Полазиш од неколико погрешних претпоставки и самим тим дајеш погрешне закључке.
Прво, не видим никакав директни утицај економских санкција на школство. Постоји индиректни утицај - пошто је цело друштво било осиромашило и просвета ја спала на просјачки штап (не мислим првенствено на плате, него на материјална улагања у опремање школа).
Не знам ко те је слагао да у је у социјалистичко време (ако то подразумеваш под једноумљем) убијано свако критичко мишљење. Напротив, било је много више изазова и млади су били много више заинтересовани за критичка промишљања друштва и односа у њему јер је више зависило од њих самих. (Данас су углавном заиснтересовани за брзу лову и провод.) То што је у уџбеницима владала само једна верзија виђења стварости - био је управо изазов да се откопа испод и да се сазнају и друге.
Осамдесетих је било неколико јако добрих и критички настројених омладинских часописа који су масовно читани (Студент, НОН....не могу сад да се сетим још назива)... Постоји ли иједан такав часопис данас?
Даље, ''урушавање'' система образовања није ни последица ''штрајкова''. Глупост! У Француској онолико штрајковаше пољопривредници, па не видим да им је пољопривреда пропала због тога!
Систем образовања пропада поседњих година зато што је ресор образовања постао монета за поткусуривање политичких партија. Главни разграбе битна министарства, а кад не знају шта ће са неким кадром - а они га туре да буде министар просвете! А сваки нови министар (било које политичке опције) кад заседне у фотељу каже:''Е, сад почиње историја!''...Па крене да тумба да би бар по нечему био запамћен. (Ко она јадница са Дарвином, или професор књижевности Вуксановић који пред ТВ, децом и родитељима одвали:''Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба - као што рече Десанка Максимовић''!?)
Просвета пропада зато што не постоји национална просветна политика, зато што је све привремено, од једне власти до друге, зато што до скоро није постојао ни национални просветни савет, а и сад кад постоји не видим да нешто ради, зато што не постоји јасна визија будућег развоја просвете...све је од данас до сутра.
(Знате ли да ''реформисани'' шестаци имају већ 3 ђачке књижице, за 5 година школовања??? Зар то није довољан показатељ колико је ''реформа'' уопште испланирана и осмишљена. Па они ове године не знају шта ће бити следеће, а не да имају визију шта желе да постигну за 10 година!)
Зато што су програми застарели. Зато што су нам школе запуштене и сведене на таблу и креду. Зато што је друштвени положај образованих људи (и самих порсветних радника) срозан до бола.
Зато што је у овој држави важно да си партијски кадар - а стручност није битна (Иако се једна партија хвали ''стручношћу испред политике'' и она је иста, ако не и гора у том погледу!).
Просвета пропада онолико колико пропадају друштвене вредности. И пропадаће док год мафијаши са пола разреда основне школе буду возили бесне џипове а професори универзитета ишли бициклом. Пропадаће док год крем овог друштва буду представљале кафанске певаљке. Пропадаће док год татини синови буду морали да имају прелазне оцене по сваку цену. Пропадаће док год будемо сматрали да мсо омпетентни за све и да нам стручњаци не требају.
Па кад ни државна телевизија коју сви морамо да плаћамо - одавно више нема образовну редакцију (а има ''48 сати свадба'') - шта очекујемо од саме државе?[/quote
Nemamo ništa da očekujemo od države, koje, kao institucuje koja funkcioniše u kontinuiutetu, i nema.
Sve što si napisala je tačno, i ja se već dugo nerviram zbog stanja u školstvu (zbog dece, koja će odrasti i ubrzo početi da vode ovu zemlju - u kom pravcu, sa takvim obrazovanjem i vaspitanjem?)]
Stekla sam utisak, da školstvo i briga o obrazovanju i vaspitanju dece i omladine ne samo da nije važna našoj državi, već, čak i da je cilj da se spomenuto oslabi, kako bi imali poslušnu populaciju, koja neće umeti da misli svojom glavom.Zato "nema novaca" za osavremenjavanje nastave, i još mnogo stvari koje nisu na svom mestu u školskom sistemu, a ima novaca za razne, mnogo manje važne stvari, ali koje donose "dnevne" poene političarima.
Molim boga da nisam u pravu, pa makar me proglasili čime god hoće!
Da ne tupim sad o politici, nije za ovaj pdf, samo mi jako smeta što prosvetna struka nije poštovana, i što roditelji pred decom kritikuju nastavnike, i čak intervenišu (da ne kažem: prete), često i uspešno, kada njihovo (njihovom krivicom lenjo) dete dobije lošu ocenu ili neku vaspitnu meru za svoje besprimerno i nemoralno ponašanje. Stalno zaboravljamo da je škola i vaspitna ustanova, i da, dobra ili loša, ima ogroman uticaj na formiranje ličnosti deteta, koje će jako brzo postati odrastao čovek, i odlučivati i o našem životu, a i o opstanku države!
Čak i sam nastavni kadar mi, na žalost, deluje razjedinjen, i kao da mu nije važno da na prvom mestu održi visok kvalitet rada i ugled svoje struke.