saradnja,druzenje kroz umetnost i humanost

Zasto likovni umetnici-akademski slikari veoma tesko i retko saradjuju sa likovnim umetnicima-amaterima/sa ljudima koji se bave slikanjem i po 30 god./Zazto se nebi vise druzili ,razmenjivali iskustva,organizovali zajednicke izlozbe i kolonije?Zasto zajednickim snagama nebi organizovali humanitarne prodajne izlozbe i aukcije slika u humanitarne svrhe

zato što je većina akademaca iskompleksirana i u konstantnom su svesnom ili podsvesnom strahu da neko može biti bolji od njih.

ne bih se slozila,ja sam uglavnom nailazila na potpuno drugachija iskustva.i stekla sam utisak da su amateri ti koji su shkrti i zatvaraju se u sebe (kao da su otkrili ne znam shta).na jednoj likovnoj koloniji smo delili mesto sa amaterima-naivcima.prishla sam da pogledam kako rade,bukvalno su sakrivali svoja platna,prishla sam jednom gospodinu i iz chiste radoznalosti pochela da razgovaram sa njim.kroz neku prichu sam ga upitala ,poshto sam videla da ima neku providnu teksturu na platnu,shta je to? chovek mi se samo nasmejao u facu,i rekao :''pa to ce biti planina".
i do sada sam videla josh mnogo takvih slichnih situacija.

ima i toga

Fixa:

zato što je većina akademaca iskompleksirana i u konstantnom su svesnom ili podsvesnom strahu da neko može biti bolji od njih.

Kliknite za proširenje...

Fixa, u pravu si, nažalost, sto posto ... Ajde to na stranu kako se odnose prema slikarima amaterima (koji su ne retko bolji crtači i umetnici od njih samih) jer se to može i shvatiti, ALI, najgore je to što se takvi, gordi i razočarani, osećaju uvređenima i poniženima što (pritisnuti besparicom) moraju da se zapošljavaju kao nastavnici i profesori likovnoga u osnovnim i srednjim školama, i ne bude u deci umetničku crtu i ne prenose zanatske ''cake'' svoga umetničkog ''posla''.

Tako lošim nastavnim kadrom ovaj narod gubi znatan broj potencijalnih slikara.

Glupim državama i glupim narodima, potrebni su rudnici, čeličana i elektrane, zatrovane vode, smog i jalovina, da bi nekako došli do izvoznog artikla i zaradili koju devizu. Pametne države to ''odrade'' sa nekoliko desetina umetnika.

prvenstveno nije ni malo lako zaposliti se kao nastavnik likovnog,drugo ja zaista ne vidim nishta loshe u toj profesiji.

pretpostavljam da nije mislio da je ta profesija na bilo koji način loša. jedno je gledati na tu profesiju kao na poziv, a drugo kao krajnju alternativu rešavanja egzistencijalnih pitanja. oba puta ta profesija se javlja u različitim kontekstima, al' ni u jednom se ista ne podcenjuje.

VIRGINIJA:

ne bih se slozila,ja sam uglavnom nailazila na potpuno drugachija iskustva.i stekla sam utisak da su amateri ti koji su shkrti i zatvaraju se u sebe (kao da su otkrili ne znam shta).na jednoj likovnoj koloniji smo delili mesto sa amaterima-naivcima.prishla sam da pogledam kako rade,bukvalno su sakrivali svoja platna,prishla sam jednom gospodinu i iz chiste radoznalosti pochela da razgovaram sa njim.kroz neku prichu sam ga upitala ,poshto sam videla da ima neku providnu teksturu na platnu,shta je to? chovek mi se samo nasmejao u facu,i rekao :''pa to ce biti planina".
i do sada sam videla josh mnogo takvih slichnih situacija.

Kliknite za proširenje...

Slažem se s Virginijom.Ja nisam Akademski slikar ali cijenim ljude koji su završili Akademiju ,prije svega oni su izučili tj izbrusili zanat,što s amaterima nije slučaj .ali trebamo razlikovati slikare kao profesionalce i Amatere bez obzira na školu.Akademija nije uvjet da netko bude profesionalac ali je jako dobar put ka tome ,ni Dali ni Pikaso nisu završili akademiju mada su slikarski školovani ali nisu nikakvi amateri ili nedaj Bog laici i diletanti.Danas smo puni slikara amatera koji rade "umjetnost" i vole se kititi nazivom umjetnik a od slika boli želudac.idu logikom da se pod umjetnost može skriti svašta i to je točno ,no ja mislim da se u slikarskom zanatu nemože prodavat magla tu je ili si naučio ili nisi nema sredine,svaka čast amaterima nek se igraju ,jasam iz Hr.i u mom mjestu ima puno slikara što školovanih akdemaca tako i profesionalaca kojima je to posao, ali vrlo je mnogo ljudi koji nemaju pojma o osnovi gradnje slike koji neznaju s bojom koji neznaju crtati ali su nasilni u prodaji svojih djela vrlo su jeftini jer načrčkaju 10 slika dnevno pa kad ih pitam jesi to slikao ala prima odgovori ne to je ulje ili akril.ali većina ljudi ih kupuje jer su jeftini .Onda to zna malo deprimirati..i još sam primjetio da ti naši nadriumjetnici vole kritizirati sve ,jer ne razumiju ni osnove.Ne želim ovim uvrijediti ljude koji iskreno vole slikati ili se baviti nečim kreativnim,naprotiv samo želim reći da se slikarstvo uči i da je to put ka umjetnosti...

