- Poruka
- 6.081
1.
Mislim da današnji društveni sistem nije idealan, i probaću u uvodu ove teme da iznesem neke svoje trenutne „stavove“ o tome zašto današnji društveni sistem nije idealan i šta bi to možda moglo da se promeni.
Evo, počeću od osnove ćelije društvenog sistema – od braka.
Brak i porodica su, koliko uspevam da primetim, za mnoge ljude, svrha života.
Brak je institucija u kojoj se dvoje supružnika obavezuju, obično pred nekim crkvenim licem, da će živeti zajedno dok ih smrt ne rastavi, onda i potpišu ugovor o tome.
Ja mislim da je sam taj početni čin totalno neprirodan.
Ako nekog voliš, i želiš da provodiš vreme sa njim, čemu potpisivanje ugovora?
Potpisivanje ugovora – koji je motiv toga?
Moje mišljenje je da je motiv potpisivanja ugovora – strah.
Strah da će se neko od supružnika zasititi odnosa i poželeti da izađe iz njega.
Ako je motiv početnog čina takve institucije – strah, kakav li će onda biti nastavak?
Mislim da je sam taj potpisan ugovor početak kraja prirodnosti u odnosu dva bića.
A sve ono što nije prirodno, po mom mišljenju, brzo se i pokaže kao takvo – neprirodno.
...
Kao što napisah, mislim da je motiv potpisivanja bračnog ugovora strah da će se neko od supružnika zasititi odnosa i poželeti da izađe iz njega.
Sam temelj ovakve zajednice – pismeno ugovorene - je u suprotnosti sa prirodnim zakonom.
U hemiji postoji proces poznat kao zasićenje.
Zašto mislimo da se ovaj prirodni hemijski proces zasićenja ne odnosi na čoveka, na odnos dvoje ljudi?
Mislim da je prirodno da u interakciji dvoje ljudi u jednom trenutku dođe do zasićenja.
Međutim, društveni sistem bračnim ugovorom pokušava da ide protiv tog prirodnog zakona.
I šta se onda dešava?
Nesrećne bračne zajednice, rastureni brakovi, razvodi, razočarani ljudi, osećaj krivice, zbunjena i potištena deca sa teškim psihološkim prtljagom – novi izdanci takvog sistema.
Naučeni smo da je to „normalno“, jer...svi tako rade.
I niko se više ni ne pita zašto je to tako i gde je tome kraj...
...
Mislim da današnji društveni sistem nije idealan, i probaću u uvodu ove teme da iznesem neke svoje trenutne „stavove“ o tome zašto današnji društveni sistem nije idealan i šta bi to možda moglo da se promeni.
Evo, počeću od osnove ćelije društvenog sistema – od braka.
Brak i porodica su, koliko uspevam da primetim, za mnoge ljude, svrha života.
Brak je institucija u kojoj se dvoje supružnika obavezuju, obično pred nekim crkvenim licem, da će živeti zajedno dok ih smrt ne rastavi, onda i potpišu ugovor o tome.
Ja mislim da je sam taj početni čin totalno neprirodan.
Ako nekog voliš, i želiš da provodiš vreme sa njim, čemu potpisivanje ugovora?
Potpisivanje ugovora – koji je motiv toga?
Moje mišljenje je da je motiv potpisivanja ugovora – strah.
Strah da će se neko od supružnika zasititi odnosa i poželeti da izađe iz njega.
Ako je motiv početnog čina takve institucije – strah, kakav li će onda biti nastavak?
Mislim da je sam taj potpisan ugovor početak kraja prirodnosti u odnosu dva bića.
A sve ono što nije prirodno, po mom mišljenju, brzo se i pokaže kao takvo – neprirodno.
...
Kao što napisah, mislim da je motiv potpisivanja bračnog ugovora strah da će se neko od supružnika zasititi odnosa i poželeti da izađe iz njega.
Sam temelj ovakve zajednice – pismeno ugovorene - je u suprotnosti sa prirodnim zakonom.
U hemiji postoji proces poznat kao zasićenje.
Zašto mislimo da se ovaj prirodni hemijski proces zasićenja ne odnosi na čoveka, na odnos dvoje ljudi?
Mislim da je prirodno da u interakciji dvoje ljudi u jednom trenutku dođe do zasićenja.
Međutim, društveni sistem bračnim ugovorom pokušava da ide protiv tog prirodnog zakona.
I šta se onda dešava?
Nesrećne bračne zajednice, rastureni brakovi, razvodi, razočarani ljudi, osećaj krivice, zbunjena i potištena deca sa teškim psihološkim prtljagom – novi izdanci takvog sistema.
Naučeni smo da je to „normalno“, jer...svi tako rade.
I niko se više ni ne pita zašto je to tako i gde je tome kraj...
...
)
тражим ја одговор на ово питање већ пар година...
