Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 161.931
Autentican tekst iz Glasa Javnosti:
U ovoj zemlji teče med i mleko, prosek plata je preko hiljadu evra, nezaposlenost zanemarljiva, sve probleme sa Kosovom smo rešili, čak smo i na dobrom putu da Felpsu ipak oduzmu zlato i dodele ga „ljudini“ Čaviću, tako da nijednog problema nemamo - osim „belog šengena“Ö Naravno, ovaj uvod je čista ironija. Srbija je još daleko od sređene zemlje, ljudi izuzetno teško žive, jedva sastavljaju kraj s krajem, zemlja još uvek ne zna ni svoje granice ni šta će joj biti s južnom pokrajinom, a naši vajni političari nam uporno prodaju priču kako će sve doći na svoje mesto samo kad nam Evropska unija ukine vize.
Da li je to zaista toliko bitno? Pa, neće biti da jeste, i to iz više razloga, a prvi je veoma banalan - samo deset odsto Srba ima pasoš! Drugi, još banalniji - i oni koji ga imaju, teško mogu da izdvoje „u cugu“ dve hiljade evra, koliko je potrebno za jedno pristojno putovanje avionom s porodicom i nedeljni boravak u Rimu, Berlinu, Parizu ili Beču. Dakle, onih deset odsto da još prepolovimo, ispada pet - u prevodu, nekoliko stotina hiljada Srba. U sve ovo, naravno, ne treba računati letovanje, jer to je ipak druga priča, oni koji to mogu, štede gotovo celu godinu ili plaćaju na mnogo rata desetodnevni skromni boravak u apartmanima. Pa, kad i to sračunate i pogledate onu statistiku ko je u koju zemlju otišao, vidite da se opet svodi na pomenutih nekoliko stotina hiljada ljudi.
E, sad, naravno da bi bilo lepo da nas ne ponižavaju u onim redovima pred stranim ambasadama i da sopstveno višečasovno čekanje na kraju i platimo sa nekoliko stotina evra za vize za sebe i porodicu. Naravno, takođe da bi bilo lepo i da ona ogromna većina mladih ljudi vidi bar malo „belog boga“, a ne da im jedini provod budu Egzit, Guča ili Crna Gora. Ko ima šta protiv toga? Niko, osim što kod onih pragmatičnijih Srba ima jedna sasvim logična teza - omogući mi, državo, da zaradim dobro i beli šengen mi i ne treba, platiću agenciji da je izvadi, ili onim mangupima ispred ambasada koji su u „dilu“ sa diplomatskim službenicima (kojima je glavni hit „Mito bekrijo“) unutra i za samo 50 evrića i bez čekanja eto nama vize...
Pa čemu onda prazne priče Đelićeve i njegovih? Podseća Boža na nekadašnji „Dnevnik“ devedesetih koji je cele godine imao temu žita, „od setve, do žetve“, glasila je uređivačka politika. A Đelić sada najavljuje vize od Nove godine do leta. Taman kad smo pomislili da ćemo svi džumle za Novaka (ne za Đokovića, za doček Nove 2009) u Rio (rekao Đelić da izbeljeni šengen tada nastupa), ispade da ćemo ipak morati da sačekamo leto. Rekao Boža. A šta li će reći negde u junu, može da zna samo vidovita Zorka... A ionako je žetva u julu... U svakom slučaju, postavlja se sasvim logično pitanje - zašto nas taj čovek zamajava, da li su vize uopšte toliko bitne, a opet i šta briselska bulumenta toliko zateže, pa neće im baš cela Srbija doći na leđa kao gastarbajteri, šta se toliko plaše?!
- Prvo, morate da razumete političare i nemojte da im mnogo zamerate zbog previše optimističkih izjava, takav im je posao, što bi narod rekao - kaže za glas Dušan Lazić, stručnjak za međunarodne odnose.
Prema njegovom mišljenju, sasvim je uobičajeno da neke buduće događaje predstavnici vlasti tumače pozitivnije nego što je realno i predstavljaju ih javnosti kroz sopstveni ugao gledanja.
