oprostaj

M

marjana2007

Početnik
Poruka
19
Imam 35 godina. 12 godina braka. Dijete. Volim svog muza, ali u poslednje vrijeme stvari za mene nisu isle bas najbolje. Uglavnom na sve moje probleme nisam osjecala da dobijam adekvatan ili ikakav odgovor. Osjecala sam se preoptereceno, pod konstantnim pritiskom zbog svakodnevnog zivota. Znam da me voli, ali nekako sam imala osjecaj da je za njega to vise pitanje komfora, navike. I tako. Vec izvjesno vrijeme izvjesna osoba je obracala paznju na mene. Bila sam ubijedjena da su sve to gluposti, da se meni takvo sto ne moze desiti, ali desilo se. Nista znacajno, ali ipak desilo se. Jedan put i pod uticajem alkohola. Odmah sam osjetila stravicnu grizu savjesti i sve ispricala muzu. On me sada naravno mrzi, zeli razvod i nece da cuje za mene. Imam osjecaj da cu poluditi. Da vratim vrijeme znam da ne mogu i nista sto se dogodilo ne mogu promijeniti osim da se beskrajno kajem i zalim zbog soje gluposti. Ali znam da ga istinski volim i da bih sve ucinila da mi oprosti. Sta mislite imam li ikakvih sansi?
 
naravno da imaš šansi.
da započneš svoj život, i urediš ga onako kao tebi odgovara, da svoje probleme rešavaš sama a ne da čekaš da od muža dobiješ odgovor ili rešenje koje kako do sad nije stizalo tako ni od sad ne bi.
jeste stresno i bolno, istina je da ćeš se osećati loše neko vreme, al sve to prođe i ostane sloboda. eto.
 
Ovo je jedan od primjera onih istina koje nikome nisu bile potrebne...
Ako si sigurna da je to za tebe bio samo trenutak slabosti, nisi trebala da sebi olaksavas savjet, time sto sto ces takav teret da natovaris svom muzu...
I onda jos trazis da ga on, ne samo nosi, nego i oprosti...
Tesko to ide... Puzi po blatu, mozda i stignes do cilja...
 
ma ona sama kaže da u tom braku nije srećna i da on i pre ovoga za nju nije pokazivao razumevanje.
daklem, i ja se slažem da nije trebala ništa da govori, al šta je bilo-bilo je.
ja ne verujem da on sada može da pređe preko toga, što ona više bude puzala po blatu to će joj on više prebacivati i neće joj dati da zaboravi.
to je onda robovlasnički odnos, ebeš to.
 
parka:
naravno da imaš šansi.
da započneš svoj život, i urediš ga onako kao tebi odgovara, da svoje probleme rešavaš sama a ne da čekaš da od muža dobiješ odgovor ili rešenje koje kako do sad nije stizalo tako ni od sad ne bi.
jeste stresno i bolno, istina je da ćeš se osećati loše neko vreme, al sve to prođe i ostane sloboda. eto.
Kliknite za proširenje...

Čini mi se da ona ne razmišlja u tom pravcu. Traži način da joj se muž "vrati", a ne da ona ode od njega...:(
 
parka:
ma ona sama kaže da u tom braku nije srećna i da on i pre ovoga za nju nije pokazivao razumevanje.
daklem, i ja se slažem da nije trebala ništa da govori, al šta je bilo-bilo je.
ja ne verujem da on sada može da pređe preko toga, što ona više bude puzala po blatu to će joj on više prebacivati i neće joj dati da zaboravi.
to je onda robovlasnički odnos, ebeš to.
Kliknite za proširenje...
Ali kaze i da ga voli... Dok ima ljubavi, ima smisla i boriti se... Pa i ako izgubis, barem znas da si sve od sebe dao sto si mogao... Lakse je onda otici dalje... Rasciscenih racuna...
 
