Bedžih Smetana i Antonjin Dvoržak

Ove godine su značajne godišnjice vezane za ovu dvojicu kompozitora,utemeljivača Češke nacionalne muzičke škole.
2.marta,obeleženo je 180 godina rođenja,a 12.maja,navršiće se 120 godina od smrti Bedžiha Smetane,prvog najvećeg češkog kompozitora.Svojim stvaralaštvom,Smetana je u krupni plan Evropske muzičke umetnosti istakao muzičku baštinu svoje zemlje.
1.maja,navršiće se tačno sto godina od smrti Antonjina Dvoržaka.Posle Smetane,Dvoržak dalje afirmiše Češku nacionalnu muzičku školu,posebno na planu simfonijske muzike.Komponujući u duhu narodnih melodija,postavio ju je na čvrste i trajne temelje.
Svake godine,12.maja se u čast Smetanine godišnjice,otvara muzički festival ''Praško Proleće''.Tom prilikom se izvodi kompletan ciklus simfonijskih poema ''Moja Domovina''.Orkestrom Češke Filharmonije,diriguju najistaknutiji svetski dirigenti.Sa bivših jugoslovenskih prostora,tu čast su do sada imali Lovro Matačić(1984) i Oskar Danon(1987).
Analizirajmo sada stvaralaštvo ove dvojice najvećih čeških kompozitora.Iznesimo svoje utiske o njima.

Ovo je veoma popularan ciklus od šest simfonijskih poema.Nastao je u periodu od 1874.do 1879.godine.U njemu Smetana svojim muzičkim i simfonijskim jezikom veliča slavnu prošlost i prirodne lepote svoje zemlje.Orkestracija je raskošna,zreloromantičarska.
VIŠEHRAD,poema broj 1.:Na dvoru drevnog grada,svirao je za harfom pevač Lumir.Nakon jedne žestoke bitke,grad je uništen,a iz njegovih razvalina odzvanjaju setne melodije Lumirove harfe.Na početku i na kraju,veličanstvena glisanda harfe,potcrtana temom horni,a u srednjem delu,buran prikaz bitke.
VLTAVA,poema broj 2.:Ovo je najpopularniji deo ciklusa.Dva izvora spajaju se u jedan blistavi rečni tok(to je veoma poznat motiv u 6/8 taktu).On struji kroz češke predele,šalje vilinske odbleske u noći,a u veličanstvenom toku prema Pragu,pozdravlja drevni Višehrad i nestaje u daljini.
ŠARKA,poema broj 3:To je instrumentalna pripived o razočaranoj devojci Šarki,koja okuplja svoje drugarice,namamljuje viteza Ctirada sa pratnjom i u međusobnoj borbi dva tebora zadovoljava svoju pravdu.
IZ ČEŠKIH LUGOVA I GAJEVA,poema broj 4.:Ova je poema efektan opis češke prirode i sela.
TABOR,poema broj 5.:Ova poema odiše dramatikom.Muzičko tkivo,puno napetosti,izrasta iz početnog tremola timpana.Ovde Smetana obrađuje borbeni koral ''Vi Božji borci'',i evocira uspomenu na nekadašnje husitske ratnike.
BLANJIK,poema broj 6.:Razrešenje donosi ova poema.To je muzički opis legendarnog brda Blanjik,sa svojim prirodnim lepotama,a koje u svojoj utrobi krije usnule stare ratnike.Na češku zemlju,počele su se obrušavati teške nevolje.Tada iz Blanjika ustaju stari ratnici,uzimaju svoje oružje,savladavaju neprijatelje i lepota češke zemlje(to je efektna završnica),ponovo zablista svojim veličanstvenim starim sjajem.
Sigurno da je upravo ovaj ciklus simfonijskih poema,snažno u svetu afirmisao češku nacionalnu muzičku školu.Potonje generacije poznatih čeških kompozitora,uzimale su ovo delo za polaznu i ishodišnu tačku svojih muzičkih ideala.

Sigurno jedno od najpoznatijih dela,po kojima se Dvoržak ceni i kao sveslovenski kompozitor,jesu njegove ''Slovenske Igre''.Nastale su na molbu berlinskog izdavača Simroka.Dvoržak je najpre,od marta do maja 1878.godine,napisao prvu zbirku,opus 46.satavljenu od prvih osam igara.Druga zbirka,opus 72.nastala je 1886.godine i sadrži drugih osam,ukupno je dakle šesnaest igara.Prvobitno su bile napisane za klavir,ali ih je Dvoržak ubrzo orkestrirao,jer su,slično Bramsovim ''Mađarskim Igrama'',imale pravi orkestarski ton.
- OPUS 46rva igra,C-Dur,je zanosni češki furijant.Druga,e-mol,je ukrajinska dumka.Treća,As-Dur je češka polka,Četvrta,F-Dur je ''susedska'',češka varijanta menueta.Peta,A-Dur je poskočica,seoska igra.Šesta,D-Dur,ponovo je ''susedska''.Sedma igra,g-moll,je moravska tetka,dok je poslednja igra ove zbirke,Osma,g-moll,ponovo vatrani furijant.
- OPUS 72:Osam igara ove zbirke,smenjuju se po principu kontrasta i tempu.Deveta Igra,prva u ovoj zbirci,H-Dur,slovački je odzemek,sa upečatljivim mađarskim ritmovima.Deseta,e-moll,ponovo je ukrajinska dumka,sada sa elementima poljske mazurke u srednjem delu.Jedanaesta,F-Dur,ponovo je češka podskočica,dok je Dvanaesta,Des-Dur,još jednom ukrajinska dumka,sada harmonski bujnija.Za vreme svoga odmora u selu Visoka,gledajući mlade igrače na livadi kako posle vatrenog igranja iznenada sedaju ukrug,Dvoržak se inspirisao za Trinaestu Igru,b-moll,češku špacirku.Četrnaesta,B-Dur,poljska poloneza,karakteristična je po svojoj otmenosti.Razuzdana Petnaesta Igra,C-Dur je SRPSKO KOLO.Ciklius se završava Šesnaestom Igrom,As-dur,laganom češkom susedskom,koja podseća na valcer i evocira uspomene iz kompozitorove mladosti.
Monogi su se veliki ansambli(baletski i orkestarski)okušali do sada na ovim zbirkama igara.Kao posebno uspešne izdvojio bih:Orkestar iz Klivlenda,sa dirigentom Džordžom Selom i balet Praške Opere i Orkestar Češke Filharmonije,sa dirigentom Vaclavom Nojmanom.

Ovom coveku treba odati priznanje bas se trudi kultivise clanove ovog foruma.

Danas,kada ovo pišem,navršava se 120 godina od Smetanine smrti.Večeras će se u Pragu,uz zvuke ciklusa ''Moja Domovina'',otvoriti ovogodišnji festival ''Praško Proleće''.
A sada,o Smetaninoj kamernoj muzici.
Smetana je na ovom području napisao jedan klavirski trio i dva gudačka kvarteta.Veoma je potresan Trio za violinu,violončelo i klavir,g-moll,nastao 1855.godine.U muzici prepunoj bola,Smetana nam prikazuje svoje preživljavanje smrti svoje male kćerke.
Od dva gudačka kvarteta,svakako je najpopularniji Gudački Kvartet broj 1. e-moll,zvan ''Iz Moga Života''.Nastao je 1876.premijerno je izveden 1880.godine.Četiri stava ovog Kvarteta,opisuju nam četiri epizode iz kompozitorovog života.Prvi stav nam opisuje ljubav prema umetnosti i mladosti,drugi stav,''Quasi polka'',govori o radosnim trenucima mladosti,kada je Smetana majstorski pisao muziku za igru.Treći stav,''Largo sostenuto'',priča nam o kompozitorovoj velikoj ljubavi i kasnije njegovoj supruzi.Finalni četvrti stav obrađuje nam kompozitorov uspeh postignut pod uticajem spoznaje muzičkog folklora svoje zemlje i najzad,prodorno,dugo i izdržano ''e'' iz četvrte oktave-zlokobni pištavi zvuk u uhu kompozitora koji se na kraju javio i doveo do Smetanine gluvoće.U završnici:bolno podsećanje na mladost,poslednji tračak nade i predavanje neumitnoj sudbini.
Smetana je umro u potpunoj gluvoći,koja je nastupila pet godina ranije,povučen iz muzičkog života i poslednje dve godine,slično Šumanu ili Volfu,duševno oboleo.

eee... Smetana...
zakacila sam se za ,Vltavu' ko pijan plota...
predivno...

Dvoržak je iza sebe ostavio izvestan broj dela,pisanih za solo-instrument i orkestar.Najpre je to manje uspeli,mladalački pokušaj sa Prvim Koncertom za violončelo i orkestar,a-moll,iz 1865.godine,koji se danas veoma retko čuje na koncertnim podijumima.Sledeći poduhvat na ovom polju,učinio je Dvoržak svojim Koncertom za klavir i orkestar,g-moll,opus 33. iz 1876.godine,delo takođe mladalačko i retko izvođeno na koncertima.Sa više uspeha,ističe se Koncert za violinu i orkestar,a-moll,opus 53. iz 1880.godine,koji je čudna mešavina sjajnih melodija i praznog pasažiranja.Sa uspehom,ovaj Koncert je u Beogradu interpretirao Stefan Milenković,sa orkestrom Beogradske Filharmonije,14.januara ove godine.
- KONCERT ZA VIOLONČELO I ORKESTAR broj 2.h-moll,opus 104.
Nesumnjivo je ovo najuspelije Dvoržakovo koncertantno delo.Nastalo je tokom 1894. i 1895.godine,tokom majstorovog boravka u Njujorku.Dvoržak ovde daje istaknutiju ulogu orkestru,pa se govori i o simfoniji sa obligatnim violončelom.
Prvi stav je ''Allegro'',sa opsežnom orkestarskom ekspozicijom u kojoj prva tema stava deluje najpre prijatno,a tokom razvijanja dobija sve više na snazi,dostiže kulminaciju i predaje dalji razvoj čežnjivoj drugoj temu u rogu.Materijal zatim preuzima solista,gde prva tema nastupa odlučno,dok kod druge,nastup je sa oznakom ''dolce''(''slatko'').Drugi stav je ''Adagio ma non tanto'':čežnjivog karaktera,rekli bismo,majstor se podseća na mladost.Uostalom,pod uticajem Dvoržakove nostalgije,delo je i nastalo.Klarineti setno donose prvu temu,koju preuzima i razrađuje solista,zajedno sa svojom deonicom.U srednjem delu,materiji se daje više uzbuđenja,koje zatim prelazi u patetiku(sa modulacijom u g-moll!),da bi se u završnici došlo do smirenja i stav okončao u elegantnoj,zamirućoj gradaciji.Treći stav je finalni rondo,''Allegro moderato''.Dvoržak je ovaj stav značajno proširio u konačnoj verziji,koju je načinio po povratku u domovinu.Finalni stav Koncerta već podseća na Dvoržaka,autora ''Slovenskih Igara''.Prva tema stava je puna radosti i snage,a zatim,nastupa melodija u duhu Češkog folklora,sa prekrasnim duom violine i solo violončela.Prema završnici,nastupaju reminiscencije na prošlost(prva tema prvog i druga tema drugog stava),pa radosna glavna tema finala okončava ovo delo.
U našoj zemlji,pored brojnih veoma uspelih interpretacija u svetu,ovaj Dvoržakov Koncert za violončelo,sa uspehom je interpretirala Ksenija Janković sa Simfonijskim Orkestrom Radio-Televizije Srbije,kojim je dirigovao Aleksandar Apolin,Češki dirigent.Koncert na kome je delo izvedeno,održan je 13.aprila 2000.godine u Beogradu.

Loengrin smara.

nevesela:

Loengrin smara.

Kliknite za proširenje...

Nemojte me pogrešno shvatiti.Ja verujem da bi od velike koristi nama,u našem vremenu,bilo da se upoznamo sa velikim umetnicima-muzičkim stvaraocima,koji su iza sebe ostavili vrhunska umetnička dela,bez kojih bi nam život bio itekako siromašan.Oni su pravo duhovno i životno utočište današnjem čoveku,u vremenu velikih svetskih potresa.
Sigurno da je takav slučaj i sa stvaralaštvom Bedžiha Smetane i Antonjina Dvoržaka,čije su značajne godišnjice upravo ove godine.

