...pa sam htela da vas pitam -ako se to neko tzv. društvance ne stekne u školi,ili na poslu, može li uopšte da se stekne ? imate li iskustvo da može ,kako vam se čini -jel da je bolje imati društvance ?
i ja isto...Imam samo ove tzv. "pojedinačne" prijatelje
... ali ih ja s vremena na vreme ukrstim i okupim na nekoj veceri koju spremim ili nekoj akciji tipa koncert-pozoriste-izlet do ns i okoline... i napravim drustvance... jedno vreme su se navadili da ja pravim zurke... pa kao kad ce opet... 
... al odraslo se sad, mora da se sljaka... xixxixixImam samo ove tzv. "pojedinačne" prijatelje
...a ono za zajednička interesovanja -ima ono što je kao fora u amer.filmovima da kad neko hoće da nađe društvo ,onda se upiše na neku aktivnost ...ja bih se upisala na neku aktivnost zbog same aktivnosti,inače bi mi bilo glupo...al dobro pretpotstavljam da to bude kombinacija faktora..
Pa ima tih tako "drushtavanca" koje se kao izdvajaju
Najvesh kod devojaka,one kao "fenserke"
I one se nedruzhe sa ostalim nego npr. njih pet,a ostale su za njih "nizhi sloj
Ono kao idemo u shoping,jao ja sam kupila maicu u zari ili benetonu i te scene xD
Pa ako mezesh druzhi se sa svima
sta ti napise...svaka cast
), neko se promeni pa mu se razviju neke bolesne osobine, neko uđe u sektu, neko se jednostavno smori od života, a neko utripuje da je "prevazišao to" i td..... ali najčešći su ovi raspadi usled sasvim objektivnih razloga - nedostatka vremena i promene životnog prostora. ), ipak se mnogo češće dešava da prosto nađeš drugaricu koja će ti biti izduvni ventil. A i ti njoj, inače ne bi funkcionisalo.
Nema to veze da li je od detinjstva ili ne, prosto se raspadne po difoltu jer odrastemo. Pa se ovaj odseli, ova se uda, ona ode preko grane a onaj tamo radi 24/7 i znaš da postoji ali ga ne vidiš nekako više uopšte, na kraju neko i pogine, neko se posvađa, dvoje se smuvaju (dada i to
.
Imam samo ove tzv. "pojedinačne" prijatelje
Hm... moje se "društvo" raspalo kad se osoba koja ga je povezivala promenila, tačnije, kad smo se nas dve posvađale. Pre možda godinu i po'. A to je osoba koju poznajem od prvog osnovne. Zvučalo subjektivno ili ne, ona je stvarno postala druga osoba kako je krenula na fakultet, proradili joj neki kompleksi šta li, prestala je da se ophodi prema nas par kao da smo joj prijatelji i preuzela ulogu roditelja, i to onog isfrustriranog, koji se duri i besni kada mu deca ne rade tačno sve što on hoće. E sad, da nisam i dalje besna, verovatno ne bih ovako pisala, ali stvari koje je (u)radila i dalje mi izazivaju gađenje. Ovaj put nisam mogla da pređem preko toga. Jaooo ispovest
M, mi smo više ulazile u detalje oko staračkih domova pa sam ja, od strane sad već pokojne babe trebala da nasledim šizofreniju, a njoj je od njene sledovao šlog. Pri takvom scenariju ona bi upravljala, a ja gurala..... kolicaali za sada sam jos uvek optimista i zaista verujem da cemo docekati starost kao najbolje drugarice,opijajuci se po nekim kockarnicama,igrajuci bingo
kad sahranimo muzeve :-)
M, mi smo više ulazile u detalje oko staračkih domova pa sam ja, od strane sad već pokojne babe trebala da nasledim šizofreniju, a njoj je od njene sledovao šlog. Pri takvom scenariju ona bi upravljala, a ja gurala..... kolica
Naravno, ovo dole se podrazumevalo
No, izgleda da ću za to naći neku drugu babu
Mojoj je tako počelo..... Pre dvadesetak godina
...dobro nisam ja jedina koja je neuklopljiva u društvanca izgleda,ali opet bi bilo lepo imati društvance ,pa idemo zajedno na letovanja , zimovanja...i tako ...
