlament je, inače, sinoć prihvatio, uz neke dopune, sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), na osnovu koga će ta finansijska institucija odobriti Kijevu stabilizacioni kredit u vrednosti oko 16,5 milijardi dolara.
Timošnekova je još sredinom prošlog meseca izjavila da u Ukrajini "nema nikakvih posledica globalne finansijske krize" i da je problematičan samo domaći metalurški sektor zbog pada tražnje proizvoda crne metalurgije na svetskom tržištu.
U međuvremenu se, međutim, ekonomska kriza u Ukrajina drmatično zaoštrila, o čemu svedoči i podatak o padu kursa nacionalne valute - grivne - za više od 20 odsto u odnosu na američki dolar.
Prema nekim izvorima u Kijevu, Ukrajina je da bi prevazišla sadašnju tešku finansijsku situaciju osim pomenutog kredita o MMF -a zatržila i finansijsku pomoć od Rusije u vrednosti oko 20 milijardi dolara, ali tačnost te informacije nije zvanično potvrđena.
Kijevska glasila su spekulisala da je Rusija u načelu spremna za takav aranžman, ali pod uslovom da dobije pravo raspolaganja nekim vitalnim energetskim i drugim objektima u Ukrajini, u prvom redu gasnom i naftnom infrastrukturom.
Oštra ekonomska kriza u zemlji se odvija, inače, istovremeno sa velikim političkim sukobom između Jušćenka i Timošenkove, nakon što je predsednik početkom prošlog meseca raspisao vanredne parlamentarne izbore za 7. decembar.
Jušćenko je kasnije odložio te izbore za nedelju dana, da bi deputati nacionalnog parlamenta izglasali navedeni sporazum sa MMF - om, ali Timošnekova i njena politička grupacija, koja je druga po snazi u parlamentu, odbijaju da prihvate presednikovu odluku o vanrednim izborima.
.Obrni okreni oni su pusiona
tkacio:
