"Recimo da gledam sa prozora, i suncan je dan. Napolju vidim kucu, drvo, i nebo. Neka ta cela slika koju primam ima 512 boja, i neka je za predstavljanje kuce bilo 212, za drvo 100, i za nebo 300, ili 500. Ja ipak i dalje ne vidim tu tako smesnu podelu na 212 100 i 300, a ne vidim ni broj boja (512), vidim samo kucu, drvo, i livadu, a ne nikakve brojke".
Covek ne moze da se ne slozi, jer zna da je lik (ne znam ni ime ni gde sam procitao) potpuno u pravu.
Ovo je primer "istine".
Medjutim, da li to sto ne vidimo te podele (i ako ih mozemo nekako vestacki izdvojiti, recimo digitalizovati sliku pa brojati piksele, ili programirati da se izracuna, mada to opet ne bi bio odraz toga koliko je boja zaista percipiralo nase oko, koliko apercipirala nasa svest od toga... ili mozda i umetnula (nebitno), vec koliko aparat-) znaci da nase znanje nesto trpi? Izgleda da je ovo primer toga kako su neki detalji stvarno nebitni za saznavanje istine o svetu, kao na primer taj broj boja i da mi glavna filozofska i naucna pitanja mozemo resiti i bez tako smesnog podatka.
Medjutim, danas su glasni-bez pokrica oni ljudi koji tvrde da da bi covek upoznao sebe (recimo, svoju psihu) mora da ima mikroskope (koje ne moze napraviti sam, znaci, mora neko da mu ih stvori, a ni taj ne moze sve sam, jedan pravi stakla, drugi gvozdje), statistike (smesno) neke skenere, rengene, kao i elektronske mikroskope, i da mu neko kaze osnove organske hemije... mozda i malo opsirnije od osnova. - to je stav i misljenje koje ima vecina ljudi danas, bar kao verbalni iskaz, tako kazu
Vidi se da tu fali onaj minimalisticki stil... kad bi smo gledali umetnicki, a da tu fali i jedna normalna logika, kad gledamo s tog aspekta, jer covek i ne postoji (pa nema sta da upozna, ako je telo) po toj logici istih tih koji ga tako zele upoznati. Postavlja se pitanje onda sta bi za njih znacilo otkrivanje o telu, anatomiji, fiziologiji, biohemiji, kada im saznanje o sebi znaci ovo gore nabrojano. Problem je, svakako, u recima: oni zele da saopste da zele da upoznaju svoje telo, ali izgleda i da u tu izjavu proture to da misle da nema psihe, da je sve do materije, i onda umesto da jasno kazu svoju nameru ("zelim da upoznam telo, deo tela koji se zove mozak, i sl. procese u njemu") oni kazu "zelim da upoznam sebe".
Ovakve nejasnosti u izrazavanju izgleda znace i nejasnosti u percepciji (posto se toliko ucestalo pojavljuju). Da je taj neko koji misli da je sve telesno i nista dusa u manini, on bi svakako rekao "zelim da upoznam telo" ako to zeli, a ne bi pravio greske (kao danas vecina) pa da kaze "dusu" a misli na telo. Medjutim, kako je danas vecina opredeljena po onom stavu da nema duse, bez u vidu necega isto tako telesnog ili bar necega sto ima 21 gram, onda se konformisti koji su uz to i arogantni (mozda su ponosni sto su konformisti?) opredeljuju (svesno ili ne) da se izraze pogresno, da kazu "sebe" a ne "telo", jer se ne boje da nece biti dobro shvaceni, posto i prosecno malo dete vise zna da vecina odraslih brka telo sa necim dusevnim (bolje nego prosecan odrasli covek) u izrazavanju pa kaze drugo umesto prvo i obratno.
Ali, ono moze i znaciti gresku u percepciji, izazvanu konformizmom, te osoba stvarno (neverovatno!) misli da je "ja" = "telo", "sebe" = "svoje telo"/"deo tela (mozak)", te s toga misli da telo/deo mozga ne postoji, i ne koristi tu rec!!!! I sta onda dobijamo, dobijamo gubljenje reci. Sta je cilj izbacivanja nekih reci od strane drustva? Cilj je pokusaj ometanja onoga ko ima ideje o "nepostojecim recima" (koje su nekad postojale, kao na primer "mozak" (sad svi pod tim misle Ja, pa i ne koriste rec mozak, nego kazu "biohemijski procesi u meni odredjuju moje") da ih iskaze, odnosno ometanje verbalizacije onih koji znaju nesto o onome sto je toliko zabranjeno znati da je cak i rec zabranjena.
Ljudi vise ne razumeju na sta mislis kada kazes da dusa nije u ovom prostoru, jer je "SVI" dozivljavaju kao materijalno nesto sto mora biti u prostoru ako ga ima... i tako gube i naucnost. Isto tako se gubi i pojam "odgovornosti" danas (logicno, sa gubitkom pojma "dusa") te ljudi ne vide odgovornost u mislima, jer misle da na ego na neki magijski nacin utice drustvo i bioloski faktori, te posto je taj uticaj (po njihovom misljenju) nuzan i neizbezan, to ne postoji odgovornost itd.
Medjutim, setimo se prve recenice koju sam citirao manje ili vise tacno... nema nista umetnicko u tome da se zna broj boja koji cini sliku, a koji drvo kad se gleda iz tog ugla... medjutim, ljude danas izgleda (i nauku) zanimaju bas tako smesno nebitni detalji. Da li je iko ikada brojao boje na slici u kojoj je uzivao kad ju je video? Ako bi to uopste bilo moguce izbrojati (naravno da ne bi). Problem coveka danas je potiskivanje umetnosti, odnosno, potiskivanje razmisljanja o idejama za koje ne znamo da li su moguce. Na primer, nekada su filozofi razmisljali o tome kakvo bi trebalo da bude idealno misljenje, ali i o toke kakvo misljenje kod coveka jeste, znajuci da "idealno misljenje" mozda nikad nece ni imati. Gde pocinje zelja da se misli samo na nesto sto smo sigurni da bi MOGLI imati a prekine se misljenje o tome sto mislimo da ne znamo bi li mozda imati... tu nestaje umetnost (najpreciznije receno) - odnosno doza iste koje je potrebna da bi se bilo filozof, a pocinje "socijalizacija" odnosno prilagodjavanje potpuno bolesnom i necovecnom drustvu.
Danas vecina ljudi zaista ne apercipira "telo", vec halucinira da kada vidi telo u stvari vidi "nekoga" toga cije je telo, a gubi pojam o telu jednako toliko koliko sve vezuje za njega. Sto se ne desava tada kada isti taj vidi drvo, tad zna da je video drvo (toliko o doslednosti).
Covek ne moze da se ne slozi, jer zna da je lik (ne znam ni ime ni gde sam procitao) potpuno u pravu.
Ovo je primer "istine".
Medjutim, da li to sto ne vidimo te podele (i ako ih mozemo nekako vestacki izdvojiti, recimo digitalizovati sliku pa brojati piksele, ili programirati da se izracuna, mada to opet ne bi bio odraz toga koliko je boja zaista percipiralo nase oko, koliko apercipirala nasa svest od toga... ili mozda i umetnula (nebitno), vec koliko aparat-) znaci da nase znanje nesto trpi? Izgleda da je ovo primer toga kako su neki detalji stvarno nebitni za saznavanje istine o svetu, kao na primer taj broj boja i da mi glavna filozofska i naucna pitanja mozemo resiti i bez tako smesnog podatka.
Medjutim, danas su glasni-bez pokrica oni ljudi koji tvrde da da bi covek upoznao sebe (recimo, svoju psihu) mora da ima mikroskope (koje ne moze napraviti sam, znaci, mora neko da mu ih stvori, a ni taj ne moze sve sam, jedan pravi stakla, drugi gvozdje), statistike (smesno) neke skenere, rengene, kao i elektronske mikroskope, i da mu neko kaze osnove organske hemije... mozda i malo opsirnije od osnova. - to je stav i misljenje koje ima vecina ljudi danas, bar kao verbalni iskaz, tako kazu
Vidi se da tu fali onaj minimalisticki stil... kad bi smo gledali umetnicki, a da tu fali i jedna normalna logika, kad gledamo s tog aspekta, jer covek i ne postoji (pa nema sta da upozna, ako je telo) po toj logici istih tih koji ga tako zele upoznati. Postavlja se pitanje onda sta bi za njih znacilo otkrivanje o telu, anatomiji, fiziologiji, biohemiji, kada im saznanje o sebi znaci ovo gore nabrojano. Problem je, svakako, u recima: oni zele da saopste da zele da upoznaju svoje telo, ali izgleda i da u tu izjavu proture to da misle da nema psihe, da je sve do materije, i onda umesto da jasno kazu svoju nameru ("zelim da upoznam telo, deo tela koji se zove mozak, i sl. procese u njemu") oni kazu "zelim da upoznam sebe".
