Православне Вести!

Poruka
22.423
Rampa za CPC
STANOVNICI DRAGOVOLJIĆA ODLUČILI DA SPRIJEČE GRADNJU MANASTIRA I ORGANIZOVALI STRAŽE

1221954586.jpg


Nikšić – Stanovnici Dragovoljića, njih 30-tak, još sinoć su izašli na barikadu pripremljenu poglavaru i sveštenstvu CPC koji su za danas u 10 sati planirali da u zaseoku Risji do postave kamen temeljac crkve.
- Saobraćaj se, kao što vidite, odvija normalno, samo zabranjujemo da putem koji smo mi gradili i preko naših imanja, prođe Miraš Dedejić sa svojom svitom. Dežuraćemo čitavu noć. U našem selu se nalazi crkva Svetog Stasa iz XIII vijeka, jedna od najstarijih u Crnoj Gori, pa nećemo dozvoliti da se bruka baš naše selo i da neko sije zlu krv – rekao je Jovo Knežević, član mjesnog odbora za izgradnju.
Nekoliko mladića iz Dragovoljića kazalo je reporterima „Vijesti“ da ni po koju cijenu neće dozvoliti da Mihailo prođe kroz selo.
Blokada je postavljena kod raskrsnice na putu prema Župi, a Risji do je odatle udaljen osam kilometara. CPC planira da crkvu pravi na imanju sveštenika Bojana Bojovića.
- Neka oni prave šta god hoće na svojim imanjima, ali preko naših neće prolaziti –poručio je Pavle Mišović.
Knežević je ispričao da je nekoliko stanovnika Dragovoljića juče o namjeri da blokiraju put upoznalo i vladiku budimljansko-nikšićkog SPC Joanikija.
Sinić oko 19 sati predstavnici sela, razgovarali su sa članovima crkvenog odbora Župe nikšićke. Župljani su odlučili da i oni postave blokadu za sveštenstvo CPC na alternativnom putu u mjestu Raspuća.
Sinoć od 19 časova na raskrsnici ka Dragovoljićima je i nikšićka policija koja kontroliše bezbjednost saobračaja.

SPC zakazala službe

Služba za informisanje Episkopije budimljansko-nikšićke pozvala je juče pravoslavni narod Nikšića „a posebno čestite Dragovoljiće i Župljane, da čuvaju svoju vjeru i svetinje, da se ne odvajaju od svoga sveštenstva i da žive u međusobnom miru i slozi, a posebno da ne idu za onim koji ne nosi blagoslov i mir, nego prokletstvo i anatemu“.
- Istovremeno, pozivamo sve vjernike da zajedno proslavimo praznik Rođenja presvete Bogorodice na svetim službama kroz koje će bogoljubivo sveštenstvo i monaštvo služiti u župskom manastiru i u crkvi Vaznesenja gospodnjeg u Dragovoljićima.
S.B.
http://www.vijesti.cg.yu/index.php?id=281843



Incident na osveštanju crkve
Crnogorska policija uhapsila je 65 osoba zbog narušavanja javnog reda i mira u selima Dragovoljići i Risji Do, zbog sprečavanja mitropolita nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve da osvešta temelje verskog objekta.

Panorama NikšićaGrupa od oko 50 ljudi blokrala je put, a policija je radi zaštite bezbednosti građana i normalizovanja saobraćaja, uklonila fizičke prepeke koje su oni postavili i potom privela 65 osoba.

"Sa građanima koji su zaprečili put koloni, nalazile su se i tri osobe koje su slikale fotoaparatom koji su im oduzeti s obzirom na to da nisu imali istaknute novinarske legitimacije. Kada je utvrđeno da se radi o fotoreporterima, fotoaparati su im vraćeni", navodi se u saopštenju Uprave policije.

Nakon izvršenog verskog obreda, sveštenstvo nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve i vernike, kod kapele u Dragovoljićima, sačekala je grupa od oko 20 građana i gađala kolonu i policijske službenike jajima i drugim predmetima.

U incidentima nije bilo povređenih.
http://www.rts.rs/page/stories/sr.html?id=17758&sectionId=11&view=story
 
Чудотворна Икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице, која је из Кареје (Света Гора) донета у Србију децембра 2007. године и била изложена верницима у старој цркви Светог Саве, биће испраћена за Русију у суботу 20. септембра 2008. у 7,30 ујутру.

Ова икона намењена је као дар и знак љубави Српског народа братском православном Руском народу. Икону ће у име Српске Православне Цркве и Српског народа предати Патријарху Московском и све Русије Алексију Митрополит црногорско- приморски Амфилохије и Епископ бачки Иринеј.

Програм:

Петак, 19. септембар, 17.00 h - Акатист Пресветој Богородици.
- Икона ће у петак бити изложена верницима за целивање у старој цркви Светог Саве на Врачару до 20 часова.

Субота, 20. септембар, 7.30 h - Света архијерејска Литургија
- Свечани испраћај иконе из старе цркве Светог Саве. Свету Aрхијерејску Литургију служићe Викар Његове Светости Епископ хвостански Атанасије уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке са почетком у 7.30 часова.
 
ЗАПЛЕТИ ОКО ХАЛКЕ

Ситуација око захтева Цариградске патријаршије да се поново отвори богословска академија на Халки, насилно затворена од турских власти 1971. године, постаје све драматичнија, уз учешће разних земаља. Турска помиње као услов побољшање положаја муслимана у Грчкој, у источној Тракији, у пределима од Драме до турске границе. Ту живи више десетина хиљада, по неким проценама и до 100.000 муслимана. Такође, да муфтију бирају имами Тракије, а не да га поставља влада у Атини.

Председник Барак Обама је поменуо патријарху Вартоломеју да Анкара то тражи, као неку врсту противуслуге, а и државна секретарка Хилари Клинтон је исто поновила цариградском егзарху за Америку, Димитрију. Амерички амбасадор у Атини истиче да то није захтев САД, већ да је само пренето шта Турска тражи.

У Анкари се наводи да се Академија не може отворити док се не промени закон о образовању, а можда и турски устав. Све верске школе су под државном управом, Академија не може бити под надзором искључиво патријаршије, као што она изричито тражи. Адвокат патријаршије је изјавио да Анкара крши међународни уговор из Лозане, којим се после Првог светског рата обавезала да гарантује верске слободе у новонасталој ататурској републици.
 
Изложба више од педесет цртежа српске деце са Косова и Метохије која је требало да се одржи од 26. маја до 3. јуна у Паризу забрањена је уз образложење да цртежи које су деца начинила имају политичку конотацију. Иако је већ све било припремљено за манифестацију и позивнице за догађај подељене, председница париског кварта где је изложба требало да се одржи онемогућила је излагање.

Захваљујући идејном творцу изложбе Лују Далмау, писцу, аналитичару и издавачу часописа „Информације о Балкану“, дечји цртежи су, ипак, били представљени пред широким аудиторијумом. Наиме, одмах после забране, Далма је заказао пријем код амбасадора Русије у Паризу Александра Орлова, који је уз велико разумевање одобрио одржавање изложбе у Руском дому за науку и културу.

У току ове манифестације аутори француских и српских књига са тематиком Косова и Метохије потписивали су књиге на француском језику, а уједно је одржана конференција на тему „Значај Балкана у 21. веку“. Изложби је присуствовао и руски амбасадор Орлов као и многи високи представници Француске и Русије.

Луј Далма је сем овог догађаја био организатор многобројних акција солидарности и пружања хуманитарне помоћи српском народу на Космету. Иако се не може порећи да без његове иницијативе ове изложбе не би ни било, као што се не поставља питање великог разумевања руског амбасадора Орлова, који је омогућио коначно излагање цртежа, остаје недоумица зашто изложба није одржана у Српском културном центру у Паризу.
 
Видовдански марш 2009.

Видовдански марш је традиционална ходочасна и хуманитарна акција Српског народног покрета 1389 који се ове године одржава трећи пут за редом уз благослов Српске православне цркве. Марш почиње 14. јуна од Храма св. Саве у Београду а учесници пешаче 14. дана до Косовске Митровице и Газиместана где се на Видовдан 28. јуна обележава годишњица Косовске битке из 1389. године у којој се српски кнез Лазар Хребељановић супротставио Османској-исламској армији. Учесници током Видовданског марша пролазе кроз Раљу, Младеновац, Тополу, Крагујевац, Кнић, Краљево, Ушће, Студеницу, Рашку, Лепосавић, Бањску, Косовску Митровицу и Грачаницу у којима је обезбеђено преноћиште. Током Марша обилазе се најважније православне светиње попут манастира Жича, Студеница, Бањска, Грачаница а сваког јутра пред полазак учесници одлазе у цркву на јутарњу молитву. Марш се одржава у периоду највећих врућина тако да представља велико физичко искушење за све учеснике, током пешачења колону обезбеђује МУП Србије а у свим градовима кроз које се пролази обезбеђује се лекарска помоћ. Учесници током Марша спавају у врећама за спавање. Учеснике на путу до Косовске Митровице прати возило које превози храну, воду, гардеробу и вреће за спавање и у случају потребе служи као покретна амбулантна имајући у виду да се због високих температура и физичких напора дешава да учесници колабирају, да се повреде или да добију жуљеве.

Србско-Руски марш

Трећи Видовдански марш имаће српско-руски карактер јер су позив да узму учешће прихватили активисти организације Млада Русија и Руског Образа тако да ће најмање 20 младих Руса пешачити до Газиместана. Поред учесника из Русије на наршу ће учествовати и група Пољака као и представник из Грчке. Осим СНП 1389 у организацији овогодишњег Марша учествује и Независна асоцијација студената, као и Народни покрет Србије.

Пријава за Видовдански марш

Учешће у Маршу је бесплатно за све а организатор обезбеђује вреће за спавање, храну, воду и превоз од Косовске Митровице до Београда по завршетку Видовданског марша. Заинтересовани за учешће у маршу се могу пријавити на следеће телефоне: 064-121-39-31 и 064-279-3563 или у канцеларији Српског народног покрета 1389 на адреси, Стевана Марковића 8 (стари назив улице Ђуре Ђаковића 8 ) , код Земунског кеја у Земуну. За све заинтересоване радно време канцеларије је: средом/петком/суботом од 15 до 20 ч.

Донације

Са обзиром да не постоји спонзор Видовданског марша, свима је јасно да се марш финансира само добротворним прилозима, те овим путем позивамо све добронамерне људе који су у могућности да помогну Видовдански марш, да помогну уплатом на жиро рачун.

Прималац: Народни покрет Србије, Стевана Марковића 8 - Земун
Сврха уплате: Донација за Видовдански Марш
Жиро рачун: 205-142128-19 (рачун је код Комерцијалне банке)
Шифра плаћања: 88
 
Poslednja izmena od moderatora:
Преко 500 православних храмова на севру Кипра уништено и опљачкано

Часопис The Washington Times који цитира Седмица.Ру навео је нове податке из реферата U.S. Helsinki Commission: око 500 православних храмова на северу Кипра који су окупирали Турци, опљачакано је и оскрнављено. Из црква на окупираној територији нестало је 15 хиљада икона. Хиљаде православних икона, фресака, мозаика, скулптура и црквених сасуда из опљачканих храмова Кипра појављује се на аукцијама на западу. 28 цркава је претворено у војне болнице, касарне и складишта, 13 цркава у амбаре, 77 у џамије где су цитати из Корана заменили иконе и распећа.
 
У Дивјејевском манастиру свечаности у част Серафима Саровског

У Свето-Тројицком Серафимо-Дивјејевском манастиру 1. августа одржане су свечаности у част Серафима Саровског. Напунило се 106 година од канонизације и 225 година од дана рођења преподобног. Ове године у свечаностима је учествовало више поклоника него ранијих година, по статистикама око 15 хиљада људи. Литургија је служена под отвореним небом. Свечаностима су присуствовали седам арихијереја и мноштво свештенства, монаштва и мирјана.
 
