Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Наутилус:
Ивана0704, ниси објаснила зашто се каже подправац (а не потправац). Кажеш по осећају или постоји правило?
Kliknite za proširenje...

Izvinjavam se.
Naravno da pravilo postoji.
Kod jednacenja suglasnika po zvucnosti imamo tzv. "obezvucavanje" i "ozvucavanje".
U prvom slucaju, zvucno d prelazi u bezvucno t, u drugom - obrnuto, naravno.
Zasto je "podpravac" izuzetak?
Pravilo kaze da se jednacenje ne primenjuje na sastavu slozenica kod kojih je osetna pauza izmedju delova, kako u pisanju tako i u izgovoru.
:)
 
AnaIvanovicFan:
Razumem da je lakse reci ''srpska vlada'', ali logikom stvari - to je vlada svih Srba. O tome je Nenad Canak pricao u jednoj emisiji, kada ga je voditeljka pitala ''Sta mislite o desavanjima u srpskoj vladi'', on je ispravio i rekao joj je ''Vi ste sada izvrsili diskriminaciju nacionalnih manjina, jer mi imamo Vladu Republike Srbije, odnosno Vladu gradjana Republike Srbije a ne srpsku vladu.'' Upravo iz tog razloga sam pokrenuo ovo pitanje.
Kliknite za proširenje...

Да, на ово сам заборавио да се осврнем. Г. Чанак једноставно није у праву, јер заборавља да придев изведен из именице "Србија" такође гласи "српски", као и придев изведен из речи "Срби". А све се то лепо види на примерима држава: Румунија, Албанија, Русија, Шпанија, као и држава: Хрватска, Грчка, Бугарска, Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Немачка итд.

Донекле сличну вишезначност имамо и на другим примерима. На пример, "школска књига". Да ли је реч о књизи која припада школи, или о књизи коју је школа прописала за уџбеник?
 
ivana0704:
Izvinjavam se.
Naravno da pravilo postoji.
Kod jednacenja suglasnika po zvucnosti imamo tzv. "obezvucavanje" i "ozvucavanje".
U prvom slucaju, zvucno d prelazi u bezvucno t, u drugom - obrnuto, naravno.
Zasto je "podpravac" izuzetak?
Pravilo kaze da se jednacenje ne primenjuje na sastavu slozenica kod kojih je osetna pauza izmedju delova, kako u pisanju tako i u izgovoru.
:)
Kliknite za proširenje...

A kako oceniti da li je pauza osetna ili neosetna???

Što se tiče jel, znam da se piše odvojeno sa sve apostrofom, ali je to jedna od retkih situacija gde svesno namerno grešim... jednostavno, lakše mi da pišem jel, nego je l'...
 
Kurt2:
A kako oceniti da li je pauza osetna ili neosetna???

Što se tiče jel, znam da se piše odvojeno sa sve apostrofom, ali je to jedna od retkih situacija gde svesno namerno grešim... jednostavno, lakše mi da pišem jel, nego je l'...
Kliknite za proširenje...

Dobro, to ponekad radim i ja, evo, priznajem. :rumenko:
A za pauzu, pitaj onog ko je postavio takvo pravilo.
Pitao me neko gore je l' ja to po osecaju znam ili postoji neko pravilo...
Sad cu proverim, odoh baciti pasulj na tablu neku, pa cu se vratiti i reci vam.
:)
il' je bolje staklenu kuglu da upotrebim? hm...
 
Bogart:
По Правопису је дозвољено и одвојено је л', и спојено јел'. Апостроф је обавезан.
Kliknite za proširenje...

Iskreno, nisam znala.
U drugom razredu osnovne skole sam naucila da se "li" apsolutno uvek pise odvojeno.
Glupa uciteljica. :lol:
Al' dobro, svaki dan naucis nesto novo.
Jedan od razloga zbog kojih volim sto si mi ti prijatelj. :)
 
ivana0704:
Iskreno, nisam znala.
U drugom razredu osnovne skole sam naucila da se "li" apsolutno uvek pise odvojeno.
Glupa uciteljica. :lol:
Al' dobro, svaki dan naucis nesto novo.
Jedan od razloga zbog kojih volim sto si mi ti prijatelj. :)
Kliknite za proširenje...

:)))

Па да, "ли" се увек пише одвојено, само што оно л' понекад може и да се прилепи.

