Evlija Čelebi!

Evo, konačno da i ovu stvar r(ij)ešimo, za našeg ljubljenog ZDS. Šta stvarno piše u njegovom putopisu (prevedeno na bosanski):

VI poglavlje, stranica 467.

"Iz grada Risna krenuli smo sa deset hiljada odabranih vojnika u istočnom pravcu. Idući kroz krševite i kamenite predjele sad pješke, sad opet konjima, stigli smo isti dan u nahiju Pivu. To je pravi hrvatski dušmanin koji živi u nepristupačnim planinama. Oni sa hercegovačkim pašama razgovaraju samo preko vrha mača i ne dopuštaju da tamo pristupi nijedan organ od strane turskih vlasti. Njihova sela su utvrđena kao gradovi. Naši ratnici, međutim, provalili su s jedne strane u ta sela kao prepelice i za jedan sat zarobili dvije stotine ljudi i dotjerali deset hiljada koza i ovaca. Odatle smo se podigli i otišli..."

Slaven777:

Evo, konačno da i ovu stvar r(ij)ešimo, za našeg ljubljenog ZDS. Šta stvarno piše u njegovom putopisu (prevedeno na bosanski):

VI poglavlje, stranica 467.

"Iz grada Risna krenuli smo sa deset hiljada odabranih vojnika u istočnom pravcu. Idući kroz krševite i kamenite predjele sad pješke, sad opet konjima, stigli smo isti dan u nahiju Pivu. To je pravi hrvatski dušmanin koji živi u nepristupačnim planinama. Oni sa hercegovačkim pašama razgovaraju samo preko vrha mača i ne dopuštaju da tamo pristupi nijedan organ od strane turskih vlasti. Njihova sela su utvrđena kao gradovi. Naši ratnici, međutim, provalili su s jedne strane u ta sela kao prepelice i za jedan sat zarobili dvije stotine ljudi i dotjerali deset hiljada koza i ovaca. Odatle smo se podigli i otišli..."

Kliknite za proširenje...

jesmo dusmani,ali nas jaro evlija spominje pa ti vidi.a dje su serbljani tute,a???

Кроација:

jesmo dusmani,ali nas jaro evlija spominje pa ti vidi.a dje su serbljani tute,a???

Kliknite za proširenje...

Idemo redom. Sada na "Grad Zagreb":

"To je velika palanka u vlasti Zrinjskog, a leži na ivici jedne močvare. U palanci se vidjelo četrdeset do pedeset manastira i zvonika, ali se nije vidjela nijedna živa duša. Kada smo o tome zapitali naše sužnjeve, oni su nam kazali ovako:

- Sva vojska je otišla u Novi Zrin da se bori s Turcima. Ne brinite, jer u gradu nema neprijatelja koji bi vam se mogao suprotstaviti.

Ali znajući da su to riječi neprijatelja, mi se nismo oslonili na izjavu sužnjeva, nego smo na sve četiri strane postavili dobre straže i bili u pripravnosti, te smo ispod ovoga grada zaplijenil hiljadu i pet stotina goveda i šest stotina dobrih konja, i krenuli dalje.

Sljedeći dan pođosmo ponovo u istočnom pravcu; idući hitro šest sati preko planina i šuma..."

Idemo dalje, evo šireg opisa "Grada Zagreba", kako ga je opisao prilikom svog putopisa:

"Podigao ga je jedan od hrvatskih i hercegovačkih begova, a osvojio ga je rumelijski vezir Mustafa-paša godine 1592. Nalazi se u području krčkog sandžaka. U njemu ima kapetan, gradska posada, džamija i pazar. Na prostranom terenu koji se zove Zagrebačko polje nalazi se mnogo vinograda, bašča i raznovrsnih velikih manastira. Kako u Hrvatskoj ima mnogo hrišćanske raje, to su se i crkve namnožile.

Ovim gradovima su uvijek vladali sad hrišćani, sad muslimani. Čak je godine 1592. došao neprijatelj sa više hiljada vojnika te sa četrdeset hiljada vojnika opsjeo grad Petrinju. Tukao ga je ravna tri mjeseca. Na kraju su muslimanski ratnici koji su bili opsjednuti u unutrašnjosti tvrđave pali u očaj što im od osmanske strane ne dolazi pomoć, pa su jedne noći zapalili grad i udarili mačevima na neprijatelja koji se nalazio na polju u rovovima. Vodeći veliku bitku i borbu oni su se povukli u gradove Kostajnicu i Zrin i tu se zaustavili. Neprijatelj je tada spalio i one dijelove grada koji ranije nisu bili spaljeni, kako se grad više ne bi mogao popraviti a zatim ga ostavio i otišao.

Kad su muslimani u gradu Sisku vidjeli slučaj Petrinje, oni su spalili grad Sisak, a zatim su spalili grad Zagreb i povukli se sretno u muslimanske krajeve. Neki su se povukli u gradove Knin i Udbinu, a neki u grad Liku. Neprijatelji su čuli za ovo stanje, pa su zagrebački popovi počeli da popravljaju grad Sisak s motivacijom: "To je naše naslijeđeno nasljedstvo", te ga je mađarski kralj Maksimilijan opet darovao popovima. I kad je on bio popravljen, snabdijevan municijom i ratnim potrebama i posadom, istovremeno je, godine 1594., od carske strane Rustem-paši, jednom od mir-i mirana sultana Murata III podaren jedan tug i bosanski ejalet s tim da popravi Petrinju i da osvoji mnoge gradove. On je došao s vojskom brojnom kao more, učvrstio i utvrdio Petrinju više nego ranije. Snabdio ju je municijom i ratnim potrebama kako treba. Zatim je opet navalio sa brzom vojskom na Sisak i Zagreb. Ne dajući im vremena da se snađu, oba je grada u jednoj sedmici osvojio. On je sam poslije spalio ove gradove da ne padnu u ruke neprijatelju i otišao. Tako je Rustem-paša ponovo zauzeo gradove koje je pustio neprijatelju da ih podigne i opet opljačkao, opustošio, poplijenio i poharao i Zagrebačko polje, tako da to nije moguće opisati.

Ali na Rustem-pašu je najednom navalilo sto pedeset hiljada neprijateljskih vojnika ovih hrvatskih i slavonskih begova i drugih. Za čudo božije, Rustem-pašu je za vrijeme borbe pogodilo jedno puščano zno, ali on je i ranjen s konja bodrio na borbu muslimanske ratnike vičući: "Ne stojte, ratnici moji!" Niko živ nije znao da je ranjen. Sasjekao je preko dvadeset hiljada neprijatelja. Na koncu je i on smalaksao, iznemogao i klonuo. Uz to je bio i malo trom. U vrijeme zalaza sunca neprijatelj se nalazio na jednoj, a islamska vojska na drugoj strani. O ponoći Rustem-paša je ispio čašu mučeništva. Na to su se svi muslimanski borci iste noći sretno povukli u grad Knin, a neprijatelj je opet okupirao Petrinju, Sisak i Zagreb. Tom prilikom su spomenuti gradovi opet dospjeli u ruke neprijatelja. Velika mudrost gospodara svjetova jest u tome što ovu zemlju daje svojim slugama malo-pomalo da se s dana na dan promeću.

Nego da se mi vratimo na svoje:

Idući iz gradova Siska i Zagreba u pravcu sjeverozapada prešli smo između dvije oštrice kroz napredne i naseljene hrvatske krajeve i..."

Nisam baš u toku šta se dešava na temama, osim Barke naravno ....Šta je poenta kačanja ovih odlomaka iz Evlijinog putopisa?

Hajdemo redom:

1) POSTAVKA: Evlija tvrdi da je Zagreb (u koji je on upravo doputovao) grad u Osmanlijskom carstvu

ODGOVOR: Evlija je moron koji ne zna kada prestaje granica njegove države (Osmanlijsko carstvo), a kada počinje druga (Habsburška monarhija)

Trebam li dalje? Voleo bih da svi koji iole išta znaju o istoriji pročitaju šta je sve gore napisano.

AKHENATON:

Nisam baš u toku šta se dešava na temama, osim Barke naravno ....Šta je poenta kačanja ovih odlomaka iz Evlijinog putopisa?

Kliknite za proširenje...

Diskreditovanje jednog putopisa jednog totalnog neznalice.

Ali i da čitamo malo. Radi zabave.

Grad Sisak

"Sagradio ga je Makšimilijan, jedan od ugarskih kraljeva. Osvojili su ga rumelijski beglerbeg Mustafa-paša, progonitelj neprijatelja, koji je ranije ostavio Petrinju i ugušio se bježeći i Rustem-paša, beg Petrinje. On je s vojskom cijelog bosanskog ejaleta deset dana tukao grad Sisak, a jedanaesti dan grad je osvojen na vjeru. U tvrđavu smještena je dovoljna količina municije i potreban kontingent vojske, a grad pripojen krčkom sandžaku. Kad je grad popravljen, onda je u unutrašnjosti tvrđave podignuta džamija za kapetana i njegove vojnike.

Podigavši se odatle, otišli smo..."

Chovek je napisao da su zime u Erzurumu toliko hladne da je jednom prilikom video machku kako skache sa krova na krov i iznenada se zamrzne u vazduhu, da bi posle par meseci, kad je otoplilo, pala na zemlju i mjauchuci opushteno nastavila da hoda.

Putopis Evlije Čelebije je remek-delo....ali osmanske književnosti XVII veka....
Kao istorijski izvor dragocen samo zato što nam daje malo poznate podatke o gradskom životu širom Carstva...ali i tu, kao i u svemu se zanosi ko pijanac niz sokak, da "preuveliča preuveličano"....eh, kakvih tu sve maštarija ima.....ma rekao sam već, remek delo osmanske književnosti....

Ajde kad smo krenuli....Eve još....

Evlija Čelebija o beogradskoj baklavi
(1660.)

Ali više od svega, u objema zemljama rumelijskim,te u arapskim i perzijskim zemljama, najpoznatija je beogradska baklava. Ona se priprema za razne svetkovine i carska slavlja, i može biti velika kao kotač od kola, a savijena je od tisuću listova [güllaç], i od čistog je bijelog brašna s maslacemi bademima, a peče se u velikim pećnicama [tennur]. Toliko je velika da ne može stati u običnu pećnicu, a dovoljna je i za tri stotine ljudi. Beogradska baklava može biti vrlo slatka, velika i krhka, ali ako bacite novčić, on će utonuti u nju. Eto kako dobru baklavu tamo pripremaju. A i poslastica od riže [zerde] s bademom, cimetom,karanfilom i šafranom takođe je ukusna, i ništa se ne može mjeriti s njom.

[SUB]Evliya Çelebi Seyahatnâmesi [Putovanja EvlijeČelebije] (ur. Yücel Dağlı, Seyit Ali Kahraman, IbrahimSezgin), vol. V., Istanbul 2001, str. 199.[/SUB]

AKHENATON:

Putopis Evlije Čelebije je remek-delo....ali osmanske književnosti XVII veka....
Kao istorijski izvor dragocen samo zato što nam daje malo poznate podatke o gradskom životu širom Carstva...ali i tu, kao i u svemu se zanosi ko pijanac niz sokak, da "preuveliča preuveličano"....eh, kakvih tu sve maštarija ima.....ma rekao sam već, remek delo osmanske književnosti....

Kliknite za proširenje...

Kao da i ne izmišlja otvoreno...pa čojek ne zna ni u kojoj su državi mesta u kojima se nalazi.

AKHENATON:

Ajde kad smo krenuli....Eve još....

Evlija Čelebija o beogradskoj baklavi
(1660.)

Ali više od svega, u objema zemljama rumelijskim,te u arapskim i perzijskim zemljama, najpoznatija je beogradska baklava. Ona se priprema za razne svetkovine i carska slavlja, i može biti velika kao kotač od kola, a savijena je od tisuću listova [güllaç], i od čistog je bijelog brašna s maslacemi bademima, a peče se u velikim pećnicama [tennur]. Toliko je velika da ne može stati u običnu pećnicu, a dovoljna je i za tri stotine ljudi. Beogradska baklava može biti vrlo slatka, velika i krhka, ali ako bacite novčić, on će utonuti u nju. Eto kako dobru baklavu tamo pripremaju. A i poslastica od riže [zerde] s bademom, cimetom,karanfilom i šafranom takođe je ukusna, i ništa se ne može mjeriti s njom.

[SUB]Evliya Çelebi Seyahatnâmesi [Putovanja EvlijeČelebije] (ur. Yücel Dağlı, Seyit Ali Kahraman, IbrahimSezgin), vol. V., Istanbul 2001, str. 199.[/SUB]

Kliknite za proširenje...

Da nije ovog uvećanog, složio bih se sa Evlijom?

Azathoth:

Chovek je napisao da su zime u Erzurumu toliko hladne da je jednom prilikom video machku kako skache sa krova na krov i iznenada se zamrzne u vazduhu, da bi posle par meseci, kad je otoplilo, pala na zemlju i mjauchuci opushteno nastavila da hoda.

Kliknite za proširenje...

Није то ништа... неки кажу да је поред тих замрзнутих мачака у ваздуху видео и неке "овејане Хрвате" по Никшићу.

