- Poruka
- 1.136
Tomislav Nikolić kao dr Dabić
Objavljeno: Čet, 11. 09. 2008. 13:22
RUSKI RULET
Nikolićev manevar ima punu podršku konzervativnog bloka i Rusije, jer u Tadića nemaju poverenje. Nikolić će biti ponuđen kao alternativa Tadiću, sa pokušajem da se on predstavi kao pravi lider Srbije
Piše: Sonja Biserko
Turbulencije na političkoj sceni Srbije logičan su ishod majskih izbora. Unutrašnje previranje u Srpskoj radikalnoj stranci nakon poraza i nemogućnost da uđe u sastav vlade, bilo je neumitno kako bi se ta stranka pripremila za evropsku budućnost Srbije. U tom smislu propagandna čaršijska mašinerija je veoma brzo „oprala” Tomislava Nikolića i, takoreći preko noći, promovisala ga u „civilizacijsku kočnicu radikala”. Tako su se, na primer, mogle čuti teze da je reč o „sanadarizaciji” Nikolića, čoveku koji je odlučio da kaže ne Vojislavu Šešelju i slično. Tomislav Nikolić je dobio široku podršku, uz kvalifikaciju da se radi o čoveku od principa i morala. Zaboravljene su sve činjenice o njegovom učešću u ratu i sumnje da je možda lično počinio zločine, te da se nije odrekao Velike Srbije, odnosno velikodržavnog projekta.
O čemu se zapravo radi: reč je o veoma veštom manevru koji ima za cilj preuzimanje stranke od Vojislava Šešelja, koga su već svi otpisali. Njegovo ponašanje u haškoj sudnici teško da bi se uklopilo u novi imidž Srbije – zemlje okrenute Evropi. Radikali su preko Vojislava Koštunice u poslednjih pet godina bili na vlasti uz punu podršku Akademije, SPC, konzervativnih krugova i Rusa. I to – što svi prećutno priznaju – zahvaljujući Tomislavu Nikoliću. Pre toga i Šešelj je bio u vladajućoj koaliciji u vreme Miloševića, što znači da su radikali kontinuirano na vlasti 15 godina.
Pobeda Borisa Tadića zbacila je radikale sa vlasti, što je izazvalo paniku u konzervativnom bloku, jer su oni, dugoročno, jedini pravi oslonac Rusije u Srbiji. Do Tadićeve pobede došlo je zahvaljujući sazrevanju građana Srbije koji su promenili svoje prioritete, odnosno pomerili su se sa iluzije o velikodržavnom projektu na sopstveni život. Tadićev potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a pre toga na Partnerstvu za mir, po prvi put je stavila Srbiju pod kišobran evroatlantskih integracija. Dugoročno, to znači da Balkan ulazi u mirnije vode, jer se fokus velikih sila sa Evrope pomerio prema centralnoj Aziju. Srbija je, dakle, slobodna da krene napred.
Veličanje Nikolića uvod je u njegov politički comeback koji će ga naciji predstaviti kao čvrstog i moralnog čoveka u odnosu na mekanog i neodlučnog Tadića. Demokratska stranka koja će postepeno prerasti u režimsku stranku, glavna je opstrukcija ruskoj sveprisutnosti. I Rusi su za stabilizaciju Srbije i njen ulazak u EU. Zato nije slučajno to što je Tomislav Nikolić rešio da podrži sporazum sa EU. Glavni cilj Rusije je da spreči ulazak Srbije u NATO i da obezbedi partnera preko koga uvek može da destabilizuje region. Strateški cilj Rusije je da se EU učini što zavisnijom od ruske energije.
Prerušavanje Nikolića je upravo u funkciji zadržavanja neutralnog statusa Srbije, uprkos Sporazumu sa EU. Tadić je za njih suviše evropski. Već se ruši njegov imidž – čaršija protura priču o njegovoj autoritarnosti (a ko nije?), zatim da nije on uhapsio Karadžića (već Koštunica), da je bio iznenađen kad je čuo vest, da odustaje od Kosova... Neodlučnost DS i, u suštini, stalno oklevanje (pokušaj da se pomire sve strane, pa i radikali) narušava njen ugled nasuprot odlučnom Nikoliću – moralnom i principjelnom.
Ove kalkulacije ipak ne uzimaju u obzir novu realnost na Balkanu, u Evropi i svetu. To se odnosi i na Ruse. Rusija je više izgubila nego što je dobila ulaskom u Gruziju, jer su strani investitori za samo nekoliko dana pobegli iz Rusije. Gubitak se procenjuje na oko 10 milijardi dolara. Osim toga, njihova monopolizacija nad resursima prinudiće Zapad na brže traženje alternativnih izvora energije. Rusija svojom akcijom u Gruziji nije povratila svoj hladnoratovski status, već je pokazala svoje slabosti. One nisu male. Rusija je zemlja koja godišnje beleži demografski pad od 800.000, zemlja slabe ekonomije i demokratije. Uprkos tome, i dalje ima imperijalne ambicije, koje stalno podrivaju najbliže susede, koje time još više gura od sebe.
Dakle, Nikolićev manevar ima punu podršku konzervativnog bloka i Rusije, jer u Tadića nemaju poverenja. Nikolić će biti ponuđen kao alternativa Tadiću, sa pokušajem da se on predstavi kao pravi lider Srbije.
