RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

jerohinac

jerohinac

Legenda
Poruka
50.074
:???: Šta mislite o tome...,

Dolazimo na svet, ne znajući da dolazimo a iz njega odlazimo, znajući da ćemo otići.Dolazimo na svet bez izbora svoje slobodne volje,jer nas niko ne pita da li to želimo ili pak ne želimo.A sa ovog sveta odlazimo suprotno našoj slobodnoj volji izuzev ako to nije učinjeno suicidom.Ja nisam siguran šta se to započinje dolaskom na svet.:!:

Da li započinje ŽIVOT ili pak proces laganog i tihog UMIRANJA a to tim više jer znamo da ni ŽIVOT a ni UMIRANJE nisu uokvireni u neki jasno i izričito odredjen vremenski period.

Da li je sama SMRT kraj ŽIVOTA ili kraj UMIRANJA. Šta je po Vama ŽIVOT šta je UMIRANJE a šta je SMRT.Da li živeći umiremo ili umirući živimo.Po staro grčkoj filozofiji ne treba se plašiti smrti jer kaže...dok nas ima,nema smrti a kada smrt dodje onda nema nas. Biva li nam to utešno...:?: :!: :?:
 
jerohinac:
:???: Šta mislite o tome...,

Dolazimo na svet, ne znajući da dolazimo a iz njega odlazimo, znajući da ćemo otići.Dolazimo na svet bez izbora svoje slobodne volje,jer nas niko ne pita da li to želimo ili pak ne želimo.A sa ovog sveta odlazimo suprotno našoj slobodnoj volji izuzev ako to nije učinjeno suicidom.Ja nisam siguran šta se to započinje dolaskom na svet.:!:

Da li započinje ŽIVOT ili pak proces laganog i tihog UMIRANJA a to tim više jer znamo da ni ŽIVOT a ni UMIRANJE nisu uokvireni u neki jasno i izričito odredjen vremenski period.

Da li je sama SMRT kraj ŽIVOTA ili kraj UMIRANJA. Šta je po Vama ŽIVOT šta je UMIRANJE a šta je SMRT.Da li živeći umiremo ili umirući živimo.Po staro grčkoj filozofiji ne treba se plašiti smrti jer kaže...dok nas ima,nema smrti a kada smrt dodje onda nema nas. Biva li nam to utešno...:?: :!: :?:
Kliknite za proširenje...

Rađanjem kreće proces umiranja...:sad2:
 
Ваљда рађањем почиње живљење или сте живот дефинисали кроз другу парадигму - умирање
Шта ли бива процес умирања?! То јесте процес који заврашава смрћу, а има своје фазе шока, одбијања и прихватања чињенице.
 
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Ваљда рађањем почиње живљење или сте живот дефинисали кроз другу парадигму - умирање Шта ли бива процес умирања?! То јесте процес који заврашава смрћу, а има своје фазе шока, одбијања и прихватања чињенице.
Kliknite za proširenje...

Slažem se i sa tobom kada kažeš da radjanjem počinje ŽIVLJENJE...Ja život nisam definisao kroz paradigmu umiranja...samo sam pitao šta je to umiranje...Slažem se sa tobom da je to PROCES koji završava smrću...Prihvatljivo mi je i to da taj proces ima i neke faze ...šoka,odbijanja i prihvatanja činjenica Ali...ako je življenje proces iniciran radjanjem...šta to u suštini znači...Nekako nisam oduševljen saznanjem da bih šivot trebao smatrati procesom...A da se razumemo,ja ništa ne definišem jer još uvek nisam u stanju da u nekom blagom haosu uzočno-posledičnog,bilo šta definišem.

Uz :bye:
 
Живот те не пита јеси ли одушевљен или ниси, нико те није питао да ли ћеш постојати с тога немамо право да захтевамо било какву есенцију живота.
Обична смо смртна бића и у биолошком, материјалном смислу ништа значајнији од мушице.:cool:
 
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Живот те не пита јеси ли одушевљен или ниси, нико те није питао да ли ћеш постојати с тога немамо право да захтевамо било какву есенцију живота.
Обична смо смртна бића и у биолошком, материјалном смислу ништа значајнији од мушице.
Kliknite za proširenje...

Pazi kada u suštini moram da se složim sa tobom.Medjutim (uvek neko medjutim) kada prihvatim da me niko ne pita jesam li nečim oduševljen ili nisam,nekako mi ne ide dsa se olako izmirim sa onim...da nemamo pravo da zahtevamo bilo kakvu esenciju života.Ustvari,ja ne bih da zahtevamesenciju života ali bih da je doživljavamkao svoje ožitvorenje,svoj smisao,svrhu onoga što jesam ili bih trebao biti.
Imam li ja pravo da ne budem samo gost u svom životu,da moj život živi mene a ne da ja živim njega.Ako ništa ne zahtevamo od svog života ...onda se stvarno svodimo na mušicu.
Jesmo svi mi obična smrtna bića ili kako bi Hajdeger rekao...da svakog pojedinca prožima svest o prolaznosti,ništavilu i smrti, te da je sam život ''egzistencija prema smrti''
Ali...gde je onda u svemu tome svrha...

:bye: :bye: :bye:
 
Ако тражиш телеологију - нема је.
Ти можеш себе да очовечујеш и градиш и надрађујеш али само у тренутку, пролазности што јесте живот. Можеш да живиш живот који ће се разликовати од живота било ког другог створа али само у социјално-психолошком смислу.:cool:
 
jerohinac:
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...



Pazi kada u suštini moram da se složim sa tobom.Medjutim (uvek neko medjutim) kada prihvatim da me niko ne pita jesam li nečim oduševljen ili nisam,nekako mi ne ide dsa se olako izmirim sa onim...da nemamo pravo da zahtevamo bilo kakvu esenciju života.Ustvari,ja ne bih da zahtevamesenciju života ali bih da je doživljavamkao svoje ožitvorenje,svoj smisao,svrhu onoga što jesam ili bih trebao biti.
Imam li ja pravo da ne budem samo gost u svom životu,da moj život živi mene a ne da ja živim njega.Ako ništa ne zahtevamo od svog života ...onda se stvarno svodimo na mušicu.
Jesmo svi mi obična smrtna bića ili kako bi Hajdeger rekao...da svakog pojedinca prožima svest o prolaznosti,ništavilu i smrti, te da je sam život ''egzistencija prema smrti''
Ali...gde je onda u svemu tome svrha...

:bye: :bye: :bye:
Kliknite za proširenje...
Ovo pitanje ne postavlja gore pomenuta mušica. Dakle samo je čovek, koji je, za razliku od živih bića čiji je integralni deo, svestan svog postojanja sposoban da postavi ovo pitanje. Sa stanovišta evolucije čovek (jedinka) nastaje, teži produžetku postojanja vrste i nestaje, baš kao i mušica. Druga je stvar što se život čoveka ne može uporediti sa životom drugih životinjskih vrsta jer je u stanju da svojoj svešću učini život prijatnijim i lakšim.
Dakle boldovano pitanje sa stanovišta evolucije nema smisla, ali je nastalo zabludom da je čoveka stvorio Bog sa nekom svrhom. Odgovor na pitanje zašto je čovek smrtan, kao što su i ostale životinjeke vrste, leži u daljem izmišljanju teologa o stvaranju besmrtnog čoveka ali zbog drugom greha oduzeta mu je besmrtnost. Svakako stvar nije beznadežna za uplašene. Tu je dalje izmišljanje nekog večnog života posle drugog povratka.
 
Poslednja izmena:
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Ако тражиш телеологију - нема је.
Ти можеш себе да очовечујеш и градиш и надрађујеш али само у тренутку, пролазности што јесте живот. Можеш да живиш живот који ће се разликовати од живота било ког другог створа али само у социјално-психолошком смислу.
Kliknite za proširenje...

Odakle ti pomisao da tražim teleologiju...Samo bi mi tako nešto trebalo u životu...da svrhu svog života doživljavam kao neko ispunjenje božijeg plana.Tema koju sam postavio nema blage veze sa bilo čim u smislu biblijskog shvatanja radjanja,života, smrti.Ja zasigurno neću svoju diskusiju zasnivati na tome pa ni na teleologiji.Medjutim,samo ako neko bude baš insistirao na tom,imaću šta da odgovorim.

Mogu da ti kažem da mi zanimljivo zvuči ono...Ти можеш себе да очовечујеш и градиш и надрађујеш али само у тренутку, пролазности што јесте живот...

I nešto razmišljam...šta je taj trenutaku kojem se očovećim...Može li samo nekoliko snažno lepih,očovečenih,oživotvorenih trenutaka da da budu nešto kao pamtljiva večnost lepog...Ili je možda svaki trenutak ma kakav bio sam po sebi besmislen jer je samo trenutak u prolaznosti...O tome i slično tom bih da diskutujemo.A ima mnogo toga što može biti zanimljivim.

:bye: :bye: :bye:
 
hakim bej
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Sve dok ide ovim redosledom, nema problema.
Kliknite za proširenje...

U principu to jeste tako.Zašto...zato što je taj redosled nepromenljiv.A šta misliš,da li taj redosled takvim kakvim jeste ponekad prouzrokuje i ono da ...ima problema...najblaže rečeno.
:???:
Šta se dešava sa tim redosledom kad smrt dodje iznenadno,kada prosto iznenadi onog po kojeg je došla a isto tako iznenadi i one kojima će ''iznenadjeni'' nedostajati.Imaš li neko mišljenje o tome...

:bye:
 
stnco
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Ovo pitanje ne postavlja gore pomenuta mušica. Dakle samo je čovek, koji je, za razliku od živih bića čiji je integralni deo, svestan svog postojanja sposoban da postavi ovo pitanje. Sa stanovišta evolucije čovek (jedinka) nastaje, teži produžetku postojanja vrste i nestaje, baš kao i mušica. Druga je stvar što se život čoveka ne može uporediti sa životom drugih životinjskih vrsta jer je u stanju da svojoj svešću učini život prijatnijim i lakšim.
Dakle boldovano pitanje sa stanovišta evolucije nema smisla, ali je nastalo zabludom da je čoveka stvorio Bog sa nekom svrhom. Odgovor na pitanje zašto je čovek smrtan, kao što su i ostale životinjeke vrste, leži u daljem izmišljanju teologa o stvaranju besmrtnog čoveka ali zbog drugom greha oduzeta mu je besmrtnost. Svakako stvar nije beznadežna za uplašene. Tu je dalje izmišljanje nekog večnog života posle drugog povratka.
Kliknite za proširenje...

Da.Upravo to.Čovek kao svesno biće ima svest i o sebi i o okruženju.I kao takav,teži da spozna šta je zapravo ono u čemu on jeste.Ja nisam siguran da li ću saznati šta i zašto jesam.Za sada samo mislim da bi to moglo da bude.Isto tako nisam siguran da li bi bilo i dobro kada bih spoznao poslednje saznanje.Možda bih onda postao neka vrsta roba tog saznanja.Nisam siguran da li treba da me raduje što se neko konačno saznanje uvek izimiče pa se nekako osećam slobodnim.I tu se nekako nalazim u nekom lavirintu.

Pokušavajući da definišem smrt kao neki kraj ili neki početak,pokušavao sam da zamislim osećaj smrti.Znajući iz svog nekog iskustva a i nekih drugih,smrt bi mogla da se na neki način uporedi sa onim vrhunskim osećajem užitka.Recimo...u trenutcima orgazma meni se dešavalo a govorili su mi i drugi čovek često kaže ono....aaaa...aaaaa ...umreću...

Još uvek nisam uspeo da shvatim značenje toga.A opet sa druge strane,veoma dobro znam da dolazak smrti ume da bude i bolan.I to je jedan blagi haos pa sam upravo zbog svega toga i postavio ovu temu.I ne toliko zbog same smrti već zbog onoga šta je život,šta je njegova svrha (ne u Biblijskom smislu).Ni ne pomišljam da dopuštam sebi takvu zabludu da verujem u neku besmrtnost samu po sebi kao neku nagradu za poslušnost.Mislim da svrha mog života nije ''poslušnost'' već nešto drugo.Pri tom ne mogu da se poistovećujem ni sa mušicom iako ponekad razmišljam o nečem sličnom.

Ponekad pokušam da zamislim sebe kao cvet.Beskrajno opušten,neopterećen bilo čim.Pokušavao sam da shvatim da li cvet oseća zadovoljstvo činjenicom da nekom ko ga omiriše učini lep osećaj zadovoljstva...i da li postoji bilo šta što moće samom cvetu priuštiti zadovoljstvo...No da te ne opterećujem blagim ''ludilom''...A opet,veoma je relativno šta uopšte jeste ludilo.

Uz :bye: :bye: :bye:
 
jerohinac:
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...



Odakle ti pomisao da tražim teleologiju...Samo bi mi tako nešto trebalo u životu...da svrhu svog života doživljavam kao neko ispunjenje božijeg plana.Tema koju sam postavio nema blage veze sa bilo čim u smislu biblijskog shvatanja radjanja,života, smrti.Ja zasigurno neću svoju diskusiju zasnivati na tome pa ni na teleologiji.Medjutim,samo ako neko bude baš insistirao na tom,imaću šta da odgovorim.

Mogu da ti kažem da mi zanimljivo zvuči ono...Ти можеш себе да очовечујеш и градиш и надрађујеш али само у тренутку, пролазности што јесте живот...

I nešto razmišljam...šta je taj trenutaku kojem se očovećim...Može li samo nekoliko snažno lepih,očovečenih,oživotvorenih trenutaka da da budu nešto kao pamtljiva večnost lepog...Ili je možda svaki trenutak ma kakav bio sam po sebi besmislen jer je samo trenutak u prolaznosti...O tome i slično tom bih da diskutujemo.A ima mnogo toga što može biti zanimljivim.

:bye: :bye: :bye:
Kliknite za proširenje...


Написао си горе где је у свему томе сврха, а ја сам рекао да је нема, нема телеологије.:cool:

О овом осталом можемо дискутовати.....кад будеш ту:lol:
Што се мене тиче сваки тренутак није бесмислен јер немамо други живот и сваки тренутак треба искористити, надградити себе и наравно уживати у свему томе. Уз то би требало најбоље да иде Хорацијево "Carpe Diem" или још боље "Memento mori"


Е сад шта је лепо, а шта вечност то је већ друга ствар....
 
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Написао си горе где је у свему томе сврха, а ја сам рекао да је нема, нема телеологије.О овом осталом можемо дискутовати.....кад будеш ту
Што се мене тиче сваки тренутак није бесмислен јер немамо други живот и сваки тренутак треба искористити, надградити себе и наравно уживати у свему томе. Уз то би требало најбоље да иде Хорацијево "Carpe Diem" или још боље "Memento mori"
Е сад шта је лепо, а шта вечност то је већ друга ствар...
Kliknite za proširenje...

Izuzetno mi je drago što smo se složili da svrhu ne treba tražiti u teleologiji.U potpunosti se slažem sa tobom da nijedan trenutak ne treba da bude besmislen i da svaki trenutak treba biti oživotvoren.Kada sam davno ćitao Mešu Selimovića ostalo mi je pamtljivo ono što je on napisao o smrti...

''Svi smo mi odavno mrtvi, samo se redom sahranjujemo.'':?::!::?:

Šta misliš o tome...

Uz :bye:
 
jerohinac:
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...



Izuzetno mi je drago što smo se složili da svrhu ne treba tražiti u teleologiji.U potpunosti se slažem sa tobom da nijedan trenutak ne treba da bude besmislen i da svaki trenutak treba biti oživotvoren.Kada sam davno ćitao Mešu Selimovića ostalo mi je pamtljivo ono što je on napisao o smrti...

''Svi smo mi odavno mrtvi, samo se redom sahranjujemo.'':?::!::?:

Šta misliš o tome...

Uz :bye:
Kliknite za proširenje...

Da, tako je Jerohinac, odlicna misao ali za one koji ne veruju U Boga niti u vecni zivot... koji nemaju nikakvu nadu... A vera u Boga podrazumeva neku nadu...

Jedno je VECNI ZIVOT u savrsenstvu pravi zivot, a ovo sad nije pravi zivot... sve dok smo smrtni...


pozz
connie_6-1.gif



.
 
Poslednja izmena:
jerohinac:
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...



Izuzetno mi je drago što smo se složili da svrhu ne treba tražiti u teleologiji.U potpunosti se slažem sa tobom da nijedan trenutak ne treba da bude besmislen i da svaki trenutak treba biti oživotvoren.Kada sam davno ćitao Mešu Selimovića ostalo mi je pamtljivo ono što je on napisao o smrti...

''Svi smo mi odavno mrtvi, samo se redom sahranjujemo.'':?::!::?:

Šta misliš o tome...

Uz :bye:
Kliknite za proširenje...

Pa prilično beznadežna izjava i neistinita, naravno. Ovo mi više liči na neki aforizam.
 
