M. Rokvić
Primećen član
- Poruka
- 555
Жалости ме једино недостатак икакве реакције на понуђене одговоре на постављена питања. Било би лепо знати да ли је одговор био од помоћи и да ли је био задовољавајући или не.
-
- Popularno:
- ti želim ili želim ti?
- Kafana: Zvezdane staze
- Dejvid i ja
- Jedna studija je dovela u vezu veličinu...
- Samozadovoljavanje
- Због чега сте на Крсти?
- Otac Joil samouki istoricar - Srbi su...
- najduža reč u srpskom jeziku
- Izrael izvršio vazdušni napad; čule su...
- Руси питају Србе: Хоћете ли у Савезну...
Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja
- Začetnik teme Kurt2
- Datum pokretanja
pufna65
Početnik
- Poruka
- 27
Svakako da je bio od pomoci i zadovoljavajući, jer da nije, ne bih se ustručavala da dalje zapitkujem. Hvala!
hedon29
Aktivan član
- Poruka
- 1.321
Nisam znao da su prva tri primera hrvatska varijanta. Da li je vrijeme hrvatska, a vreme srpska varijanta iste reci?
M. Rokvić
Primećen član
- Poruka
- 555
Само да се разјасни, у питању су различите правописне норме које прописују Београд и Загреб, а не нешто што би се у старту могло оквалификовати као "хрватско", наспрам нечега што је "српско". На пример, Вук Караџић је доследно раздвајао "не" у мењању негације глагола "хтети" у презенту, па је писао "не ћу, не ћеш, не ће, не ћемо, не ћете, не ће". Недавно је оваква варијанта постала део хрватског језичког стандарда, док у стандардном српском промена гласи "нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће". Данас је хрватска варијанта "не ћу", док је српска "нећу", али како је изван контекста третнутно важећих правописних норми назвати "хрватском", када знамо да су тако писали Вук Караџић и други српски писци? Правописне норме су подложне променама и нису везане за језик и националност, већ за стандардни језик. Сутра се може и српски правопис кориговати, па да се уведе правило да се Д не једначи испред Ц и Ч, па да ова варијанта буде и српска.
Хрватско решење је у овом случају много логичније и доследније. Ц је састављено од Т и С, а Ч од Т и Ш. Ако већ имамо правило да се Д у префиксима не једначи испред Т, С и Ш (подтекст, подсетити, одшетати), онда би логичан след био и да се не једначи ни испред Ц и Ч, па да исто тако имамо и одцепити, одчепити. Међутим, наша правописна норма прописује једначење Д у Т испред Ц и Ч.
Вријеме и време су ијекавска и екавска варијанта исте речи (не хрватска и српска), а у српском језику је ијекавски стандард равноправан са екавским.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.442
Da budem dorečeniji, radi se o srpskoj i hrvatskoj varijanti policentričnog srpskog standardnog jezika.
Da budemo još malo istorični, reći ćemo da se do Novosadskog dogovora 1954, odnosno do WW2, u srpskohrvatskom jeziku jednačilo po zvučnosti i d→t ispred s: pretsednik, otsutan, potsetnik, pretstava itd. Valjda se to nikako nije svidelo Predsedniku...
Nešto o glagolu trebati. On nije u svim situacijama bezličan.
Npr. u sledećim nemogućim perfektskim i futurskim konstrukcijama sa naglašenim subjektom (u svim licima sem trećeg jednine):
Perfekt (i +quam): Ja je trebalo da se prestrojim. / Ja sam trebalo da se prestrojim.
Futur I: Ja će trebati da se prestrojim.
Kondicional/futur II: Ako ti bude trebalo da se prestrojiš... / Ako ti budeš trebalo da se prestrojiš...
i u tim situcijama glagol se menja kroz lica:
Perfekt (i +quam): Mi smo trebali da se prestrojimo.
Futur I: Ja ću trebati da se prestrojim. (Može se izbeći upotrebom potencijala/optativa: Ja bi trebalo da se prestrojim.)
Kondicional/futur II: Ako ti budeš trebao da se prestrojiš.
Takođe je uvrežena bezlična upotreba glagola morati u određenim situacijama:
Ti mora da se šališ. Mora da smo zaboravili. Ja mora da nisam videla.
Međutim, ovde je morati u trećem licu srednjeg roda prezenta skraćeno od "(ono) mora biti".
M. Rokvić
Primećen član
- Poruka
- 555
По мом личном укусу, хрватско стандардно решење глагола требати је много боље од српског. Наше се противи осећају за језик толиког броја говорника српског језика да је право чудо како је такво правило уопште дошло у норму. Чак сте и Ви овде направили неколико крупних грешака, на које ћу се осврнути. Да није усвојена норма да је глагол "требати" безличан, свега овога уопште не би било.
