Sitnice koje zivot znace :)

Koliko se vezujete za stvari?
Na ovu temu me nagnalo to sto sam ovih dana radila "generalku" kuce
i tom prilikom izbacila, cini mi se kamion skroz nepotrebnih stvari koje sam
(neke i godinama) cuvala, samo ne znam cemu...
Velika spremanja inace radim redovno, ali nekako se uvek neke sitnice preskoce(sentimentalna vezanost sta li)
Skulpturice, suveniri sa nekih putovanja (koje samo skupljaju prasinu)
Fijoke prepune nekih papirica, racuna iscepanih decijih knjiga,cd-ova, dvd-ova
ambalaza od ko zna cega sve, starih garancija...
Plakar prepun garderobe koju godinama ne nosim
da ne pricam sta sam sve izbacila iz decije sobe...
btw garantujem da sam opet ostavila nesto, sto ko zna zasto treba da stoji bas tu

Svaka dva do tri meseca izbacim jednu manju kesu za smeće,
svega i svačega....sve im nešto treba.....a i meni....pa kad mi
dosadi da pomeram, premeštam sa mesta na mesto...i počnem
da se nerviram čim vidim neku stvar....ona završi u smeću...a opet
nekako ima toga još................

mislim da to svi radimo, neko češće neko ređe...ali ima nekih
stvari za kojima žalim, a u naletu besa su završile na kontejneru.....

Te sitnice zivot znace u tom trenutku kada zacine nase zivote..posle kada predju u uspomenu..postaju skupljaci prasine..dugo sam kao i svaka emotivna i romanticna osoba cuvala 1001 takvu sitnicu..dok jednog dana nisam napravila pravi pravcati feng šui..sve sam pocistila osim uspomena u sebi ..koje sam smestila u svoj "folder" secanja u koji zadjem kada sam sama sa sobom....inace ne spadam u osobe koje se vezuju za materijalno..to je sve prolazno i moze da nestane jednim potezom ljudske ruke ili prirode..vezujem se za ljude.i ono sto oni imaju u sebi i mogu da pruze..a da im uzvratim...

Pre dve godine kada sam se iz 100 kvadrata preselila u duplo manje napravila sam cistku u svakom smislu te reci.Bilo je to generalno spremanje same sebe i svega onoga sto me je okruzivalo.
Najpre sam naprvila emotivni inventar pa u skladu s tim i krenula na bacanje...Ono od cega u tom trenutku nisam mogla da se odvojim spakovala sam u jednu kutiju(one velike iz radnje za 95dindzi)i odnela kod mame na tavan.Zaklela sam se da cu je otvoriti tek a deset godina.
Sa putovanja ne donosim nikakve sitnice osim gomile slika,garderobu prebiram svake sezone i sve sto nisam nosila prosledjujem,iznosene cipele bacam,karte avionske,bioskopske,pozorisne odma lete u djubre...
Cuvam recimo prvu pidzamicu svoje kcerke,neke haljinice i cipelice...Neke njene carapice sam uramila i pravim sada njoj uspomene.
Vezana sam za par slika,za jedan orman 4 puta stariji od mene,i nekoliko knjiga sa posvetom.
Prihvatila sam feng shui filozofiju da se najpre mora ocistiti prostor da bi se ocistile misli.
I to radi na casnu rec

Ajooj....ja sam ubica svake radosti,kada su te sitnice u pitanju.
Pun mi je stan tih stvarcica.Stare razglednice,figurice,bocice od parfema koji me podsecaju na nesto lepo,komadi garderobe koje vise ne nosim,ali mi opet bude neko secanje....Skoro sam pronasla punu fasciklu poruka napisanih na casu u srednjoj skoli....ma vise ni sama ne znam sta cuvam i sta imam.
Dok sam zivela sa roditeljima,morala sam da rasciscavam sve to,posto oni to podnose...ali otkako sam samostalna....nema te sile koja ce me naterati da pobacam te stvarcice.Znam da bi trebalo,da je sve to besmislno,ako je ensto vredno secanja i pomena to ce ziveti u nama i mi cemo se toga secati....ali opet ne mogu.

E da ..imam par bocica nekih parfema kojih odavno nema,ali kad ih njusnem kao da se tocak vremena pokrene...Mene mirisi strasno vracaju na ljude,situacije,gradove...

i mene takodje...ili me podsete na neki dogadjaj,na neku osobu....ponekad,mogu tacno da se prisetim u kojoj sam prilici imala na sebi odredjeni parfem....samo vratim film.

Nista mi ne pricaj...

