Albanska kapa

Bajo Pivljanin:
Али ево нпр Војводина - тамо су Мађари дођоши. Зашто? Јер кад су је Срби населили, населили су практично пусту земљу, а Мађари беху отишли или изгинули пред Турцима. А онда су се поново досељавали (и водили асимилациону политику) од 18. века, када су Срби ту већ преко 300 година.
Kliknite za proširenje...

Слободно и то предстање врати који век уназад, на време када су прото-Угари прешли Урал и дошли у Европу под Арпадом, а кад су Срби већ били у Панонској низији.

Јер, људи заборављају да је сеоба Словена текла тако што су се прво добро укотвили у Панонском басену у 6. веку, па тек онда почели да прелазе Саву и Дунав у 7. :)
 
Bajo Pivljanin:
Не разумем, колико дуго је рецимо Хрватска под хрватском влашћу? Тамо негде пре 1102, па онда `41-`45 и од `91 наовамо. И по тој твојој тези испаде да Хрвати нису аутохтони у Хрватској?

У Сент Андреју Срби дошли 1690, а на КиМ бар 1000 година, 365.000 дана пре тога.

Али ево нпр Војводина - тамо су Мађари дођоши. Зашто? Јер кад су је Срби населили, населили су практично пусту земљу, а Мађари беху отишли или изгинули пред Турцима. А онда су се поново досељавали (и водили асимилациону политику) од 18. века, када су Срби ту већ преко 300 година.

Албанци на КиМ у 15. веку чине можда 3-4% становништва, на нивоу статистичке грешке. Срби су до пре неколико генерација и даље чинили преко 1/4 становништва на КиМ, и поред свих непогода.
Kliknite za proširenje...

Oko 2% po nekim etnološkim studijama najviše...

Ne bih rekao da je bukvalno cijela Vojvodina bila opustjela od Mađara; ne vjerujem u to.
 
menjam.se:
Слободно и то предстање врати који век уназад, на време када су прото-Угари прешли Урал и дошли у Европу под Арпадом, а кад су Срби већ били у Панонској низији.

Јер, људи заборављају да је сеоба Словена текла тако што су се прво добро укотвили у Панонском басену у 6. веку, па тек онда почели да прелазе Саву и Дунав у 7. :)
Kliknite za proširenje...

Hmf...Srbi većinski narod u Panonskoj nizi...prenategnuto more...
 
Slaven777:
Po tezi kojeg istoričara je to?
Čuo sam ranije za tezu da su porijeklom sa Kavkaza, kao i za tu da su iz Italije; ali prvi put čujem da su one na taj način objedinjene.

Na osnovu čega se došlo do takvog zaključka?
Kliknite za proširenje...

Не знам имена, нисам у тој бранши, али има пуно материјала на основу којих се може склопити мозаик:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Кавкаска_Албанија
http://forum.cafemontenegro.com/sho...gani-gt-vizantijski-konjusari-gt-(kvazi)iliri
 
Slaven777:
Hmf...Srbi većinski narod u Panonskoj nizi...prenategnuto more...
Kliknite za proširenje...

:dontunderstand:

Не разумем. :confused: Ја сам написао ово. Цитирао си погрешан пост или га ниси прочитао?

Slaven777:
Ne bih rekao da je bukvalno cijela Vojvodina bila opustjela od Mađara; ne vjerujem u to.
Kliknite za proširenje...

Колико знам, тачно се зна које је прво већински мађарско насеље на територији данашње Војводине (Мали Иђош?) и да је оно постало већински мађарско у 18. веку, када је југ Угарске колонизован мађарским становништвом из других крајева Угарске.
 
Slaven777:
No, Albanci nisu Albanci, već Skipetari.
Kliknite za proširenje...

Не Скипетари, него Шћиптари (Shqiptarёt), земљу Албанију зову Шћиприја (Shqipёria).
Сам назив којим себе ословљавају највероватније потиче од појма шћипоња (shqiponja), што на албанском језику значи орао (shqiponja e zez- црни орао).
Како је дошло до тога да себе почну да зову тако није документовано јер и иначе имају слабу писменост, али је извесно да то има везе са црним двоглавим орлом кога је Скендербег узео за симбол.
Иначе, кад сам већ поменуо писмо, албански абецедни састав је направљен тек 1909, сачинио га је Наим Фрашри, пре тога су наводно писали грчким и латинским алфабетом, али нема никакве књижевности ни на једном од дијалеката, мало чудно за народ који је наводно ту много векова.
Међутим, у околини Елбасана нађени су трагови руна, названих елбасанско писмо. То писмо је готово идентично рунама које су проналажене у кавкаској Албанији, мрзи ме сад да тражим линк, али о томе влада потпуни мук, званична верзија историје прелази преко тога ћутке....
 
Poslednja izmena:
Славене, игноришеш моје питање?
ccaterpillar:
Не Скипетари, него Шћиптари (Shqiptarёt), земљу Албанију зову Шћиприја (Shqipёria).
Сам назив којим себе ословљавају највероватније потиче од појма шћипоња (shqiponja), што на албанском језику значи орао (shqiponja e zez- црни орао).
Како је дошло до тога да себе почну да зову тако није документовано јер и иначе имају слабу писменост, али је извесно да то има везе са црним двоглавим орлом кога је Скендербег узео за симбол.
Иначе, кад сам већ поменуо писмо, албански абецедни састав је направљен тек 1909, сачинио га је Наим Фрашри, пре тога су наводно писали грчким и латинским алфабетом, али нема никакве књижевности ни на једном од дијалеката, мало чудно за народ који је наводно ту много векова.
Међутим, у околини Елбасана нађени су трагови руна, названих елбасанско писмо. То писмо је готово идентично рунама које су проналажене у кавкаској Албанији, мрзи ме сад да тражим линк, али о томе влада потпуни мук, званична верзија историје прелази преко тога ћутке....
Kliknite za proširenje...

Неке везе има, али она није баш тако проста. :think:

Као прво, језичка веза балканских и кавкаских Албанаца не постоји, нити су у питању народи који себе зову макар сличним именом. Сам назив Албанија је њима наметнут споља и у свету има неколико таквих назива, са кореном латинске речи за бело (алба). На пример, Шкотска је Алба, а поједини византијски извори су Нормане називали Албанцима.

Међутим, нешто друго упада у око и не може се заобићи. Претерана сличност у физичкој појави и изгледу ношње, фолкора, уређења села итд. кавкаских предела са нашим динарским. И ту нису укључени само Албанци, оно је просто невероватно... села и народ по нпр. Чеченији, кад се упореде са селима Херцеговине, Црне Горе, Далмације, Лике.

Неко је негде тај феномен назвао "динаризацијом" јер наводно постоји и у планинским пределима Пиринеја и Апенина и то назвао прилагођавањем људи околини и одбацио генетску сродност и заједничко порекло. Као, да се генерацијама живота под таквим условима једноставно стичу сличне физичке карактеристике. То већ не знам, али ако се погледа по који руски филм који се бави кавкаским областима, на пример "Кавкаски затвореник", оно је просто невероватно - као да су снимана наша села, а да су за њихове житеље доводили наше глумце. Онај контраст типичне "руске фаце" и "српске фаце".

Наши Албанци су смеша неколико елемената. Од неалбанских, ту су словенски и влашки/цинцарски, тако да са те стране свог порекла они заиста јесу домаћи на овом терену. А са оно прото-албанске, заиста постоје разне теорије. Колико знам, највалиднија је да се ради о народу трачког порекла који се на подручје данашње Албаније доселио са подручја нероманизоване Дакије неколико векова пре сеобе Словена, а на основу неких упоређивања албанског и румунског језика и дијалеката и неких речи и корена и својстава које постоје и код једних и код других, а нема их код Срба и Бугара који су између њих. На пример, Албанци немају своју терминологију везану за море. А да ли се баш ради о кавкаским Албанцима, или је заиста било неких кавкаских Албанаца који су се утопили у ове домаће, ко би то знао... :confused:

Зато су их тако лакомислено и повезали са Илирима. У време када Срби и Хрвати у време националног буђења одбацују илирско име, неко узима да спаја антички народ који је у једном периоду буквално нестао, са једним живим народом који живи на истој територији, а за којег се не зна како је настао. Занемарујући притом вековни јаз између последњег помињања првих и првог помињања потоњих.
 
Poslednja izmena:
ccaterpillar:
Не Скипетари, него Шћиптари (Shqiptarёt), земљу Албанију зову Шћиприја (Shqipёria).
Сам назив којим себе ословљавају највероватније потиче од појма шћипоња (shqiponja), што на албанском језику значи орао (shqiponja e zez- црни орао).
Како је дошло до тога да себе почну да зову тако није документовано јер и иначе имају слабу писменост, али је извесно да то има везе са црним двоглавим орлом кога је Скендербег узео за симбол.
Иначе, кад сам већ поменуо писмо, албански абецедни састав је направљен тек 1909, сачинио га је Наим Фрашри, пре тога су наводно писали грчким и латинским алфабетом, али нема никакве књижевности ни на једном од дијалеката, мало чудно за народ који је наводно ту много векова.
Међутим, у околини Елбасана нађени су трагови руна, названих елбасанско писмо. То писмо је готово идентично рунама које су проналажене у кавкаској Албанији, мрзи ме сад да тражим линк, али о томе влада потпуни мук, званична верзија историје прелази преко тога ћутке....
Kliknite za proširenje...

Ma imaju oni djela na latinskom prije 1909. god.; pa uzmi npr. Marina Barletija!

Pisali su oni naveliko i ćirilicom...

Elbesansko pismo je iz 18. vijeka i tu nema nikakvih runa. XD

Ne ignorišem te menjam.se samo ne vidim na šta treba da odgovorim.
 
Poslednja izmena:
menjam.se:
Славене, игноришеш моје питање?

Неке везе има, али она није баш тако проста. :think:

Као прво, језичка веза балканских и кавкаских Албанаца не постоји, нити су у питању народи који себе зову макар сличним именом. Сам назив Албанија је њима наметнут споља и у свету има неколико таквих назива, са кореном латинске речи за бело (алба). На пример, Шкотска је Алба, а поједини византијски извори су Нормане називали Албанцима.

Међутим, нешто друго упада у око и не може се заобићи. Претерана сличност у физичкој појави и изгледу ношње, фолкора, уређења села итд. кавкаских предела са нашим динарским. И ту нису укључени само Албанци, оно је просто невероватно... села и народ по нпр. Чеченији, кад се упореде са селима Херцеговине, Црне Горе, Далмације, Лике.

Неко је негде тај феномен назвао "динаризацијом" јер наводно постоји и у планинским пределима Пиринеја и Апенина и то назвао прилагођавањем људи околини и одбацио генетску сродност и заједничко порекло. Као, да се генерацијама живота под таквим условима једноставно стичу сличне физичке карактеристике. То већ не знам, али ако се погледа по који руски филм који се бави кавкаским областима, на пример "Кавкаски затвореник", оно је просто невероватно - као да су снимана наша села, а да су за њихове житеље доводили наше глумце. Онај контраст типичне "руске фаце" и "српске фаце".

Наши Албанци су смеша неколико елемената. Од неалбанских, ту су словенски и влашки/цинцарски, тако да са те стране свог порекла они заиста јесу домаћи на овом терену. А са оно прото-албанске, заиста постоје разне теорије. Колико знам, највалиднија је да се ради о народу трачког порекла који се на подручје данашње Албаније доселио са подручја нероманизоване Дакије неколико векова пре сеобе Словена, а на основу неких упоређивања албанског и румунског језика и дијалеката и неких речи и корена и својстава које постоје и код једних и код других, а нема их код Срба и Бугара који су између њих. На пример, Албанци немају своју терминологију везану за море. А да ли се баш ради о кавкаским Албанцима, или је заиста било неких кавкаских Албанаца који су се утопили у ове домаће, ко би то знао... :confused:

Зато су их тако лакомислено и повезали са Илирима. У време када Срби и Хрвати у време националног буђења одбацују илирско име, неко узима да спаја антички народ који је у једном периоду буквално нестао, са једним живим народом који живи на истој територији, а за којег се не зна како је настао. Занемарујући притом вековни јаз између последњег помињања првих и првог помињања потоњих.
Kliknite za proširenje...