Tako nekako sam i sam razmišljao u svojoj gordoj mladosti ali me je život naučio drugačije…

Kao što je bespredmetno raspravljati o lepoti nečije devojke - jer je ona za njega najlepša na svetu – tako je isto i bespredmetno raspravljati o umetničkoj vrednosti neke PRODATE slike kao i o ljudima koji takve slike slikaju ili ih kupuju.

Dobra slika je svaka slika koja ima kupca.

lepota je jedno,a kvalitet drugo

Izađite malo među narod... Obični ljudi pre svega kupuju ''LEPE'' slike.

Znam slikare ''profesionalce'' koji pljuju po amaterima i kiču, a oni sami su najveći ''amateri'' jer pre podne (kako sami kažu - sa levom rukom) slikaju ''LEPE'' slike koje prodaju i od kojih žive, a popodne slikaju ''KVALITETNE'' slike koje im služe za izložbe nakon kojih sakupljaju prašinu po ateljeu.

xm.... kad kazem kvaltet prvenstveno tehnoloshki mislim.shta cu profesionalna deformacija

slazem se da svaka slika ima svog kupca,ali isto tako mislim da njegov odabir dosta govori o njemu.
pa "Kom obojci, kom opanci".

zato sto vecina umetnika-amatera ne zna na koja vrata valja pokucati

Jedno su dobrotvorne izlozbe i slicne akcije. Tu je saradnja okej. I treba da je bude.
Drugo su kolonije, izlozbe itd. Tu ne bih preporucila nikakvu saradnju izmedju te dve nazovi grupe (osim ako se ne radi o projektu tako osmisljenom da ima teorijsku podlogu i razlog). Iz istog razloga sto nije zgodno amaterima sprinterima da trce sa olimpijskim sampionima. Amaterima se razvezuju cipele, masu mami i rodbini na tribinama (vidi mama bez trenerke...) ... a ovi profi misle samo na jedno: da budu prvi. Amateri cesto - ruku na srce ne shvataju predane umetnike (koliko tu ima rada, odricanja, patnje, lepote i bre skakanja u provaliju pa sta bude...), a medju tzv. skolovanim umetnicima ima mnogo silibajzera i sarlatana, koji masu mami i rodbini na tribinama (i to je sva njihova umetnost)... da ostanem kod te metafore. Da su zivi i zdravi.

Ali kontakt, onaj pravi, izmedju coveka i coveka, bilo amatera ili ostalih, to je nesto najbolje. Nema publike a svi su pobednici i svi uzivaju.
laku nocj

A sta je ono sto definise "amatera" ?
Sve mi se cini da se ovde provlaci Akademija kao nesto sto apriori svrstava one druge u " profesionalce " ?
Na zalost, ..upravo jako puno amatera videh medju ovom drugom grupom.

Pa, koliko je meni poznato, kapri, definicija profesionalnog umetnika je priblizno ova: da covek samog sebe uzima ozbiljno kao umetnika i kao takav se predstavlja javnosti, da vecinu svog radno sposobnog vremena posvecuje umetnosti i da mu je umetnost glavni cilj bivstvovanja.
hm... znaci neko moze da tovari dzakove 8 sati dnevno i posle toga jos 10tak sati posvecuje umetnosti- znaci umetnik je.
Amater je recimo: "Zdravo-zivo, ja sam Smiljko Prskavica, mesar. U slobodno vreme pecam, citam Hegela i slikam uljane pejsaze. Kad strajkuju mesari, strajkujem i ja;-)."

Profesionalni umetnik je: "Zdravo-zivo, ja sam Smiljko Prskavica, umetnik. Da bih izdrzao porodicu preko dana zaradjujem kao mesar (dobro dodje za poznavanje anatomije zivotinja) a ponekad i pecam. Ne strajkujem:-)".

kapri
Svaka profesija ima svoja pravila, ustrojstvo neko, pisana i nepisana pravila.
Po nekim nepisanim pravilima umetnik moze i bez akademskog obrazovanja da bude to sto tvrdi da jeste: umetnik.
Onda je samouk, odnosno autodidakt.
Ko god tvrdi da je bez ikakve inicijacije, bilo formalne ili neformalne, postao bilo sta, je sarlatan, prolud, sulud, mozda i spreman za zenidbu...

U svakom slucaju, mislim da se bas amateri i ovi sto ih ti pominjes "amateri medju profesionalcima" stalno strecaju na pomen akademije, iz suprotnih razloga...

Podrazumeva se da je likovna akademija samo prvi korak u oglasavanju svog opredeljenja.