- S druge strane, naša javnost još ne zna šta mi zapravo treba sve da uradimo da bismo dospeli na listu belog šengena, a reč je o čitavom nizu uslova. Ovi novi biometrijski pasoši samo su jedan od koraka, a i to ne ide kako treba, pa se i dalje, pored crvenih, izdaju plave putne isprave. Pored toga, uslovi su još i bezbednost granica, kao i svestrana saradnja sa bezbednosnim službama država u regionu u vezi s ilegalnim imigrantima. Dakle, nismo mi toliki problem Evropskoj uniji, kao ni to što bi navodno veliki broj naših državljana otišao na leđa poreskih obveznika država EU, već im je veći problem da posle uvođenja „belog šengena“ za nas, preko Srbije ne krene i talas ilegalnog useljavanja u EU državljana drugih zemalja. Upravo u tome Brisel želi da se obezbedi i zato želi striktna pravila koja oni nameću u borbi protiv ilegalnog useljavanja - kaže Lazić.
I tako, ostaje nam da se nadamo, a što reče naš sagovornik, sve zavisi od toga da li naši političari zaista i žele da okončaju ovaj posao. Zasada, oni nemaju nikakav problem s vizama. A ni s parama. Imaju crvene diplomatske pasoše i putovanja im nisu nikakav problem, a još manje novac jer im je sve plaćeno, a primaju usput i astronomske dnevnice. Uzgred, sve to plaća onih devedeset odsto srpske sirotinje koja nos nije promolila van granice, a plaća i onih pet (neka bude i deset) procenata koji su i prešli preko. A da proba Boža s onim „venišom“ sa reklame, pa njime da izbeli šengen, možda uspe. A ako je ovo dodatna reklama za pomenuti proizvod, neka proba po starinski, varikinom...
Autor:
Milan Mijailović
http://www.glas-javnosti.co.yu/clan...u-bozinoj-glavi-da-l-je-sengen-il-su-labudovi
U ovoj zemlji teče med i mleko, prosek plata je preko hiljadu evra, nezaposlenost zanemarljiva, sve probleme sa Kosovom smo rešili, čak smo i na dobrom putu da Felpsu ipak oduzmu zlato i dodele ga „ljudini“ Čaviću, tako da nijednog problema nemamo - osim „belog šengena“Ö Naravno, ovaj uvod je čista ironija. Srbija je još daleko od sređene zemlje, ljudi izuzetno teško žive, jedva sastavljaju kraj s krajem, zemlja još uvek ne zna ni svoje granice ni šta će joj biti s južnom pokrajinom, a naši vajni političari nam uporno prodaju priču kako će sve doći na svoje mesto samo kad nam Evropska unija ukine vize.
Da li je to zaista toliko bitno? Pa, neće biti da jeste, i to iz više razloga, a prvi je veoma banalan - samo deset odsto Srba ima pasoš! Drugi, još banalniji - i oni koji ga imaju, teško mogu da izdvoje „u cugu“ dve hiljade evra, koliko je potrebno za jedno pristojno putovanje avionom s porodicom i nedeljni boravak u Rimu, Berlinu, Parizu ili Beču. Dakle, onih deset odsto da još prepolovimo, ispada pet - u prevodu, nekoliko stotina hiljada Srba. U sve ovo, naravno, ne treba računati letovanje, jer to je ipak druga priča, oni koji to mogu, štede gotovo celu godinu ili plaćaju na mnogo rata desetodnevni skromni boravak u apartmanima. Pa, kad i to sračunate i pogledate onu statistiku ko je u koju zemlju otišao, vidite da se opet svodi na pomenutih nekoliko stotina hiljada ljudi.