А само да нагласим, то јел' (спојено) је само дозвољено, а не и прописано као правило. Разлика је у томе што је то дозвољено писати када је реч о преносу разговора или неформалних израза, док се у књижевности, стручној литератури и сл. избегава. Као и што се речи јелте и јелда (је л' те, је л' да) пишу спојено, али се неће наћи у било којем озбиљном тексту. Слично као и "Ја ћу рано да устанем сутра", што је такође дозвољено, али у формалном тексту мора да стоји или "Ја ћу рано устати сутра" или "Устаћу рано сутра".

И још један пример. Упитна реченица Јел' тако? би се ван контекста форумских разговора писала Је л' тако?, док се реченица Јел' устајеш рано сутра? никако не пише Је л' устајеш рано сутра?, због тога што је неправилно Је ли устајеш итд., већ се пита Да ли устајеш?

Тако да је учитељица ипак била у праву, али по оном принципу - тачно, али непотпуно. У сваком случају, за пискарање по форуму, штампи и приказ дијалога у књижевним делима, спојено јел' је допуштено, као и је л'.
 
Мене је Богарт веома збунио, јеси ли сигуран у све ово? Мораћу на крају да купим Правопис. Додуше, имам Симићев, али је тај, како ми је познато, неупотребљив. Ето, у њему, у приложеном речнику, на крају, дословно стоји
је ли / јел' / јел' да
дакле, нема је л', што тумачим да је, по њему, неправилно.
Зар је ли и да ли није равноправно?
Чини ми се да је дакање својствено за говор (књижевни) у Србији, а говор претежно у инфинитиву за западно подручје тј. у Хрватској (можда и у Војводини, не знам). Оба су исправна, с тим што се препоручује час једно час друго.
 
Је л' (раздвојено) је правилно, али само дотле док "је ли" у датој реченици има смисла, а је ли и да ли нису увек међусобно заменљиве конструкције, јер за реченицу Ја ћу ићи, упитни облик гласи Да ли ћу ићи, а никако Је ли ћу ићи.

А за "дакање" у футуру погледај текстове који пролазе лектуру, од литературе до информативних емисија. Футур се гради само на два начина (sr.wikipedia.org/sr-ec/Футур_први), и иако се у говору користе и конструкције типа Ово ће да прође, То неће да може, Оно ће да се уради (и као такве и бивају записане), граматички нису правилне, иако су допуштене.
 
AnaMarija77:
evro, a ne euro
Bijeljina, a ne Bjeljina
voki-toki, a ne toki-voki
Kliknite za proširenje...
...
'evro' je evro-gol, evro-zona, evro-integracija... a EURO može da bude samo EURO, ma koliko nas to asociralo na reč 'Evropa'! Takve reči se NE PREVODE!
...
'walkie-talkie' ili 'talkie-walkie', sasvim je svejedno! Oba naziva predstavljaju žargon(a ne ustanovljenu oznaku ili ime) za 'prenosni radio-primopredajni uređaj', u našem narodu poznat i kao 'motorola' :-)
 
SS88:
narodna poslanica X
G-đa narodni poslanik OK!
ministarka X
G-đa ministar OK!
profesorka/profesorica X
G-đa profesor OK!
sutkinja/sudinica X
G-đa sudija OK!
Kliknite za proširenje...
Izvini, okle ti ovo? :confused:

Reči "ministarka", "profesorka" i "sudinica" su savršeno ustaljene reči u ovom jeziku, jedino što ne idu uz g-đa jer bi to bilo ono što moj brat zove višak suvišnih reči.

Ovo jedino ako je neki femifobični trip. Izmislila sam ovu reč, ako se neko pita :lol:

Šta bi rekao za "spisateljica"?
 
SS88:
ministar, profesor, sudija... su zvanja, titule- i ne mogu se menjati! A spisatelj je zanimanje, tako da je spisateljica OK!
Kliknite za proširenje...
A u kom ih to smislu menjamo ako ih prebacimo u ženski rod? :think:

Da se razumemo, ja sam prva za to da se ni zanimanja ne prebacuju nasilno u ženski rod, ali reči koje si naveo, osim "poslanica" su savršeno normalne i ustaljene i nikada niko od njih nije pravio problem, a "menjanje" zaista ne vidim kao problem od neke vitalne važnosti, niti razumem kako smo ih to povredili "menjanjem". Prosto bih volela da mi moja profesorka srpskog ovo pojasni ali bojim se da sam izgubila kontakt sa njom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
Надимци и инфинитив код екаваца и ијекаваца
2
Odgovora
26
Pregleda
531
bernardo
bernardo
bernardo
Вук Караџић и хрватски, бугарски и македонски језик
Odgovora
0
Pregleda
186
bernardo
bernardo
bernardo
Сличности руског и бугарског језика
Odgovora
19
Pregleda
220
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top