Jaz izmedju amatera i akademskih umetnika u Srbiji je po meni vrlo smesan. Ono sto oni koji se ozbiljno bave svojim poslom nemaju je - vreme. Da ga provode sa onima koji imaju obilje vremena za zabavu, za druzenje i razmenu iskustava, kako napominje ovaj covek.

Kakva crna razmena iskustva, kad se iskustvo stice samoubilackim akcijama, skokovima u ambis i odlukama koje niko pre tebe nije doneo niti ce? Iza kojih stojis samo ti, jedan i jedini odgovoran za svoje postupke?
I sta ce to iskustvo onima koji nit donose odluke, niti skacu ambis?- nego stoje pored njega drzeci se za ivicu i gledaju da ne padnu a hteli bi...

samu sebe vucem za jezik, smaram ljude ni krive ni duzne...

Hm....na zalost ne mislim da i ovde stvari tako funkcionisu.
podvlacum paralelu izmedju onog sto se desava " vani" , i onog sto se desava u nasoj srediti.
Veruj te, u nasoj srediti je i te kakoooooo vazno da li imas Akademiju, i definitivno je ovde to merilo.
Suludo, ali tako je.
Naravno da to nema veze sa zivotom, i naravno da dobroj slikara ona ne odredjuje.
Ipak mislim da ovde jos uvek vlada predrsauda da je upravo suprotno.


Mislim da likovnu u svakom slucaju ne bi trelo da upisuju ljudi koju nisu spremni na velika odricanja, tj. oni koji ne vole dovoljno ono sto rade da bi se zbog toga odrekli nekih stvari.
To je neophodno.
Desava se da svake godine njih recimo desetak udje na klasu, od tih desetak....po zavrsetku akademije...jedan ili dva nastave ,,,ovi ostali nikada vise cetku ne uzmu u ruke.
Odoh sa teme, ali meni je recimo to greota.

Pa nije suludo, neka merila treba da postoje, ali ne treba ni preterivati. Tako tesko i nije da se zavrsi jedna likovna akademija. Tesko je biti umetnik. Zato i toliko osipanje studenata u toku i posle studija. Najjaci prezive zivot.

Merilo valjda treba da bude kvalitet..( ? ) Mislim da je ovde sve jos uvek svedeno na formu.
Iz ovog ili onog razloga nisu svi u mogucnosti upisati Akademiju. Mislim da se ne lazemo, svi znamo koji je razlog u pitanju ali ajde....
Medjutim , rad rad i samo rad....To je ono sto je presudno. Po meni.
Slazem se sa onim..." Umetnik je tesko biti"..
Zaista jeste.

Treba biti uporan i istrajan u radu a vreme ce pokazati rezultate.Valjda ce pojedini shvatiti da nije bas sve ni u fakultetu.Bitno je da imas NADU,VERU i LJUBAV za to sto radis a ako ovo nemas onda nista nisi postigao

Fixa:

zato što je većina akademaca iskompleksirana i u konstantnom su svesnom ili podsvesnom strahu da neko može biti bolji od njih.

Kliknite za proširenje...

Slazem se s Vama kad su upitanju akademski slikari ali ne svi.Cast izuzecima..Kompleks je strasna stvar,al zato treba stvarati i dela amatera ce reci svoje

VIRGINIJA:

ne bih se slozila,ja sam uglavnom nailazila na potpuno drugachija iskustva.i stekla sam utisak da su amateri ti koji su shkrti i zatvaraju se u sebe (kao da su otkrili ne znam shta).na jednoj likovnoj koloniji smo delili mesto sa amaterima-naivcima.prishla sam da pogledam kako rade,bukvalno su sakrivali svoja platna,prishla sam jednom gospodinu i iz chiste radoznalosti pochela da razgovaram sa njim.kroz neku prichu sam ga upitala ,poshto sam videla da ima neku providnu teksturu na platnu,shta je to? chovek mi se samo nasmejao u facu,i rekao :''pa to ce biti planina".
i do sada sam videla josh mnogo takvih slichnih situacija.

Kliknite za proširenje...

Za sobom imam mnogo,mnogo godina provedenih sa kicicom i platnom i nemam takav problem iako sam amater .Ponosna sam na to da sam amater,druzim se i sa akademcima koji su se maltene ponasali isto kao gospodin o kome ste pisali i sa kojim ste bili na koloniji.Bitna je ljubav i volja,uporan rad,a niko se nije naucen rodio.COVEK UCI CELOG ZIVOTA setite se.imam vise od jednog fakulteta al iskreno to minista neznaci a druzim se sa ljudima iz svih klasa ali ima toliko nacitanih da bi ste zanemeli kad bi ih upoznali.

VIRGINIJA:

prvenstveno nije ni malo lako zaposliti se kao nastavnik likovnog,drugo ja zaista ne vidim nishta loshe u toj profesiji.

Kliknite za proširenje...

U Srbiji se pojedini nastavnici likovnog"iskrsise"od posla.Pitala bi ih kad bi radili na zapadu da li bi se tako ponasali

TESKO JE BITI UMETNIK a studiranje je ko i svako drugo i mnogo lakse u odnosu na prirodne nauke