Objavljeno: Čet, 11. 09. 2008. 13:22
RUSKI RULET
Nikolićev manevar ima punu podršku konzervativnog bloka i Rusije, jer u Tadića nemaju poverenje. Nikolić će biti ponuđen kao alternativa Tadiću, sa pokušajem da se on predstavi kao pravi lider Srbije
Piše: Sonja Biserko
Turbulencije na političkoj sceni Srbije logičan su ishod majskih izbora. Unutrašnje previranje u Srpskoj radikalnoj stranci nakon poraza i nemogućnost da uđe u sastav vlade, bilo je neumitno kako bi se ta stranka pripremila za evropsku budućnost Srbije. U tom smislu propagandna čaršijska mašinerija je veoma brzo „oprala” Tomislava Nikolića i, takoreći preko noći, promovisala ga u „civilizacijsku kočnicu radikala”. Tako su se, na primer, mogle čuti teze da je reč o „sanadarizaciji” Nikolića, čoveku koji je odlučio da kaže ne Vojislavu Šešelju i slično. Tomislav Nikolić je dobio široku podršku, uz kvalifikaciju da se radi o čoveku od principa i morala. Zaboravljene su sve činjenice o njegovom učešću u ratu i sumnje da je možda lično počinio zločine, te da se nije odrekao Velike Srbije, odnosno velikodržavnog projekta.
O čemu se zapravo radi: reč je o veoma veštom manevru koji ima za cilj preuzimanje stranke od Vojislava Šešelja, koga su već svi otpisali. Njegovo ponašanje u haškoj sudnici teško da bi se uklopilo u novi imidž Srbije – zemlje okrenute Evropi. Radikali su preko Vojislava Koštunice u poslednjih pet godina bili na vlasti uz punu podršku Akademije, SPC, konzervativnih krugova i Rusa. I to – što svi prećutno priznaju – zahvaljujući Tomislavu Nikoliću. Pre toga i Šešelj je bio u vladajućoj koaliciji u vreme Miloševića, što znači da su radikali kontinuirano na vlasti 15 godina.
Pobeda Borisa Tadića zbacila je radikale sa vlasti, što je izazvalo paniku u konzervativnom bloku, jer su oni, dugoročno, jedini pravi oslonac Rusije u Srbiji. Do Tadićeve pobede došlo je zahvaljujući sazrevanju građana Srbije koji su promenili svoje prioritete, odnosno pomerili su se sa iluzije o velikodržavnom projektu na sopstveni život. Tadićev potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a pre toga na Partnerstvu za mir, po prvi put je stavila Srbiju pod kišobran evroatlantskih integracija. Dugoročno, to znači da Balkan ulazi u mirnije vode, jer se fokus velikih sila sa Evrope pomerio prema centralnoj Aziju. Srbija je, dakle, slobodna da krene napred.
Veličanje Nikolića uvod je u njegov politički comeback koji će ga naciji predstaviti kao čvrstog i moralnog čoveka u odnosu na mekanog i neodlučnog Tadića. Demokratska stranka koja će postepeno prerasti u režimsku stranku, glavna je opstrukcija ruskoj sveprisutnosti. I Rusi su za stabilizaciju Srbije i njen ulazak u EU. Zato nije slučajno to što je Tomislav Nikolić rešio da podrži sporazum sa EU. Glavni cilj Rusije je da spreči ulazak Srbije u NATO i da obezbedi partnera preko koga uvek može da destabilizuje region. Strateški cilj Rusije je da se EU učini što zavisnijom od ruske energije.
Prerušavanje Nikolića je upravo u funkciji zadržavanja neutralnog statusa Srbije, uprkos Sporazumu sa EU. Tadić je za njih suviše evropski. Već se ruši njegov imidž – čaršija protura priču o njegovoj autoritarnosti (a ko nije?), zatim da nije on uhapsio Karadžića (već Koštunica), da je bio iznenađen kad je čuo vest, da odustaje od Kosova... Neodlučnost DS i, u suštini, stalno oklevanje (pokušaj da se pomire sve strane, pa i radikali) narušava njen ugled nasuprot odlučnom Nikoliću – moralnom i principjelnom.
Ove kalkulacije ipak ne uzimaju u obzir novu realnost na Balkanu, u Evropi i svetu. To se odnosi i na Ruse. Rusija je više izgubila nego što je dobila ulaskom u Gruziju, jer su strani investitori za samo nekoliko dana pobegli iz Rusije. Gubitak se procenjuje na oko 10 milijardi dolara. Osim toga, njihova monopolizacija nad resursima prinudiće Zapad na brže traženje alternativnih izvora energije. Rusija svojom akcijom u Gruziji nije povratila svoj hladnoratovski status, već je pokazala svoje slabosti. One nisu male. Rusija je zemlja koja godišnje beleži demografski pad od 800.000, zemlja slabe ekonomije i demokratije. Uprkos tome, i dalje ima imperijalne ambicije, koje stalno podrivaju najbliže susede, koje time još više gura od sebe.
Dakle, Nikolićev manevar ima punu podršku konzervativnog bloka i Rusije, jer u Tadića nemaju poverenja. Nikolić će biti ponuđen kao alternativa Tadiću, sa pokušajem da se on predstavi kao pravi lider Srbije.
, u to vreme sam jurio neku dobru komšinicu u studenjaku, a i nisam imao kinte da se muvam sa tim napuderisanim soroševcima, ybg matori su mi jedva sastavljali kraj s krajem, ni CIA-i nismo bili zanimljivi koja smo beda bili, tako da nije bilo za perje, a bez perja ne mo'š u taj krem...I tako, ostao onda suv, ostaću i sad suv, moraću da rintam k'o Korejanci u liberalnoj ekonomiji...