marjana2007:
Imam 35 godina. 12 godina braka. Dijete. Volim svog muza, ali u poslednje vrijeme stvari za mene nisu isle bas najbolje. Uglavnom na sve moje probleme nisam osjecala da dobijam adekvatan ili ikakav odgovor. Osjecala sam se preoptereceno, pod konstantnim pritiskom zbog svakodnevnog zivota. Znam da me voli, ali nekako sam imala osjecaj da je za njega to vise pitanje komfora, navike. I tako. Vec izvjesno vrijeme izvjesna osoba je obracala paznju na mene. Bila sam ubijedjena da su sve to gluposti, da se meni takvo sto ne moze desiti, ali desilo se. Nista znacajno, ali ipak desilo se. Jedan put i pod uticajem alkohola. Odmah sam osjetila stravicnu grizu savjesti i sve ispricala muzu. On me sada naravno mrzi, zeli razvod i nece da cuje za mene. Imam osjecaj da cu poluditi. Da vratim vrijeme znam da ne mogu i nista sto se dogodilo ne mogu promijeniti osim da se beskrajno kajem i zalim zbog soje gluposti. Ali znam da ga istinski volim i da bih sve ucinila da mi oprosti. Sta mislite imam li ikakvih sansi?
Kliknite za proširenje...

Mora da prodje vreme.. Istina je teret koji je tesko nositi.. Ti si mu sebicno rekla zbog grize savesti. Jeste svaka istina bolja od lazi, ali nekad u zivotu treba umeti i cutati..Cini mi se da kada si mu rekla da si ocekivala da ce ti biti lakse, ali te zivot sacekao na cosku kao i posledice.. Daj mu vremena. Znam da je to sad najteze, ali sve je jos uvk sveze, neke rane jako peku, pusti ga da on malo razmisli.. A ti.. razmisli i o opciji da ces mozda prosto morati dalje.. Sama..
 
ok.
govorite joj onda kao treba da se valja po blatu u suzama i traži oproštaj, ja nemam ništa protiv.
samo imam poprilično jasnu viziju daljeg razvoja cele situacije, uvek je ista, ali ok.
 
Ne, nije uvijek ista... Neki i ispiju da takve stvari prevazidju, izvuku pouku i zajedno nastave dalje...
Kad bi ljudi vise komunicirali medjusobno, kad bi se trudili da im se zivot ne svede na mehanicko izvrsavanje nagomilanih obaveza, garnirano trivijalnim trucanjima o svakodnevici, imali bi i vise sansi...
Ovako, mrka kapa uglavnom...
 
marjana2007:
Imam 35 godina. 12 godina braka. Dijete. Volim svog muza, ali u poslednje vrijeme stvari za mene nisu isle bas najbolje. Uglavnom na sve moje probleme nisam osjecala da dobijam adekvatan ili ikakav odgovor. Osjecala sam se preoptereceno, pod konstantnim pritiskom zbog svakodnevnog zivota. Znam da me voli, ali nekako sam imala osjecaj da je za njega to vise pitanje komfora, navike. I tako. Vec izvjesno vrijeme izvjesna osoba je obracala paznju na mene. Bila sam ubijedjena da su sve to gluposti, da se meni takvo sto ne moze desiti, ali desilo se. Nista znacajno, ali ipak desilo se. Jedan put i pod uticajem alkohola. Odmah sam osjetila stravicnu grizu savjesti i sve ispricala muzu. On me sada naravno mrzi, zeli razvod i nece da cuje za mene. Imam osjecaj da cu poluditi. Da vratim vrijeme znam da ne mogu i nista sto se dogodilo ne mogu promijeniti osim da se beskrajno kajem i zalim zbog soje gluposti. Ali znam da ga istinski volim i da bih sve ucinila da mi oprosti. Sta mislite imam li ikakvih sansi?
Kliknite za proširenje...

imala si svoj trenutak slabosti, pusti ga da preboli. Pošto si mu sve rekla, stavila si ga u nezavidan
položaj kada on mora da odluči šta dalje, da li da ti oprosti ili ostavi. Plašim se samo da ne bude
neka treća varijanta, da ostane s tobom, a da nikad ne oprosti. Sve sad zavisi od vašeg umeća komunikacije
... sada budi strpljiva i maksimalno tolerantna.
 
marjana2007:
Imam 35 godina. 12 godina braka. Dijete. Volim svog muza, ali u poslednje vrijeme stvari za mene nisu isle bas najbolje. Uglavnom na sve moje probleme nisam osjecala da dobijam adekvatan ili ikakav odgovor. Osjecala sam se preoptereceno, pod konstantnim pritiskom zbog svakodnevnog zivota. Znam da me voli, ali nekako sam imala osjecaj da je za njega to vise pitanje komfora, navike. I tako. Vec izvjesno vrijeme izvjesna osoba je obracala paznju na mene. Bila sam ubijedjena da su sve to gluposti, da se meni takvo sto ne moze desiti, ali desilo se. Nista znacajno, ali ipak desilo se. Jedan put i pod uticajem alkohola. Odmah sam osjetila stravicnu grizu savjesti i sve ispricala muzu. On me sada naravno mrzi, zeli razvod i nece da cuje za mene. Imam osjecaj da cu poluditi. Da vratim vrijeme znam da ne mogu i nista sto se dogodilo ne mogu promijeniti osim da se beskrajno kajem i zalim zbog soje gluposti. Ali znam da ga istinski volim i da bih sve ucinila da mi oprosti. Sta mislite imam li ikakvih sansi?
Kliknite za proširenje...

Najveca greshka ti je to shto si rekla...pa shta si ochekivala, da ce da te poljubi u chelo i kaze da je to normalno i da se deshava?:eek:
 
Znas kako (a iz licnog iskustva) stvari su se malo 'potrosile'... sto ne znaci da su lose.
Ok, pogresila si... svi grese... no iz toga se moze izvuci i dobro.

Sada ste nekako suprotstavljeni. Ne treba da puzis po blatu, od toga nista nema. Treba da pokazes da si licnost, da mozes sama, da ima ko ce drugi da te voli. Kada to uvidi, i ako mu je stalo, oprostice i bicete opet zajedno, ali ne isto kao ranije, vec nesto novo.

Sada imas svoje Ja (iako ga mozda nisi htela) pa bar to iskoristi.

Kada shvati da ti nisi zagarantovana (a nije ni on) onda se dolazi do novog postovanja i kvaliteta.

... i da naravno... imas velike sanse ali ne treba tako da posmatras stvari, nije to lutrija.
 
Ok Prvo ne mogu ja ovde da pisem roman o nasim zivotima, da bi vam stvari jasnije prikazala. Ovo je (mozda los prikaz) konkretnog problema. Poenta je da je zivot, a pogotovo u dvoje mnogo kopleksnija stvar. Ne znam koliko je vas u braku ili dugoj vezi, ali cinjenica je da sa protokom godina dolazi do raznih situacija (istina ovakvu jos nismo imali) koje se ako ima ljubavi prevazilaze. Pa nije sve crno ili bijelo. Mnogo faktora je u igri. Drgo, vidim da veliki broj misli da je trebalo da cutim. Mozda je to tacno , ne znam, ali ja sam uvijek bila iskrena, a pogotovo prema osobama do kojih mi je stalo. Nekako imam osjecaj da istina kad tad izadje na vidjelo i meni bi barem bila gora laz od bilo cega drugog. Ja sam svjesna da sam pogrijesila, ali iz ove koze ne mogu. A isto tako ne mogu da vjerujem da ce sve sto je jedna osoba na kraju da se pretvori u samo taj trenutak koji ce odluciti o sudbini ne samo mene, nego i drugih ljudi.
 
marjana2007:
Ok Prvo ne mogu ja ovde da pisem roman o nasim zivotima, da bi vam stvari jasnije prikazala. Ovo je (mozda los prikaz) konkretnog problema. Poenta je da je zivot, a pogotovo u dvoje mnogo kopleksnija stvar. Ne znam koliko je vas u braku ili dugoj vezi, ali cinjenica je da sa protokom godina dolazi do raznih situacija (istina ovakvu jos nismo imali) koje se ako ima ljubavi prevazilaze. Pa nije sve crno ili bijelo. Mnogo faktora je u igri. Drgo, vidim da veliki broj misli da je trebalo da cutim. Mozda je to tacno , ne znam, ali ja sam uvijek bila iskrena, a pogotovo prema osobama do kojih mi je stalo. Nekako imam osjecaj da istina kad tad izadje na vidjelo i meni bi barem bila gora laz od bilo cega drugog. Ja sam svjesna da sam pogrijesila, ali iz ove koze ne mogu. A isto tako ne mogu da vjerujem da ce sve sto je jedna osoba na kraju da se pretvori u samo taj trenutak koji ce odluciti o sudbini ne samo mene, nego i drugih ljudi.
Kliknite za proširenje...

