Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

Ako neko ima manju visinu od neke druge osobe onda se kaze da je on 'niži' a ako ima vecu visinu onda je, po mom misljenju pravilno reci da je 'višlji'. Danas sam prvi put cuo izraz 'visočiji', i bas mi je bio cudan taj izraz. Da li je prvilan?

Vitez Koja:

Ako neko ima manju visinu od neke druge osobe onda se kaze da je on 'niži' a ako ima vecu visinu onda je, po mom misljenju pravilno reci da je 'višlji'. Danas sam prvi put cuo izraz 'visočiji', i bas mi je bio cudan taj izraz. Da li je prvilan?

Kliknite za proširenje...

Ma kakav crni visočiji. To je totalno nepravilno. Tako govore voditeljke na trećerazrednim televizijama, koje su tokom cele osnovne i srednje škole po ceo dan samo čupale obrve.

I mislio sam da je 'visociji' totalno nepravilan ali sta znam, nisam neki strucnjak za jezik.
PS. Nisam ga cuo od neke voditeljke nego od doktorke u domu zdravlja

Vitez Koja:

Ako neko ima manju visinu od neke druge osobe onda se kaze da je on 'niži' a ako ima vecu visinu onda je, po mom misljenju pravilno reci da je 'višlji'. Danas sam prvi put cuo izraz 'visočiji', i bas mi je bio cudan taj izraz. Da li je prvilan?

Kliknite za proširenje...

Али није ни вишЉи, него В И Ш И. :-)

Viši, naravno.

Октар:

Али није ни вишЉи, него В И Ш И. :-)

Kliknite za proširenje...

Jeste, u pravu si. Nisam ni video da sam pogresio, ne znam kako. Verovatno sam bio pod 'visocijim' uticajem.

Данас је на Жикиној шареници било једно питање да ли је исправно магационер или магацинер, па је гледалац изгубио награду јер је одговорио магационер. Мислим да је исправно и једно и друго, шта ви кажете?

Наутилус:

Данас је на Жикиној шареници било једно питање да ли је исправно магационер или магацинер, па је гледалац изгубио награду јер је одговорио магационер. Мислим да је исправно и једно и друго, шта ви кажете?

Kliknite za proširenje...

Šipka kaže magaciner, a u nastavku da je magacioner uobičajeno, ali nepravilno. Priznajem, prvi put čujem za ovo.
Takođe sam nedavno saznala da se garnišna pravilno zove karniša.

Сад сам видео да има још три облика: магационар, магазионар и магазинер.

Наутилус:

Сад сам видео да има још три облика: магационар, магазионар и магазинер.

Kliknite za proširenje...

U Rečniku jezičkih nedoumica piše sledeće (citiram):

magacioner- uobičajeno ali nepravilno

treba magaciner ili skladištar

Pogledajte i na: http://www.srpskijezik.rs/.

Али ту пише да је правилније (магацинер), а не да је једино исправно, што тумачим да може и магационер.
Ваљда је исправно и магационар, магазионар и магазинер. Или није?

Наутилус:

Али ту пише да је правилније (магацинер), а не да је једино исправно, што тумачим да може и магационер.
Ваљда је исправно и магационар, магазионар и магазинер. Или није?

Kliknite za proširenje...

Da. Dubiozno je da li pravilnije. Uzmimo imenicu milicioner. Da li je pravilnije miliciner? Rumuski jezik ima istu sufiksaciju - magazioner: http://dexonline.ro/definitie/magazioner fr. magasinier, ital. magazziniere [magacinjere]. Reči magacin dolazi u srpski ili iz italijanskog magazzino: ital. magazzino ← arap. maḫzän

Kad smo već kod pravilnosti, skladištar je najsrećnije rešenje.

A postoji li razlika izmedju milicija i policija?

sttasa:

A postoji li razlika izmedju milicija i policija?

Kliknite za proširenje...

Postoji razlika! I to na različitim nivoima.
Gledajući samo leksički (bez našeg istorijskog opterećenja), može se reći da je policija organ vlasti koji se brine o javnom redu i miru, sprovođenju zakona, zaštiti imovine i slično.
S druge strane, milicija se javlja tokom oružanih sukoba (posebno tokom građanskog rata) i predstavlja oružanu silu koju sačinjava obično, u mirnodopskim okolnostima civilno, stanovništvo. Tako su se razne dobrovoljačke jedinice u Američkom građanskom ratu nazivale milicijama (militia), ali i neke naoružane frakcije tokom građanskog rata u Libanu (hrišćanske milicije).

E sad, čitava konfuzija dolazi otud što su boljševici, kad su Rusiji preuzeli vlast 1917. godine, svoj organ za održavanje reda nazvali milicijom (мили́ция), i to manje zbog objektivno ratnih okolnosti u kojima je služba uspostavljena, a više da bi se razlikovali od ozloglašene carske policije. Kasnije, po uzoru na njih, i sve ostale komunističke zemlje svoju su policiju nazivale milicijom.

Dakle, u kontekstu izvan istočne Evrope u drugoj polovini XX vijeka, milicija je građanska dobrovoljačka naoružana formacija, a u kontekstu istočne Evrope do devedesetih godina, zapravo obična policija.

Ima li neko obaveštenje ili mišljenje o tvorbi reči nipodaštavati?

Mrkalj:

Ima li něko obaveštenje ili mišljenje o tvorbi rěči nipodaštavati?

Kliknite za proširenje...