Иначе, још један Челебијин "бисер":

За град Бечкерек (данашњи Зрењанин), каже да је име добио по речима "бес телек", што на турском значи "пет диња"... Бечкерек се, иначе, помиње још од 14. века, скоро 200 година раније него што су Турци овде уопште и дошли.

Измишљотина у рангу новчића који тоне у београдску баклаву колико је мека, замрзнутих мачака које висе у ваздуху до пролећа, или "овејаних Хрвата" по Никшићу.

Кроација:

jesmo dusmani,ali nas jaro evlija spominje pa ti vidi.a dje su serbljani tute,a???

Kliknite za proširenje...

..."dje"???...........Nisam još čula da Hrvati kažu "dje".....

Bogart:

Иначе, још један Челебијин "бисер":

За град Бечкерек (данашњи Зрењанин), каже да је име добио по речима "бес телек", што на турском значи "пет диња"... Бечкерек се, иначе, помиње још од 14. века, скоро 200 година раније него што су Турци овде уопште и дошли.

Измишљотина у рангу новчића који тоне у београдску баклаву колико је мека, замрзнутих мачака које висе у ваздуху до пролећа, или "овејаних Хрвата" по Никшићу.

Kliknite za proširenje...

А јеси ли прочитао шта је написао за Загреб (град кроз који је пролазио и није ни знао да је прешао границу када је дошао у њега нити у којој је држави)? Ништа од онога што је написано се није догодило, и све је у потпуности измислио Евлија.

Ево, поставићу и мало о градовима Војводине (тј. Баната), за Bogarta.

Bi2:

..."dje"???...........Nisam još čula da Hrvati kažu "dje".....

Kliknite za proširenje...

Кроација je musliman po veroispovesti, a srpskog je porekla iz istočne Hercegovine. Živi u inostranstvu (je li Holandija beše, zaboravio sam, on će ti odgovoriti...ček, ček, da se to ne javlja iz Haga? ) i ništa ni ne zna o jugoslovenskim zemljama izvan foruma, a kući su ga roditelji verovatno učili da kaže "đe".

E, ljudi, moram prvo ovo. Opis grada Sarajeva iz 1660. godine:

"Jezik bošnjačkog i hrvatskog naroda. - Narod se u ovim krajevima u pučkom govoru zove Bošnjaci. Samo draže im je kada se kaže Bosanci. Kao što je čist njihov jezik, tako su, zaista, i oni sami bistri ljudi koji sve ispravno prosuđuju. Jezik im je blizak latinskom. Eto ovdje ćemo donijeti nešto iz toga jezika u prozi i stihovima.'

Da napomenem za naše upućene forumaše, Evlija (tvrdi da) je poznao latinski jezik.

OPIS PALANKE KOVILJA

Na latinskom, srpskom i bošnjačkom jeziku Kobila znači konjski grad, jer ove zemlje ne spadaju u Mađarsku, to su srpske i bošnjačke zemlje. Sagradio ju je sprski kralj, gospodar Beograda, a osvojio ju je drugi vezir serdar Ahmed-paša u doba Sulejman-hana.

OPIS PALANKE SENTE

Kada je jedan franački kapetan, rođak beogradskog kralja, završio izgradnju ovog grada, tada su se svi radnici i neimari pobunili i htjeli da ubiju franačkog kapetana i da zagospodare tim gradom. Na to je franački kapetan sa svojom vojskom skupio u borbu protiv njih i rekao:

"Sentbaš", što znači: "sjedite, ne dižite ruku!" i tako su pobili sve pobunjene radnike. Zbog toga je ovom gradu ostalo ime Senta. Kasnije, 1526. godine, osvojio ga je Sulejman-han iz srpskih ruku. To je mala palanka, četvorougaonog oblika, na ravnom i zelenilom obraslom mjestu na obali rijeke Tise i na teritoriji segedinskog sandžaka. Tu se nalazi gradski dizdar sa dvadeset vojnika gradske posade, zatim emin i naib. Ostali organi vlasti nalaze se u gradu Titelu. U tvrđavi ima jedna džamija prepravljena od crkve i nekoliko malih dućana, ali bašča ima mnogo.

Zatim smo krenuli dalje prema zapadu kopnom, preko polja i bogatih sela, i došli u palanku Suboticu.

Baš me zanima Bogartova kritička obrada ovog.

Bogart:

Иначе, још један Челебијин "бисер":

За град Бечкерек (данашњи Зрењанин), каже да је име добио по речима "бес телек", што на турском значи "пет диња"... Бечкерек се, иначе, помиње још од 14. века, скоро 200 година раније него што су Турци овде уопште и дошли.

