- Poruka
- 598
Do pre neki dan sam bio spreman da učinim bilo šta, za MOJU Srbiju, a sada mogu samo da je nataknem na ovaj moj pravoslavni.
Već 20 godina radim privatan posao. Plaćao sam poreze i svaki stvarni i izmišljeni namet, državi i smatrao da tako ipak treba, jer je to moja država i ako ima nekih i grešaka, nema veze.
Do pre 6. godina, deca, žena i ja, živeli smo kao podstanari. Punih 11. godina. A onda smo uspeli da uštedimo nešto novca i kupili prvo plac (3 ara, ako je to bitno), a onda smo za neku godinu sazidali i kuću (75 m2).
I bio sam zadovoljan urađenim, jer sam smatrao da je to put i način, kojim sam trebao ići i činiti. Naravno, bilo je perioda, kada je bilo izuzetno i teško i naporno i neizvesno. Nije mi bilo žao zbog mene, ali jeste zbog žene, a naročito dece.
I skoro gledam ja na TV-u, hoće da rasele stotine Cigane ispod mosta Gazela. Treba, mislim se i ja. Ono jeste ruglo grada.
Ali, raseliće ih tako, što će im podeliti stanove. Pa baš lepo, gologuza ciganija će dobiti stanove, koje će svakako ruinirati, urinirati, očerupati i već nekako prodati. Uzurpirali su tuđe zemljište, pokačili se na bandere za dzaba struju, kradu kablove po Novom Beogradu, traže azil po Zapadnim državama tako što pljuju po Srbiji, otimaju, prose, pijanče, maltretiraju i eto, sada im Srbija poklanja stanove. Najveselije, što i oni postavljaju uslove, gde bi hteli i kakve stanove.
I koliko god se trudio da me se ne tiče sve to, jedna nepobitna činjenica, sve više raste i nameće se u mojoj glavi. A ta činjenica je DA SAM JA OBIČAN MAGARAC. Ako mi je za utehu, nisam samo ja magarac, već svaki pošten, vredan i odani građanin ove zemlje.
Dok sam ja godinama radio, sticao i gradio, uz svu muku i odricanja, Cige će sve dobiti na zlatnom tanjiru. A što je najstrašnije, i ja učestvujem u njihovom stambenom zbrinjavanju, kroz poreze koje plaćam, a da me to niko i ne pita.
Da bude jasnije, nije mi važno, što su u pitanju Cigani. Ljut sam što država nagrađuje, jednu grupu ljudi, koji predstavljaju nerad, nebrigu, nelojalnost prema državi i društvu, pa čak i prema svojoj deci. ČIME SU TO ONI ZASLUŽILI?
Prema Ciganima sam bio, bar do sada, dosta indiferentan. Ja imam svoje probleme, oni verovatno svoje i tako to. Ali sada imam utisak da sam pokraden i to baš, onako ciganski. I to zahvaljujući mojoj državi. MOJOJ USRANOJ SRBIJI. Trenutno, Cigane ne mogu da vidim očima. Odma ih psujem, napadam, teram.
Moja deca, još nikakvu korist nisu videla od ove države. A stotine, a uskoro verovatno i hiljade Cigana će od ove države dobiti ono u čega sam ja uložio dobar deo svoga života.
Verovatno će zato i propasti ova država, jer se pokazuje da je to ciganska država. A Cigani nikad države nisu ni imali, pa će i ova propasti.
Moju muku bih i mogao da joj oprostim, ali muku moje dece ne.
Ovih dana zatvaram i privatnu radnju. Nema više plaćanja poreza.
Nkada, do ovakvih krajnosti se stvari nisu radile.
Ne bi ni meni bilo krivo da je Srbija prvo obezbedila dobre i vredne ljude. A kao da je malo njih koji ceo život rade, a nisu i nikad se neće pomaći dalje od podstanarskog statusa.
Da je obezbedila sve one jadne Srbe izbeglice, što i danas spavaju po kolektivnim smeštajima, po barakama i sportskim halama. A zbog nje su sve i izgubili i postali izbeglice. Njima je obično spas komad kanapa, od kojeg omču za sebe naprave. Čini im se da je u samoubistvu, više ponosa, nego u životu, koji im ciganska Srbija nudi.
Što ne obezbedi hiljade dece kojoj treba lečenje?
Najviše ste mi simpatični vi lopovi koji nikad guzice niste zaznojali, a sve ste dobili, komunistička i lopovska deca. Vama je svaki Ciga bliži i simpatičniji od svakog Srbina.
A sa živim Cigom, nikad niste ni reč prozborili, nego ste ih gledali po smešnim klipovima i zaključili da su baš cool ljudi.
Ako su ti dobri i ako bi im sve tuđe dao, budi čovek pa im daj i nešto svoje. Eto, udaj svoju ćerku za nekog od njih.
Слажете ли се са овим огорченим грађанином Србије?
Poslednja izmena:
