Neozbiljni pesimista
Elita
- Poruka
- 18.529
Tesko je poceti bilo sta na ovu temu,a da to ne preraste u sociolosku raspravu o tome sta je dobro,sta lose,sta je pravedno,a sta ne,sta je istina o zivotu i svetu u kome zivimo.
Svaki dan srecem dosta ljudi.Svi su razliciti,fizicki,mentalno,emotivno,a opet svi su imaju jednu zajednicku osobinu,svi su sjebani.Svako od njih je ogrezao u grehovima zivota,prepustajuci se samo onom sto vidi,sto je materjalno,gledajuci samo svoj cilj,sebicno grabeci prema svojoj i samo svojoj sreci.I tako prelaze okean zivota,ploveci na necijim ledjima,kao na nekoj barci,bezeci od usamljenog svetionika koji zeli da im pokaze drugaciji,mozda bolji put.Okrecu glavu,zaslepljeni blizinom pucine,ne shvatajuci da je ta pucina samo jedno pusto ostrvo,sa kojeg nema odlaska i povratka.Svi smo mutirali u beznacajane lutke od krvi i mesa,dok koracamo ovim svetom bez pravog kompasa i bez alibija za sve greske koje cinimo u zivotu.Postali smo sebicni,pateticni,ogrezli u mrznji,nekoj cudnoj vrsti zavisti i pohlepe,gledajuci samo povrsne stvari u zivotu,ne mareci za istinu,za ljubav,za necije tudje suze,za necije tudje zivote.Sreca nije zajednicka,sreca je relativna,nije konstanta,ne postoji savrsen trenutak,ne postoji savrsena sreca.To je samo magla iza koje se kriju stotine razrusenih kuca i unistenih zivota,to je bumerang koji se sigurno vraca u ruke onog koji ga je bacio.
A cilj?Sta je za nas cilj danas u zivotu?Da budemo popularni,da budemo zvezde,superstarovi,da budemo popularni u drustvu,da imamo sto vise para,da se zaposlimo u nekoj bednoj firmi za 200 eura mesecno,da pojebemo sto vise riba i budemo sa sto vise momaka ili devojaka u zivotu?A gde je tu ljubav,gde je humanost,gde je toplina,u krajnjem slucaju,gde je tu paznja?Nema je!Niko nikog ne slusa,niko nikog ne vidi,flesevi,slicice i nedovrsene recenice.Nista vise nema svrhe ni ljubav,ni toplina,ni bilo kakva rec koja odudara od danasnje ucmalosti i stila zivota.
Ljubav,sta je ljubav?Kad neko nekom kaze:"Volim te",posle tri dana,a vec cetvrtog ga sutne i odjebe kao da je niko i nista,kao da se nista nije ni dogodilo.Reci su prazne,a dela niko ne zna da ceni.Ljubav je postala brend,moda,ljubav se kupuje i za novce,a gde je ona prava ljubav iz Bajronovih pesama,iz starih ruskih klasika,gde je?Nema je!Ubijena je brzinom zivota,ubijena je shvatanjem novih generacija,ubijena je praznim emocijama,ubijena je tipom veza na jedno vece.
Veze?Hm imao sam je jednu pravu vezu.Zeleo sam da je gradim kao hram,katedralu.Nisam zavrsio ni temelj,a ona se srusila.I sad pricam ljudima o toj lepoj rusevini,kakva je bila i kako je lep hram trebala da postane,najlepsi u ovoj pustinji.Svaki dan sa tim lezem i sa time se budim.Ljudi me zale,tese,kazu:"Hajde zivi,srusila se katedrala,sagradices ti novu".A ja se nasmejem i pokazem im stotitine napisanih pesama,stranica iz dnevnika koje govore o njoj i pitam:"Kako?Od cega?".
Lutam unaokolo vidim ljudi zive,grle se ljube,a ja?Sta ja da kazem?Sta treba,da ih mrzim?Ne.Zavidim im.Samo to...
Znam da ove reci i ovaj moj post nikom nece da znaci nesto,ali doslo mi je,doslo mi ja da ovo napisem kolike smo nule,kurtoni svi mi postali,da niko nikog ne slusa i ne vidi i da je bitno samo sta MI radimo i samo sta MI osecamo.Eto toliko.Mislite o tome...