Meni je prvo pala na pamet veza sa dašta, ni - po (la) - dašta - vati, u smislu učiniti da (zaista) ne zavređuje ni polovinu nekakve vrednosti.
Naravno, nemam nikakvu osnovu za ovo, te je možda sasvim besmisleno.

Nora Barnacle:

Meni je prvo pala na pamet veza sa dašta, ni - po (la) - dašta - vati, u smislu učiniti da (zaista) ne zavređuje ni polovinu nekakve vrednosti.
Naravno, nemam nikakvu osnovu za ovo, te je možda sasvim besmisleno.

Kliknite za proširenje...

Таман посла. Једно одлично размишљање!

С тим што би даштавати овде значило "одобравати". Дашта - прилог одобравања.

Ето, заједно смо провалили.

Дакле, ниподаштавати некоме - "ни пола одобравати" некоме.

Gledam sad Rečnik MS i ne vidim glagol daštati, iako bih se zaklela da je špica za onu dečju emisiju Neven najavljivala nekakva daštanja u smislu rešavanja zagonetki. Daštanje bi bila glagolska imenica od daštati.
E, sad, moje pitanje je (nisam srbista) je l' infiks (ili koja je to vrsta interpolacije) - va oznaka iterativnosti? Otključati, otključavati; Istisnuti, istiskivati - to mi je analogija.

Dakle, moglo bi, onda, da postoji i daštati i daštavati, pri čemu mi nipodaštavanje izgleda još perfidnije jer je nesvršeno - obezveređuješ ga dok mu se ne smuči život.

Mada mi se sada, na treći pogled, čini izglednijom tvorba ni-podъ-šta: nipod(a)štavati (ili nipod(a)štovati čime bi smo razetimologizovali i glagol poštovati koji je etimologijski vezan za prilog pošto (poštovati = ceniti, pošto? = cena?)). Nipod(a)štavati značilo bi uopšte ne ceniti, što je blisko značenju same reči nipodaštavanje (omalovažavanje, obezvređivanje, prezir). Lalević: Nipodaštavati znači ponižavati, smatrati nekoga da je bez vrednosti, da ništa ne vredi i to ispoljavati stavom, rečju, ponižavanjem.

Što se nesvršenog glagolskog vida tiče, infiks -va- jedan je od nekoliko mogućih načina kojima od svršenog glagolskog vida dobijamo nesvršeni (-iti-ivati, -iti-avati, -eti-evati, -ati-avati, -ati-ivati, -uti-ivati), ali treba voditi računa jer -v- je nekad u sastavu osnove (osnov-ati). Tu su još i duženje korenskog sloga, prevoj korenskog vokala (uzgajati-uzgojiti), gubljenje prefiksa (plesti-isplesti, tresti-stresti, penjati-popeti), kombinacija (poreći-poricati,pomoći-pomagati), pomoću prezenstke osnove (otići-odlaziti, uzeti-uzimati, ustati-ustajati, pasti-padati, sagnuti-saginjati, stisnuti-stiskati, doneti-donositi, sresti-sretati), ništa (imati-imati, ići-ići, hteti-hteti, ručati-ručati), nepravilno (dignuti/dići-dizati) i dr. (pišem iz glave).

Mrkalj:

Mada mi se sada, na treći pogled, čini izglednijom tvorba ni-podъ-šta: nipod(a)štavati (ili nipod(a)štovati čime bi smo razetimologizovali i glagol poštovati koji je etimologijski vezan za prilog pošto (poštovati = ceniti, pošto? = cena?)). Nipod(a)štavati značilo bi uopšte ne ceniti, što je blisko značenju same reči nipodaštavanje (omalovažavanje, obezvređivanje, prezir). Lalević: Nipodaštavati znači ponižavati, smatrati nekoga da je bez vrednosti, da ništa ne vredi i to ispoljavati stavom, rečju, ponižavanjem.

Kliknite za proširenje...

Да. Ниподаштавати, разумем то као глагол добијен од израза ни под(а)шта, у смислу не ценити некога или нешто, омаловажавати. И данас се понекад када неког човека не цените каже не рачунам га ни у шта.

Слично је када се каже за нешто што не ваља да не личи ни на шта.

sticice umesto stici ce, ali ide radice a ne radi ce

Šta je ispravno: "Rusi ne zatežu, daće nam kredit" ili "Rusi ne zatežu da će nam dati kredit"? Sporna reč je "daće" - da li je ispravno koristiti je?

casovihem:

sticice umesto stici ce, ali ide radice a ne radi ce

Kliknite za proširenje...

ispravno je "stici ce" i "radice".
glagoli koji se u infinitivu zavrsavaju na "ti", u futuru prvom se pisu sastavljeno sa pomocnim glagolom "hteti" u prezentu, npr. pevacu, gledacu, radicu itd. mada nije pogresno ni piti cu, raditi cu, ali to je ucestalo u hrvatskom jeziku, ne i kod nas.

Lizard:

Šta je ispravno: "Rusi ne zatežu, daće nam kredit" ili "Rusi ne zatežu da će nam dati kredit"? Sporna reč je "daće" - da li je ispravno koristiti je?

Kliknite za proširenje...

dacu, daces, dace, dacemo, dacete, dace.
dati - zavrsetak "ti" + "hteti" u prezentu.
to vazi za svaki glagol ciji se infinitiv zavrsava na "ti", pa tako i za glagol "dati".
dakle, ispravno je.

Hvala!