Immortal_girl
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Da, tako je Jerohinac, odlicna misao ali za one koji ne veruju U Boga niti u vecni zivot... koji nemaju nikakvu nadu... A vera u Boga podrazumeva neku nadu...
Jedno je VECNI ZIVOT u savrsenstvu pravi zivot, a ovo sad nije pravi zivot... sve dok smo smrtni...
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da verujem.Nisi li promašila temu..O bajkama o večnom životu možeš tamo na religiji...možeš otvoriti i temu u tom smislu.Nemoj ovde o tome.Nemoj biti takva :worth:
za ime Boga u kojeg veruješ.

Za mene je ovo sada i ovde ne samo pravi već jedini život i o njemu može da se diskutuje sa svih mogučih aspekata izuzev Biblijskog.Ako možeš ukapiraj to ako ne možeš...prosto ne znam šta bih ti rekao...

Uz :bye: :bye: :bye:
 
jerohinac:
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...



Izuzetno mi je drago što smo se složili da svrhu ne treba tražiti u teleologiji.U potpunosti se slažem sa tobom da nijedan trenutak ne treba da bude besmislen i da svaki trenutak treba biti oživotvoren.Kada sam davno ćitao Mešu Selimovića ostalo mi je pamtljivo ono što je on napisao o smrti...

''Svi smo mi odavno mrtvi, samo se redom sahranjujemo.'':?::!::?:

Šta misliš o tome...

Uz :bye:
Kliknite za proširenje...


Може да се тумачи на различите начине, то је ајд да кажем неко литерарно, романтичарско поимање смрти и немам ништа против тога у уметности, филозофији.... Али ако би овај проблем гледао са научног аспекта онда ми се не свиђа констатација. Меша је био велики књижевник и то нико не спори.
Са првим делом се не слажем, мислим да смо тек рођени и исувише мали да би о неким дубинским, глобалним проблемима човека могли да судимо. Нисмо створени, нисмо еволуирали да решевамо, мислим као примарно, ствари попут питања живота, ''душе'', оностраности и сваке друге метафизике.
 
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Може да се тумачи на различите начине, то је ајд да кажем неко литерарно, романтичарско поимање смрти и немам ништа против тога у уметности, филозофији.... Али ако би овај проблем гледао са научног аспекта онда ми се не свиђа констатација. Меша је био велики књижевник и то нико не спори.
Са првим делом се не слажем, мислим да смо тек рођени и исувише мали да би о неким дубинским, глобалним проблемима човека могли да судимо. Нисмо створени, нисмо еволуирали да решевамо, мислим као примарно, ствари попут питања живота, ''душе'', оностраности и сваке друге метафизике.
Kliknite za proširenje...

U potpunosti se slažem sa tobom da ono od M.Selimovića može da se tumači na različite načine.Medjutim,mene interesuje nešto drugo.Interesuje me kako se sve to može doživljavati.Naravno,o smri se može govoriti i sa aspekta nauke i medicine.

Nije mi jasno šta si i kako mislio kazavši ono... da smo исувише мали да би о неким дубинским, глобалним проблемима човека могли да судимо....Ako bi te pitao...kako doživljavaš svoj život,da pokušaš da definišeš ono što je tvoj život...smatrao bih da time ne zalazim u globalne probleme čoveka.Mogu da se složim sa onim tvojim da nismo stvoreni da rešavamo stvari poput života,''duše'' onostranosti i svake druge metafizike.Ja ne bih da rešavamo stvari poput života a posebno ne onog ''duše'' ali bih da čujem neko tvoje mišljenje kako ti doživljavaš sve to.

Veoma bi me interesovalo kakvo ti mišljenje imaš o smrti.Zanimljivo je recimo ono kada
Epiktet kaze: "Naše mišljenje o smrti, koju smo navikli da smatramo strašnom, jeste upravo ono sto je strašno".

Da li je strašnija sama smrt ili pak ono što ljudi o njoj uobičajeno misle...Da li se recimo ti plašiš smrti...da li od takve mogučnosti na neki način ''bežiš'' konstatujući da smo mali da o tome sudimo.A o umiranju...šta misliš o tome...da li je to nešto što nastaje samim rodjenjem pa se na neki način može poistoveti sa samim životom-življenjem ili je to možda samo onaj trenutakkada život prelazi u smrt...

