Sociologija

Potrebno mi je ,ako je moguce da mi neku ukratko napise nesto o :
1)funkcionalizmu
2)strukturalizmu
3)savremenom marksizmu
4)kritickoj sociologiji
5)fenomenologiji
6)simbolickom interakcionalizmu

Ne ocekujem dugacke definicije , niti predstavnike , nista od toga , potrebno mi je ukratko objasniti

Функционализам:
-у антропологији Алфред Редклиф-Браун и Бронислав Малиновски. Класична социологија Талкот Парсонс и Робрет Мертон
Све друштвене појаве објашњавају се на основу неке њихове функције коју обављају у одређеном систему. Динамика система је овде у другом плану, акценат је на друштвеној равнотежи(еквилибријуму). Стабилност система зависи од тога колико је у систему прихватљива морална симболика и сваки други нормативни образац. Код Парсосна основне ''јединице'' су институционалне вредности и заједничка култура. Друштвени систем, биолошки организам, појединац, културни систем. Роберт Мертон-одбараа функционализма, критика тоталних социолошких система, појам дисфункције и еуфункције, манифестна и латентна функција(стварно има много о функционализму и најтежи је правац тако да га је тешко интерпретирати).

Структурализам

Корени из лигвистике, Фердинанд де Сосир. У антропологији и социологији Клод леви Строс. Комбинација фројдизма, психоанализе. У суштини свега налазе се бинарне опозиције које се касније усложњавају. Подела на хладна и топла друштва. Нагласак је на оквиру, форми док је садржај потиснут у други план. Мана аисторичност.

Савремени марксизам

Франкфуртска школа: Маркузе, Адорно, Хоркхајмер, Фром. Нагласк на хуманизму, критика постојоћег са становишта могућег. Више је литерарна социологија и има доста противника(од стране функционалиста). Ова струја је доста занимљива, ''питка''. Трећи свет, студентска омладина требају да изврше револуцију али овога пута не у буквалном марксовском смислу, ово треба да буде интелектуална револуција.

Критичка теорија

Могу и ови горе да се убаце али ту су Рајт Милс, Алвин Гулднер, Ралф Дарендорф. Сувопарно Опте конфронтација у односу на функционализам и структурализам за које су држали да имају конформистички однос према постојећем систему, поретку. Дакле, нормативног карактера.

Симболички интеракционизам

Херберт Блумер, Чарлс Хортон Кули, Вилијам Ајзак Томас
Свест о себи стичемо на основусвести о другима. Односи лицем у лице, снажна ''ми осећања''. Примарне групе. Сопство. Симпатетичка интеракција. Сопство у огледалу.
Имаш и Гофмана......у *** колико ога има.

За феноменологију бих морао да узмем књигу. Ту ти је поред основице филозофијуе најважнији Алфред Шиц па ископај негде

fuj! odvratno!

Мојне тако
Има ту потенцијала

Ej,hvala na trudu Rujevit , procitao sam nesto sada ali nemam vremena jer moram u skolu,veceras su procuavati.Hvala

И други пут

Imam sada jednostavnije takoreci definicije ..Napisacu posle , mozda nekome posluze.

Funkcionalizam - Prema ovom shvatanju drustvo je celina uskladjenih delova i ukoliko neki deo ne funkcionise drustvo mora da mu nadje zamenu.

Strukturalizam - Polazi od sistema odnosno strukture drustva kao celine koja je nepromenljiva i prezivljava i vreme i istoriju.Sociologija treba da proucava tu strukturu.

Savremeni marksizam - Za njih je najvaznija temeljna promena drustva,pa zbog toga treba proucavati suprotnosti drustva i klasnu borbu.Ekonomski faktori su osnovni okretaci drustva.

Kriticka sociologija - Javlja se u drugoj polovini dvadesetog vekaa pretstavnik je Rajt Mils.Ona razvija kriticki odnos prema svim postojecim sistemima vlastia posebno kritikuje fasizam , staljinizam i kritikuje razlike izmedju bogatih i siromasnih.

Fenomenologija - pravac po kome se drustvenepojave obasnjavaju misaonim konstrukcijama.To je teorija takozvanih Veberovih idealnih tipova.

Simbolicki interakcionizam - Predstavnik je Dzordz Mid a drustvo se shvata kao mreza ulopa koje igraju pojedinci.

Stvarno je jako tesko i komplikovano..Jos mi je jedna stvar problem , odnos sociologije i politicke ekonomije ... ne mogu da zapamtia ni da ga ebem

Тешко да би могле да прођу оне дефиниције. Донекле.
Грешка је што се у средњим школама из таквих предмета као што је социологија захтевају дефиниције. Немогуће је сажети један огроман и комплексан правац као што је функционализам у дефиницију од једне, две, па чак и три реченице.
Пре свега треба знати класификације и из тога извлачити тезе које би биле нешто налик дефиницијама.
За неко опште знање о друштву кога то не интересује првенствено могу да прођу неки површни закључци.

Rujevit:

Тешко да би могле да прођу оне дефиниције. Донекле.
Грешка је што се у средњим школама из таквих предмета као што је социологија захтевају дефиниције. Немогуће је сажети један огроман и комплексан правац као што је функционализам у дефиницију од једне, две, па чак и три реченице.
Пре свега треба знати класификације и из тога извлачити тезе које би биле нешто налик дефиницијама.
За неко опште знање о друштву кога то не интересује првенствено могу да прођу неки површни закључци.

Kliknite za proširenje...