Кавказ са својих скоро 30 етнички и језички разноврсних народа је управо фасцинантан, то је очигледан доказ да се у прошлости десио потоп.
Е сад, што се тиче сличности обичаја народа Кавказа и неких других подручја тиче, то би могло да значи да је било више недокументованих миграција са Кавказа.

Кавкаска Албанија и Албанци су добили име по древном граду АЛБАНА на обали Каспијског мора. Језик данашњих Албанаца је мистерија за језикословце, извесно је да има много латинских и грчких речи, које су вероватно дошле током боравка на подручју југа данашње Италије, али такође има и несразмерно много турцизама, персијсих и арапских речи.
 
Slaven777:
Ma imaju oni djela na latinskom prije 1909. god.; pa uzmi npr. Marina Barletija!

Pisali su oni naveliko i ćirilicom...

Elbesansko pismo je iz 18. vijeka i tu nema nikakvih runa. XD

Ne ignorišem te menjam.se samo ne vidim na šta treba da odgovorim.
Kliknite za proširenje...

Имају на латинском, али немају на албанском.
Елбасанско писмо које је наводно настало у 18. веку је готово идентично са писмом са Кавказа
 
ccaterpillar:
Језик данашњих Албанаца је мистерија за језикословце, извесно је да има много латинских и грчких речи, које су вероватно дошле током боравка на подручју југа данашње Италије, али такође има и несразмерно много турцизама, персијсих и арапских речи.
Kliknite za proširenje...

Па, није баш мистерија, ствар је једино у томе што нема сродне језике на својој грани, већ је једини на њој. Али ни ту није изузетак, јер такав је и грчки језик, језик без живих сродника и којем су једино сродне његове сопствене историјске варијанте попут старогрчког или византијског грчког.

У албанском језику је далеко идикативнији велик број славизама. Колико знам (на основу онога што сам о језику читао јер албански не говорим) хеленизама нема много, бар не у официјелном албанском, али је језик препун славизама, романизама и турцизама. Број турцизама је управо сразмеран турском утицају (преко турског су и сви арабизми и персизми) и ту не одудара много од народног српског, бугарског или грчког. Углавном су прве речи које приметимо као истоветне са албанцима заправо - турцизми.

Једина мистерија око албанског језика је његово порекло и више се ослања на мистерију која се тиче непознавања природе илирског и трачког језика. Наиме, узима се да су Албанци потомци античких Илира, а опет, на основу оно мало чињеница што се зна о илирском и трачком, албански показује сличности управо са трачким. Тим више што се узима да илирски спада у кентумске језике, а албански је сатемски, заједно са словенским, балтичким и индоиранским језицима.
 
Slaven777:
Ne ignorišem te menjam.se samo ne vidim na šta treba da odgovorim.
Kliknite za proširenje...

Не знам, често ти се дешава да ме цитираш и онда напишеш нешто што нема везе са оним што сам писао.

Сад сам рекао да је у Панонској низији било Срба, конкретно на југу Панонске низије и Подунављу и Посавини, пре него што су прото-Угари уопште дошли у Европу, а ти на то одговараш са "Hmf...Srbi većinski narod u Panonskoj nizi...prenategnuto more... " :confused:
 
menjam.se:
Не знам, често ти се дешава да ме цитираш и онда напишеш нешто што нема везе са оним што сам писао.

Сад сам рекао да је у Панонској низији било Срба, конкретно на југу Панонске низије и Подунављу и Посавини, пре него што су прото-Угари уопште дошли у Европу, а ти на то одговараш са "Hmf...Srbi većinski narod u Panonskoj nizi...prenategnuto more... " :confused:
Kliknite za proširenje...

Moja greška
 
menjam.se:
П
. Наиме, узима се да су Албанци потомци античких Илира, а опет, на основу оно мало чињеница што се зна о илирском и трачком, албански показује сличности управо са трачким. Тим више што се узима да илирски спада у кентумске језике, а албански је сатемски, заједно са словенским, балтичким и индоиранским језицима.
Kliknite za proširenje...

Albanci apsolutno nisu Iliri-tako tvrde zapadni izvori.
Albanski jezik može se dovesti u vezu sa Tračanima.

A kad smo kod jezika;

Ko će tvrditi, da mi ne znamo turski?
Imali ovdje ikoga, da nije čuo ili koristio sve ove riječi-VRLO ZANIMLJIVO;
Evo uzeh iz onoga gore rečnika (tursko-srpskohrvatski) samo početak pa pogledajte;

ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo.
agrama (tur. ograma) velika, teška bolest.
air (tur. hayir) sreća, dobro, korist; dobrotvorne ustanova, zadužbina
airli (tur. hayirli) srećan, dobar, čestit.
ajam (tur. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat, ogrlina.
ajman, ajmana (tur. haymana) 1. domaća životinja; marva, stoka; 2. neradnik, skitnica, gotovan, bitanga.
ajvan (tur.) v. hajvan.
ajvar (tur.) v. hajvar.
akrep (tur. akrep ← arap. ̔aqräb) škorpija, uopšte svaka otrovna životinja; jakrep.
alaj (tur. alay) vojska, odeljenje konjanika; parada, svečana povorka; gomila, svetina, mnoštvo. [alaj-barjak zastava
alaj-barjak (tur. alay bayragi) glavna vojnička zastava.
alal (arap. halal, tur. helal ono pggo je pravedno) blagoslov, sreća; u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto; alal im (mu) vera bravo! odlično!
alaliti, halaliti (tur. od helal) l. oprostiti se, pozdraviti se, oprostiti se na rastanku; 2. pokloniti.
alat (arap. alat, tur. alat) pribor, sve što je potrebno za rad, naročito ručni, oruđe.
alat (tur. al crven, at konj) alatast konj, riđan.
alka (tur. halka) v. halka.
alva (tur. helva) v. halva.
alvadžija (tur. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka, kukuruznog brašna i dr. (boza); slastičar.
alvaluk (tur. helvahk) napojnica, nagrada, čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo.
alákati [halákati] (tur. alahmak) 1. glasno zazivati Alaha u boju ili jurišu: Allāh ili jā Allāh: Bože! 2. jurišati uz urnebesnu viku 3. silno se čuditi 4. vikati, derati se, galamiti, dići galamu
alámet (alȃmet ← arap. ̔alāmä) ono što prethodi događaju i sl.; znak, simptom, predznak [dobar/loš alamet], trag, najava; prigoda, zgo­da, pravi trenutak; oluja, mećava, ne­vrijeme; prokletstvo
alčak (tur. alcak niskog rasta) nikakav čovek, lopov, varalica, prepredenjak.
amajlija (tur. hamail, hamayli) amulet, talisman; predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla; hamajlija.
amalin (arap. hammal, tur. hamal) nosač tereta.
amanet (tur. emanet) preporuka, okrilje, bezbednost; poverenje, čuvanje, zavet, svetinja; predmet koji se daje na čuvanje, ostava.
ambra (arap. ̕anbär, tur. amber, sskr ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom.
amidža (tur. amica, amca) stric; fig, starac, deda.
anterija (tur. entari, arap. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima.
araluk (tur. aralvk) dogradnja uz kuću; mali hodnik; međuprostor, razmak, razdaljina; vremenski razmak, rok, poček
argat (tur. argit) puškarnica.
arkapija (tur. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice, nego iz avlije, pozadi kuće; fig. zaobilazan, nepravilan, nepropisan put.
aršin (tur. arşın) stara mera za dužinu: lakat, rif; između 65 i 75 cm; dijelio se na osam urupa, a svaki urup na če­tiri greha); prijašnja ruska mjera — 0,7112 m; 1500 aršina — 1 vrsta (1066,781 m)
at (tur. at) konj.
atlija (tur. atli) konjanik; usp. at
avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za ******* kafe, bibera, šećera i dr.
avet (arap. aft, tur. afet nesreća) mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviđenje, utvara, prikaza.
avet (tur. afet) strašilo, utvara, sablast; vrsta majmuna
avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograđeno zidom.
avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.
ašikovati (tur. asik) voditi ljubav.
aždaja (tur. ejderha) zmaj, ala, neman, čudovište.
jednog odreda (alaja) vojnika; visoka čast u feudalnoj Turskoj]
noćurak (Mirabilis jalapa) ]
àlčak (alçak: nizak) vragolan, nevaljalac, lopov, obješenjak, prepreden čovjek, mangup, simpa­tičan lukavac; čovjek s nekim nedostatakom ili manom
àrslān (tur. arslan, aslan) lav; pren. junak; prijek, ljutit čovjek, nasilnik bot. biljka zijevalica
ádet (tur. adet ← arap. ̔ādä (t)) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda.
 