Измишљотина у рангу новчића који тоне у београдску баклаву колико је мека, замрзнутих мачака које висе у ваздуху до пролећа, или "овејаних Хрвата" по Никшићу.

Kliknite za proširenje...

Ево свега. Како је то твој град, мислим да можеш представити објективну критику:

OPIS VELIKOG VAKUFA PALANKE BEČKEREKA

Ovu palanku nazivaju još Bečkelek. Taj naziv na turskom jeziku znači pet dinja. To je ranije, za vrijeme nevjerničke vladavine, bila mala beznačajna palanka. Osvojio ju je Mehmed-paša Sokolović 1551. godine, za vrijeme vladavine sultana Sulejman-šaha, iz erdeljskih ruku. Pošto je ovdje bilo skrovište opasnih i strašnih katana, Mehmed-paša je, na osnovu carskog fermana, proširio tvrđavu i izgradio dobro naseljenu i izgrađenu varoš. Svo stanovništvo ove varoši oslobođeno je, carskim hatišerifom, svih poreza ustanovljenih državnim zakonima i izvanrednih teških nameta. On je napisao vakufnamu u kojoj je onoga ko povrijedi odredbe njegove vakufname prokleo prokletstvom Hamana, Karuna, Šeddada, Ebu Džehla i Jezida. On je propisao da se uprava u njegovom vakufu prenosi na njegove potomke, s koljena na koljeno. A kad se njegova loza ugasi, onda se to prenosi na potomke njegovih uteka. Kako je on napisao vakufnamu sa spomenutim prokletstvom, to niko nije voljan da primi prokletstvo Faraona i Jezida, pa se neće usuditi da tu vakfju povrijedi. Sad je nastojnik i upravnik toga vakufa naš gospodar i beg Ibrahimhanzade.

Svi hanovi, džamije, hamami gostionice za sirotinju, medresije, tekije, škole, mesdžidi i svi dućani i bazari u čaršiji, ukratko, sve građevine u ovom šeheru svojina su vakufa mudrog Mehmed-paše Sokolovića. Građene su od tvrdog materijala i pokrivene olovom. Tržne takse, carine, carski harač i desetina, sve to pobire uprava vakufa. Muteveli vakufa je mjesni kadija. Premda se to mjesto nalazi na teritoriji čanadskog sandžaka, čanadski sandžakbeg ipak nema nikakva prava da se miješa u te prihode.

To je častan kadiluk u rangu kadiluka od sto pedeset akči. Ima muftiju, nekib ul-ešrafa, emina i baždara. No pored svega sve takse i prihode ubire vakufski emin. Za ljubav našeg gospodara Ibrahimhanzade od ovog grada nismo uzeli nijedne akče, niti su mi dali.

Rijeka Tegej, koja protiče ispod ovog grada, dolazi iz Erdelja i navodnjava hiljade vinograda, bašča i vrtova. Nešto niže odatle uliva se u rijeku Moriš, koja zatim utiče u rijeku Tisu. Tisa se uliva u Dunav, maticu rijeka.

Zbog toga što je klima prijatna, ima mnogo mladića i djevojaka. Stanovništvo je oslobođeno svih muaf ve muselema. Politička vlast tu nema nikakva uticaja, pa zbog toga mjesto se naseljava. Ima mnogo bogatih trgovaca-hadžija. Odijevaju se kao krajišnici, a govore poturski. Sva raja i beraja su vlaške i srpske narodnosti, ali su vrlo lojalni.

Putujući odatle šest sati dalje u istočnom pravcu, čas kroz polja, čas kroz šume stigli smo u grad Fenelek.

Па, вероватно је описао све мање-више верно. Са том малом разликом што је бечкеречка тврђава (осим ако сад нешто грдно не грешим) постојала и за време "неверничке владавине".

А "Тегеј" тј. Бегеј се улива у Тису, не знам одакле је ископао Мориш.

Bogart:

Па, вероватно је описао све мање-више верно. Са том малом разликом што је бечкеречка тврђава (осим ако сад нешто грдно не грешим) постојала и за време "неверничке владавине".

А "Тегеј" тј. Бегеј се улива у Тису, не знам одакле је ископао Мориш.

Kliknite za proširenje...

А ко би могао бити онај франачки рођак београдског краља који диже Сенту? И да ли је могуће да је можда Ћелебија побркао да су Турци освојили Сенту од цара Јована Ненада, па зато написао да прелази из српских руку у турске?