Sudbina

Ne ide uz religiju, i ne verujem u sudbinu (to mi deluje nekako strasno), ali verujem da covek kada ostari, i kada se osvrne za sobom, shvati da je mozda u sve bila umesana nit sudbine...
 
Sudbina je neodvojivi deo nas samih. Ne mislim da mi ne upravljamo svojim zivotom, naprotiv zato i imamo razum koji nas odvaja od zivotinja koje ,opet, jedino znaju za hranu, san i parenje...Dan rodjenja i smrti je svakako odredjen - mislim da je to ocigledno jer koliko ima prerano (medicinski) rodjenih beba a, s druge strane, koliko iznenadnih smrti i mladih ( za koje se mnogi pitaju zasto bas tada, jos im nije vreme...) i onih starijih.
To je samo jedan od segmenata sudbine a ostale mozemo susresti svakog dana samo je problem sto ih mnogi ne primecuju, NE umeju, NE zele ili ih NE definisu na taj nacin...
Brojne slucajnosti, sta su drugo nego sudbina. Ako neko moze definisati slucajnost kao neku apstraktnu pojavu i da je prihvati u tom obliku kao nesto potpuno Ok, ne razumem zasto ti isti ljudi polemisu oko sudbine ili je u potpunosti odbacuju. Valjda zbog toga sto je u covekovoj prirodi da obozava samog sebe i daje sebi toliku cast da misli da zaista SVE sam uzrokuje i ne zeli da zna, veruje, cak i pomisli da neko ima vlast nad njim...Da, da,da a koliko je covek zaista mocan kad on ne moze ni da planira sta ce raditi sutra jer je sve neizvesno...Mozda ce se razboleti iznenada, mozda nece moci da ustane iz kreveta ili nesto trece, a onda svi planovi lepo u vodu...I sta je to onda??? Bas me zanima kako vi, koji ne verujete u sudbinu, to razumete i definisete?
 
Arijadna:
Sudbina je neodvojivi deo nas samih. Ne mislim da mi ne upravljamo svojim zivotom, naprotiv zato i imamo razum koji nas odvaja od zivotinja koje ,opet, jedino znaju za hranu, san i parenje...Dan rodjenja i smrti je svakako odredjen - mislim da je to ocigledno jer koliko ima prerano (medicinski) rodjenih beba a, s druge strane, koliko iznenadnih smrti i mladih ( za koje se mnogi pitaju zasto bas tada, jos im nije vreme...) i onih starijih.
To je samo jedan od segmenata sudbine a ostale mozemo susresti svakog dana samo je problem sto ih mnogi ne primecuju, NE umeju, NE zele ili ih NE definisu na taj nacin...
Brojne slucajnosti, sta su drugo nego sudbina. Ako neko moze definisati slucajnost kao neku apstraktnu pojavu i da je prihvati u tom obliku kao nesto potpuno Ok, ne razumem zasto ti isti ljudi polemisu oko sudbine ili je u potpunosti odbacuju. Valjda zbog toga sto je u covekovoj prirodi da obozava samog sebe i daje sebi toliku cast da misli da zaista SVE sam uzrokuje i ne zeli da zna, veruje, cak i pomisli da neko ima vlast nad njim...Da, da,da a koliko je covek zaista mocan kad on ne moze ni da planira sta ce raditi sutra jer je sve neizvesno...Mozda ce se razboleti iznenada, mozda nece moci da ustane iz kreveta ili nesto trece, a onda svi planovi lepo u vodu...I sta je to onda??? Bas me zanima kako vi, koji ne verujete u sudbinu, to razumete i definisete?
Kliknite za proširenje...

Ma covek uopste nije mocan, daleko od toga, i kad se osvrnemo unazad moze se reci da je nesto bilo "sudjeno" - neka operacija, sretanje bracnog druga i sl., ali da postoji "unapred zapisana sudbina", to nije tacno, i nije po religiji, jer su samo 2 trenutka poznata u zivotu coveka - cas njegovog rodjenja, i cas njegove smrti.
Eto, jedino u tom smislu verujem u sudbinu, kao dan, cas i minut kada sam rodjena i dan, cas i minut kada cu umreti.
 
Slučajnosti su samo delići jednog velikog mozaika naših života, i svaki delić je baš tamo gde treba da bude, i svaki delić nalazi svoje mesto u celoj priči.. sta je predodređeno da se dogodi, dogodiće se..da,verujem u sudbinu:mrgreen:
 
Kada covek zna sta hoce i uspe u tome, ne moze se reci da je bila sudbina da uspe. Kada covek ne zna sta hoce, onda ga sudbina uzima pod svoje i odredi pravac u kome ce se njegov zivot kretati.

Ako ima vise aktera u nekom dogadjaju, njihova medjusobna interakcija utice na razresenje date situacije a ne sudbina. Svaki covek ima najmanje dva puta kojim moze da krene. To sto je odlucio da krene prvim putem a ne drugim, to nije sudbina vec njegova odluka, odnosno inteligencija.

Tako da po meni postoje dve vrste sudbine.
1. covek koji pusti da ga zivot stihijski nosi (koji se predao)
2. i sudbina od koje ne mozes pobeci - kad se rodis moras i da umres.
 