Poslednja izmena:
Bembaša (tur. bend-baci glavna brana) predgrađe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode).
baba (tur.) otac, piše se iza imena (npr. Ali-baba); tast, punac; očuh; očinstvo, očevina; ženina obitelj
babo (tur. baba otac, pere. baba otac, deda) otac.
baca (tur. baca, pere, bage) dimnjak; puškarnica.
badava (tur. bedava) besplatno, vrlo jevtino; uzalud, uzaman.
badavadisati (tur.) besposlkčiti, lenstvovati, traćiti vreme uludo, ne radeći ništa.
badem (tur. badem) bog. poznato drvo i plod iz porodice kamenika.
bagav (tur. bagmak) hrom, ćopav; bangav.
bajagi (tur. bayaǧı) tobože.
bajat (tur. bayat) koji više nije svež, ustajao, stari.
bajati (tur. baymak) vračati, opsenariti (u svrhu lečenja); varati.
bajrak (tur. bayrak) v. barjak.
baklave (tur. baklava, arap. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog še era, mlevenih oraha, lešnika i dr.
bakrač (tur. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra, bakreni kotao (i uopšte kotao).
bakračlije (tur. bakraclz) stremen, uzengija, ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja.
baksuz (tur. bahtsiz) nesrećan, zlosrećan čovek; čovek koji drugome donosi nesreću; nesreća, nevolja, baksuzluk.
bakšiš (tur. bah$i§) dar, poklon, napojnica, nagrada za učinjenu uslugu.
balija (tur.) nekad: prostak; kasnije: svojeglav čovjek, nasrtljivac, lijenčina, neradnik, rasipnik, protuha, neotesanac itd., bez obzira radi li se o muslimanima ili o pripadnicima dru­gih vjera; ponašati se kao balija po­našati se prostački, obijesno, samo­voljno
balčak (tur. balčak) drška od sablje ili mača.
bardak (tur. bardak) zemljani sud za vodu; drveni, zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino.
barjak (tur. bayrak) zastava, steg; četa vojnika; bajrak.
barut (tur. barut) prah za vatreno oružje.
basamak (tur. basamak) stuba; prečaga na lestvama, stepenica na stepeništu.
bataliti (tur. battalmak) pokvariti nešto, poremetiti; fig. okaniti se čega, napustiti (neku nameru, zamisao i sl.).
batli (pere.-tur. bahth) srećan; koji donosi sreću.
baš-čaršija (tur. ba§car§z) glavni trg, obično pokriven.
baš-čauš (tur. baščavuš) dočasnički čin u turskoj vojsci
baš-čauš (tur.) narednik u turskoj vojsci.
baška (tus. baska) napose, odvojeno, zasebno, posebno, na stra­nu, po strani
bašlija (tur. bašli što ima glavu) pribadača, špenadl
bašlik (tur. ba§hk) marama koja pokriva glavu, vrat i ramena.
bašta (tur. bahce) v. bašča.
baštovav (tur. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća, vrtar, povrtar.
bašča (tur. bahce) vrt, gradina; bašta.
baždar (tur. bacdar od pere. bagdar, baždar) naplaćivač carine trošarinac, carinik; merač, kantardžija; kontrolor mera.
baždarina (tur. bacdar od pere. baždar) l. taksa baždaru, meraču; 2. carina.
bedak (pere. bedak tur. bedaf) glupak, luda, budala; pr. bedast.
bedem (tur. beden) vanjski zid oko tvr­đave; pren. zaštita, obrana
bedevija (arap. badawiyy, tur. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine, obično arapske.
begluk (tur. beyl ik) 1. tursko državno imanje; 2. begov posed (dobiven od sultana); 3. besplatan rad raje na begovom imanju; 4. stočni trg.
begènisati (tur. begenmek) l. svideti se, dopasti se, dopadati se; 2. izabrati, odabrati nešto po svom ukusu; 3. odobriti, odobravati, biti saglasan s nečim.
behar (tur. behar proleće, list i cvet voćke) cvet, naročito cvet ia voćkama.
bekrija (arap. bukraiyy, tur. bekri) pijanica, lola.
belaj (arap. bala tur. bela) l. nesreća, zlo, jad, nevolja, patnja, muka; 2. fig. đavo, vrag.
belegija (tur. belegi) brus za oštrenje kose.
belenzuka (tur. bilezik) 1. narukvica, grivna; 2. karika, pavta; 3. al. okovi na nogama, lisice.
beli (arap. bala, tur. belli) poznato, jasno, izvesno, bez sumnje.
bena (tur. bon) budala, luda, glupan.
berićet (arap. baraka, tur. bereket) l. letina, plod, rod; 2. sreća, napredak.
bezbeli (tur. besbelli) dabome, zaista, naravno.
bećar (pere. bi-kar bez posla, tur. bekar) l. neoženjen čovek, neženja, momak; 2. lola, bekrija; mangup; 3. najamni radnik, nadničar; 4. ist- najamni vojnik.
bešika (tur. besik) detinja kolevka; mehur.
bešlija (tur. besli) l. stražar; 2. pripadnik plaćene konjice.
bimbaša (tur. binbasi) komandant po evropskom uzoru uređenih trupa u Turskoj, zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika; major.
binjiš (tur. bini?) građanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa, nosila ga je poglavito turska konjica, a i Srbi'.
birzeman (tur. bir-zeman) staro vreme, davnina.
bogatiri (tur., pere. bahader) pl. junaci iz velikog ruskog narodnog epa.
bogaz (tur. bogaz grlo) grlo, guša, ždrelo; klanac, planinski tesnac; moreuz.
boranija (arap. buraniyya, tur. borani, burani) zelen mlad pasulj, mahune; fig. nešto sitno, nevažno, zeleno, neiskusne.
bostan (tur. bostan) lubenice i dinje; vrt, bašta.
boza (pere. buza, tur. boza) poznato piće od kukuruznog brašna, kajmaka i šećera; buza.
bubreg (tur. bogurek) bubreg.
budak (tur. budak) trnokop, kramp, oruđe s drškom kojemu je na vrhu s jedne strane željezni šiljak a s druge uska motičica; pren. glupan, velika budala
budala (tur. budala) ludak, glupak.
buđ (tur. biige) plesan; buđa.
budžak (tur. bucak) ugao, kut, ćošak.
bujrum (tur. buyurmak zapovedati, narediti) izvolite, zapovedajte!
bujruntija (tur. bujurultu, isp. bujrum) pašina ili valijina pisana zapovijed; potvrda, uvjerenje, dokument (uop­će); ukaz, povelja, pismo
bukagije (tur. bukagi) pl. okovi na nogama zatvorenika.
bula (tur. bula, bola strina, tetka) 3. verski obrazovana muslimanka; muslimanska žena, udata žena; bulom zove šegrt majstorovu ženu.
buljuk (tur. boliik) l. četa pešaka ili eskadron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci; 2. velika gomila, mnoštvo (obično stoke).
bunar (tur.) zdenac, studenac
burazer (pere. birader, tur. birader) brat.
burek (tur. borek) vrsta pite sa sirom, mesom, jabukama.
burgija (tur. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje; fig. besmislica, izmišljotina, podvala.
burma (tur. burma od burmak zavrteti, usukati) 1. jednostavan prsten bez ukrasnog kamenja, venčani prsten, vitica; 2. zavrtanj, šraf.
busija (tur. pusu) zaseda.
buzdovan (tur. bozdogan) vrsta starinskog oružja, topuz; fig. glupak.
 
