Moja kancelarija...

Polazeci od toga da je vecina nas zaposlena ili je nekada to bila, a inspirisana desavanjima u “ nasem rudniku “, zvanom kancelarija, interesuje me kakvi medjuljudski odnosi vladaju u vasim…? Kakve su vam kolega, mozete li da se oslonite na njih, da li se sa njima druzite I van radnog vremena ili se svodi na cisto poslovan odnos…da li ste slozni kad dodje do nekog problema…? Ima li onih sitnih smicalica ( bez kojih posao ne bi bio zanimljiv…)…? O cemu pricate..? Razmenjujete li samo recepte ili ogovarate koleginu zenu ili mozete sa njima da razgovarate I na druge teme…?

Da li ste zapravo srecni I zadovoljni u svom radnom okruzenju…?
Kako ste uredili/le svoj radni prostor...? Patite li od kojekakvih figurica polepljenih na monitoru...?

Ne morate navoditi gde radite i cime se bavite...svako po svom izboru...

uvek i svuda ima svega.
Naravno da postoje ljudi sa kojima više volim da se družim i oni koji me manje zanimaju, ali je činjenica da sam sa svima u korektnim odnosima. Svoje probleme nikada nikom ne pričam - mislim ako su to zaista problemi lične prirode, a ono psi, kuća, škola, garderoba, e to može. Zato i kažu blago tvom mužu ti si uvek nasmejana i vedra, a nije baš tako. Moje loše trenutke ne iznosim na poslu, za to imam porodicu.

eto jednom i ja prva da odgovorim

inače u kabinetu je nas 4, niko ništa od ličnih detalja ne unosi ili bar se to ne vidi na prvi pogled, pošto tu dolaze studenti na konsultacije, neke druge stranke pa eto ništa od džidža-bidža nema na stolovima i zidovima. Prostor je mali puno je knjiga, na zidovima su posteri naših radova sa nekih kongresa i tako.

Moja kancelarija je velika i trenutno hladna. Najbolje je to što sam sama i mogu da je uredim kako meni odgovara a i ne volim da pričam kad radim.

Ja sam recimo u muskom kolektivu...mislim da je lakse raditi sa njima, ali nisu pedantni...u poslovnom smislu...nema onog klasicnog ogovaranja, osim sto komentarisu druge koleginice......inace, vecina njih je ili starija od mene ili su mladi, ozenjeni sa decom, imaju licnih obaveza, tako da od druzenja nema nista......
Radna atmosfera je siva...kod nas je kao u onim boxovima..ja recimo, nemam prozor...vecito pod vestackim svetlom, kao pacov...disem preko klime na skrge......i onda jedva cekam vikend ( posto na posao odem u mrak i vratim se u mrak ) da dignem roletne u celom stanu i uzivam u svetlu......sve je stereotipno, cak je i namestaj siv, zidovi sivi...plocice mermerne sive...pomalo ubija ...

kod nas su laboratorije tako sive i hladne a često i ne baš miomirisne naročito kad se radi sa H2S ili piridinom

Borite se za bolje radne uslove, imate puno pravo na to!

Грозно Нево... баш ми је жао...

Моја канцеларија је огромна и светла... и делим је са две вршњакиње...
мада је свака у свом свету, тако да је већим делом дана мук...
док га не прекине она која је на фејс буку(извинте на ћирилици), па кад је неко кликне она извришти...
или тишину прекине она што прати моду коментаром ''јао, види ово.. ја ово морам да имам... морам...''
и наравно.. ту сам ја да се повремено закикоћем листајући ове ''досадне'' странице на крстарици...

е.. да.. имамо и биљке.. које увек увену па нам доносе нове и нове...
ако неко има непослушну биљку, нека јој само припрети да ће је послати код нас у канцеларију....

E pa to...ja sam sama u mom boxu...uzela sam kasetofon od direktora tako da slusam muziku i kuckam, ali svejedno......
Uvek mi je bila zelja da imam cvece kao sto imam kod kuce, ali jednostavno nemam uslova...Drugo sto me nervira je to da su svi u nekom speedu, a niko nista ne radi...i gde si bio, sta si radio...? I stalno, daj, daj...ima mnogo stvari koje su nelogicne, ali tako je sa strancima...

Marija...nazalost, retko ko danas moze da se izbori za svoja prava...ali to je vec druga tema...

Sa Nevkinim (da ne napisem nevinim ) moz' se izboris jedino kalashnjikovim

E da...sad se setih..ima jedno " odeljenje " gde ja povremeno svracam...u toj kancelariji rade 4 zene...e, kad se otvore vrata vi zazalite sto ste ih otvorili..negativne energije na izvoz...svaka se takmici da bude lepsa, bolja,...jedna slusa preko kompa narodnjake, druga nesto deseto...sve se merkaju sa nekim pokvarenim osmehom, a kad neko drugi udje pada odmeravanje od glave do pete..." moji muskarci " taj sektor zovu " ribnjak..."

moja ima metar sa metar ipo,imam comp,fax,plakare u tresnja boji,kao i sto,i mnogo mi je fino.Radnice mi mlade,lepe,zezamo se ekstra,bitna je atmosfera.

sashac:

moja ima metar sa metar ipo,imam comp,fax,plakare u tresnja boji,kao i sto,i mnogo mi je fino.Radnice mi mlade,lepe,zezamo se ekstra,bitna je atmosfera.

Kliknite za proširenje...

Jesi vlasnik firme ili sam pogresno protumacila...?

lyon69:

Sa Nevkinim (da ne napisem nevinim ) moz' se izboris jedino kalashnjikovim

Kliknite za proširenje...

Ja sam se izborila i bez tih "sredstava za ubeđivanje". Prvo sam bila smeštena u holu gde dnevno prođe 100 ljudi, a pošto radim knjigovodstvo treba mi mir i tišina. Odem kod direktorke, lepo joj objasnim situaciju i dobijem kancelariju sa čistačicom.

Ako je u pitanju manja firma, da...ali, u vecim preduzecima dogovor je apstraktna imenica....

Nije bitna velicina firme, vec ljudi koji je vode i ljudi sa kojima radis.

Neva:

Polazeci od toga da je vecina nas zaposlena ili je nekada to bila, a inspirisana desavanjima u “ nasem rudniku “, zvanom kancelarija, interesuje me kakvi medjuljudski odnosi vladaju u vasim…? Kakve su vam kolega, mozete li da se oslonite na njih, da li se sa njima druzite I van radnog vremena ili se svodi na cisto poslovan odnos…da li ste slozni kad dodje do nekog problema…? Ima li onih sitnih smicalica ( bez kojih posao ne bi bio zanimljiv…)…? O cemu pricate..? Razmenjujete li samo recepte ili ogovarate koleginu zenu ili mozete sa njima da razgovarate I na druge teme…?

Da li ste zapravo srecni I zadovoljni u svom radnom okruzenju…?
Kako ste uredili/le svoj radni prostor...? Patite li od kojekakvih figurica polepljenih na monitoru...?

Ne morate navoditi gde radite i cime se bavite...svako po svom izboru...

Kliknite za proširenje...

Kod mene su mahom žene, tako da je ogovaranje glavna tema razgovora..Svađe se podrazumevaju...
Sa svima sam u korektnim odnosima, zapravo, ja dođem kao neka tampon zona...
Razgovori su mahom površni, teme uobičajene...
Ni sa kim od kolega se ne družim privatno...(niti znam za slučaj da bilo ko posećuje nekog)..Možda je tako bolje...

Ja radim s ljudima - s gomilom ljudi... I znam stvarno svakakve ljude MNOGO važne, društveno produktivne. Gotive me.... možda što sam kao dete krenula da radim ovde i navikli su na mene. Nikada nisam imala poblem na poslu niti sam od onih koji posao lično shvataju, ne zanima me preterano da pričam i mislim o poslu posle 4 niti da se družim s nekim odavde posle 4.... U ovoj mojoj tzv kancelariji nema ničega što ne služi za rad - nemam detetove slike, figurice i saksije s cvećem : )

Upravo to...recimo, kad zaskripi...ljudi samo gledaju kome da uvale kosku..svako sa sebeskida odgovornost i krivicu...mene to toliko izlidjuje da cesto padam u vatru...

Ali, dobra stvar je recimo, sto sam jedna od mladjih, sto su muskarci...mi kazemo sta imamo jedni drugima i posle 15 min. pijemo kafu zajedno...ali to nije dobro kad treba da se izborimo za neka " prava '..svi se povlace...

I ne mogu bas da se pohvalim da su previse kolegijalni...

Svetla tacka je to da radim ono za sta sam se skolovala i sta volim, a moja profesija bas nije popularna...to me odrzava...

Imam office gde drzim Tarantivnov plakat (da nekom ne padne na pamet da se za.jebava sa mnom ), knjiige, komp (mada vucaram svoj), gomilu papira i svega sto dovucem na predavanje - to je samo moje (moje!!!) tako da tu nema druzenja. Ali zato imam ucionicu punu crnaca.
Delom me gledaju kao da sam pala s Marsa a delom me vole i postuju (deficit profesora po geto-ima).
A i ne dam se uplasiti ili isprovocirati (ima i toga, dosta), mislim da sam se postavila od pocetka kako treba. Sve je prilicno dronjavo, fakultet je ogradjen zicom (ja mislila da je zatvor za mentalno obolele prvi put kad sam dosla ), nema ovo veze sa nasim fakultetima.
Ali za prvi posao ovde (NYC) je super, ne bunim se (neki dodju pa peru sudove, je l da).
Kolege - razne. Ali stvarno svakakvi, ne druzim se preterano, jedva cekam da pobegnem iz tog kraja kuci. :I
Gledam da se prebacim negde drugde, ali to mi je sad, nemam mnogo izbora trenutno.

Evo i ja da se uključim.
Mada ... moja kancelarija je soba u mom stanu. Je l' se to računa?

Naravno da se racuna......slusamo...

Neva:

Upravo to...recimo, kad zaskripi...ljudi samo gledaju kome da uvale kosku..svako sa sebeskida odgovornost i krivicu...mene to toliko izlidjuje da cesto padam u vatru...

Ali, dobra stvar je recimo, sto sam jedna od mladjih, sto su muskarci...mi kazemo sta imamo jedni drugima i posle 15 min. pijemo kafu zajedno...ali to nije dobro kad treba da se izborimo za neka " prava '..svi se povlace...

I ne mogu bas da se pohvalim da su previse kolegijalni...

Svetla tacka je to da radim ono za sta sam se skolovala i sta volim, a moja profesija bas nije popularna...to me odrzava...

Kliknite za proširenje...

Blago tebi! Ti si jedna od retkih koja se u današnje vreme bavi onim sto voli, a i ja mogu da ti se pridružim.

UnBeso, ti si me odmah podsetila na one filmove, kao dođe jedan profesor i odmah svi postanu dobri i vole školu, a do tada su bili narkomani, dileri, ubice i sl.

Moj akancelarija je uvek prljava, zato što je odmah do proizvodnog pogona.
Imam slike moja dva momka, to mi je najvažniji detalj.
I eto, sedim pored prozora.
Cveće mi ne pada na pamet, i kod kuće su mi se presušili kaktusi