Misao da I sudbina ima vaznu ulogu u zivotima ljudi,da ona bar delimicno utice na zivot ,da nekad neobjasnjivo lako izaberemo neki odlucujuci put sve kao sudbinom vodjeni.Ili je sudbina rec utehe za vlasnike promasenih zivota?Onda kad ne mozemo da objasnimo sebi ni drugima postupak koji je bio od odlucujuce vaznosti za zivot,da ne bi smislili neku laz ,brzopleto to pravdamo sudbinom,I hvala bogu da postoji ta rec za utehu I odbranu.Kad te pritisnu cinjenice svoje ili tudje, ukazu se greske I mogucnosti koje su ostale propustene kad te sve to satera uz zid sta ce vlasnik promasenog zivota reci sebi ili drugima cime ce da opravda svoju nemoc I glupost nego sudbinom.Kao I mnoge druge reci koje su izmisljene da ljudima olaksaju zivot,ma ko da
ih je izmislio hvala mu.
(iz mog bloga)
 
jelena=t:
Uglavnom ljudi okrivljuju sudbinu za ruzne stvari u zivotu.
Kliknite za proširenje...

Naravno da okrivljuju sudbinu ili u nekim slučajevima boga za sve loše što im se dešava.
Potražiti krivca na zemlji fakat ne ide a pogotovo ne u sebi.
Od nas dosta toga zavisi pa i ružne stvari u životu.
Stvar je u tome kako gledamo na iste i da li se trudimo da shvatimo.
Ipak, ljudima je lakše da krive neopipljivo i da kukaju nad svojom zlom sudbom.
 
Ako se sve dešava sa razlogom, mora postojati racionalan sistem unapred pripremljen.
Uopšte, čitav svet je sistem uzroka i posledica prepun nevidljivih niti koje nas povezuju sa drugim ljudima.
Sledeći te niti možemo lako doneti pretpostavke o razlozima ili ljudima.

Ne verujem u slučajnosti, jer kada bi one postojale, svet bi bio isuviše banalan.

Sudbina – to je sve nekako savršeno logično.
Možda mi je baš zato teško da poverujem u to, iako mislim da je tako.
 
Ne,ne postoji sudbina,niti je igde išta zapisano ili prepisano nekome kao dobar ili loš život.
Sve je slučajnost,igra svetlosti i senke,stapanje koraka sa asfaltom,postavljena zamka na mestu
koje je odredjeno slučajno bez namere da ti u nju upadneš...trenutci odredjuju način,pravac nečijeg života,kretanja,postojanja.
Da sam skrenula levo onaj dan,možda bi tj. sigurno bi bilo drugačije...
 
Šakal:
Hm, kako ovo ide uz religiju?
Verujete li u sudbinu... i tako to...?
Kliknite za proširenje...

Нисам сигуран да ли постоји званичан став Православне цркве по овом питању (или Католичке), али, колико знам, мислим да хришћанство проповеда идеју индивидуалне слободе по том питању и идеју о постојању избора у сваком тренутку.

Појам судбине и читав низ пратећих појмова је наш, словенски. Сад је само питање да ли је пореклом из ранијих словенских веровања, или из неких хришћанских јереси. Судбина је везана за појам суда и суђења. У народном сујеверју имамо појмове Усуда и Суђаја, зависно од краја, где обоје одређују судбину сваком човеку при рођењу, са том разликом што је Усуд мушки лик, а Суђаје су жене, ако се не варам, три жене.

Што се тиче мог става, мислим да се свако од нас рађа у неком оквиру и окружењу које му у великој мери одређује и минималне и максималне могућности... затим, имамо и нашу генетску слику која нам у великој мери одређује наш темперамент, интелигенцију и способности, а што све опет утиче и на формирање карактера. Затим имамо и ону мистику "сплета околности"... неких догађаја чији нам смисао или узрочно-последична веза промичу и не видимо их, а обично их називамо "случајностима". То све је оно што називамо "судбином". Са друге стране је наша слободна воља и могућност избора, наше личне акције и стремљења, са вечном филозофском дилемом постоји ли уопште, или не. Мој је став да постоји, и то је више мој избор, него неки закључак, јер ми се допада идеја човека као микрокосмоса, његове слободе и личне одговорности. Све то утиче једно на друго, и ствара неку општу слику о самом човеку и његовом путу. Често нас фасцинира када нешто што сматрамо стваром избора, видимо већ негде забележено, независно од нашег живота... било код астролога у наталним картама, било код којекаквих врачева и врачара, било из бачених карти, било код духовних људи по манастирима и светим местима... То многе људе поколеба и натера их да посумњају у слободу и поверују у ходање већ одређеном путањом, али то је већ друга прича.

Ислам пропагира веровање у судбину, зар не? Шта је тачно појам те судбине у исламу, и на који начин је супротставља слободној вољи?
 
LBarbara:
Ne,ne postoji sudbina,niti je igde išta zapisano ili prepisano nekome kao dobar ili loš život.
Sve je slučajnost,igra svetlosti i senke,stapanje koraka sa asfaltom,postavljena zamka na mestu
koje je odredjeno slučajno bez namere da ti u nju upadneš...trenutci odredjuju način,pravac nečijeg života,kretanja,postojanja.
Da sam skrenula levo onaj dan,možda bi tj. sigurno bi bilo drugačije...
Kliknite za proširenje...


...Govoriti o necemu i dati sebe kao zalog,- to moze samo, Barby !
I vukovi nijesu imuni na zamke, docim lisice odgrizu nogu i pobjegnu , samo da dokazu da sudbinu kroje nasi karakteri , kako rece Heraklit:
- Karakter je covjekova Sudbina !
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top