Лице анђела пронађено у Светој Софији

Како медији преносе 24. јула 2009. године, турски рестауратори открили су непознат мозаик лица анђела у цркви Света Софија у Истанбулу. Мозаици из хришћанског периода у бившој византијској катедрали прекривени су кречом у складу са муслиманским обичајима након што је Константинопољ пао под власт Отоманског царства 1453. и када је црква претворена у џамију. Неки од мозаика откривени су када је црква 1935. године постала музеј, али је лице анђела до сада било скривено под кречом.
 
Година са светитељем Николајем Српским (Велимировићем)
27. јул 2009 - 10:19

У издању Сретењског манастира из Москве, изашао је Црквени Календар за 2010. годину под називом „Година са светитељем Николајем Српским (Велимировићем)". Књига је изашла у тиражу од 15.000 примjерака што је поприлично велики тираж за прво издање једне овакве књиге. Иначе, Календар представља зборник мисли и поука светог Николаја Жичког за сваки дан у години.
 
БОГОРОДИЧНИ ПОСT

На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.

Ta "drevna postavka", na koju se ovaj grcki prvonovator Luka pozivao, uopste nije bila postovana od Svetog Save, a posto nije njemu, vjerovatno za tu "drevnu postavku" nisu znali ni ostali monasi Svete Gore Atosa.


U Hilandarskom tipiku Sveti Sava ne spominje Bogorodicni post: sto jasno znaci da Savino vrijeme Crkva nije imala ustanovljen taj post:


"Glava 10: O SVETIM POSTOVIMA VELIKIM I O DVA MALA POSTA, SVETIH APOSTOLA I HRISTOVA ROĐENJA


Tako je sada u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako. Pre svega: u prve velike poste, u prvi dan to jest ponedeljak prve nedelje, niti pojemo liturgije, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane iste nedelje treba se brinuti i za trpezu i za jelo onima koji hoće da okuse, to jest od sočiva kvašena vodom i nekog sirovog zelja i voća, a piće je vruća voda smešana s kiminom.

Tako do petka. A u petak treba da jedete kašu i vina po čašu, zbog praznika svetoga i velikoga mučenika Teodora. Ova prva sveta nedelja velikih postova neka vam ovako ostane. A u subotu i nedelju ovih svetih postova dva jela: varivo sa uljem i oktopode. A za piće treba davati uobičajeni veliki krasovolj. To neka biva vama (...) a u utornike i četvrtke neka vam se iznose druga dva jela, no ne oba sa uljem, nego samo jedno. A vina mereći male krasovolje, što je polovina velikoga. A u druge dane: to jest ponedeljak, sredu i petak, ne treba nikako jesti varivo ni piti vina, već samo sočivo kvašeno i voća po malo, i ukrop vodeni sa kiminom.

Ako se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenja glave Preteče ili Svetih 40 mučenika, osim prve nedelje cele i opet osim srede i petka, neka vam je razrešeno jesti hobotnice i dva jela sa uljem, i vino sa velikim krasovoljem. Ribe nikako ne jedemo. A kada nastane praznik Blagovesti, neka se praznuje svetlo po mogućstvu, i ribe možete jesti, osim srede i petka, i vino piti sa velikim krasovoljem, ne jedanput, no i sutra, što ostane od jučerašnje trpeze treba da jedete, i vino pijte; takođe i riba neka se ne izostavlja i dva jela sa uljem, radi svršetka praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti na ovaj sveti praznik kao što je rečeno.

Ako se dogodi petak ili sreda i ponedeljak ili velika nedelja, tada jedemo oktopode, da se ipak utolimo zbog praznika, jer tri dana ove nedelje, to jest ponedeljak, sredu i petak, treba živeti tačno kao i prve nedelje posta - neko kvašeno sočivo i sirovo zelje, i ako se nađe voće budite zadovoljni, i pijući vodeni ukrop sa kiminom. Ako li pre rečeni praznik padne bilo na Veliki četvrtak, bilo na Veliki petak ili na samu Veliku subotu, pa i Veliki četvrtak, to kao i u otpusne dane neka vam bude u jelu i vinu, a na Veliki petak ne jedite nikakva variva, nego sočivo kvašeno i zelje neko sirovo, i voće, a piće ukrop sa kiminom. A u svetu subotu neka odstupa svaka briga oko skupljanja na jelo, nego da biva samo dijaklizmo pred crkvom po običaju. Ovakav imajte način života u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji.