Danas sam odgovarao sociologinu, doduse nisam nista rekao o savremenim socioloskim teorijama,nego me je pitala i odnos sociologije i politicke ekonomije i nisam znao, ali je presla preko toga i pitala me odnos sociologije i istorije .....

Da , u pravu si , treba znati klasifikacije ,bez toga ne ide , ali ja sam zadovoljan nacinom predavanja profesorke,jeste da je ona puno toga skratila i dala naj neophodnije da naucimo,ali je sasvim dovoljno za trecu godinu srednje skole , solidno znanje o sociologiji,a ko hoce da nastavi, da studira taj predmet , ucice tokom vise skole . I onako ne moze nista da uradi sa srednjom skolom i znanjem sociologije.

e,a znas da se ranije nije ucila sociologija , ucio se marksizam . E,nije mi jasno, zasto se ucio marksizam ,kada je to samo jedna socioloska teorija , zapravo spada u jednu od tri grupe na koje se dele socioloski pravci i teorije.Zasto se nije ucila sociologija kao predmet ?

xxxLORENCIOxxx:

e,a znas da se ranije nije ucila sociologija , ucio se marksizam . E,nije mi jasno, zasto se ucio marksizam ,kada je to samo jedna socioloska teorija , zapravo spada u jednu od tri grupe na koje se dele socioloski pravci i teorije.Zasto se nije ucila sociologija kao predmet ?

Kliknite za proširenje...

Озбиљно? Шалим се, ма знам, студирам социологију.

Постојале су и катедре за марксизам на факултетима. Једноставно било је потребно стварање образованих личности које ће штити друштвени поредак који се сматрао недодирљивим. То је парадокс. Марксизам, касније новим марксизам, па критичка теорија су се залагали за критику поретка ма какав он био(у циљу његовог бољег функционисања). А овде смо имали управо ''следбенике'' тих идеја, или бар сличних, који су заговарали догматизам.

Иначе катедра за социологију је постојала и у краљевини Југославији, деловала је на Правном факултету(Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Мирко Косић-предратни предавачи). После Другог св. рата тек 1959. године се оснива модерна катедра коју су предводили Ранковић, Милић, Кораћ и др. То је добро функционисало до 1968. када су се догодиле студентксе демонстрације у Европи где је у Бгд поред Париза и Берлина било запажених момената. Е када су власти успеле да обуздају студенте дошло је до чистке на Универзитету. Те године се оснива и ФПН, који је имао за циљ стварање друштвено подобних интелектуалаца који неће бити дисиденти као ови са филозофског, правног(данас они славе 40 година постојања и не верујем да и даље функционишу као некада, конформистички). Иначе постојала је и Летња корчуланска школа где су се окупљали сваке године тада највећи филозофи и социолози(Супек, екипа из некадашњег Фракфуртског круга итд.).
У Новом Саду, где сам ја, тек 1988. године основана катедра за социологију и филозофију(пази, нису биле чак ни одвојене). До тада је харао марскизам. Тек је 1996. године неколицина професора који су се склонили и Бгд-а избоксовала да се катедра подели и да се оснују засебно: филозофија и социологија. Главни покретач тога био је проф. Милан Трипковић код кога сам имао част да слушам предавања.

axa, ok , skontao sam ....nego,kako je na tom fakultetu? gde bih online mogao da citam] nesto o tome?

Ако питаш за Нови Сад онда гледај на www.ff.ns.ac.yu. Ту су ти сви одсеци мада нисам сигуран да је историјат сјајно одрађен. Ако питаш за ФПН онда најбоље да погледаш пдф факултети, имају посебну тему.

e,a naprimer ,u vezi predmeta statistika u sociologiji, sta misle pod time obavezan smer u drugom semestru ?ne mislim bukvalno sta misle , nego sta ce onda biti sa ovim predmetom u prvom semestru?i gde mogu videti cenu upisa?

Статистику слушаш само у другом семсетру, немаш је у првом(ако сам скапирао шта ме питаш). То је иначе био тросеместрални па су скратили(нужно зло, сви кубуре са тим испитом).
Цену погледај овде http://www.ff.ns.ac.yu/upis/upis_konkurs_1.html

Da , na to sma mislio...i koliko vremena provodis uceci , ono..?jel nesto strasno tesko ili je laganica?

Nego,kako to da ne pise koliko je za samofinansirajuce a koliko za one iz budzeta..?

Зависи.
Прво колики си капацитет, некоме је довољно да спреми испит за 5-7 дана а неко грува по месец дана. Друго, имаш лагане предмете које би избацио јер су непотребни, одузимају време, застарели....заглупљују То се учи за викенд, смеће штиво.
Имап испите које можеш положити само на долсаке на предавања и вежбе, семинарске радове, учешће у дискусији....то је као за 6. То није код свих.
Ја се нисам убијао од учења, тако да....мени је добро.

xxxLORENCIOxxx:

Nego,kako to da ne pise koliko je za samofinansirajuce a koliko za one iz budzeta..?

Kliknite za proširenje...

Брате ако си на буџету не плаћаш школарину, немој ме за.ебаваш

a ja mislio da placas ali manje ..*** ..znaci ono , nije faks da se ubijes od shtrebanja

Плаћаш мање оверу семестра и пријаве испита.
Ако хоћеш можеш да се убијеш од учења Комотно скроз, друга година ми је била одлична

odlicno

u petak imam ispit iz sociologije i moram da priznam da sam uživao u učenju proteklih nekoliko dana...što se moje (srednje) škole tiče, ne insistira se na učenju definicija napamet, mada mnogi to praktukuju.