I da se vratim na ono Mešino.Ako se može prihvatiti da smo odavno mrtvi i da samo očekujemol neki redosled sahranjivanja,te ako to znači da SMO SVESNI ograničenosti u trajanju,može li nam upravo to davati onaj osećaj vrednosti svakog trenutka.A to u smislu onoga da je sve što je unapred ograničeno vremenom,ima svoju dodatno posebnu vrednost.Kada se ode recimo na odmor od sedam dana,zna se da će trajati toliko, da će brzo proći ali se zato to vreme doživljava mnogo intezivnije.Imaš li neko mišljenje uvezi sa tim...

Uz :bye:
 
Ja sam apsolutno ubeđen da je živi svet, pa i čovek, plod inteligentne kreacije. Sam način na koji je kreiran živi svet, da li sve pojedinačno ili najpre samo jedno živo biće pa onda evolucijom sva druga, to nije u opšte bitno. Takoođe sam ubeđen da Kreator nije prepustio kreaciju samoj-sebi nego je u neprekidnom aktivnom odnosu sa kreacijom. Iz tih premisa izvlači se zaključak da je Kreator večan, besmtran, bar u ljudskim terminima. Iz istog se izvlači zaključak da kreacija, odnosno čovek kao najveći njen prestavnik, nije bez (više) svrhe i smisla. Jedini je problem što tačno ne znamo koja je svrha i smisao. Pogotovu ne znamo da li je smrt i naš kraj zauvek.

Evolucionisti tvrde da je život nastao sasvim slučajno i spontano, da iza njega ne stoji nikakav Kreator. U tom slučaju automatski sledi da život, ovakav kakvog ga znamo, nema neki viši smisao, osim ovoga što nam je poznato. Znači, to je sve - rađanje, življenje i smrt. I to je kraj. Nema ništa više. Čast svim ateistima kojima je ovakav smisao života dovoljan motiv da ga srećno prožive. Ja im skidam kapu. Ali, ima (i imalo je) mnogo ljudi kojima ovo nije dovoljan motiv da bi u opšte živeli. Šta više - sprečava ih da žive.

Ja sam zbog toga za varijantu sa višim smislom i svrhom života, jer mi ona garantuje smislen život i bar nadu da ovo nije sve što od života imamo.
 
jerohinac:
Rujevit
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...



U potpunosti se slažem sa tobom da ono od M.Selimovića može da se tumači na različite načine.Medjutim,mene interesuje nešto drugo.Interesuje me kako se sve to može doživljavati.Naravno,o smri se može govoriti i sa aspekta nauke i medicine.

Nije mi jasno šta si i kako mislio kazavši ono... da smo исувише мали да би о неким дубинским, глобалним проблемима човека могли да судимо....Ako bi te pitao...kako doživljavaš svoj život,da pokušaš da definišeš ono što je tvoj život...smatrao bih da time ne zalazim u globalne probleme čoveka.Mogu da se složim sa onim tvojim da nismo stvoreni da rešavamo stvari poput života,''duše'' onostranosti i svake druge metafizike.Ja ne bih da rešavamo stvari poput života a posebno ne onog ''duše'' ali bih da čujem neko tvoje mišljenje kako ti doživljavaš sve to.

Veoma bi me interesovalo kakvo ti mišljenje imaš o smrti.Zanimljivo je recimo ono kada
Epiktet kaze: "Naše mišljenje o smrti, koju smo navikli da smatramo strašnom, jeste upravo ono sto je strašno".

Da li je strašnija sama smrt ili pak ono što ljudi o njoj uobičajeno misle...Da li se recimo ti plašiš smrti...da li od takve mogučnosti na neki način ''bežiš'' konstatujući da smo mali da o tome sudimo.A o umiranju...šta misliš o tome...da li je to nešto što nastaje samim rodjenjem pa se na neki način može poistoveti sa samim životom-življenjem ili je to možda samo onaj trenutakkada život prelazi u smrt...

I da se vratim na ono Mešino.Ako se može prihvatiti da smo odavno mrtvi i da samo očekujemol neki redosled sahranjivanja,te ako to znači da SMO SVESNI ograničenosti u trajanju,može li nam upravo to davati onaj osećaj vrednosti svakog trenutka.A to u smislu onoga da je sve što je unapred ograničeno vremenom,ima svoju dodatno posebnu vrednost.Kada se ode recimo na odmor od sedam dana,zna se da će trajati toliko, da će brzo proći ali se zato to vreme doživljava mnogo intezivnije.Imaš li neko mišljenje uvezi sa tim...