A post svetih apostola izložićemo ovde. Po svršetku sve službe časova i božanstvene liturgije, kako sinaksar ukazuje, priziva vas trpeza po gore rečenom načinu, kada nastane sedmi čas, u koji jedite dva jela sa uljem, osim srede i petka; a u te dane ne kušamo nikako ulja niti pijemo vina, a u utorak i četvrtak i hobotnice jedemo, a u subotu i nedelju ribu jedemo i piće sa velikim krasovoljem da pijete. A na večeri da se postavlja malo hleba, a vina takođe sa velikim krasovoljem, jer je znojno i sušno vreme.

A u post Rođenja Hristova neka vam bude isto kao i u post Svetih apostola u jelu i piću, kao što onamo ukazasmo. A po svršetku, kao što je ukazano, sve službe u sinaksaru, ovo dvoje izmenjujem: kada je post ne liturgisati u sve dane; pošto se dan ne proteže, budući kratak, ne treba jesti dvaput na dan, jer će vam se u deveti čas predstaviti obed, kada je post, kako je rečeno. Post je znaj: kada se na jutrenji ne poje "Bog Gospod" već kada se poje "Aliluja", tada je post. Tako i ovo imajte."

Hilandarski tipik:
http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_04.html
 
Неки кажу нпр.Милаш да се Фотијев сабор може назвато Осмим ;)


Не може Црква остати у 8.веку, онда ни СПЦ не би требала бити утокефална......

Mozda i moze, ali na tom saboru je samo o jeresi filiokve odluka donesena. A filiokve je mnogo ranije od vremena tog sabora za jeres bila proglasena.Nista novo nije doneseno sto bi bilo protivno duhu ranijeg ucenja Crkve.

Autokefalnost Crkve je relativan pojam, jer se preko dogmata, kanona i Liturgije ostaje u jedinstvu Crkve.
 
Poslednja izmena:
БЕЛОРУСИЈА

Свети Синод Белоруске Православне Цркве, која је у јединству са Московском патријаршијом, на свом најновијем заседању (одржава се двомесечно) одобрио је програм посете патријарха Кирила од 25. до 28. септембра. Предвиђен је боравак у трима епархијама: минској, полоцкој и витебској. Црква, као и државни органи, почевши од председничке канцеларије, учествоваће у реализацији разноврсног програма. Белорусија се веома радује што током прве године првојерарштва патријарха Кирила има прилику да га поздрави. Дат је благослов да се у древној Великој Кропотки оснује Зосимо-Саватијевски манастир.

У Москви је датум посете Белорусији такође потврђен, а саопштено је да је патријархова посета Украјини предвиђена од 27. јула до 5. августа и обухватиће осам епархија. Обе посете имају искључиво пастирски карактер и не треба има давати политичку димензију.

КАНОНИЗАЦИЈА У УКРАЈИНИ

У граду Путивл у контопско-глуховској епархији (Сумска област), митрополит кијевски Владимир обавио је чин канонизације светога мученика благовернога кнеза Јована Путивлског. Његово житије пред народом прочитао је месни архиепископ Лука, потом је изнета икона новог светитеља којом је благословљен велики број окупљених верника, отпевани тропар и величаније.

Свети Јован је пострадао од Татара а не зна се где је био сахрањен. Већ у 13. веку га један синодик помиње као „страстотерпца и чудотворца“.

Канонизовани су, такође у Сумској области, архимандрит Теодосије (Маслов), јеромонах Серапион, монах Софроније (Батоврин), сви као преподобни, а послушник Сергије Тихонов као јуродиви Христа ради. Они су живели у различита времена у Софронијево-Молченском манастиру те области.
 
СВЕТИ ПЕТАР И ФЕВРОНИЈА

Ове године је, по други пут, у Русији слављен празник светог Петра и Февроније чије се мошти чувају у Тројицком храму Новодевичког манастира у Мурому, 200 километара од Москве у Владимирској области. Овај празник је поyнат као „Дан породице, љубави и верности“. Супруга председника Дмитрија Медведева, Светлана, била је један од главних покретача увођења овог празника на нивоу целе земље.

По предању, кнез Петар је био син муромског кнеза Јурија Владимировича. Живео је почетком 13. века. Као младић, Петар се тешко разболео, у сну је сазнао да му може помоћи једино кћи пчелара Февронија. Она је била „лепа, благочестива, добра и мудра“. Позвана је и исцелила је кнежевог сина а он је одлучио да се ожени њом. Када је требало да преузме власт, бојари су га ставили пред одлуку, или да се одвоји од ње, јер није племенитог рода, или да не буде кнез. Петар и Февронија су напустили град, желећи да остану верни. После немира у граду, замољени су да се врате. Пред крај живота замонашили су се, преставили се у истом дану и истом часу, 8. јула (25. јуна) 1228. године.

Светлана Медведева је походила манастир поводом празника и позвала грађане Русије да у браку негују поштовање, љував и верност као „високе идеале“. У бројним градовима верници су међусовно честитали празник, а супругама даривали цвеће. Сматра се да је потребно да прође десетак година да празник потпуно заживи и буде потпуно прихваћен. Њиме се на неки начин истискује слављење светог Валентина који је „дан заљубљених“, а нагласак треба ставити на брак и пород
 
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ПОСЕТИО ЦАРИГРАД

Московски патријарх Кирил, отпочевши као нови првојерарх са канонским посетама помесним православним Црквама, редоследом диптиха, боравио је у Цариграду од 4. до 6. јула. У саборном храму Светога Ђорђа на Фанару патријарси Вартоломеј и Кирил служили су Свету Литургију. У древном храму Свете Ирине концерт је приредио хор московског Сретењског манастира. Патријарх Кирил је обишао некада највеличанственију православну цркву посвећену Светој Софији. На комплексу летње резиденције руских цариградских конзула, осветио је обновљени руски храм посвећен св. цару Константину и царици Јелени. У Анкари се сусрео са турским премијером Ердоганом.

У пратњи патријарха Кирила били су архиепископ волоколамски Иларион (задужен за спољне послове Цркве) и солнечногорски епископ Сергије, као и бројни сарадници.

Патријарх Кирил је у свом обрћању у саборном храму истакао да жели да „две велике патријаршије“, Московска и Цариградска, „отпочну са обнављањем братства у Христу“, имајући у виду да су њихови односи годинама били веома незадовољавајући. Русија има много тога да захвали Византији, односно Константинопољу, не само примање вере (као Мајци) и крштење, већ и иконопис, богословље, црквену музику. Религија се истискује све више свуда из свакодневног живота друштва, ревидира се само поимање греха, радикално се преиспитују традиционалне моралне вредности, основа економије постаје принцип лаке добити. Дужни смо да предузмемо све за очување јевађељских норми, рекао је патријарх Кирил.

Обе патријаршије објавиле су текстове говора првојераха при првом сусрету у „Тронској Сали“.

Архиепископ Иларион је, по повратку у Москву, на конференцији за штампу изјавио да је посета превазишла сва очекивања, иако је могла имати само протоколаран карактер. „Конкретних решења“ неких спорних питања (Естонија, Украјина, али и друга) није било, а патријарх Кирил је предложио „нове форме узајамности“. „Разногласја ће се решавати у отвореном дијалогу, без победника и без побеђеног, уз уважавање позиција обеју страна“. Москва је заинтересована да се успостави црквени живот за десетине хиљада Руса који живе у Турској послом или у мешовитим браковима, као и за око два милиона руских туриста који годишње одлазе на одмор на турске плаже. Руски свештеници би служили под јурисдикцијом Цариграда. Како у земљи има веома мало Грка, у храмове би одлазили Руси и други Словени, чиме би била ојачана и Цариградска патријаршија. Руски представници су изјавили да је „време конфликата“ предато прошлости, две патријаршије сада успостављају редовне односе. Патријарх Вартоломеј прихватио је позив да следеће године посети Москву.
 

Back
Top