Poslednja izmena od moderatora:
cicijašiti (tur.) biti cicija, tvrdičiti, škrtariti.
Čivutin <Čifut, Čifutin> (hebr., tur. Cifit, Cifut) ime kojim su Turci prezrivo nazivali Jevreje; tvrdica.
čador (tur. cadir) v. šator.
čair (tur. čajyr) livada, poljana, trav­njak, pašnjak, dolina
čakija (tur. čaki) džepni nožić, perorez
čakmak (tur. cakmak) kresivo, ognjilo.
čakšire (tur. pakjir) hlače, pantalone.
čalgija (tur. calgi) muz. svirka, sviranje; muzički instrument.
čalma (tur. calma) bela marama koju Turci i drugi muslimani nose oko fesa; zaviti čalmu fig. poturčiti se, preći u islam.
čamac (tur. satas) v. čam 2.
čamovina (tur. sat bor) jelove drvo, jelovi-na, drvo četinara.
čanak (tur. sanak) drvena zdela.
čanak (tur.) drvena zdjela
čardak (pere. bag četiri, taq svod, tur. cardak) 1. velika prostorija na spratu istočnjačke kuće sa izbočenim delom prema ulici; 2. lepa, obično dvospratna kuća, okružena baštama, dvorac, letnjikovac; 3. koš na stubovima za sušenje kukuruza u klipovima; 4. stražarnica na državnoj granici.
čardaklija (pere.-tur. cardakli) 1. velika soba na spratu sa dobrim vidikom; 2 vinova loza koja se penje uz stubove i oko kuće.
čarka (pere. 6'agpa, tur. parka) 2. puškaranje između prednjih, netaknutih delova, radi izazivanja i uznemirivanja neprijatelja, ili kao počinjanje ozbiljnije borbe.
čarkadžija (pers.-tur.) v. čarkaš.
čarkaš (pers-tur. carh i§i) vojnik na prednjem položaju, zametač čarke.
čarug (tur. čaryk) opanak
čaršav (pere. 6ader pokrivač, seb noć, tur. farjaf) stolnjak, trpežnjak; plahta (jorganska, dušečna).
čaršija (pere. cfir četiri, su strana, tur. par$i) 1 tržište, pijaca; 2. poslovni, trgovački deo grada; 3. trgovački stalež; fig. javno mnenje svet, neobavešteni, ne-stručnjaci, npr „čaršija priča".
čatma (tur. catma) pleter, naboj; kuća od dasaka i brvana.
čatmara (tur. catma) kuća od čatme.
čatrlja (tur. cati) mala sirotinjska kuća, udžerica.
čekić (tur.) kladivac, kladivo, bat; jedna od triju slušnih koščica u srednjem uhu
čekrk (tur. ciknk) točak, kolo, vitlo (za dizanje uvis izvlačenjem).
čelebija (tur. celebi) gospodin čovek, lepo vaspitan čovek; naročito: hrišćanin gospodskog reda; takođe: mladi gospodin, gospodičić.
čelenka (tur. čelenk) nakit u obliku per­janice, srebrne, rjeđe zlatne, pričvrš­ćen na kalpaku ili čalmi (odlikova­nje za posječenu neprijateljsku gla­vu); nakit na kapi; glava (šatr.)
čelik (tur. celik) vrsta tehničkog gvožđa, nado, ocal.
čember (tur. čember) veo muslimanskih žena; veliki rubac koji pokriva glavu i čelo do očiju (nosi se uz feredžu); platno, sifon; obruč, šuplje kolo
čengel (pere. cengal, tur. cengel) gvozdena kuka; kazna čengela kazna na koju su Turci osuđivali teške krivce (sastojala se u tome što je osuđeni visio zakačen o gvozdenu kuku dok ne umre).
čerga (tur. cerge) 1. ciganski šator; 2. krupno tkana ponjava.
čergar (tur. perge) onaj koji živi pod čergom.
česma (pere., tur. se§te) 1. izvor, kladenac; 2. cev kroz koju ističe voda iz vodovoda.
češagija (tur. kašagy, s našim česati) česalo; limena četka za timarenje ko­nja i krava
čibuk (tur. pubuk) šupalj prutić (cev) za lulu.
čifčija (pers.-tur. ciftci) zemljoradnik, težak.
činija (pere. Cin Kina", §ini kineski, kineske izrade, tur. cini) zdela, naročito por-culanska.
činija (tur. fivi) klin, naročito drveni klin; udariti kome čiviju nasamariti, prevariti koga, podvaliti kome.
čitluk (pers.-tur. ciflik, ciftlUk) poljsko imanje, vrsta feudalnog poseda koji obrađuje gospodar sam ili preko čifčije; čiftlik.
čiviluk (tur. pivilik) vešalica za haljine.
čivit (tur. čivit) isto što i indigo, modrilo; plavi pigment biljnog podrijetla; pren. zelenaš, lihvar
čizma (tur. fizme, mađ. csizma) kožna cipela sa visokom sarom.
čizma (tur., mad. csizma) kožna cipela s visokom sarom
čoban (pere. Sdban, tur. coban) pastir.
čoha (pere. bića, tur. cuha, cuka) sukno meko i lepo, bolje vrste, za izradu odeće.
čoja (pere. 6Qha) v. čoha.
čokanj (tur. čokal) staklenka za rakiju od 1/ 8 litre, 1 dl i 1/2 dl; stabljika kupusa; okomak od kukuruza, klip bez zrna
čorba (pere. fSurba, surbag, tur. curba, §orba) supa, juha, sa mesom, pirinčem i dr.
čorbadžija (pers.-tur. corbaci) onaj koji deli
čukur (tur.) rupa, jama, jarak, dolina.
čuruk (tur. čuruk) nedostatak, mana
čutura (tur. corta mađ. csutora) pljosnata boca, pljoska, obično drvena, sa dubore-zom; vojnička čutura je od metala.
ćage (pere. kagag tur. kagit) hartija; pismo.
ćar (pere. kar, tur. kar) dobit, zarada, korist.
ćasa (pere. kase, tur. kase) zdela, činija, posuda.
ćatib (arap. katib, tur. katib, katip) pisar; pisac, mudrac, učenjak.
ćef (arap. kayf, tur. keyif) dobro raspoloženje, dobra volja, radost, veselje, uživanje; prohtev.
ćelav (pere. kel, tur. kel) bez kose, sa malo kose na glavi.
ćemer (pers.-tur. kemer, grč. kamara, ngrč. kemeri) 1. muški kožni pojas sa pregradama za novac, potpaša; 2. bogato ukrašen ženski pojas.
ćeramida (gr . cheramis, cheramisidos, tur. keremid) vrsta krovnog crepa.
ćerana (pere., tur. kerhane) zanatlijska radionica, naročito: radionica sapuna i užarska radionica.
ćeresta (tur. kereste) materijal, građa; pribor uopće (za pravljenje nečega)
ćerpič (tur. kerpic) nepečena cigla.
ćevap (arap. kabab, tur. kebap) komadi raznog mesa pečeni na ražnju.
ćeča (tur. keča) bijela (albanska) kapa od uvaljane vune
ćifta (hebr., tur. cifit, cifut) Jevrejin; kod nas samo u značenju: tvrdica, filistar.
ćilibar (tur. kehruba, kehlibar, pere. kahruba ono što privlači slamu) fosilna smola koja potiče od četinare, jantar.
ćilim (pere. kilim, tur. kilim) zastirač, šarenica, za podove i zidove, sag, tepih; vrsta kecelje.
ćitab (arap. kitab, tur. kitab, kitap) pismo, knjiga; zakon, naredba; verska knjiga; ćitap.
ćorav (pere. kur, tur. kor) slep na jedno oko.
ćorda (pere. kard nož, tur. gorda, mađ. kard) sablja.
ćoriti (tur. ćor) šatr. spavati
ćorka (tur. ćor slijep, kome je tamno) šatr. tamnica, zatvor
ćorsokak (pere.-arap., tur. kor sokak) slepa ulica; fig. bezizlazno stanje, kritično stanje.
ćufte (pere. kufte od kuften istući, smrviti, tur. kofte) loptica od iseckanog mesa sa biberom i lukom; pl. ćufteta.
ćulav (pere. kulah, tur. kulah) polukružna kapa od uvaljane vune, koja se nosi ispod fesa.
ćulbastija (tur. kulbasti) meso pečeno na žaru; đulbastija.
ćumez (tur. kiimes) kokošinjak; mala kućica, uperila.
ćumur (tur. kumur) drveni ugalj.
ćup (arap. kiib, tur- kup) velik zemljani sud (za pekmez, kajmak, turšiju i dr.).
ćuprija (grč. gephyra, tur. koprii) most.
ćurak (tur. kiirk) gornji zimski kaput postavljen i opšiven krznom, bunda, kožuh.
ćurčija (tur. kurkcu) krznar, kožuhar, zanatlija koji pravi predmete od krzna.
ćusegija (tur. kusegi) lopatica za ugljen, za žeravicu
ćuskija (tur. kiiskii) gvozdena poluga; pijan kao ćuskija trešten pijan.
ćustek (tur. kostek) sveza, spona kojom se sapinju noge konju, bukagije, negve.
ćutek (tur. kotek) batina, šiba, štap; udarac.
ćutuk (tur. ktituk) panj, klada; po Vuku: gomila, buljuk, četa.
dada (tur.) majka, sestra, ili uopće starija žena; naziv odmila za dadilju
dadilja (tur. dada, dady) dojilja; žena koja čuva djecu; guvernanta
daidža (tur. dajy) ujak
damar (tur. damar) krvna žila.
dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe.
darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež.
degenek (tur. degnek) batina, udarac batinom po tabanima.
deli (tur. deli) lud, mahnit; hrabar, smeo, sr an; im. delija.
delibaša (tur. delibasi) starešina delija.
delija (tur. deli, junak) 1. turski konjanik; 2. junak.
dembel (pere. tenbel, tur. tembel) lenština, neradnik.
dembelija (pere., tur. tembelhane) zemlja dembela.
dernek (tur. dernek, dirnek) sabor, vašar; veselje, svadba.
dever (tur. devir krug, obrat; vrijeme) 1. muka, tegoban život, teškoće, patnja, nevolja, jad; 2. doba, vrijeme, okolnosti; 3. događaji puni nevolje
dilber (tur. dilber, pere. dil srce, ber od burden nositi) dragan, lepotan, miljenik, onaj koji privlači i osvaja srca.
dimije (tur. dimie, grč. dimitos) ženske široke čakšire koje se nose umesto suknje; up. šalvare.
din (pere., tur. din) 3. vera (obično muslimanska), islam.
din-dušman (pere., tur. dindusman) verski neprijatelj, zakleti neprijatelj, zakleti protivnik.
direk (tur. direk) greda; drveni stub.
div (pere. diw, zao duh, đavo, tur. dei) mitološko biće: gorostas, gigant, oličenje jakosti i snage.
divan (pere. diwan, tur. divan) turski državni savet; tajni savet bivših sultana; carinarnica; popis poreskih obvezni-ka; istočnjačke sofa s jastucima (za sedenje i spavanje); lit. zbirka spisa ili članaka, naročito pesama (npr. Geteov: „Zapadno-istočnjački divan").
divit (arap. dawat, tur. divit) pernica sa mastionicom zajedno.
dizgin (tur. dizgin) jedan od dva kaiša na uzdi kojim kočijaš ili jahač upravlja konjem odnosno konjima; kajao.
dolama (tur. dolama) vrsta starinske muške i ženske nošnje od čohe sa dugim rukavima koji su zatvoreni ili razrezani.
dorat (tur. doru at) konj mrke boje, mrkov.
 