Uz :bye:
Kliknite za proširenje...


Када сам рекао да нисмо створени за нека дубинска разматрања мислио сам на немогућност, неспособност(бар за сада) решавања смисла наших живота.

Сложио бих се са цитатом који си навео.
Ми не знамо каква је у бити смрт, да ли је страшна или не. Уосталом зашто би била страшна, са гледишта неке метафизике, када нам је заузврат обећан вечни живот, душа нам се сели на ''вечна ловишта''.
Не бих знао да ти кажем да ли се плашим смрти, посматрам је као нужну ствар која ме чека. Ништа се не мора сем умрети.

Е сад....умирање за мене није исто што и живљење. Опет, то је другачије гледање на свет. Умирање почиње са падањем свог зенита, било човека или цивилизације(имаш то код Шпенглера, Тојнбија). Тако гледам на свет.

И ово последње бих прихватио. Треба да знамо да имамо свој ек трајања, само нам то не пише на амбалажи. Због тога на цени треба држати тренутак. Тренутак који се не може вратити и који се неће поновити. :cool:
 
ristob:
Ja sam apsolutno ubeđen da je živi svet, pa i čovek, plod inteligentne kreacije. Sam način na koji je kreiran živi svet, da li sve pojedinačno ili najpre samo jedno živo biće pa onda evolucijom sva druga, to nije u opšte bitno. Takoođe sam ubeđen da Kreator nije prepustio kreaciju samoj-sebi nego je u neprekidnom aktivnom odnosu sa kreacijom. Iz tih premisa izvlači se zaključak da je Kreator večan, besmtran, bar u ljudskim terminima. Iz istog se izvlači zaključak da kreacija, odnosno čovek kao najveći njen prestavnik, nije bez (više) svrhe i smisla. Jedini je problem što tačno ne znamo koja je svrha i smisao. Pogotovu ne znamo da li je smrt i naš kraj zauvek.

Evolucionisti tvrde da je život nastao sasvim slučajno i spontano, da iza njega ne stoji nikakav Kreator. U tom slučaju automatski sledi da život, ovakav kakvog ga znamo, nema neki viši smisao, osim ovoga što nam je poznato. Znači, to je sve - rađanje, življenje i smrt. I to je kraj. Nema ništa više. Čast svim ateistima kojima je ovakav smisao života dovoljan motiv da ga srećno prožive. Ja im skidam kapu. Ali, ima (i imalo je) mnogo ljudi kojima ovo nije dovoljan motiv da bi u opšte živeli. Šta više - sprečava ih da žive.

Ja sam zbog toga za varijantu sa višim smislom i svrhom života, jer mi ona garantuje smislen život i bar nadu da ovo nije sve što od života imamo.
Kliknite za proširenje...

Не знамо ни да ли постоји Творац, а док се то не докаже руководимо се као да га нема.

Са првим делом се слажем, дакле настао је спонтано. Живот нема неки виши смисао.....Не знам шта се под тим подразумева, али ако се покушава пребацити приземнсот човека као чисто анималног бића, које не познаје свет око себе и коме ништа не треба сем да преспава, једе и сексуално општи, онда се не слажем.

Не траже еволуционисти ни од кога да живе у складу са њиховим научним ставовима. Људи су једноставно почели да опонирају оно што је вековима причала религија и да износе ствари које се заснивају на чињеницама.
Ако неком није довољан мотив да живи сама чињеница да се његов предак попео на тако високо место где смо ми сада, онда ,без увреде, тај вређа своје претке говорећи да је неко други заслужан за тај пут.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gruban
Život u blizini opasnih divljih životinja
Odgovora
4
Pregleda
166
Gruban
Gruban
Lagerta
Da li i u realnom životu imate hrabrosti postavljati pitanja kao na društvenim mrežama?
6 7 8
Odgovora
175
Pregleda
2.617
Отварач мозга...опет
Отварач мозга...опет
sir patula
Ruskinja zgrožena životom u Srbiji: "Srbi vole zatvorsku kulturu i hrana im je užasna"
39 40 41
Odgovora
1.020
Pregleda
15.467
*pustinjakinja
*pustinjakinja

Back
Top