Примери које сте дали нису исправни, јер глагол "требати" по дефиницији не сме имати субјекат када се наводи у комбинацији са другим глаголом. Може имати субјекат и није безличан једино на примерима "Требају ми књиге", "Требаш ми ти" и сл., никако у комбинацији са другим глаголима. Требало је реченице да напишете овако:
1. Требало је да се постројим.
2. Требаће (?) да се постројим. / Биће потребно да се постројим.
3. Ако буде требало да се ти престројиш.
На сличан начин и глагол "морати" улази у употребу на исти начин, иако то није правилно. На пример, "Ми мора да схватимо да..." уместо "Ми морамо да схватимо да..."
При употреби глагола "требати" увек треба водити рачуна о распореду речи у реченици и избегавати конструкције типа "Ја је требало да...", него прибегавати конструкцијама типа "Требало је да ја..."
Примери које сте дали нису исправни, јер глагол "требати" по дефиницији не сме имати субјекат када се наводи у комбинацији са другим глаголом. Може имати субјекат и није безличан једино на примерима "Требају ми књиге", "Требаш ми ти" и сл., никако у комбинацији са другим глаголима. Требало је реченице да напишете овако:
1. Требало је да се постројим.
2. Требаће (?) да се постројим. / Биће потребно да се постројим.
3. Ако буде требало да се ти престројиш.
На сличан начин и глагол "морати" улази у употребу на исти начин, иако то није правилно. На пример, "Ми мора да схватимо да..." уместо "Ми морамо да схватимо да..."
При употреби глагола "требати" увек треба водити рачуна о распореду речи у реченици и избегавати конструкције типа "Ја је требало да...", него прибегавати конструкцијама типа "Требало је да ја..."
Anđa
Aktivan član
- Poruka
- 1.027
Meni se dopada srpsko rešenje. Ništa ne bih tu menjala.
sandra 79
Obećava
- Poruka
- 73
Prvo da pohvali da je tema super 
I imam jedno pitanje:
Da li je pravilno reci : Blazov put ili Blazin put ?
Dragov kljuc ili Dragin kljuc?
Ja sam iz Banjaluke i uvijek su me ucili da je pravilno Blazin put, tj. Dragin kljuc, a muz je iz Podgorice i on govori ovu drugu varijantu.
hvala
I imam jedno pitanje:
Da li je pravilno reci : Blazov put ili Blazin put ?
Dragov kljuc ili Dragin kljuc?
Ja sam iz Banjaluke i uvijek su me ucili da je pravilno Blazin put, tj. Dragin kljuc, a muz je iz Podgorice i on govori ovu drugu varijantu.
hvala
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.442
Prvo da pohvali da je tema super
I imam jedno pitanje:
Da li je pravilno reci : Blazov put ili Blazin put ?
Dragov kljuc ili Dragin kljuc?
Ja sam iz Banjaluke i uvijek su me ucili da je pravilno Blazin put, tj. Dragin kljuc, a muz je iz Podgorice i on govori ovu drugu varijantu.
hvala
Ispravno je oboje; odaberi koje ti se više sviđa i teraj tako.
Interesantno je da ta dva prisvojna prideva kao i dve deklinacije važe za ove tri imenice istog korena:
- Vlada (m.), Vlado (m.), Vlade (m.)
međutim, u ovom slučaju imamo tri pravilne deklinacije - sa nastavcima "-eta", "-e", "-a":
- Rade (m.), odnosno tri prisvojna prideva (Radetov, Radov, Radin):
u ovom dve:
Rado (m.), Rada (m.)
- u ovom jedna:
Rada (f.)
Inače, srpski jezik je za strance nenaučljiv - ne postoji ni jedan stranac koji ga govori bez greške - iako postoje oni koji besprekorno pišu knjige na srpskom. U tome može biti uteha onih koji nailaze na probleme i nedoumice.
Uza sva upozorenja, na javnim i tajnim mestima koja upućuju stručanjaci poslednjih godina, juče je spikerka rekla da je nivo Belog Timoka porastao za "četiri procenata."
Teško ovo jezik!
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.442
Hvala.
Ako postoje tri deklinacije za Radeta, što ne bi norma dopustila dvojaku upotrebu glagola trebati?
Lektori bi imali manje posla.
svetovid
Ističe se
- Poruka
- 2.183
Glagol trebati moze da bude i lican. Ovo sto si napisao vazi samo za situaciju kada je u funkciji tzv. pomocnog glagola. A i u toj situaciji, postoje izuzeci. Nije to bas tako jednostavno.
Voljela bih ili volila bih? I, ako moze da mi neko pojasni to malo 
VoSlavu
Ističe se
- Poruka
- 2.786
Voljela bih ili volila bih? I, ako moze da mi neko pojasni to malo
To je u zavisnosti od izgovora slova jat valjda...
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.442
To je u zavisnosti od izgovora slova jat valjda...
