NOBELOVA NAGRADA> (DORIS LESSING) DORIS LESING: (THE FIFTH CHILD) PETE DETE

Naziv knjige: (The Fifth Child) Pete dete
Autor: (Doris Lessing) Doris Lesing
Napomena: Prikaz knjige je preuzet sa www.mojakritika.com
Godina izdanja: 1988.
Srpsko izdanje: Agora, Zrenjanin, 2004.
Prevod sa engleskog: Tanja Slavnić

Lično, moram priznati da sam razočaran.

Jer, kada počnete da čitate knjigu Vama nepoznatog autora iz prostog razloga što ste čuli da je isti dobio Nobelovu nagradu za književnost, valjda su i očekivanja od knjige ogromna. Pripremite se za događaj poput onog koji pruža čitanje Markesa, Žida ili Singera, a dobijete pričicu (istina potresnu) za koju vam se čini da bi bila prikladna tv-sapunici.

Meni kao čitaocu je bilo dosadno tokom značajnog parčeta vremena posvećenog čitanju Petog deteta. To je roman o dvoje mladih ljudi koji odlaze iz grada da bi mirnije i komfornije živeli na selu, tamo kupuju kuću i odgajaju četvoro dece. Rađanjem petog deteta radnja knjige dobija na dinamici, jer to peto dete (zove se Ben) poseduje nadljudsku snagu, ali i agresivnost i zlobu, a ljudi u okruženju ga doživljavaju kao krvoločnog i mentalno ograničenog stvora. Vremenom, porodica se praktično raspada zbog majčine posvećenosti Benu, tj. majčinog pokušaja da ga učini običnim članom porodice i društva. Vremenom, Ben izrasta u delikventa, a knjiga se završava taman u trenutku kada, po meni, postaje zanimljivija za čitaoca.

Knjiga nema "velikih" ("andrićevskih") rečenica dostojnih citiranja, praktično ni zanimljivu radnju, ništa po čemu bih je smatrao značajnom za svetsku književnost. Jedino vredno što se može izdvojiti je misao majke da njeno peto dete nije monstrum, već jednostavno nosi gene neke rase koja je pre ljudi živela na Zemlji – patuljaka, hobita, divova, neandertalaca ili neke druge fele. Korektno je opisana i nesposobnost društva tj. nadležnih institucija (zdravstva, školstva, porodice) da se nosi sa samovoljom pojedinca koji iskače iz prihvatljivih okvira, kao i majčinska ljubav koja i u nemogućoj situaciji pokušava da pruži ljubav detetu koje tu ljubav ne oseća. Knjiga, ako je reptezentativna za Doris Lesing, po mom skromnom mišljenju, nije dostojna Nobelove nagrade, jer za takvo priznanje očekujem nešto najbolje što su najpismeniji predstavnici ljudskog roda kadri da napišu. Jer, zaboga, na ovom svetu postoji toliko dobrih knjiga koje za našeg kratkog života nećemo stići da pročitamo...

Ali, priznajem, Peto dete se dugo zadržava u mislima, možda je i to neki kvalitet knjige...



Emil Živadinović

...pomenutu knjigu sam citao prije 3-4 . mjeseca i zapisao sam ono sta sam o njoj volio da ostane za mene :
- pocetne stranice tesko mogu inicirati nesto novo, nesto takvog reda kakav bi trebao biti :
zatim / nagovjestaj neobicnog / :
-Dzejn je takodje slusala, ali drugacije . Ona je imala cetiri godine ; posmatrala je s namjerom da vidi kako oni dozivljavaju i imitirala ih , piljeci u svog oca ."

Dubok rez u prirodu djeteta / malog covjeka /, imitatora s razlogom. Pokazuje se priroda djeteta koje i ako zna da je dijete odaje znanje sta odgovara starijima >?"

-opet blinka ljubicasto svijetlo :
Te hladne , neljudske oci...Sta je vidio? ljudi su predpostavljali da vidi sta i oni , da vidi ljudski svijet , ali mozda su ga njegova cula snadbijevala potpuno drugacijim cinjenicama , podacima ...

-ovdje se u ovom obrtu ulazi u jedan drugaciji svijet djecji. Jedan van-Svijet tj. gledanje nasim ocima nesto sto nije za takvo gledanje ..Benova majka je sad zigosana , rodila je i tim radjanjem je sebe odvela u ne-svijet , jer sve ono sto nije nase , i nije 'normalno'.?

Lesingova prati te obrte na nacin ociglednosti , prisutnosti i ucesca a sve to je dozvoljeno samo Velikima ...