E, sad, naravno da bi bilo lepo da nas ne ponižavaju u onim redovima pred stranim ambasadama i da sopstveno višečasovno čekanje na kraju i platimo sa nekoliko stotina evra za vize za sebe i porodicu. Naravno, takođe da bi bilo lepo i da ona ogromna većina mladih ljudi vidi bar malo „belog boga“, a ne da im jedini provod budu Egzit, Guča ili Crna Gora. Ko ima šta protiv toga? Niko, osim što kod onih pragmatičnijih Srba ima jedna sasvim logična teza - omogući mi, državo, da zaradim dobro i beli šengen mi i ne treba, platiću agenciji da je izvadi, ili onim mangupima ispred ambasada koji su u „dilu“ sa diplomatskim službenicima (kojima je glavni hit „Mito bekrijo“) unutra i za samo 50 evrića i bez čekanja eto nama vize...
Pa čemu onda prazne priče Đelićeve i njegovih? Podseća Boža na nekadašnji „Dnevnik“ devedesetih koji je cele godine imao temu žita, „od setve, do žetve“, glasila je uređivačka politika. A Đelić sada najavljuje vize od Nove godine do leta. Taman kad smo pomislili da ćemo svi džumle za Novaka (ne za Đokovića, za doček Nove 2009) u Rio (rekao Đelić da izbeljeni šengen tada nastupa), ispade da ćemo ipak morati da sačekamo leto. Rekao Boža. A šta li će reći negde u junu, može da zna samo vidovita Zorka... A ionako je žetva u julu... U svakom slučaju, postavlja se sasvim logično pitanje - zašto nas taj čovek zamajava, da li su vize uopšte toliko bitne, a opet i šta briselska bulumenta toliko zateže, pa neće im baš cela Srbija doći na leđa kao gastarbajteri, šta se toliko plaše?!
- Prvo, morate da razumete političare i nemojte da im mnogo zamerate zbog previše optimističkih izjava, takav im je posao, što bi narod rekao - kaže za glas Dušan Lazić, stručnjak za međunarodne odnose.
Prema njegovom mišljenju, sasvim je uobičajeno da neke buduće događaje predstavnici vlasti tumače pozitivnije nego što je realno i predstavljaju ih javnosti kroz sopstveni ugao gledanja.
- S druge strane, naša javnost još ne zna šta mi zapravo treba sve da uradimo da bismo dospeli na listu belog šengena, a reč je o čitavom nizu uslova. Ovi novi biometrijski pasoši samo su jedan od koraka, a i to ne ide kako treba, pa se i dalje, pored crvenih, izdaju plave putne isprave. Pored toga, uslovi su još i bezbednost granica, kao i svestrana saradnja sa bezbednosnim službama država u regionu u vezi s ilegalnim imigrantima. Dakle, nismo mi toliki problem Evropskoj uniji, kao ni to što bi navodno veliki broj naših državljana otišao na leđa poreskih obveznika država EU, već im je veći problem da posle uvođenja „belog šengena“ za nas, preko Srbije ne krene i talas ilegalnog useljavanja u EU državljana drugih zemalja. Upravo u tome Brisel želi da se obezbedi i zato želi striktna pravila koja oni nameću u borbi protiv ilegalnog useljavanja - kaže Lazić.
I tako, ostaje nam da se nadamo, a što reče naš sagovornik, sve zavisi od toga da li naši političari zaista i žele da okončaju ovaj posao. Zasada, oni nemaju nikakav problem s vizama. A ni s parama. Imaju crvene diplomatske pasoše i putovanja im nisu nikakav problem, a još manje novac jer im je sve plaćeno, a primaju usput i astronomske dnevnice. Uzgred, sve to plaća onih devedeset odsto srpske sirotinje koja nos nije promolila van granice, a plaća i onih pet (neka bude i deset) procenata koji su i prešli preko. A da proba Boža s onim „venišom“ sa reklame, pa njime da izbeli šengen, možda uspe. A ako je ovo dodatna reklama za pomenuti proizvod, neka proba po starinski, varikinom...
Autor:
Milan Mijailović
http://www.glas-javnosti.co.yu/clan...u-bozinoj-glavi-da-l-je-sengen-il-su-labudovi
