Koliko covek moze?

P

petrana

Poznat
Poruka
7.144
Sta mislite o tom?
Koliko je covek u stanju uraditi u svom zivotu? Od cega to zavisi?
Kada citas razvoj teorija o faktorima uticaja na coveka (okolina, vaspitanje, genetika)
makar ono sto sam citala, misljenja su razlicita.
Ali iako razlicita, ona vredna paznje priznaju da to nije uhvatljivo, da je covek ipak pojedinac za sebe.
Zanima me sta vi mislite o tom.
Jedna od recenica koja me motivisala za ovu temu

Borac za prava zivotinja:
Imala sam svakakve ideale, želje, stremljenja ... Neke imam još uvek. I još uvek imam nadu, snagu, volju... s tom razlikom što sad tačno znam šta i koliko mogu.
Kliknite za proširenje...

Pa time i jedno od pitanja: Kako covek saznaje koliko moze?
Da li covek moze znati koliko moze?
Od cega zavisi da li ce covek pokrenuti ova pitanja.

U jednom periodu zivota mi se cinilo da je svet oko nas , (al tu mislim samo na ljudsku zajednicu, priroda mi je uvek delovala kao sigurno mesto) nesto tako nepredvidivo, nesto slicno praznom bezvazdusnom prostoru u kom covek ne moze svojom voljom da se pokrece. Vrlo je tesko doslo do nekih promena u tom , ali je doslo. Kada mi se taj vakum prikazao kao nesto u cem imam mogucnost kretanja svojom voljom sve je pocelo da se menja. Samo, u kojoj je meri to tako? Da li je moguce da covek moze jako mnogo?
Koliko on to moze? Da li je moguce da ako je sprema na trud i ima pod sobom cvrsto tlo , da moze zaista da organizuje svoj zivot onako kako treba, kako njegovo bice oseca kao korisno i dobro? Sta ucvrscuje to tlo, tu nasu predstavu o realnosti zivota u drustvu?
Cini mi se da je to prihvatanje sebe i drugih, onakvih kakvi jesmo. Ali i spemnost na stalnu promenu.
A opet, sva su mi ova razmisljanja prilicno sveza i
sta vi mislite o tom?
 
Asocirala sam samu sebe na dve price, sa dva razlicita mesta na planeti, sa dva razlicita smera
Al ucinilo mi se da nije iskljuceno da je druga inspirisala prvu, to mi se prosto ucinilo kao moguce.

Prva prica : "Vaza", od Moravija
Ako niste citali, ukratko. Covek zivi u najvecoj bedi i smradu, u jednoj prikolici punoj smeca. Zarastao u bradu, neokupan ko zna koliko, posecuje ga najruzniji zenski stvor kog je mogao da nadje, tetura se u svom smradu, i nece nece bolje. A nekada je ziveo drugacije ( ako me secanje ne vara). Iz tog vremena ostala je jedna vaza. Jedna jedina stvar u toj odvratnoj prikolici iz tog nekadasnjeg zivota. I jednog dana covek slucajno razbije vazu. Pogleda , pokupi, okupa se, obrije. Promeni ciotav svoj zivot. (ne zamerite na nemanju stila)

Druga prica, mada hronoloski je bilo bolje da je prva, al nisam htela da se svadjam sada sa sobom, prosto mi dodje da je druga iako je prva

U romanu "Idijot", koji je pomenut vec na jednoj novoj temi, Epizoda u kojoj Idijot razbija vazu
Pozvan je na dal bal ili tako nesto. Domacinska kuca nije nesto bogata al imaju jednu kinesku vazu koja ce citavoj prostoriji dati bogatiji izgled. Idijotu naglasavaju da se drzi podalje od vaze, da je slucajno ne razbije. Na balu on uporno se trudi da zaobidje tu nesretnu vazu i malte ne bezi od nje. Al ona kao da ima magnet, prosto ga dovuce do sebe i u jednom momentu on razbije vazu. Za njega to nije bio ni najmanje sretan obrt zbivanja, njega to jos samo vise utvrdjuje u tom da svaki njegov potez je dirigovan u "pogresnom" smeru.
(A da li je to pogresan smer. Da li je Idijotu nedostajalo samo to da ga bas briga sto drugima smeta sto se njemu razbija vaza? na ovo ne obracajte paznju. Nije mi ovo bila namera, samo se nametnulo.)


