divlja-u-srcu:
Vidim da nemas bas nesto mnogo inspiracije da pises na svoju omiljenu temu,SIZIFE!
Imam inspiracije, ali mi ovih dana hronično fali vremena za pisanje...
Suština romana "Mit o Sizifu" osećaj koji nas ponekad obuzme kada se socijalni, intelektualni, filozofski i religiozni konstrukti koji našem svetu daju značenje - bukvalno raspadnu i bace nas u konfuziju. Mi smo suočeni sa realnom mogućnošću da je život besmislen. Ako ovaj osećaj besmislenosti potraje, mi smo prinuđeni da se pitamo da li život vredi uopšte! Kami pitanje samoubistva predstavlja kao najosnovnije filozofsko pitanje. Njegov fundamentalni komentar na ovu temu glasi:
"Postoji jedan stvarno ozbiljan filozofski problem, a to je samoubistvo. Prosuđivanje da li život jeste ili nije vredan življenja zavisi od odgovora na fundamentalna filozofska pitanja. Sve ostalo, da li svet ima ili nema tri dimenzije, da li um ima devet ili dvanaest kategorija – dolazi posle. U tome je stvar; moramo prvo odgovoriti na pitanje [samoubistva]"
Prvi deo romana uokviruje pojam egzistencijalnog stanja koje Kami naziva "apsurd". Čovek je uhvaćen u paradoksu. Na jednoj strani, svi empirijski dokazi pokazuju da je svet nepredvidiv i haotičan. Život nastaje i prolazi. Dokazuje se da su neke ideje istinite, pa se nakon toga pobijaju. Naše duševno stanje se konstantno menja. Na drugoj strani, čovek ima konzistentnu potrebu za jedinstvom, potrebu da stvori svet koji ima "smisao". Ovo je stanje, po Kamiju, konstantan pokušaj da izvuče smisao iz besmislenog. A to je apsurd.
Imajući ovakvu situaciju u vidu, Kami istražuje moguća rešenja. Prvo, on ispituje religiozni odgovor, predložen od strane filozofa kao što je Kjerkegor, i tvrdi nepotrebnost istog. Ovakav korak je po njemu bežanje od istinite apsurdnosti života, i naziva ga "filozofskim samoubistvom". Nakon svih razmatranja, on zaključuje da život bez "smisla" ne mora obavezno da vodi ka tome da život ne vredi živeti, i to je činjenica zbog koje ga naročito cenim.
"Ljudi se igraju rečima i pretvaraju da veruju da odbijanje nalaženja smisla životu neophodno vodi zaključku da u tom slučaju život ne vredi živeti. U stvar, ne postoji zajednički imenitelj između ove dve tvrdnje."
Kada podvuče linija, suština Kamijevog dela je da uprkos večnom prokletstvu, Sizif možda i nije bio nesrećan.