Ovakve nejasnosti u izrazavanju izgleda znace i nejasnosti u percepciji (posto se toliko ucestalo pojavljuju). Da je taj neko koji misli da je sve telesno i nista dusa u manini, on bi svakako rekao "zelim da upoznam telo" ako to zeli, a ne bi pravio greske (kao danas vecina) pa da kaze "dusu" a misli na telo. Medjutim, kako je danas vecina opredeljena po onom stavu da nema duse, bez u vidu necega isto tako telesnog ili bar necega sto ima 21 gram, onda se konformisti koji su uz to i arogantni (mozda su ponosni sto su konformisti?) opredeljuju (svesno ili ne) da se izraze pogresno, da kazu "sebe" a ne "telo", jer se ne boje da nece biti dobro shvaceni, posto i prosecno malo dete vise zna da vecina odraslih brka telo sa necim dusevnim (bolje nego prosecan odrasli covek) u izrazavanju pa kaze drugo umesto prvo i obratno.
Ali, ono moze i znaciti gresku u percepciji, izazvanu konformizmom, te osoba stvarno (neverovatno!) misli da je "ja" = "telo", "sebe" = "svoje telo"/"deo tela (mozak)", te s toga misli da telo/deo mozga ne postoji, i ne koristi tu rec!!!! I sta onda dobijamo, dobijamo gubljenje reci. Sta je cilj izbacivanja nekih reci od strane drustva? Cilj je pokusaj ometanja onoga ko ima ideje o "nepostojecim recima" (koje su nekad postojale, kao na primer "mozak" (sad svi pod tim misle Ja, pa i ne koriste rec mozak, nego kazu "biohemijski procesi u meni odredjuju moje") da ih iskaze, odnosno ometanje verbalizacije onih koji znaju nesto o onome sto je toliko zabranjeno znati da je cak i rec zabranjena.
Ljudi vise ne razumeju na sta mislis kada kazes da dusa nije u ovom prostoru, jer je "SVI" dozivljavaju kao materijalno nesto sto mora biti u prostoru ako ga ima... i tako gube i naucnost. Isto tako se gubi i pojam "odgovornosti" danas (logicno, sa gubitkom pojma "dusa") te ljudi ne vide odgovornost u mislima, jer misle da na ego na neki magijski nacin utice drustvo i bioloski faktori, te posto je taj uticaj (po njihovom misljenju) nuzan i neizbezan, to ne postoji odgovornost itd.
Medjutim, setimo se prve recenice koju sam citirao manje ili vise tacno... nema nista umetnicko u tome da se zna broj boja koji cini sliku, a koji drvo kad se gleda iz tog ugla... medjutim, ljude danas izgleda (i nauku) zanimaju bas tako smesno nebitni detalji. Da li je iko ikada brojao boje na slici u kojoj je uzivao kad ju je video? Ako bi to uopste bilo moguce izbrojati (naravno da ne bi). Problem coveka danas je potiskivanje umetnosti, odnosno, potiskivanje razmisljanja o idejama za koje ne znamo da li su moguce. Na primer, nekada su filozofi razmisljali o tome kakvo bi trebalo da bude idealno misljenje, ali i o toke kakvo misljenje kod coveka jeste, znajuci da "idealno misljenje" mozda nikad nece ni imati. Gde pocinje zelja da se misli samo na nesto sto smo sigurni da bi MOGLI imati a prekine se misljenje o tome sto mislimo da ne znamo bi li mozda imati... tu nestaje umetnost (najpreciznije receno) - odnosno doza iste koje je potrebna da bi se bilo filozof, a pocinje "socijalizacija" odnosno prilagodjavanje potpuno bolesnom i necovecnom drustvu.
Danas vecina ljudi zaista ne apercipira "telo", vec halucinira da kada vidi telo u stvari vidi "nekoga" toga cije je telo, a gubi pojam o telu jednako toliko koliko sve vezuje za njega. Sto se ne desava tada kada isti taj vidi drvo, tad zna da je video drvo (toliko o doslednosti).