Svaki dan srecem dosta ljudi.Svi su razliciti,fizicki,mentalno,emotivno,a opet svi su imaju jednu zajednicku osobinu,svi su sjebani.Svako od njih je ogrezao u grehovima zivota,prepustajuci se samo onom sto vidi,sto je materjalno,gledajuci samo svoj cilj,sebicno grabeci prema svojoj i samo svojoj sreci.I tako prelaze okean zivota,ploveci na necijim ledjima,kao na nekoj barci,bezeci od usamljenog svetionika koji zeli da im pokaze drugaciji,mozda bolji put.Okrecu glavu,zaslepljeni blizinom pucine,ne shvatajuci da je ta pucina samo jedno pusto ostrvo,sa kojeg nema odlaska i povratka.Svi smo mutirali u beznacajane lutke od krvi i mesa,dok koracamo ovim svetom bez pravog kompasa i bez alibija za sve greske koje cinimo u zivotu.Postali smo sebicni,pateticni,ogrezli u mrznji,nekoj cudnoj vrsti zavisti i pohlepe,gledajuci samo povrsne stvari u zivotu,ne mareci za istinu,za ljubav,za necije tudje suze,za necije tudje zivote.Sreca nije zajednicka,sreca je relativna,nije konstanta,ne postoji savrsen trenutak,ne postoji savrsena sreca.To je samo magla iza koje se kriju stotine razrusenih kuca i unistenih zivota,to je bumerang koji se sigurno vraca u ruke onog koji ga je bacio.
A cilj?Sta je za nas cilj danas u zivotu?Da budemo popularni,da budemo zvezde,superstarovi,da budemo popularni u drustvu,da imamo sto vise para,da se zaposlimo u nekoj bednoj firmi za 200 eura mesecno,da pojebemo sto vise riba i budemo sa sto vise momaka ili devojaka u zivotu?A gde je tu ljubav,gde je humanost,gde je toplina,u krajnjem slucaju,gde je tu paznja?Nema je!Niko nikog ne slusa,niko nikog ne vidi,flesevi,slicice i nedovrsene recenice.Nista vise nema svrhe ni ljubav,ni toplina,ni bilo kakva rec koja odudara od danasnje ucmalosti i stila zivota.
Ljubav,sta je ljubav?Kad neko nekom kaze:"Volim te",posle tri dana,a vec cetvrtog ga sutne i odjebe kao da je niko i nista,kao da se nista nije ni dogodilo.Reci su prazne,a dela niko ne zna da ceni.Ljubav je postala brend,moda,ljubav se kupuje i za novce,a gde je ona prava ljubav iz Bajronovih pesama,iz starih ruskih klasika,gde je?Nema je!Ubijena je brzinom zivota,ubijena je shvatanjem novih generacija,ubijena je praznim emocijama,ubijena je tipom veza na jedno vece.
Veze?Hm imao sam je jednu pravu vezu.Zeleo sam da je gradim kao hram,katedralu.Nisam zavrsio ni temelj,a ona se srusila.I sad pricam ljudima o toj lepoj rusevini,kakva je bila i kako je lep hram trebala da postane,najlepsi u ovoj pustinji.Svaki dan sa tim lezem i sa time se budim.Ljudi me zale,tese,kazu:"Hajde zivi,srusila se katedrala,sagradices ti novu".A ja se nasmejem i pokazem im stotitine napisanih pesama,stranica iz dnevnika koje govore o njoj i pitam:"Kako?Od cega?".
Lutam unaokolo vidim ljudi zive,grle se ljube,a ja?Sta ja da kazem?Sta treba,da ih mrzim?Ne.Zavidim im.Samo to...
Znam da ove reci i ovaj moj post nikom nece da znaci nesto,ali doslo mi je,doslo mi ja da ovo napisem kolike smo nule,kurtoni svi mi postali,da niko nikog ne slusa i ne vidi i da je bitno samo sta MI radimo i samo sta MI osecamo.Eto toliko.Mislite o tome...
)
Kao prvo,odakle tebi pravo da mi kazes da ja ne mogu da pruzim ljubav i da mi je sve u sistemu "mooški polni organ-ženski polni organ"?Ja volim do kosti,do srzi i to zna svaka devojka koju sam voleo.Samo sto ja moju ljubav ne kupujem u zlatari,u nekom fensi butiku,nego je kupujem paznjom,neznoscu,pesmama...Ti si ovde samo da degradiras druge,da stices neku jeftinu pozornost i paznju i to je sve.Ali sto kaze Dzoni Stulic "pljuni istini u oci",sam si izabrao taj stav.Ako ti je zivot super,zaobidji moj stav,idi na podforum "decija radost",tamo mozes da se istices.I jos jedno,zrelost se ne stice samo godinama,vec percepcijom stvari oko tebe i njihovim shvatanjem.U redu je da se ne slazes sa mojim stavovima,ali nemoj da budes blasfemican prema meni