Cuvam sitnice od stvari, papira, delova namestaja, ulaznica u muzej, na koncert u slucaju kad znam da je pitanje da li cu ponovo biti tamo za neko vreme...mnogo mi znaci da ih samo pogledam i sve se vrati u pameti...cuvam staru flasu vodke koju sam pila na ulicama Moskve...cuvam svoje sveske i udzbenike ruskog jezika jos od 3. osnovne pa sve do zavrsetka faxa....a sve se moze sazeti na nekoliko njih zaista bitnih....mislim da ih nikada necu baciti, mada su vec sad u losem stanju....cuvam hem. olovke i tacno znam koji sam ispit polagala sa kojom...medjutim, ove sitnice nisu mi vise pri ruci i toliko mi nekada nedostaju...
Jedino sto se trudim da izbacim su kablovi, punjaci za mobilne ( nekih 25 kom.), razne meni teh. gluposti, ali ne mogu da ih se resim... to su njegove sitnice....

slabo se vezujem za kisobrane... a nije mi to dobro...

Ја сам као неки хрчак: све скупљам и ништа не бацам. И стан ми је зато све мањи и мањи.

Списак будалаштина и ситница за које сам емотивно везана је огроман.... Бар нек има матријала за завичајни музеј...једног дана..

čuvam sve te sitnice, znam da ih se treba otarasiti, pa to i uradim
s vremena na vreme, ali nemam srca da napravim pravu "čistku".
Najviše sam vezana za papire, sveske, predmete koji skupljaju prašinu..

Kuca mi je puna takvih sitnica, imam sve svoje dnevnike, slike (pa i bivsih ljubavi-sto se obicno baca),ulaznice sa koncerata, sve LP ploce, kasete, sva pisma sto sam dobila u zivotu (cak i odbijenice za posao), arsenal sisarki i kamencica (sa svakog mesta gde sam bila donesem neki kamencic. Jeste da vise ne znam koji je odakle-al moji su), ma nista ne bacam. Jedan put mi je tetka spremala stan, dok sam bila na moru, i bacila mi je gomilu stvari-pa i vencani buket. Tragedija.Inace kad mi nesto bas jako dosadi spakujem u kutiju, pa u podrum. Kroz izvesno vreme ih se uzelim i vratim ih gore.

I ja skupljam i ostavljam ali opet kad bude neko drugo ciscenje to ode u kantu za smece.Znaci samo je pitanje vremena.Ali moj muz on je sto se toga tice pravi davez.On cuva svoje prve crteze, klikere.Cak je i svog prvog kanarinca preparirao.I normalno to ni u ludilu nesme niko da dira.
Doduse imam i ja nekoliko sitnica za koje sam sentimentalno vezana i potsecaju me na nekog ili neki dogadjaj ali samo nekoliko.

cuvam prve Stefanove paticice sa sidrom i kormilom , preslatke su ( kao uostalom i sve sto je nosio kad je bio beba) , cuvam mornarsku majcu mog muza ( JNA - mornarica , Split ) , i poneke sitnice kao recimo svaki cvetic koji mi donese Stefa kad ide u setnju sa bakom pa makar bilo to i obicna trava , ali bas svaki ( i uvek mi kaze mama srecan 8 mart :0 srce moje malo ) , cuvam ih u jednoj skripti s faksa , bar da je za nesto iskoristim i to......

Otprilike pre osam godina sam imala veliku čistku u životu a samim tim sam počistila i te sitnice, u jednu kutiju (one lepe šarene velike) je stalo sve od tih sitnica što mi je značilo.. Više ne skupljam ništa, osim lepih uspomena.. Kada sam se selila pre par godina, bilo je baš smešno..sto kutija sa knjigama (pa su me psovali u sebi oni što su nosili, pošto su užasno teške), nešto malo manje kutija sa cipelama, par kutija sa garderobom i jedna kutija sa uspomenama... Postoji jedna deviza koju sam usvojila i volim je "kao svoju"
"Na sebi nosim ono što imam, u sebi nosim ono što volim"

...suvenire i slične skupljače pašine ne kupujem...
...sve bacam...(u tome ,naravno, ode i nešto što ne traba al to stavim u "obavezan rastur"...
...garderober održavam "na mišiće"- sve što 2 (do tri max) godine nisam obukla ni jednom- ide ženi koja mi pomaže...

moje srce:

slabo se vezujem za kisobrane... a nije mi to dobro...

Kliknite za proširenje...

hahahaa... imam isti problem...

Ja čuvam sve po pet-šest godina pa tek onda mogu da shvatim da mi je nepotrebno.
Nije to losha osobina, naprotiv. Dosta je prorachunatosti i promishljenosti oko nas
trebaju i ovakve stvari da nas pokretju. : )

Citam vas i mislim se , pune im kuće stvarčica za secret garden a ne kace nista :mad:

e bas se istices...

E baš ne, e baš ne i baš baš ne !

Mirka Šizika:

E baš ne, e baš ne i baš baš ne !

Kliknite za proširenje...

jel ti to jezik viri?
i on se istice

Ja se kao ne vezujem a vucaram sa sobom vec 15 godina neku pantljiku koja mi je iz prve kuce u kojoj sam zivela i koja je verovatno starija od mene.
I kesten iz Beograda i tome slicne stvari.

Pantljika - parce narandzastog kanapa i ima pcele po sebi.