Poslednja izmena od moderatora:
drangulija (tur. dirhem mrvica, trun, gururlu koji se kiti, ponosi) sitan nakit ili sitnica uopće
dud (tur. dut, pere. tut) drvo iz fam. Mogaseae, murva; beli i crni dud.
duduk (tur. dudiik) l. čobanska svirala, frula; 2. fig. ograničen čovek, glupak, blesan; trom, lenj čovek, lenština.
dunđer (pere. durger, tur. diilger) starinski stolar i graditelj (drvodelja, tesar i zidar istovremeno); dunđerin.
durati (tal. durare trajati, tur. durmak trpjeti) 1. trajati, ne prestajati; 2. trpjeti, podnositi, ustrajati; 3. životariti
durbin (pere. durbin, tur. durbiin) optički instrument za osmatranje udaljenih predmeta; može biti za jedno oko (monokula-ran) ili za oba oka (binokularan).
dušek (tur. do$ek) vunena postelja (madrac) koja se, u vreme dok još kreveti nisu ušli u upotrebu, stavljala na pod i na njoj se spavalo.
dušman, dušmanin (pere. dušmen, tur. dii?man) neprijatelj, protivnik; din-dušman verski neprijatelj, zakleti neprijatelj.
duvak (tur. duvak) pokrivač kojim se pokriva nevesta kad je vode mladoženjino} kući.
duvan, duhan (arap. duhan, tur. duhan dim, para) biljka iz porodice pomoćnice; osušeni listovi služe za pušenje.
duvar (pere. diwar, tur. duvar) zid. dugme (pere. tukme, tur. diigme) puce na odevnom predmetu; tapka za zvonce, tapka na kakvom aparatu.
dućan (tur. dukkan) trgovačke radnja
džaba (tur. caba) pril. besplatno, badava; džabe.
džada (arap. gadda, tur. cadde) put, drum.
džak (mad. zsak, tur. džag, džak) vreća
džamadan, džemadan (tur.) 1. prsluk vezen srebrom i svilom; 2. kovčeg, prtljaga
džamija (arap. gaml, tur. cami) veća muslimanska bogomolja, bogomolja prvog reda u kojoj se uči kotbah (za razliku od mošeje, manje bogomolje).
džebana (pere. gebehane, tur. cebhane) barut i olovo, municija; džebhava.
džeferdar (pere.) v. dževerdar.
dželat (arap. gallad, tur. cellat, cellad) krvnik; čovek koji izvršava smrtne presude.
dženaza (arap. ganaza, tur. cenaze) kod muslimana: 1. molitva za dušu umrloga; 2. pogreb, sprovod.
džep (arap. giayb, tur. ser) platnene kesica prišivene u odelu za nošenje sitnih stvari.
dževerdar (pere. gewerdar, tur. cevherdar) vrsta starinske puške koja je ukrašena sedefom i dragim kamenjem, damaška puška; džeferdar.
džezva (arap. gadwa, tur. cezve) posuda s dugom drškom za kuvanje kafe.
džidža (tur. cici) dečija igračka; imitacija pravog nakita.
džigerica (pere. giger, tur. ciger) pluća (bela džigerica) i jetra (crna džigerica).
džilit (arap. giarid, tur. cilit, cirit) kratko koplje od elastičnog palmovog drveta, kojim arapski konjanici vično rukuju i kad su im konji u najvećem trku.
džilitati se (arap. garid, tur. cilit) bacati džilit; fig. razmetati se, besneti.
džin (arap. ginn, tur. cin) 2. mit. u verovanju muslimanskih naroda: vrsta dobrih i zlih duhova, obdarenih natprirodnom snagom i sposobnošću da se učine nevidljivim; div, gorostas, orijaš, ispolin.
džukela (tur. džuhela) otrcan pas; pren. ljenivac; lopov
džumbus (pere. gunbiSI, tur. cumbu?) zabava, igra; nered.
džumhur (arap. gumhur, tur. cumhur) narod, masa; skup, skupština, sastanak.
đaur (tur. gaur, gavur) nevernik, krivovernik, jeretik (pogrdno ime kojim Turci nazivaju hrišćane); đaurin.
đaurin (tur.) v. đaur.
đem (tur. gem) žvale, uzda, gvožđe na uzdi što ga konj drži u ustima.
đeram (grč. geranos ždral, tur. germek) naprava, poluga za izvlačenje vode iz bunara, takođe bunar sa ovakvom napravom; poluga kod velikih dizalica, vaga; rampa.
đerdan (pere. girdab, tur. girdap vrtlog, brzica) 1. fig. opasno mesto, teška situacija; 2. klisura na Dunavu, najveća u Evropi (duga oko 150 km).
đerdan (tur. gerdan vrat) grlo, guša, prednji deo vrata; nakit što ga žene nose o vratu.
đerdek (tur. gerdek) soba u kojoj mladenci provedu prvu bračnu noć; ložnica; prva bračna noć.
đevrek (tur. gevrek) vrsta peciva u obliku kolutića.
đidija, đide (tur. gidi) obešenjak, živahan mladić, junak.
đilas (arap. dilaz) l. borba, sukob, bitka; 2. trkač, skakač; 3. raspusnik, razvratnik.
đogat (tur. gok plav, otvorene boje, bistar, at konj) konj bele boje, belac; fig. neznalica, glupak.
đogatast (tur.) bele boje, bele dlake, beo.
đon (tur. gon koža) potplat; don-obraz nepošten čovjek
đornut (tur. kormek) mrtav pijan, trešten pijan, pri piću.
đozluci (tur. goz oko) naočale
đubre (tur. giibre) gnoj, smeće, stajno gnojivo.
đul (pere. gul, tur. giil) ruža, ružica.
đule (tur. giille, giirle) topovske tane, zrno, metak.
đuture (tur. gotiiru) sve ukupno, sve zajedno, u celini, jedno na drugo.
đuvegija (tur. giiveyi) mladoženja, muž.
đuveč (tur. giivec) l. vrsta jela: meso pomešano sa pirinčom, lukom i dr. koje se peče u zemljanom sudu; konzervirano meso pomešano sa raznim povrćem; 2. zemljani sud u kome se peče đuveč i slična jela.
đuvegija (tur. giivegi) zaručnik; mladoženja
 
Poslednja izmena od moderatora:
jel video neko sta znaci Djilas???? :):):)

elem...jedno pitanje braco povijesnicari i istoricari

Zna li neko predanje o Skadru??? po Srpskom predanju,sazidali su ga Mrnjavcevici,uzidajuci pritom u nj i Gojkovu zenu..ili tako nekoga...uglavnom uzidase i neku zenu,jer je Skadar na Bojani,rusila vila nocu....radove je izvodio cuveni Rade neimar,koji je vrsio gradjevinske radove za Srpsku vlastelu nesto preko 500god
dolazim do pomisli da se radi o preteci GP Rad....no...nije,jer slicnu duzinu postojanja beleze protopop Nedjeljko i ljuba Andjelija

elem,to je Srpska verzija dogadjaja,Albanska je pak,da je grad Skadar napravila poslednja Ilirska kraljica Teuta

Teuta je inace Albansko zensko ime.....na stranu islamska imena...prava Albanska imena su posve drugacija...Teuta,Valbona,Dreton,Flora,Albin itd itd

pritom...ko je to vrsio popis u vreme cara Dusana ili kada vec,da je Albanaca samo 2-4%??? pa njih se nije moglo popisati ni u ovo danasnje doba,kad je bilo sve tehnike i jake pravne drzave,i danas,kad je drzava njihova,nezna im se tacan broj,a kamoli u vreme cara Dusana..to je parodija bre
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top