...Doktorka Dzejn je sa strahom gledala u Harijet, kao majku-Benovu !


...nije vec dugo , nikog povrijedio ."


NEOSPORNO JE DA SADASNJA PROZA I PISANJE SE MORAJU UDALJIVATI OD DOSAD PISANOGA JER NOVINE SU VELIKE AKO SU I NEOBICNE A MOGUCE ??!

Dragi faraonn, prvo, drago mi je da se neko uopšte javio da diskutuje po ovoj temi. Moram priznati da si me naterao da se zamislim, jer registrovao si ono vredno u knjizi nobelovke, koju smo ti i ja očito doživeli na različite načine.
Аli, po nekom mom shvatanju "velikog", "velika" je karakterologija nečega, npr. kad Andrić kaže "ljudi mali rastom i duhom", ili npr. kad zaljubljeni mladić A. Žida kaže dragoj "ako vam je suđeno da se zaljubite, nemojte računati na moje pero da opiše nered vašeg srca", veliko je saznanje, otrkiće "A ko meni kaže da, kad stigne u raj, neće otkriti da njegov dobri Bog takođe nije onaj pravi" (A. Žid), Singerove misli (žena koja nikada nije nosila niti rodila, zauvek će se osećati kao devica; brak bez dece je nešto kao pola braka). Velika je potraga. "Bavim se rečima ne bi li među njima pronašao onu koja je sposobna da ubrza dolazak Mesije" (Mirko Demić)...
Pojedinačni briljantni opisi nekoga pojedinca, njegovih očiju, njegove zlobe, majke - to jesu lepe misli, ali ja ih ne doživljavam "velikim" u svom doživljaju velikog, ne znam da li sam jasan...

... ljubav u smislu profanom tj ovozemaljskom , da tako kazem, je veoma 'sumnjivog 'talasa' i taj talas je mnoge vratio sa sobom na pucinu i bio je prozdran . Mislim da ma, misleci na to 'prozdiranje' Buda je Ljubav izbacio iz sa svog Puta prema Smokvi tj. Nirvani .
Moram ti reci , da su mi Zidovi stavovi kolebljivi jer njegovo 'emotivno' opredjeljenje / ok. moguce je da pederastija neopterecenije misli , ma da je sve ista muka / zalazi u momentalnu jednostranost . Istina ovo sto si ti naveo je od jakog sjaja ali onog sjaja , koji traje ...
Zid je u susretu sa Tahom Huseinom , pokazao da je nobelovac koji i nosi cast takve 'medalje' ...kao sto je jos Man, Markes , C.Mlos , Jursenar...ali moras priznati da ih ima koji ce proci kao sezonsko voce ...
Misimu je mimoisla da bi pokazsala pravo sa izuzetkom i gorko je za njega bilo Kavabatino dobijanje i ako je to samurajski podnio a onda,- !!!

Pozdrav, Peter !

Dragi faraonn, kada čitam neko štivo, naročito ako je autor decenijama six feet under, ne tiče me se seksualno opredeljenje autora, pod uslovom da se u samom štivu o tome ne diskutuje, ili da to njegovo / njeno opredeljenje bitno ne utiče na stavove knjige, slažes se? Osim toga, Žid je, kad smo ga se već dotakli, toliko veliki da je to u drugom planu.
Mislim da si u pravu kada konstatuješ da pojedini nobelovci prolaze kao sezonsko voće. Ja mislim da u kriterijumima za Nobelovu nagradu nešto sistemski nije u redu...

peter:

Dragi faraonn, kada čitam neko štivo, naročito ako je autor decenijama six feet under, ne tiče me se seksualno opredeljenje autora, pod uslovom da se u samom štivu o tome ne diskutuje, ili da to njegovo / njeno opredeljenje bitno ne utiče na stavove knjige, slažes se? Osim toga, Žid je, kad smo ga se već dotakli, toliko veliki da je to u drugom planu.
Mislim da si u pravu kada konstatuješ da pojedini nobelovci prolaze kao sezonsko voće. Ja mislim da u kriterijumima za Nobelovu nagradu nešto sistemski nije u redu...

Kliknite za proširenje...

...toliko si me porazio pocetkom posta da sam se postidio i nijesam do kraja procitao . Tvoje 'citanje' ili bolje reci zivljenje s knjigom naslo me da revidiram moje ne-manje zanimanje s tom Damom od papira , i da trazim ono sto treba i naci ako hoces plivati u tom jezeru a ne kao ,- neka baba-Nasta traziti trac pikanterije .
Hvala ti prijatelju i ako mislim da sam i sam bio blizu tvojem stavu !
srdacno,
Faraonn