Pa sad. Sta je to? Da li su to dva razlicita pogleda na svet, na sebe, ili su to samo razliciti ljudi? Da li je nekom jedno moguce a drugo nemoguce, ili je svima sve moguce a samo zavisi kako ce gledati na stvar?
Ili su oba umetnika otisla u nemoguce, krajnje varijante?
Da li je Moravi odgovorio na pricu o idijotu?
 
Moravijine “Rimske priče”. :D

Ukratko, za sad:

Moravijina vaza (ali, koliko se sećam, ukradena?) postaje vredna tek pošto je razbijena.
U ovom slučaju – junak je stigao na kraj jednog poglavlja života i otpočeo drugo.

U Idiotu je kineska vaza smernica, upućuje nas na tragičan kraj romana: sve čega se dotakne Miškin tone u propast. Njegovu dobrotu i pažnju sredina je proglasila za idiotizam. Smirenost se nije pokazala kao snaga, već kao nemoć. Bilans njegove misije – ma koliko cilj bio human (dobrotom preporoditi okolinu) – katastrofalan je.
 
Borac za prava zivotinja:
Moravijine “Rimske priče”. :D

Ukratko, za sad:

Moravijina vaza (ali, koliko se sećam, ukradena?) postaje vredna tek pošto je razbijena.
U ovom slučaju – junak je stigao na kraj jednog poglavlja života i otpočeo drugo.

U Idiotu je kineska vaza smernica, upućuje nas na tragičan kraj romana: sve čega se dotakne Miškin tone u propast. Njegovu dobrotu i pažnju sredina je proglasila za idiotizam. Smirenost se nije pokazala kao snaga, već kao nemoć. Bilans njegove misije – ma koliko cilj bio human (dobrotom preporoditi okolinu) – katastrofalan je.
Kliknite za proširenje...

Nisam mogla da se setim odakle vaza u Moravijevoj prici.

Borac, sad sam se opet setila one recenice " covek koji je suvise dobar razara"

Bas si me sa ovih par recenica bacila u razmisljanje Borac. Upravo je to ono sto mi je nedostajalo.
Ovo je prilicno nesredjeno, oprosti, al da pokusam
Kako bi se to moglo jos reci:
Zasto Miskina toliko vuce ta vaza, tako ga neodoljivo privlaci da je razbije? Mozda je to onaj potisnut u njemu poriv da im rasprcka sve te trice koje su pripremili, da ih najuri kao kokosi. I zar to nije najnormalniji i najhumaniji poriv u coveku koji se moze javiti u onoj gunguli priprema gde ne daju nikom da se ponasa normalno, i gde na kraju krajeva i ne zive normalno. Zar nije razbijanje vaze jedan divan budeci efekat koji je trebalo da bar nekog dozove, da ga povrati ida kaze " ej bre , kakva vaza, kakvi balovi i bakraci?"

A sta radi covek kod Moravija? E on ide tom linijom. On je do besvesti djubre. I? on ima odakle da krene. On nije sebi ni drugima sakrio da bi najradije pljunuo na sve te uredjene dnevne boravke u ustirkane zivote, to i radi. I? On ima odakle da krene.

Jeste ovo preterivanje. Al ne umem to drugacije da kazem.
 
Koliko covek moze zavisi od njegove ambicije i spleta okolnosti. Uslovljen je vaspitanjem i obrazovanjem koje je stekao. Kada su u pitanju materijalna blaga, onaj koji nema tezi ka tome da dobije i uvek smatra da je onome koji ima lakse...a onaj koji ima, zeli vise nego sto ima...
 
Zavisno od smera...