A sada,da se napiše nekoliko reči o ostalim delima ovog velikog Češkog majstora.
Smetana je utemeljio češki nacionalni stil u Evropskoj muzičkoj umetnosti.Koreni njegovog stvaralaštva su u duhu češkog folklora.Zahvaćen romantičarskim idejama svoga doba,on u češkom folkloru nalazi najpogodnije tlo za svoj umetnički razvoj,a njegova su dela u samoj Češkoj imala i društveni-patriotski značaj,osim nesporno umetničkog.
U simfonijskoj poemi,Smetana se i najbolje dokazao kao vrhunski stvaralac.Pored čuvenog ciklusa ''Moja Domovina'',napisao je još tri poeme sa tematikom iz češke prošlosti:''Ričard III'',iz 1858.godine,''Valenštajnov tabor'',1859.godine i ''Hakon Jarl'',iz 1861.godine.Ovo su Smetanina rana dela,ali su svojom sadržinom upečatljivo nagovestila tvorca ''Vltave''.Napisao je Smetana i izvestan broj klavirskih kompozicija,dela vokalne lirike i pesama za hor,danas mahom zaboravljene.
Na polju opere,drugom značajnom polju svog stvaralaštva,Smetana je iza sebe ostavio osam dela,od kojih je najpopularnija komična opera ''Prodana Nevesta''.U njoj se Smetana zna dobrodušno nasmejati slabostima ljudi iz svog naroda.O ovoj operi,biće više reči kasnije,a od ostalih opera,sa tematikom iz češke tradicije,na standardnom repertoaru su se održale jedino ''Dalibor'',iz 1867.godine i ''Libuša'' iz 1872.godine.
Smetana je u Češkoj muzičkoj kulturi ostavio trag,upravo onakav kakav će,nešto kasnije,u Srpskoj muzičkoj kulturi,ostaviti Stevan Mokranjac.

Dvoržak je napisao ukupno devet simfonija.S pravom se može reći da je Dvoržak utemeljivač Češke simfonijske muzike.U njima mahom koristi Češki muzički folklor,komponujući u njegovom duhu.Po pravilu,njegove simfonije,koncipirane su u četiri stava i opsežnijih su dimenzija.Posebno u trećem stavu,skercu,Dvoržak obilato koristi Češke igre,pre svega žustri ''furijant''.Veoma uspele,svetske interpretacije Dvoržakovih simfonija,ostvario je dirigent Rafael Kubelik(1914-1996).
Prva Simfonija,c-moll,nastala je 1865.godine,mladalačka,poznata kao ''Zvona iz Zlonice'' i najavljuje zrelog Dvoržaka.Druga Simfonija,B-Dur,nasatje odmah iza Prve,iste 1865.godine.Treća Simfonija,Es-Dur,nastaje 1873.godine i već ukazije na to da se kod Dvoržaka odigrava umetnički razvoj.Četvrta Simfonija,d-moll,iz 1874.godine,ukazuje nam već na zrelog majstora.Posle Pete Simfonije,Šesta Simfonija,D-Dur,opus 60,nasatala 1880.godine,opsežnih je dimenzija,jedna prava apoteoza Češke zemlje.Sedma Simfonija,d-moll,opus 70,iz 1885.godine,obiluje snažnijim dramatskim kontrastima.Dve poslednje simfonije,najviši su domet Dvoržaka simfoničara.
- SIMFONIJA broj 8. G-Dur,opus 88,nasatala je 1889.godine i po svom karakteru je Češka balada.Dvoržak ju je napisao za vreme odmora u selu Visoka i dovršio 8.novembra 1889.godine.To je jedna vedra simfonija,puna radosti,što nije bilo preovlađujuće u delima drugih kompozitora nastalim te godine.Stavovi Simfonije su:I.Allegro con brio,II.Adagio,veoma poetičan,baladi blizak stav,III.Što je neobično,ovaj stav je valcer,sa središnjim triom,punim nešnosti i IV.Allegro ma non troppo,finalni stav,sa karakterističnim fanfarama i nizom varijacija,koje na kraju postaju ''apoteoza domovini i prirodi''.
- SIMFONIJA broj 9. e-moll,opus 95. zvana IZ NOVOGA SVETA.Nastala je od oktobra 1892.do juna 1893.godine,za vreme majstorovog boravka u Americi i najuspelija je i najpopularnija simfonija.Ovde se uočava proširenje Dvoržakovog muzičkog stila,korišćenjem muzike indijanaca i crnaca.Ali i ovde,Dvoržak je i dalje onaj stari,koristeći i dalje folklor svoje zemlje.Prvi stav je Adagio.Allegro molto.Najpre je to lagani uvod koji prerasta u poletni sonatni stav.Popularan je drugi stav,Largo,u kome majstor koristi muzički folklor indijanaca(temu ''Hijavata''),a melodiozni solo za engleski rog je apoteoza teme crnog roba i njegove ''Pesme pod mesečinom na plantaži''.U trećem stavu,Scherzo:Molto vivace,Dvoržak se vraća folkloru svoje zemlje,koristeći igru ''furijant''.Veoma je popularna uvodna tema za finalni stav,Allegro con fuoco,sa svojim poznatim fanfarama truba.U veoma vatrenom pokretu stav i okončava ovo znamenito simfonijsko delo,od svih Dvoržakovih simfonija najprisutnije na programima koncerata.Spomenuću na kraju veoma uspelo izvođenje ove Simfonije u Beogradu,na koncertu Simfonijskog Orkestra RTS od 13.aprila 2000.Dirigovao je Aleksandar Apolin.