Pa ako si vec iskrena, onda je trebalo tom svom muzu da dash nagoveshtaj da bi do toga moglo da dodje, pre i nego shto se desilo.
Pre ce biti da je griza savesti.
 
marjana2007:
Ok Prvo ne mogu ja ovde da pisem roman o nasim zivotima, da bi vam stvari jasnije prikazala. Ovo je (mozda los prikaz) konkretnog problema. Poenta je da je zivot, a pogotovo u dvoje mnogo kopleksnija stvar. Ne znam koliko je vas u braku ili dugoj vezi, ali cinjenica je da sa protokom godina dolazi do raznih situacija (istina ovakvu jos nismo imali) koje se ako ima ljubavi prevazilaze. Pa nije sve crno ili bijelo. Mnogo faktora je u igri. Drgo, vidim da veliki broj misli da je trebalo da cutim. Mozda je to tacno , ne znam, ali ja sam uvijek bila iskrena, a pogotovo prema osobama do kojih mi je stalo. Nekako imam osjecaj da istina kad tad izadje na vidjelo i meni bi barem bila gora laz od bilo cega drugog. Ja sam svjesna da sam pogrijesila, ali iz ove koze ne mogu. A isto tako ne mogu da vjerujem da ce sve sto je jedna osoba na kraju da se pretvori u samo taj trenutak koji ce odluciti o sudbini ne samo mene, nego i drugih ljudi.
Kliknite za proširenje...

Neki ljudi nikad ne porastu:) - sto nije lose ako si Petar Pan u zemlji Nedodjiji, ali u stvarnom zivotu ume da bude jebeno... Poenta je da si ti trebala da budes iskrena - to je lepa osobina zaista - pre nego sto si ga prevarila, a posto si bila iskrena post festum sada lepo budi spremna da snosis posledice. Ako nisi bila spremna za posledice, nije trebalo da budes iskrena, pogotovu ne nakon sto si se kresnula s drugim. I da, mislim da bi ljudi kao ti generalno trebalo da izbegavaju pice;)
 
Gazdarica:
...time sto sto ces takav teret da natovaris svom muzu...
I onda jos trazis da ga on, ne samo nosi, nego i oprosti...
Kliknite za proširenje...
kako je ovo lepo receno... dzaba svi izgovori... i griza savesti... i sve... i nije stvar u tome da puzis po blatu... ne trebas to da radis... ne trebas da uradis nista vise... i siguran sam da ce neko reci da ce ti on oprostiti ako te voli... i da bi pravi muskarac to oprostio... mozda... al', sve i da se desi, to ce ga uvek pritiskati... i uvek ce to nositi negde u sebi... i uveg ce ga to jos malo jesti, cak i kad se cini da nema vise sta... zao mi ga je po malo, moram ti priznati... na neki drugaciji nacin... nego sto mi je zao tebe...
 
divno...ne ume da zadrzi skrstene noge i posle djavo kriv
rakija ne miruje ni u bure kaze moja baba...ali je odlican izgovor...ne
dve glave razmisljaju bolje od jedne...al kad donja otvrdne srce omekne
i nekontrolisani izlet u carstvo cula...bes takog coveka


a jel samo meni ova tema deluje kao unutrasnji monolog klonnje
 
marjana2007:
Imam 35 godina. 12 godina braka. Dijete. Volim svog muza, ali u poslednje vrijeme stvari za mene nisu isle bas najbolje. Uglavnom na sve moje probleme nisam osjecala da dobijam adekvatan ili ikakav odgovor. Osjecala sam se preoptereceno, pod konstantnim pritiskom zbog svakodnevnog zivota. Znam da me voli, ali nekako sam imala osjecaj da je za njega to vise pitanje komfora, navike. I tako.
Kliknite za proširenje...

tvoja prevara nije Problem u braku, vec samo ono sto je isplivalo na povrsihu pod pritiskom drugih problema
sve dok se ti problemi ne rijese brak nije u redu, bez obzira na prevaru

(nisi se valjda udala sa 23? :neutral:)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top