ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ

Poruka
22.423
Ако вас интересује нешто о Православљу!
--------------------------------------------
ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ТОМ III

ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова - Благовест о Цркви и животу у Њој

Богочовек = Црква

Тајна Бога ујединила се неодвојиво са тајном човека, и постала двоједна тајна, све­тајна свих светова. И тако постала Црква: Богочовек = Црква. Друга Ипостас Пресвете Тројице, Ипостас Бога Ло­госа поставши човек, и тиме Бого­човек, остала је у нашем земаљ ском свету, и у свима световима, као Богочовек — Црква. Очовечењем Бога Логоса, човек је као посебно боголико биће, узвеличан Божанским величанством, јер му је Друга Ипостас Пресвете Тројице постала Глава, вечна Глава Богочовечанског тела Цркве. Бог Отац Духом Светим даде Го­спода Христа — Богочовека „за главу Цркви, над свима, која је тело Његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему"[1].
 
ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова - Благовест о Цркви и животу у Њој

Глава Цркве

Са Богочовеком Господом Христом, као са Главом својом, Црква је постала најсавршеније и највредносније и најважније биће у свима световима. Све Богочовеково постало је њено: све божанске силе Његове постале су Њене, и све васкрсне, и све преображајне, и све обожујуће, исве обогочовечујуће, и све охристовљујуће, и све отројичујуће, и све охристоличујуће силе Његове постале су занавек њене.
 
ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова - Благовест о Цркви и животу у Њој

Вечна Ипостас Цркве

А што је важније иод најважнијег, и чудесније од најчудеснијег, и потресније од најпотреснијег јесте тошто је сама Ипостас Бога Лотоса из неизмерног човекољубља Свог постала Веч­на Ипостас Цркве. Нема богатства Божјег, нема славе Божје, нема до­бра Божјег, а да чудесним Богочовеком није постало заувек наше, заувек људско.

Сву неизмерну величину моћи Своје и богатство човекољубља Своги свемоћ силе Своје Бог нарочито показа васкрсењем Христа из мртвих, вазнесењем Његовим на небо изнад Херувима и Серафима и свих наднебесних Бестелесних Сила, оснивањем Цркве као тела Његовог, тела коме је Он, Васкрсли и Вазнесени и Вечноживи Богочовек, глава. То безгранично чудо, то уистини најбожанскије свечудо Бог „учини у Христу када Га васкрсе из мртвих и посади себи с десне стране на небесима изнад свих Поглаварстава и Вла­сти и Сила и Господстава и свакога имена што се може назвати, не само на овоме свету него и на ономе; и све покори под ноге Његове, и Њега даде за главу Цркви над свим — ύπίφ πάντα, која је тело Његово, пуноћа Онога који све иcпyњава у свему — τό πλήρίυμα του τά πάντα έν παόι πλιρουμένoν)"[1].
 
ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова - Благовест о Цркви и животу у Њој

Црква - Богочовечанско Тело

Тако је у васкрслом и вазнесеном Богочовеку остварен предвечни план Трисветог Божанства: „да се све сједини под главом Христом — άνακεφαλακoαόνοα τά πάντα ьч τά) Χριστψ, што је на небесима и што је на земљи",[1] остварен у Богочовечанском телу Цркве. Црквом, Богочовечанским телом Својим, Господ је сјединио у један веч­ноживи организам сва анђелска бића, људе и све богоздане твари. Та­ко је Црква — „пуноћа Онога који све испуњава у свему",[2] тојест Христа Богочовека, који као Бог „испуњава све у све­му", а као човек и Вечни Архијереј даје нама људима да живимо том пуноћом у Цркви помоћу светих тајни и светих врлина. То je ваистину плирома свега божанскога, свега вечнога, свега боголикога, свега богозданога.
 
ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова - Благовест о Цркви и животу у Њој

Црква - плирома свега божанскога и свега човечанскога

Јер је Црква плирома Божанске Истине, Божанске Правде, Божанске Љубави, Божанског Живота, Божанске Вечности; пли­рома свих божанских савршенстава и још плирома свих човечанских савршенстава, јер је Господ Христос Богочовек: двоједна плирома Божјег и људског. То је богочовечанско плиромско свејединство, обесмрћено и овековечено тиме што му је глава сам Вечни Богочовек, Друга Ипостас Пресвете Тројице. Плирома Богочовечанског тела Цркве живи бесмртним и животворним логосним силама оваплоћеног Бога Логоса. То осећају сви истински чланови Цркве, а најпотпуније од свих светитељи и анђели. Та плирома Богочовечанских савршенстава Христових и јесте наследство светих[1], и нада нашег хришћанског звања.[2]
 
ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова - Благовест о Цркви и животу у Њој

Црква - свециљ и свесмисао

Црква је не само циљ и смисао свих бића и твари: од Анђела до атома, него је и њихов једини свециљ и једини свесмисао. У њој нас је Бог заиста „благословио сваким благословом духовним"[1]; у њој дао сва средства за наш свети и непорочни живот пред Богом[2]; у њој нас усињује кроз Сина Свог Јединородног[3]; у њој нам открио вечну тајну воље Своје[4]; у њој сјединио време са вечношћу[5]; у њој омогућио ухристовљење и охристовљење свих бића и твари, њихово удуховљење и одуховљење, и њихово


Остало на:
http://www.svetosavlje.org/bibliote...ravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve.htm
 
ТОМ II

ОДЕЉАК ТРЕЋИ
Богочовеково дело - Сотериологија

6. Тајна Спаситељевог васкрсења и тајна спасења

Једна, недељива и бескрајна тајна путује кроз чудесну Личност Богочовека Христа. Она се ниједним богочовечанским делом, или догађајем, или мишљу, или речју, не исцрпљује потпуно, него је увек сва, са свима својим бескрајностима, присутна у свему што је Христово. Зато је све потопљено у неку божанску тајанственост којој нема мере, и која се не може ни изблиза обухватити ничим што је људско: ни осећањем, ни сазнањем, ни речју, ни природом. Ма колико и ма како ухваћена у мисао људску, или у осећање, или у реч, тајна Богочовека је увек бескрајна за њих. Та бескрајна тајна сачињава и срж Спаситељевог васкрсења. Из понорних дубина божанске Личности Богочовекове струји та живо­творна тајна, пројављујући се спасоносном силом не само у његовом страдању и крсној смрти него и у васкрсењу.

http://www.svetosavlje.org/bibliote...voslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve76.htm
 
Ако вас интересује нешто о Православљу!
--------------------------------------------
ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ТОМ III

ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова - Благовест о Цркви и животу у Њој

Богочовек = Црква

Тајна Бога ујединила се неодвојиво са тајном човека, и постала двоједна тајна, све­тајна свих светова. И тако постала Црква: Богочовек = Црква. Друга Ипостас Пресвете Тројице, Ипостас Бога Ло­госа поставши човек, и тиме Бого­човек, остала је у нашем земаљ ском свету, и у свима световима, као Богочовек — Црква. Очовечењем Бога Логоса, човек је као посебно боголико биће, узвеличан Божанским величанством, јер му је Друга Ипостас Пресвете Тројице постала Глава, вечна Глава Богочовечанског тела Цркве. Бог Отац Духом Светим даде Го­спода Христа — Богочовека „за главу Цркви, над свима, која је тело Његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему"[1].

Šta je to prepodobni, jel to kad je neko previše podoban političar ili je trebalo da piše prepotopni, ako je živeo pre velikog potopa, kad je onaj deda netovario sve životinje u brod.
 
Šta je to prepodobni, jel to kad je neko previše podoban političar ili je trebalo da piše prepotopni, ako je živeo pre velikog potopa, kad je onaj deda netovario sve životinje u brod.

То је неко ко се доказао, благочестивим (Хришћанским) животом...и приближио Светитељима...само се чека још канонизација за Светитеља...
 

Back
Top