Nastala na libreto K.Sabina,ova veoma popularna Smetanina komična opera,premijerno je izvedena u Praškom Narodnom Pozorištu 30.maja 1866.godine.Zaplet drame je relativno jednostavan.Uvertira se kao samostalan komad često sreće na programima koncerata,kao i pojedini komadi(polka,furijant,igra komedijanata i duet Marženke i Janka iz trećeg čina).Violinski deo partiture je jedan od veoma zahtevnih orkestarskih delova.
Radnja opere,događa se u jednom češkom selu,sredinom XIX veka.Posle dužeg odsustva,u selo se vraća Janko i traži Marženku,svoju ljubav,koja je u međuvremenu obećana sinu bogatog seljaka Mihe,naivnom Vašeku.Iako roditelji insistiraju da pristane,Marženka ne želi taj brak.Kecal,seoski provodadžija,sastaje se u gostioni sa Jankom,čiji razgovor prisluškuje Vašek,koga svojom pričom o bračnoj prodaji prepada Marženka.Vašek na to prihvata njenu ljubavnu ponudu i odlazi.Kecal za to vreme pokušava odvratiti Janka od ženidbe Marženkom,nudeći mu ruku i miraz jedne bogatašice.Janko se opire,ali ubrzo prihvata.Pod jednim uslovoma se Marženka uda samo za Mihinog sina.Iako je Kecal ovim srećan,među seljanima nastaje ogorčenje zbog Jankove prodaje svoje neveste.Dok se zbunjenom Vašeku priprema venčanje sa Marženkom,dolaze komedijanti i u jednom trenutku jedan od njih zamoli Vašeka da ga zameni.Za to vreme Marženka saznaje za Jankovu prodaju i ogorčena mu saopštava da se udaje za Vašeka.Janko pristaje i poziva je da izađu pred roditelje kojima će saopštiti Marženkinu udaju za Mihinog sina.Tako se suočavaju Janko,Mihin sin,otac i maćeha.A kad se Vašek pojavi u medveđoj koži koju je dobio od komedijanata,celo selo mu se nasmeje.Mihi na to ne preostaje ništa drugo nego da ga pošalje kući,a Marženka može da se uda za Janka.Svi su na kraju zadovoljni,samo je Kecal ostao bez nagrade,jer je sa Jankom potpisao lažni ugovor.
Ova Smetanina opera,ubrzo je postala simbolom Češkog operskog teatra i svrstala se među standardna operska dela,uvek rado izvođena u brojnim uglednim operskim kućama sveta.

Ово је најбоље Дворжаково сценско дело,познато још и као лирска прича у три чина.Премијерно је изведено у Прагу 31.марта 1901.године.Дворжак се овде инсприше бајком о малој вили,коју су неговали стари словени.Сцена и оркестрација су зрелоромантичарски,са примесама оркестрације Берлиоза и Вагнера.
У Чешкој,у доба бајки,на обали шумског језера,водене виле играју коло.Мала вила Русалка,незаинтересована је за игру и мучи је чежња да постане људско биће.Заљубљена је у младог принца који се купао на језеру.Водени Дух је саветује да се одрекне те љубави,али се Русалка обраћа за помоћ Вештици,која јој дарује људски изглед,али је лишава осећања и гласа.Млади принц наредног јутра затиче тако прелепу,али нему девојку.Па ипак,заљуби се у њу и одводи је на двор.Тамо припрема венчање са Русалком,али збуњујуће делује њена безосећајност и ћутање.Док Кнегиња лако придобија принца за себе,двором се шире гласине да га је Русалка зачарала.Очајна,Русалка тражи Воденог Духа,и он је одводи назад у водено царство.У међувремену,Принц се разболео и у потази за леком долази на језеро.Жали за Русалком,коју веома воли,као и она њега,али га избегава,јер би га њен вилински пољубац усмртио.Тада је Принц дозива,заклињући се на вечну верност,те га Русалка загрли,попуштајући својим осећањима.Од њеног пољупца,Принц умире у наручју своје вољене.
Свакако да је најпопуларнији део опере Русалкина ''Арија о Месецу'',која се на концертима често чује као засебан комад у извођењу многих великих сопрана света.