U pogresnom smeru ne mozesh nikolko... vec samo prividno mislish da napredejuhes.... u pravom smeru... zavisi vec od licnih sposobnosti... interesovanja... pravih susreta... pravih informacija... itd itd
 
"Svi su putevi isti - nikud ne vode. Jedan put je samo jedan put. Ako osećaš da ne bi trebalo njim da pođeš, onda nipošto ne smeš ostati na tom putu. Postavi sebi jedno pitanje : Ima li ovaj put srca? Ako ga ima, to je dobar put, ako ga nema, ne valja. Ni jedan ni drugi nikuda ne vode ali jedan ima srca a drugi nema. Na jednom je putovanje radosno, dok god se po njemu krećeš,dok god si s njim sjedinjen. Drugi put će te naterati da proklinješ svoj život. Jedan ti daje snagu, drugi ti je oduzima."

don Huan Matus

Mada mi je zanimljiva I rečenica:

"Za čistu volju neuslovljenu svrhom i oslobodjenu strasti od rezultata, svaki je put savršen."
 
Sazna koliko moze onda kada se nadje pred odredjenim zadatkom, situacijom, problemom, cime god.
Svi mi mislimo da mozemo i uvek mislimo da bismo uradili nesto bolje ili rekli nesto drugo da smo bili u situaciji osobe ciji postupak ili reci analiziramo. A narocito u mladosti, kasnije mislim da dolazi do odredjenog zamora, cija je posledica moze d abude to da postanemo realniji, ali i mrzovolja da postignemo nesto.
 
flpflp:
Sazna koliko moze onda kada se nadje pred odredjenim zadatkom, situacijom, problemom, cime god.
Svi mi mislimo da mozemo i uvek mislimo da bismo uradili nesto bolje ili rekli nesto drugo da smo bili u situaciji osobe ciji postupak ili reci analiziramo. A narocito u mladosti, kasnije mislim da dolazi do odredjenog zamora, cija je posledica moze d abude to da postanemo realniji, ali i mrzovolja da postignemo nesto.
Kliknite za proširenje...

Izgleda da nisam uspela da precizno postavim pitanje.
To pocrnjeno je druga stvar. To su situacije u koje nas dovede okolina i na koje odgovorimo ili ne , ovako ili onako, probude se neke snaga u coveku pa prevazidjemo nesto ili propadnemo...
znas o cemu sam pokusala da pricam
Covek ima neko unutrasnje ustrojstvo. Da li je u stanju da ga prati?
Kada sam zapocela temu "Idijot" i "Vaza" mi nisu padali na pamet, to je bila naknadna situacija, a sada mi se svo razmisljanje vrti oko ta dva lika.
U slucaju "Idijota", da li je mogao drugacije? I u slucaju "Vaze", da li je mogao drugacije?
Ovo je preslobodno, ali , da li je Miskina sprecavalo da ih sve premlati i najuri potreba da bude dobar prema njima, da ih ne povredi. A da li je to mogao okrenuti na to da povredi svoju potrebu da bude dobar, time povredi sebe, njih najuri , sve im porazbija. I ovako i onako on povredjuje i sebe i druge.
Meni se u ovom momentu upalila lampica.
 
ali opet rezultat zavisi od ogranicenja..
to ti je moj stav i moj odgovor o temi, pitanju/nazivu teme..

rezultat=hipoteticki, svi uslovi sve okolnosti sav ucinak zavise od mog odgovora/ogranicenja coveka u datoj situaciji...

a sto se tice slucaja, da li je pisac mogao drugacije? umesto Vaze da stavi Ogledalo npr, to bi oslikalo jos neke ideje i slike, ili umesto Idiota nekog kome je bio san da uradi to, a ne da nadje slabica koji ce to uraditi kako mu on kaze(navede) ...
uglavnom kada smo u skoli tumacili nesto, ja sam imao drugaciji, cesto i kontra stav svima tj vecini, posto jedan postavi pocetni stav i onda oni ponavljaju jednu misao ceo cas...haha...
 
Poslednja izmena:
Kapiram da pricas o unutrasnjoj snazi, ali nikad s ene moze u potpunosti iskljuciti uticaj okoline, jer konstantne prepreke iscrpljuju coveka, tako d ai oni najjaci mogu na kraju dici ruke od svega.
A ponasanje coveka opet zavisi od okoline (vaspitanje, pre svega), ali i od genetike, jednostavno neki ljudi su vise neki manje kukavice, ali svi smo mi u pojedinim trenucima kukakvice. Skup je faktora, koji formiraju nasu licnost, a tu je upitanju i zaledjina koju imamo iza sebe. Ako neko nema nista lakse mu je da predje neke granice.
Primer ti je da sa cesto desava da deca iz problematicnih porodica postanu kriminalci (da se ne lzemo i za to treba imati hrabrosti i snage), nego deca iz prosecnih porodica, jer ovi prvi ako pokusaju imaju manje da izgube u smislu ogorcenosti i ljutnje roditelja, zatim skola, posao. Ovo je u negativnom kontextu i sve uprosceno. Doduse neki ni tad ne prelaze, recimo umiru od gladi, ali nista ne ukradu. Iz ovog izlazi da je odgovor da da svi mi imamo unutrasnja ogranicenje, a zovu se strah i nada.
Mogu da kazem da mi se ceto vrti misao "ako me gurnes, preko ivice, povucicu i tebe". To je zadnji atom snage.
Valjda nisam promasila temu ovaj put.
 
Dno ima svoju svrhu. Nekada obican dogadjaj, kao lomljenje vaze, ubrza covekov put ka dnu. I ako je covek dovoljno jak, odbice se od dna i krenuti gore.
Slab covek se nekada slomi a nekada zaglavi u mulju sa dna. Zato treba raditi na sebi, jer dno svakog privlaci.
Nasa borba na ovom svetu je pokusaj izbegavanja dna. Malo ih pliva na povrsini, vecina pliva tik iznad mulja i plasi se pada na dno. A dno je blagoslov.
 
nina_bg:
Ja znam da sve sto zaista zelim,iz dubine duse, mogu da uradim.
Kliknite za proširenje...

znaci ogranicena si zeljom, i tom nazovimo dusom...:think:
to su visoke granice, i po meni dobre granice...jos samo treba i znati zeleti...

flpflp:
Kapiram da pricas o unutrasnjoj snazi, ali nikad s ene moze u potpunosti iskljuciti uticaj okoline, jer konstantne prepreke iscrpljuju coveka, tako d ai oni najjaci mogu na kraju dici ruke od svega.
A ponasanje coveka opet zavisi od okoline (vaspitanje, pre svega), ali i od genetike, jednostavno neki ljudi su vise neki manje kukavice, ali svi smo mi u pojedinim trenucima kukakvice. Skup je faktora, koji formiraju nasu licnost, a tu je upitanju i zaledjina koju imamo iza sebe. Ako neko nema nista lakse mu je da predje neke granice.
Primer ti je da sa cesto desava da deca iz problematicnih porodica postanu kriminalci (da se ne lzemo i za to treba imati hrabrosti i snage), nego deca iz prosecnih porodica, jer ovi prvi ako pokusaju imaju manje da izgube u smislu ogorcenosti i ljutnje roditelja, zatim skola, posao. Ovo je u negativnom kontextu i sve uprosceno. Doduse neki ni tad ne prelaze, recimo umiru od gladi, ali nista ne ukradu. Iz ovog izlazi da je odgovor da da svi mi imamo unutrasnja ogranicenje, a zovu se strah i nada.
Mogu da kazem da mi se ceto vrti misao "ako me gurnes, preko ivice, povucicu i tebe". To je zadnji atom snage.
Valjda nisam promasila temu ovaj put.
Kliknite za proširenje...


nisi..prilicno lepo receno...

ali da dodam,
Materijalnost nije sve na svetu, ali od te materijalnosti mi i postojimo.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nikita Kulganov
Sta je covek?
Odgovora
13
Pregleda
414
Steinadler
Steinadler
Nina
Koliko košta aplauz?
2
Odgovora
40
Pregleda
719
38imak
38imak

Back
Top