U životu želim da:

Vodila sam jedno vrijeme instrukcije rada na računarima. Imala sam jednu vježbu u Word-u. Lekcija je bila vezana za simbole i brojeve ispred linije nabrajanja. Polaznici kursa su trebali na početku kursa napisati kratak tekst.
U životu želim da:
i nabrojati pet stavki. Imala sam tri kategorije ljudi. Prvi nisu znali šta da pišu pa su pitali mene šta oni žele. Drugi su imali želje koje su se svodile na brak, djecu, dobar posao i dobru kuću. U treću kategoriju je nažalost ušla samo jedna osoba. Napisala je da želi plivati sa delfinima, a i ostale želje su joj bile podjednako interesantne.
Zar je moguće da ljudi nemaju želje?
Zar je moguće da neko o tome nikada ne razmišlja?

Pa ja mislim da nece da pricaju o svojim zeljama sa sobom,ni da pricaju sa svojim zeljama.
Ne verujem da nemaju zelja.

moja?
pored one koje sam vec izjavio na drugoj temi, da budem uvek zadovoljan...
je i da hodam po nebu...

bio sam na/u okeanu, na zemlji, u vazduhu, na visokim platformama, ali jos u/na nebu nisam...

a pitanje koje si postavila,
moguce je da ne zele da napisu, i moguce je da ocekuju da im ti kazes sta da napisu..svako je ponekad tako raspolozen, kada je s nedostatkom motivacije ili inspiracije, jednostavno samo zeli da prati uputstva i da se ne ukljucuje previse, ima i onih koji se nikada ne ukljuce, nazalost...

ima onih koji sa strancem ni zdravo ne zele da podele, a ne neku zelju...ma koliko da si ti prijatan, sarmantan, i druzeljubiv...

Dobro. Slažem se s tobom. Ali to važi samo za duboko intimne želje. Međutim želje koje se vežu za neka putovanja ili avanture ne mogu da naprave atak na intimu. Imala sam slučaj da sam javno rekla da želim otići na Jamajku i slušati rege. Bila sam ismijana. Odnosno ismijavana sam na istu temu danima. Boli me briga i dalje to želim. Stičem dojam da se ljudi vežu samo za ono što im je poznato: žene za par metera poluprečnika oko špareta, a muškarci za dobro utaban put od kuće do posla ili kafane. Ubacimo tu još par kredita, poneko veče s prijateljim uz partiju jamba ili slično, poneku flašu alkohola, španske serije i mjestimično dobre filmove i dolazimo u fazu kolotečine i sivila. Mene interesuju ljudi koji imaju dovoljno hrabrosti da zakorače preko praga te kolotečine i suoče se sa nepoznatim makar i u snovima. Vjerovatno će kod većine ti snovi vremenom izblijediti i pretvoriti se u prah prije materijalizacije. Ipak, neki snovi se mogu ostvariti, a da bi se ostvarili potrebno ih je prvo izmaštati.

Istina je da smo svi uceni sta treba da zelimo,preciznije,sta je uopste umesno zeleti,narocito stoga sto nam je objasnjeno da nije vredno zeleti ono sto se cini kao tesko dostizno.
Nauceni smo da zelimo bas ono sto ce nam se desiti...
Devojka zeli da se uda,to je nacin da bude zadovoljna kada do toga dodje,jer ce joj se ciniti da je bas to i zelela,a nije ni sebe samu nikada zapitala da li to zeli zaista.
Ja imam bezbroj zelja,intimnih i manje intimnih.
Ali,samo pisem o njima.Ne radim nikada na realizaciji(Ostvarenju)

ja trcim svoju trku...i znam gde cu zavrsiti..ali opet trcim...
iako sam jos uvek predposlednji, drugo mesto mislim da cu dohvatiti na cilju...
pocni i ti da trcis..nemoj samo da hodas i budes ravna proseku...

Mi smo odrastali uz razno-razna sputavanja, tipa: odrasti, nemoj pričati gluposti, smiri se, uklopi se u okrženje, to su prazne priče, većina je u pravu, nemoj filozofirati itd. Sistematično nam se ubija tenzija ka nesvakidašnjim. Ako dodamo na to još tenziju roditelja da kroz nas ispune svoje, a uguše naše ambicije, vidjećemo da je put odrastanja težak i da nam daje potencijal za ništa. Sjećajući se doba buntovništva, mogu da prizovem razmišljanja o besmislenost života kakvog su živjeli moji roditelji. Ko nije razmišljao tako? Međutim, ako ne postoji odskočna daska, doći ćemo u situaciju da postajemo isti ili da bar živimo iste živote i naša djeca će se zgražavati nad našim životima. Mora postojati nešto iznad toga. Ja smatram da čovjek koji ima želje ima i potencijal da skoči. Ali problem nastaje ukoliko želje ne postoje. Šta ako većina ljudi živi po nametu? Zar to ne stvara samo mali broj u ogromnoj masi?
Zar se tako ne stvaraju istomišljenici kojima će drugi plasirati načine razmišljanja?

Želim da objavim još neku knjigu i naslikam još neku sliku pre , možda da se oženim i zasadim drvo pored puta.

Vecina se uvek osecala lepse kada je bas to-vecina...
Usuditi se zeleti mozda je podjednako uzbudljivo kao doci do zeljenog.
Ali to je opasan put...sasvim opasan put jer je zelja sama po sebi nesto mnogo jace od samog coveka(mislim)

della:

Vodila sam jedno vrijeme instrukcije rada na računarima. Imala sam jednu vježbu u Word-u. Lekcija je bila vezana za simbole i brojeve ispred linije nabrajanja. Polaznici kursa su trebali na početku kursa napisati kratak tekst.
U životu želim da:
i nabrojati pet stavki. Imala sam tri kategorije ljudi. Prvi nisu znali šta da pišu pa su pitali mene šta oni žele. Drugi su imali želje koje su se svodile na brak, djecu, dobar posao i dobru kuću. U treću kategoriju je nažalost ušla samo jedna osoba. Napisala je da želi plivati sa delfinima, a i ostale želje su joj bile podjednako interesantne.
Zar je moguće da ljudi nemaju želje?
Zar je moguće da neko o tome nikada ne razmišlja?

Kliknite za proširenje...

Iz ovog mi se nameću neka pitanja:
Imaju li želje veze sa maštom?
Sa inteligencijom?

Zelje su zapravo taj covek,osmisljen misticno ili metaforicno....

Zar ne mislite da smo dresirani da sebe sputavamo da bi se uklopili?
Evo vam primjer. Petnaest ljudi sjedi u kancelariji. Jedna nadobudna malograđanka nalazi stanicu sa folk muzikom. U toku je stvar "Otišla je Danijela". Ta žena i još jedan muškarac uživaju u muzici. Svi ostali se muče, ali niko ne progovara ni jednu. Samo upućuju molećive poglede prema meni. Na kompu imam tri do četiri poruke sa molbom da im prekratim muke i zaustavim taj jezivi zvuk. Nije problem. Ja bi to ionako uradila zbog sebe. Povraća mi se na takvu muziku, ali zar baš niko nije spreman da se suprostavi iako se istinski pate uz pomenute zvuke. Ustajem sa komentarom da ne mogu više trpiti taj zvuk. Nije problem. Ono dvoje se ne vrijeđaju. Naučili su do sada da sam ja čudak i da u svakoj situaciji mogu frontalno krenuti u odbranu. Šta bi se desilo da nisam bila na licu mjesta? Trpili bi osam sati uz muziku koja im smeta i dekoncentriše ih. I ne samo osam sati, nego pet puta osam sati, i tako u nedogled. Dvoje ljudi želi da to bude tako. Ostali su ovce koje su vođene od manjine. Ovo je mali primjer koji ne govori ništa i govori sve. Svijet se okreće na takvoj osovini. Neko je predložio zakon, neko drugi ga je usvojio, a uopšte nije bitno da li taj zakon meni kako pojedincu odgovara. Ako sam pojedinac, složiću se da to nije važno. Ali, uglavnom se dešava da takve stvari ne odgovaraju nikome, ali svi šute.

Borac za prava zivotinja:

Iz ovog mi se nameću neka pitanja:
Imaju li želje veze sa maštom?
Sa inteligencijom?

Kliknite za proširenje...

jedan trenutak ne pokazuje odgovor..
prvi utisak nije sve, ali je mnogo...

i sta sam hteo da dodam, della sto je napisala, da su nasi preci tako postupali, ne zelevsi neki novi san i neke nove promene, jos uvek bi verovali da je svetost Staresine najvisa...plemensko, ili pre plemensko drustvo, jedan se dosetio da ce da vodi ostale, a posle se drugi dosetio da je on bolji od onog prvog, i tako se rodila zelja za dominacijom, a mnoge zelje su se izrodile zeljom za promenom...

Neko je predložio zakon, neko drugi ga je usvojio, a uopšte nije bitno da li taj zakon meni kako pojedincu odgovara.

mislim da je jos pravilno dodati i, sve ima svoj rok trajanja...

Neki ljudi uceni su a trpe,sve,bas sve,do krajnje granice sopstvene izdrzljivosti.
Ja medju njih spadam.
Imam previse razumevanja za tudje zelje,osobito ako se odnose na nesto do cega meni nije stalo,pa i kada mi je tesko da trpim,ja to ipak cinim.
Ali,tu se zavrsava sav uspeh moje dresure
Uvek dozvolim drugima da ispune svoje zelje,jer u moje nikada ne moze da prodre bilo sta iz spoljasnjosti.

Borac za prava zivotinja:

Iz ovog mi se nameću neka pitanja:
Imaju li želje veze sa maštom?
Sa inteligencijom?

Kliknite za proširenje...

U skladu sa nama samima, a određuju nas misli, mašta, formiraće se i želje.

Ako neko ima bujnu maštu, lakše će se javiti zbrlj, gužva i haos u glavi i šansa je veća da se ne ostvare ili čak jasno ne iskristališu želje.. takvima je potrebna veća disciplina..

Neki ljudi uceni su da trpe,sve,bas sve,do krajnje granice sopstvene izdrzljivosti.
Ja medju njih spadam.
Imam previse razumevanja za tudje zelje,osobito ako se odnose na nesto do cega meni nije stalo,pa i kada mi je tesko da trpim,ja to ipak cinim.
Ali,tu se zavrsava sav uspeh moje dresure
Uvek dozvolim drugima da ispune svoje zelje,jer u moje nikada ne moze da prodre bilo sta iz spoljasnjosti.

Ledzer:

Neki ljudi uceni su da trpe,sve,bas sve,do krajnje granice sopstvene izdrzljivosti.
Ja medju njih spadam.
Imam previse razumevanja za tudje zelje,osobito ako se odnose na nesto do cega meni nije stalo,pa i kada mi je tesko da trpim,ja to ipak cinim.
Ali,tu se zavrsava sav uspeh moje dresure
Uvek dozvolim drugima da ispune svoje zelje,jer u moje nikada ne moze da prodre bilo sta iz spoljasnjosti.

Kliknite za proširenje...

ja samo ako procenim da moram da trpim, morati-znaci povoljnije po mene...

Ja trpim sve sto dolazi spolja,jer tako ucim da to i treba da ostane spolja.

ne razumem ovo, ledzer, a kako mozes da trpis ono sto dolazi iznutra pa???

svi trpimo, samo biramo da li cemo da pristanemo na to uslovljavanje i manipulasanje od strane tog spoljnog uticaja...

Ja sam(kao i ostali)sposobna za mnogo sta, ali ne mogu da se pokrenem, sto neko napisa, ne radim na realizaciji.
Zanima me umjetnost, muzika, gluma, ...
Ali to je mastanje i tacka.
A sto se tice tih drugih zelja, gledala sam crtani koji sam obozavala kao mala,znaci prije 10 god, i pozeljela da mogu da postanem dio toga, ili da to sve dozivljavam kao kad sam bila manja...Radi se o Starli inebeskim jahacima, gdje ima sirena, vilenjaka, letecih konja, prijatelji...Eto.

a sad si kao pa velika?

sanjaj i dalje..mozda postanes princess ili bi da budes leteci konj?

della:

Vodila sam jedno vrijeme instrukcije rada na računarima. Imala sam jednu vježbu u Word-u. Lekcija je bila vezana za simbole i brojeve ispred linije nabrajanja. Polaznici kursa su trebali na početku kursa napisati kratak tekst.
U životu želim da:
i nabrojati pet stavki. Imala sam tri kategorije ljudi. Prvi nisu znali šta da pišu pa su pitali mene šta oni žele. Drugi su imali želje koje su se svodile na brak, djecu, dobar posao i dobru kuću. U treću kategoriju je nažalost ušla samo jedna osoba. Napisala je da želi plivati sa delfinima, a i ostale želje su joj bile podjednako interesantne.
Zar je moguće da ljudi nemaju želje?
Zar je moguće da neko o tome nikada ne razmišlja?

Kliknite za proširenje...

Mislim da se ljudi plaše i sebi da priznaju da žele nešto, jer ako im se ne ispuni...valjda će biti kraj sveta?
Da ne spominjem ono što me već duže vreme muči, a to je utisak (iskreno se nadam da se varam) da je previše učestala "psihologija stada" - kao ovce (ne mislim na uvredljiv način) - kud' jedan, tu i ostali, samo da se ne "štrči"!
Biti drugačiji od ostalih, postalo je, izgleda, nešto loše, bez obzira po čemu se neko razlikuje - makar i po dobrom - tim pre će biti ismejan ("naivčina" i sl.).

4thman:

a sad si kao pa velika?

sanjaj i dalje..mozda postanes princess ili bi da budes leteci konj?

Kliknite za proširenje...

Velika za crtane
Samo me ti zezaj, ja sam napisala sta sam imala.

nikad za crtane...

ja bih radije da sam konj...leteci naravno..pegaz, a princeza mi na...