Ciklus simfonijskih poema ''Moja Domovina'',Bedžiha Smetane,mogao se posle dugo vremena čuti u jednoj izvedbi,zabeleženoj u Frankfurtu 6.februara ove godine.Bio je to jedan od snimaka koncerta koji se trdicionalno drže u Frankfurtskoj Staroj Operi u to doba godine.Ciklus je izveo Simfonijski Orkestar Radio-Frankfurta,kojim je sa posebnim osećajem za delo i češki muzički foklor u njemu projektovan,dirigovao Jirži Belohlavek.Sa žustrom i spretnom interpretacijom.
Snimak koncerta,reprodukovan je na radio-programu ''Stereorama'',protekle subote,11.decembra.

Humoreske od Antonin Dvorak mi je najbolja klasicna kompozicija!

marko87:

Humoreske od Antonin Dvorak mi je najbolja klasicna kompozicija!

Kliknite za proširenje...

To Ti je,Marko,Humoreska u Des-Duru,originalno pisana za violinu.Brojni aranžmani,posebno onaj za gudački orkestar,dodatno su je učinili veoma popularnom.

Pozdrav,

Posle dužeg vremena, osvežavamo i ovu vrednu muzičku temu. Dvoržakovom ŠESTOM SIMFONIJOM.

Najpre je bila smatrana prvom, zato što se za četiri rane Dvoržakove simfonije dugo vremena nije znalo, potom i petom simfonijom. U današnje vreme smatra se šestom iako broj opusa i hronološki red nastanka lako dovode u zabunu: današnja Peta Dvoržakova Simfonija u F – Duru, opus 76, nastala je 1887. godine, a Sedma u d – molu, opus 70. – 1885. godine! Ipak ovakav redosled Dvoržakove tri središnje simfonije, danas se uzima kao opšteprihvaćen.

Dvoržakova Šesta Simfonija, opsežnih dimenzija, prava je oda češkoj zemlji, njenoj slavnoj prošlosti i veri u njenu srećnu budućnost. U njoj kompozitor iznosi i svoje, subjektivno lirske, vizije i emocije, vezane za život svoje zemlje. Četiri njena stava obrazuju celinu trajanja 43 minuta.

Prvi stav je sonatni ’’Allegro non tanto’’. Izrasta iz osnovnog melodijskog jezgra i nabujava, donoseći osnovni muzički materijal: prvu, snažnu i odlučnu temu i drugu, nešto osećajniju. U jednom veličlanstvenom muzičkom toku, razvija se snažna i izražajna, melodiozna češka poema. Drugi stav je osećajni i raspevani ’’Adagio’’. Muzika ovog stava odiše izražajnom poetičnošću i pobožnošću, melodijom osobene lepote. Marševska tema u završnici stava, jedina daje muzičkom materijalu nešto nemirniji tok. Stav se okončava spokojno.

Treći stav je ’’Skerco (Furijant) – Presto’’. U svom specifičnom elementu, Dvoržak i u ovoj Simfoniji, njenom trećem stavu, daje karakter skerca i ugrađuje u bočnim delovima njegove trodelne šeme, razigrani element češke narodne igre – furijanta. Središnji ’’trio’’ je nešto melodiozniji, spokojniji. Finalni četvrti stav je duhoviti rondo, ’’Allegro con spirito’’. Orkestar ga počinje razvezeno, a zatim muzički materijal postaje žustriji, dobijajući razigran tok i u završnici, efektnu i praštavu muzičku rekapitulaciju i snažnu finalnu kodu, što sve simbolizuje pobedu Češke zemlje i njen novi, veličanstveni sjaj.

Češki dirigenti ostali su najverniji tumači ovog Dvoržakovog simfonijskog dela. A među njima, kao najveći i antologijski, ostala su dvojica: RAFAEL KUBELIK, sa orkestrom Berlinske Filharmonije i Simfonijskim Orkestrom Bavarskog Radija iz Minhena i VACLAV NOJMAN sa orkestrom Češke Filharmonije i Simfonijskim Orkestrom Severnonemačkog Radija iz Hamburga.