Da, ali je upravo od glagola izvoliti onaj tako česti imperfektiv izvoljevati. Dakle, postoje komplementi na -iti i -eti, ma o kojem se izgovoru jata u srpskom jeziku radilo.
Prema normi je volela bih.
Nisam shvatio odgovor (: Volela bih je ekavski izgovor, a mene zanima kako je na ijekavskom pravilno...
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.442
Pa i na ijekavskom i na ekavskom i na ikavskom je pravilno: volela bih, samo se izgovor razlikuje.
(I)jekavski standardni izgovor je [voljela], a ne [volila], ako to pitaš (treba li reći da je u muškom rodu (i)jekavski standardni izgovor [volio]? Razlog: jat (e) se u jekavskom izgovoru ispred j izgovara kao i. Kakve to veze sad ima sa volio? Pa takve što, ustvari, između i i o nastaje j koje ne pišemo. Po tome možemo zaključiti da je promena jata u i ispred o mlađa od pretvaranja završnog l u o.)
виртуелизација
Zainteresovan član
- Poruka
- 256
.
Немојте се позивати и немојте читати ни Иван Клајна, ни Бугарског, ни Фекетеа,...они вас неће научити српском језику. Штавише, убедиће вас да не познајете довољно сопствени језик, те да је боље да примите туђи језик и туђе писмо.
Poslednja izmena od moderatora:
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
... у ком смислу "српско решење"? Решење ЧЕГА???
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
А што се тиче књиге "Речник недоумица" у великој сам недоумици око тога да какви су циљеви, језички или политички, и све што се више интересујем све ми више личи на политичке циљеве.
Poslednja izmena od moderatora:
Pa i na ijekavskom i na ekavskom i na ikavskom je pravilno: volěla bih, samo se izgovor razlikuje.
Hvala puno na objasnjenju
A sad, jedno tesko pitanje: euro ili evro?
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Hvala puno na objasnjenju
A sad, jedno tesko pitanje: euro ili evro?
Извињавам се што се мешам... ЕВРО, наравно!
Питање није тешко, јер не кажемо Еуропа него Европа...
Poslednja izmena:
krasuljak
Buduća legenda
- Poruka
- 26.634
Pa šta predlažeš, na šta da se pozivamo?
виртуелизација
Zainteresovan član
- Poruka
- 256
На здрав разум!
ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Ако говориш српскохрватским језиком, можеш се позивати на Клајна и Бугарског, ако ти је језик српски, држи се Устава Србије, јер наш правопис у делу писма третира српскохрватска писма, а наши лингвисти попут Клајна и Бугарског говоре српскохрватским језиком, и троше паре пореских обвезника који преко 80% говоре српски на пројекте српскохрватског језика...
Poslednja izmena:
M. Rokvić
Primećen član
- Poruka
- 555
Hvala puno na objasnjenju
A sad, jedno tesko pitanje: euro ili evro?
Евро. У питању је новчана јединица која нема име са јединственим изговором попут долар, марка или форинта, већ локална национална имена која зависе од локалног изговора речи "Европа". На пример, euro се на енглеском чита као "јуро", на немачком као "ојро", док се на грчком уопште ни не транскрибује латинично euro него се користи скраћена верзија од грчке речи за Европу (ευρώ), што одговара латиничном eyro, са ипсилон. Према томе и народи који користе друга писма и који Европу не називају "Еуропом" изводе назив монете у складу са својим језиком и писмом, а то су на српском евро и evro.
Да је којим случајем назив монете EURO стандардизован са јединственим записом, изговором и на једној језичкој традицији, једино тада би било обавезно "еуро", или на грчком "εoυρώ" или "εoυρo". То је оно што и наше људе мотивише да говоре "еуро" јер мисле да су тиме ближи изворном изговору, док тај изворни изговор и не постоји. Такође, да је опстала српскохрватска језичка заједница имало би смисла расправљати о дилеми "евро" или "еуро" због тога што би и изрази Европа и Еуропа били равноправни. Међутим, како је у српском једини устаљен израз Европа, назив монете се, у складу са међународном праксом, изводи из ње.
То потврђује и Клајн у Речнику језичких недоумица под одредницом "евро":
Због свега наведеног, израз евро је заведен као правилан, а еуро као неправилан. Еуро- може бити једино део устаљених израза или робних марки, на пример еурокрема, или грчких имена која смо усвојили према латинском изговору, као што су Еурипид (уместо Еврипид) и сл.
Поврх свега, израз "евро" и ћирилични запис "ЕВРО" су стандардизовани у ЕУ као ћирилична транскрипција и назив монете за бугарско тржиште, након пријема Бугарске у ЕУ. Тиме не морамо ништа додатно да захтевамо или измишљамо, јер нас у Европској унији већ чека назив "евро" са В као признат и регуларан.
Poslednja izmena:
